Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
sopstveni, onda je verovao ali je opet ček̓o da ja sve a na svi̓ pet potrošim, pa kad bi baš nestalo, i on bi svoje mor̓o trošiti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Izvinite što ste me morali čekati; ali sam mor’o da ostanem, zadrž’o sam se malo radi crkvenih računa. — Ta ništa, ništa — izvinjava ga stari učitelj.
Ne stiže ni za traviku! Još da nema onako pomalo kad neko zapadne u škripac, pa pomagaj, ča-Nićo..., mor’o bi’ bagov da pušim, k’o poslednji pavor! Da sam se kojom srećom pogodio za pudara ili bojtara, uha!
— Kako!?... Naopako! K’o kéra u bunaru, što rek’o paor. Dobro te si doš’o, a da je još malo potrajalo, mor’o bi nas tražiti po svetu. Došlo mi je bilo u jedan ma’ da ostavim ovu pustoljinu. Eto ti sad! — veli pop Ćira.
Obešenjak paor! — Svi su oni taki, vrag im babi!... Ja sve mislim: onaj lopov, onaj arhilopov Nića bokter, on ga je mor’o svemu tome naučiti. K’o misli, u zavadi su, neće čuti jedan od drugog.
Ta mor’o bi duvati u one gajde da se čuju k’o ono veliko zvono čak do poslednji’ salaša, makar mu pukle one njegove gajde.
A vi, k’o što vidim, baš dobro izgledate. Je l’ kod kuće gospodin Šandor? — Nije! Odazvali ga, pa mor’o friško da ode na vašar. Tu sat i po odavde u P. Tamo se neki pod šatrom potukli... k’o na vašaru!
— E, da? — čudi se putnik. — Ta nije da sam je malo visoko poč’o, nego tako da sam je posle mor’o čitavo pola sata terati na svaku formu dok sam je jedva u zlo doba ister’o da bude k’o što treba po tiparu!...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I da bih bio veći, stariji, opasuješ mi očev, svilen mor pojas. Njegov sahat mećeš mi u nedra, vadiš lanac i raspoređuješ ga da mi lepše i istaknutije stoji.
Kostić, Laza - PESME
dim na staklu tamno piše čudnovati šar, mrke brke, mor-dolame, dugi dževerdar. „Pogle, pašo, što se delo na vrh gorama? — Mrki brci, mrko čelo, mrka donama!
I po tome ne beše potvora, Zar tako divan čovek beše stvor, zar tako težak čovek beše mor, da bog za njime treba odmora? Oh, ne verujte! posle rada tog opravljao se bog.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Kad bi samo njega čitali, slatki tatice, kosa bi vam rasla: kako je Karl Mor Amaliju ubio — to je bilo srce! Pak je baš svojim degnom ubio.
JELICA: Ah, bože, kako je odgovorila Amalija kad je Mor pred njom klečao? ALEKSA: Nije Mor ono osjećao što ja čuvstvujem, nit je mogla Amalija tako ljubov pobuditi kao što ste
JELICA: Ah, bože, kako je odgovorila Amalija kad je Mor pred njom klečao? ALEKSA: Nije Mor ono osjećao što ja čuvstvujem, nit je mogla Amalija tako ljubov pobuditi kao što ste vi meni.
JELICA: O, gospodin baron, zar se tako čuva ljubov koju ste mi otoič erklerovali? Ne znate li vi da je Karl Mor ljubio Amaliju i preko volje očine? Sad vidim da vaša zakletva nije tako tvrda kao drugi heldova.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
miljenica, lepotica dolama - muška i ženska gornja odeća, obično s rukavima, duga do ispod kolena, od ljubičaste (mor), zelene ili crvene čohe; dolamu su nosili janjičari, a kasnije postaje deo svečane narodne nošnje donosac (vokativ:
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
slobodarskim tradicijama, ovako nepokoran, nepotkupljiv, ponosan, buntovan, — voli da gleda buntovnike kao što je Karl Mor! Potomci Obilića ne dolaze u pozorište zbog umetnosti, nego zbog junaštva!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Unapred se znalo da je taj novajlija oženjen, ne zato što bi se moglo suditi po tome što je I klase, dakle je mor’o biti u godinama, no i zato, što su ga mnogi poznavali jer je bio u susednom srezu pisar i još tada je bio oženjen.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Vanko sve trčeći ode. Malo posle dođe i Tone. Nasmejan i već debela lica, kratko obrijan, u širokim mor-čakširama bez gajtana, s brojanicama, sitnim brzim koracima stade on pred Todoru, nekadanju svoju snašku, koja, dok je
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Teško svuda svome bez svojega. Teško tome ko pameti nema, Samur kapi na ćelavoj glavi, Mor-dolami na grbava leđa, A čizmama na krivim nogama! Teško travi koja rose nema, A đevojci koja dragog nema.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
padne na um, te pljune na zemlju, i od njegove pljuvanke postane svraka, da mu čuva sunce, dok on zaroni i iznese u zubima mor - | skoga pijeska. Kako đavo zaroni, a sv.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
sam dva cela meseca nekoga popa Lazu čekao da s njim u Primorje dođem, zašto, kako sam rekao, budući u neki mesti kužni mor, sâm nisam smeo putovati; a ovi sveštenik držao je jednu parohiju dan [h]oda dugu, gdi kuća, gdi dve, a gdi pet
„Za toliko vremena”, reče mi, „izvesno ti ćeš morati ovde prebivati, ibo kad god kužni mor kasno u leto u Carigradu počne, črez svu zimu inogda ne prestaje.
— mnogobrojan množestvo — množina molvi — govori molviti — brinuti se; vikati molčanije — mučanje, ćutanje mor — pomor moraistki — morejski Moskalj — Rus Moskovitis — v.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Srce mu se zaigralo: „Amo sad, milena! „Dole ćemo jako sesti; Al' će da se sladi! Mor'o bih te, ribo, jesti I da nije gladi!
Krakov, Stanislav - KRILA
Bar neće mor ati više amalski samar da vuče. A u beloj baraci je bilo uvek isto. Mija je stalno ležao uzdignutog kuka.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Idem — što ću? (sovjest trpi) —, i više sam puta Izgnan mor'o prah otresti s mojijeh oputa, Ići kuda nova sreća prstom sl'jepo kaže, Ostaviti što m' je tada stalo da pomaže.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
kao dečko, nego u malo dužim, zatvorene boje čakširama, u cipelama, mintanu zakopčanom do grla i utegnutom, dugom mor-pojasu. Polako, mirno, pognute glave ide. Tamne mu se njegova uska leđa, stas.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Dole ćemo jako sesti, al' će da se sladi! Mor'o bi te, ribo, jesti i da nije gladi!“ Pa je uze, pa njom brže da primakne k usti… Čun se ljuljnu… On se trže Ode sanak
Petrović, Rastko - PESME
Ako te ljubim pod vrat, šapnuću Klevetu: ko ti reče mor-dolamu! Mor-dolamu, crna hata besna svata, ah Koštano Mnogočisna, mnogolepa, mnogocvetna, okupano, Okupano.
Ako te ljubim pod vrat, šapnuću Klevetu: ko ti reče mor-dolamu! Mor-dolamu, crna hata besna svata, ah Koštano Mnogočisna, mnogolepa, mnogocvetna, okupano, Okupano. Oh prokleta!