Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Da li te iko na kraju puta čeka? Je li ti nebo prazno bez čoveka? Ili si mračna što znaš da gore ima Jedno još mračnije sunce, iz koga bije zima? Ili znaš tamu jutra koje ne osvane? I koliko pepela od jednog sunca ostane? 2.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I čujem šetalicu sata, i ona kao govori: „Jan-ko! Jan-ko! i još nešto, ali ne znam šta. Sve je samo mračnije, i drva se spuštaju i savijaju, i staza je sve uža, i sve se manje vidi, a nešto se provlači i teško korača.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
opasnošću od koje ne mogu da umaknem. Okovan sam i na danu su mi užasne vizije i mračnije i mučnije. Uvek sam čudno svestan kad sanjam i znam da sanjam.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
je neke pute od sna ovog osvobodio se; ah, njegove prevarne nadežde: on je tada sebe utopio u sna carstvo tvrđe i mračnije i na pozor strašni snovidjenja!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Još malo, pa: „He, dakle, do viđenja, do skorog viđenja” — i odlazi. U sobi je naglo postalo za jedan stepen mračnije: kao da je luster pogasio sve sijalice osim jedne. Drugi posjetilac osjeti se ostavljen na cjedilu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MITKA (mračno): Svirite mi! GRKLjAN (uplašeno): Šta, gazdo? MITKA (još mračnije): Žal, bre, da sviriš. A kako moj žal nigde — nigde dokle turski hat ide — nigde ga nema! STOJAN Košto, pesmu!