Jakšić, Đura - PROZA
Na Veliki petak osvanulo je pet stotina kosača, mrka pogleda, čvrste desnice. Ma koji spahija u zemlji madžarskoj obradovao bi se ovakoj mobi, ali sad strepljaše, jer to ne
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Eto kaki je današnji svet! Eto kaki je današnji naraštaj! I mi se nečemu nadamo?! Mrka kapa, zla prilika!... Sutra da se nešto otme Bosna jali Hercegovina — ko bi upravljao onim narodom, nego opet mi
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Lažeš! — ciknu kmet. Stanko se trže i pogleda oko sebe. Ona mrka lica ćute, one ukočene oči glede ga kao kakve aveti... On pogleda u kmeta.
Kad se svi izljubiše, harambaša svečanim glasom uzviknu: — Stanko!... Naš si! Ona mrka lica hajdučka najedanput oživeše. Stanko sad vide da su to ljudi kao i on, ljudi koji se šale, smeju i razgovaraju.
, itd. Za razgovorom dođe šala, za šalom igra... Ovi gorski vuci igrahu se kao deca ili kao mali mačići. Njihova mrka lica postaše vedra i vesela kao nebo...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
mogla da se raspoznaju, a u malom kvadratu zemlje, ostavljenom za cveće, precvetavale su ljubičice i u noć pružali svoja mrka tela tamnozeleni bokori šimšira, izjednačeni sa sutonom.
Radičević, Branko - PESME
2. En' odunda buči trka, Svaki svoga konja žuri, Koji vrana, koji mrka, Al' pred svima jedan juri, To je, dragi, zeka tvoj — Blago meni, da si moj. 3.
Amo mečku, amo mrka vuka, Nji on traži, no mu zaman muka. On se vije po stenju i gori, Nigde zverke, zalud on se mori.
A kaki je, moja mila majko, Kakva pleća, a kakova brka, Kakva oka i pogleda mrka, — Ta našto mu puška i pašnjača, Našto paše ubojita mača?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
zvijuknu stravično iznad partizanske baterije, podskoči upropanj nesigurna majka zemlja, a iz obližnjeg voćnjaka sunu uvis mrka lepeza i razraste se u grdan tumbas dima. — Oho-ho, alaj nagariše naši!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sunce mu grejaše baš u lice, a kapa mu pala, te se strulja, mrka kosa osvetljena leluja še. Pojasi mu se raspasali; opanak spao pa ga udara po nozi i sapliće; čakšire mu se smakle,
U VINOGRADIMA Miriše mi zemlja na ispucano grožđe, a magla hladna i mrka već počinje da se ne diže tako lako. Sa sviju strana samo lupa od opravaka na bačvama i krblama.
Nebo je sivo, tmuro. Brda i bregovi crne se i nepomično ocrtavaju. Cela je zemlja vlažna i mrka. Pokatkad proleti jato gavranova, ali ne grakće, već samo šušti i brzo se izgubi u mrku daljinu i maglu.
Mesec sija kao rastopljeno olovo. Senke velike, mrke, talasaju se i šire. Sa svadbe, kroz našu baštu, dopire mrka, žuta svetlost, isprekidana i izlomljena od granja i lišća dok do nas dopre. I oni tamo na svadbi večeraju.
Ako ga posao zadrži, po nekoliko momaka šalju za nj. I pođemo. Magla pala, zemlja vlažna, mrka, kaljava. Još samo sneg što ne pada. Napred ide šegrt, nosi fenjer, osvetljava nam put.
Ona se tresla. Izgledao joj je tako, tako... Pa još mrka zora koja je bivala sve jasnija, pa onaj miris novoga nameštaja po sobi, zadah zavrnute lampe, a ona polunaga, s
Kostić, Laza - PESME
„Pogle, pašo, što se delo na vrh gorama? — Mrki brci, mrko čelo, mrka donama!” „Valjda, čedo, pomrkuje kakav stari brest!” Al' u curi sve silnije zla se budi svest.
„Zar ne vidiš oblak crni? Zlo je po nama! Mrko čelo, mrki brci, mrka dolama.” Selim-paša mirno pije žuti ćilibar, — sve se gušće staklom vije čudnovati šar.
Oklop lula, čibuk crni cev je golema, mrko čelo, mrki brci, mrka dolama. Zadimio čibuk strašni neštedimice, na prozoru dim se vije, čak do gredice.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U zoru Mačak nađe na kosi prosuto perje, kiša ga rosi. Zastade lovac, delija mrka, suze mu teku niz oba brka, a tužne oči po perju kruže. „Zašto me nisi slušao, druže?
PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA ZVEZDANI KOVAČ Kolibe evo na kraju sela, čarobnjak takve gradi, čađava, mrka, sa jednim okom. Šta li se u njoj radi?! Čuje se zveket, lupa i tutanj, još će da grune mina!
