Jakšić, Đura - PROZA
Nijedan od njih ne reče: „Dobro veče!“ il’ tako što, samo nas pogledahu, otprilike kao na neku stvar koju mrzimo ili od koje se bojimo. I oni su nas baš izobiljski mrzeli.
Obradović, Dositej - BASNE
Ono što u ovoj basni mrzimo u beslovesnom konju, kako nam se mora činiti u razumnom čoveku?| 48 Konj i konjušar Konju konjušar zob krađaše i
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On vas voli i voleo bi da je s vama u lepoj ljubavi... Pop se zagleda u Ivana. — Da mu ti nisi kazao da mi mrzimo na njega? Ivan pogleda popa, pa se čisto trže: — Bog s tobom, popo!... Prekrsti se ti!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ej, da ti ja moj jezik pozajmim! — Te još kako ću da mu očitam! Zar je to lepo da se mi kao komšije i parosi tako mrzimo?! Zar sam mu ja kriv, ili moje dete? — Ili ja? — veli gđa Persa. — On ga je prvi dočepao i odveo bio svojoj kući.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Mi smo rodoljubice. MILČIKA: Zar vama nije po volji kad vašoj kćeri kur prave? NANČIKA: Mi moramo na Madžare da mrzimo. MILČIKA: Pa zašto ste vi s onim obrlajtnantom toliko razgovarali se? NANČIKA: On se čudio kako znam lepo madžarski.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
ljupkim, tihim ŽENAMA pomračitelnim Horizonta ščastija zemnog osijatelnicama, koje toliko većma mrzimo, koliko silnije ljubimo, i koliko više mrzimo, toliko većma ljubiti težimo; gorčastim sladosti zemne
ščastija zemnog osijatelnicama, koje toliko većma mrzimo, koliko silnije ljubimo, i koliko više mrzimo, toliko većma ljubiti težimo; gorčastim sladosti zemne Strojitelnicama Roda Čovečeskog gospodstvujućim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
razgledamo je sa svih strana; pretresamo i njene pogreške prema nama, kritikujemo i osuđujemo, katkad, ako hoćeš, mrzimo, jer mi nemamo više za nju suza, jer mi nismo više patrioti. — Eh, nemamo suza, nismo patrioti... — Šta kažeš?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
to da u pustinji bez ljudi ne može se opstajati, nego među ljude se vremo, a na svoje nam društvo i srodstvo mrzimo. Čudna nekoga divljoveparskoga toga žitka!
s mala rad posla, razlika jezika, podretla li, i s nahije inače prozvane, — delimo se, vadimo jedni s drugim i mrzimo ka na tuđoverce. Ko si ti, a tko si ti! Ružnim imeni se prozivljemo. I ne samo to, nego samo oko na oko viče i tuži se.
TAŠTINA NAD TAŠTINOM Od dobrih i valjalih reči gnušajući se, po proročem izrečenju, mrzimo s mrštanjem na te, što nas za našu ukorizmu pri vrati izobličuju.