Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A Đurđe ni u nos, nego gura mene: Kaži mu, veli, da nisam ja Mojsije! Krenulo je našijeh, u Rosiju, na hiljade, pa što da ja marim, koliko ih je još na putu, koliko?
Teodosije - ŽITIJA
Ali, niti je sveti za ovo kriv, niti sam ja što ovo pripovedam zazoran. Inače Ilija i Jelisej, i pre ovih Mojsije, nisu nam u ovom za pohvalu.
A bogomudri Sava arhimandrit tada stojaše javno pred Bogom kao Mojsije i drugi Samuilo, i u skrbi brata srcem je saosećao.
A sveti ne prestajaše sa suzama, i ćuteći se moljaše, kao Mojsije negda za narod, umnim rečima u srcu za sebe i za one koji su s njim u lađi.
Kostić, Laza - PESME
što ti sa nje mnogoj braći kratki večak posta kraći? Ženo, ženo, kaži pravo je l' u tebi bog il' đavo?” Kô Mojsije na Sinaju kad ugleda u osjaju snova svojih ovaput što naroda prvom sinu iz oblaka crnog sinu sevotinom obasut: delila
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
nije od jedne ikone veća gle stub po sredini i borova rast oko svete Katarine ne gori više žbun ne traži pustinjom Mojsije vodu Lutanje ide na Sever sunce najjače sija gde se mora lede Mali je Sinaj isposnik nije veći od tačke i sunce je
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ona je bila udata za Jovana Putnika, čiji je sin, Gavrilo, bio general u vojsci Marije Terezije, a Mojsije, vladika Bačke. Za Mojsija su Putnici verovali da je otrovan, u Beču, od strane austrijskog dvora.
Gavrilo je bio osobenjak i neženja, a Mojsije je umro na narodnom poslu. Treći sin Jovanov, Janja, napustio je svo ju veru i bio je posle toga kao mrtav u porodici
Sveti Sava - SABRANA DELA
Prepodobni oče, ljubav Božiju primiv u Goru Svetu uđe kao Mojsije bogovidac, i Božije blagodati nasitiv se, bogomudri, radujući se potrča ka podvigu Hristu Bogu našem, i na nebesa
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Pa kada ona obilazi oko Sunca, zašto ne bi i Zemlja, kad i inače već ne miruje. Kopernik je, kao ono Mojsije, video izdaleka obećanu zemlju, a Galileji nas je u nju uveo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
(Mojsije) Bog nam s neba kišu pušta i vremena porodna od sebe izdaje i ispunja s veselošću i s razlikom hranom naša srdca, a po