Stoj!“ BOSANSKI TRKAČI Svakoga dana, vedra il mrka, kroz Bosnu moju vodi se trka. Četiri staze, svaka se vije, na svakoj trkač. Ko li će prije?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
uz polje nosaše, Na Jovov je šator nanosaše, Gdjeno Jovo sa Marijom bješe: Jovo piše, a Marija veze; Nesta Jovu mrka murećepa A Mariji zlata žeženoga, Onda Jovo Mari govoraše: “Oj Marija, draga dušo moja! Jeli tebi mila moja duša?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nebesa, što u proleće dišu tako, da se šume povijaju, u jesen silaze sa brda, mrka i teška, kao neki ogromni medved, što se razveselio, pa igra. Boje, kao zarđao nakovanj.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nastade tišina, svi se okretoše nepoznatome i uzeše ga meriti od glave do pete. Čovek onaj, srednjih godina, mrka lica, koje se gotovo i ne vidi od duge kose i brade, sedi, ćuti kao i dotle, i nekako zamišljeno lupka debelim štapom
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Leđa, do tada zatvoreno zelene boje, postaju mrka, katkad crno-sjajna; bokovi i trbuh postaju srebrnasto beli sa metalnim sjajem.
Rakić, Milan - PESME
Ćuti mrka šuma borova u tami, I priroda cela ćuti. Noć se hvata. Nečujno proleću zadocnela jata. A mi, kao dvoje siročadi, sami,
NA GAZI MESTANU Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni ko vaš oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka. Zaljuljano carstvo survalo se s vama...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Iz one velike sobe, kroz široke, prizemne prozore, ulepljene mestimice počađavelom hartijom, dopire žuta, mrka svetlost. U kujni svetluca mala lampica što je na stoličici blizu vrata.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ja dovedoh šutu kozu, Da opase pelin travu. Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti. Ja dovedoh mrka vuka Da zakolje šutu kozu. Ne hte vuče šutu klati, Ne hte šuta pelin pasti, Ne hte pelin brdu rasti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
voleo, lepo sam video, pri bistrom umu sam bio, tada, kad sunce pobeže iza oblaka, zemlja se naljuti i sva postade mrka. Veruj mi, nije mi u naravi da lažem. Nije, belog mi bagremovog koca, onog sa koga su kučići lizali krv oca mojega.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Devojčica do sada nije lagala, ali ovo je i za laž previše čudno. Kakva deca! Dva suseda, dva odrasla mrka čoveka ćutke su se približila Tataginoj kući.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
V. Ilić CXVII NA GAZI-MESTANU Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni k'o vaš oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka. Zaljuljano carstvo survalo se s vama.
Htedoh da zapitam gde sam, i što to rade? Al' čovek u crnom ruhu preda me stade: „Pardon!“ kanda je rek'o, i mrka lica Na vrata prstom pokaza lako; „Na bal se ne dolazi tako, Bez fraka i rukavica!...“ - A, tako!... M.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
decenijskog duhanskog dima i od ljudskih isparivanja, i zato je ta prostorija bila nekako toplija, intimnija od ostalih. Mrka čađava patina podavala je baršunastu mekoću stijenkama te hermetičke kutije za porodična zbivanja, i kao da joj je
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
priliku: čini joj se da nije on bio s njom onoga jutra na brodu kada je gledala vojničke tvrđave i topove, čija mrka grla, čini joj se, i sada proti njoj zijevaju. — Što ste neveseli? — silom šali se Lazo, s očitom željom da ih razigra.
Iz daleka, iz Levanta, bjaše on, najmiliji joj, „starovirske” vjere, crnomanjast, mrka pogleda. Teško je po suvu hodao i bio je nekako zamišljen.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
negativno: prozori su mestimice izlepljeni „načađavelom hartijom”, pa svetlost koja prodire nije samo žuta, nego je „mrka”; soba je velika ali vlažna, u njoj svetluca „mala lampica što je na stoličici blizu sobnih vrata”, a gori „tiho,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Dođu l’ deca da me vide U poslednji dan, Neću da im mrka slika Protrzava san. Omakne l’ se koja suza Luda, dečija, Ti poljubi golubane Kad ne mogu ja.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
E, lepo!... Sinoć smo ga i kojekako utopili, al’ de, kako ćeš ga večeras izvući?... Pa vlažan čamac!... Mrka noć!... Hladan vetar!... Pa onda još: „Veslaj, Porfirije!...“ „Na krmu, čiča-Janićije!...“ Da, da!...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A ne more li?... Nek’ uha čulo prstom zaptije!... JELISAVETA: Nevaspitani — Kô razbojnici — mrka izgleda; Šta je, što stojiš? He!... VUJO: Volja l’ ti je, baš bih i sjesti mogâ. — nu velju neće bit lijepo?
nestrpeljivo, On mi se čini da je jedini U zemlji ovoj kô pitomiji, — Premda je i on — tek Crnogorac, Divije krvi, mrka pogleda; Al’ u govoru katkad zavara, Te mi se čini Venecije je Ponosa lepog prvi učenik... Vujo!... (Vujo ulazi.
JELISAVETA: Tvoj mili brat. KNEZ ĐURĐE: Jest, on — A za njim lete dva osvetnika, Dva mrka vuka — dva Orlovića — I oštre kandže krvlju krvave; Gde pisku čuju slabe nejači Užasnim grlom kriknu hrapavo I moćna
Bojić, Milutin - PESME
(1913) HIMNA POKOLENjA 1. VASKRS Svud jesen mrka razapela niti, Kamenje plače i prozeble grane, A Pokoljenje Suza bolom kiti Grobove svoje još nepokajane.
A pod gustim hladom nerandžina granja Mladi ljiljan peva bogočasne psalme. Samo naša duša u tu večer strasti Mrka je i hladna kô nedra dubina, Vrh nas zaman loza prosula je cvasti: Nedirnut je gitar i pehari vina.
Jakšić, Đura - PESME
Onemeše stene što neme bejahu, Umuknuše zveri u divijem strahu. Ne miče se listak, šuma ne šumori, Mrka ponoć preti mrkoj pustoj gori... Pa i Mlava pusta uzdiše potmulo, Da se ne bi njeno uzdisanje čulo.
Nemo potok beži — ko zna kuda teži! Možda grobu svome — moru hlađanome? Sve u mrtvom sanu mrka ponoć nađe; Sve je izumrlo. Sad mesec izađe... Smrtno bleda lica, gore nebu leti: Poginuli vitez eno se posveti!...
Ćipiko, Ivo - Pauci
A čaršijom stoji zveka zatresenih srebrnih đerdana i baktanje teških zakovanih postola; znoje se mrka lica, a u suncu odbljeskuju se išarane đečerme. I veliko kolo razvrglo se, a Radivoj još ne prestaje.
Osjećaše živo slobodu, sjaj i istinski dašak života, — a pred njime, kao sjenka, kao nekakova slutnja stajaše mrka nagrđena „Mrsina” prilika s izrazom nepomičnosti i nehajstva. — Nikad ništa ne ulovite?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bila je tu jedna mrka mrlja iz koje su se pomaljali čas nos, čas oči, čas čelo, čas brada, čas usta sa krnjecima zuba, ali celine nije bilo.
Gle, Prohore, vešti, brzi potezi četkom po vlažnom malteru i odjednom tamo gde je bila samo mrka boja izrasta konj, alat, malo prevelike zadnjice i pretankog vrata, no mi znamo da Matija upravo crta paripa, verujemo
Otužni vonj ovčjeg loja kojim starca svako veče trljaju po kostobolnom telu, para što se diže iz lonca u kome ključa mrka vodurina sa patrljcima korena belog sleza, latice zovinog cveta, trščice sporiša i ko zna kakve sve travuljine, znaci
Ilić, Vojislav J. - PESME
Po njenim mirnim obalama, Kao jedini nakit njen, Sa svojim vitkim grančicama Žalosna vrba baca sen. U tome hladu, mrka lika, Kad sunce žeže, kipti znoj, Po kakav Turčin iz Zvornika Spokojno puši čibuk svoj I ćuteć gleda na
Petrović, Rastko - PESME
Gospode, rana! Mrka drugarico, afazijo! Mrle! Pišem sedam nemogućih reči nad hartijom: i u svakoj se cedi, zaokrugljuje, po kap krvi, a u
plave oči - uvek iste, vas se to ne tiče, nemaju imena; vas se imena ne tiču - a kroz zemlju se proceđuje masna i mrka tekućina razjedinjenja - to nije rastuženosti, ako baš i suza.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Na brezi bela košulja, na borovima mrka odela, a na samom okrajku šume samotni orah vek vekuje. Na sva njegova pitanja borovi ćute, a breza mu se u lice smeje.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Na kapiji stoji obešen fenjer, koji zajedno sa mesečinom osvetljuje vodenicu i oko nje tamnu goru, čija se debela, mrka kestenova stabla crno ocrtavaju. Iz daljine počinje da dopire svirka i pesma.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Komnen je junak neobičnih razmera, neustrašiv, nepobediv. Vuk Anđelić je — kako ga pesma prikazuje — „mrka brka, a krvava oka; kud pogleda okom rasiječe — kao munja iz mutna oblaka“.
Znaš li, bane od malene Banjske? Poznajem ti čelo kako ti je, i pod čelom oči obadvije, i poznajem oba mrka brka. Znaš li, bane, ne znalo te čudo, kad zapadoh ropstva u vijeku, — panduri me tvoji uhitiše u Suhari vrhu na
carevi delija, — moj gospodar Strahiniću bane; ja poznajem čelo kako mu je, i pod čelom oči obadvije, i njegova oba mrka brka, i pod njime puljata đogata, i žutoga hrta Karamana; ne šali se glavom, gospodaru!
Pa da vidiš, moj brate Mujaga! Što je momak jandal od svatova na doratu konju od mejdana, garila ga mrka nausnica, sve mu doro zečki poigrava, a junaka pjenom prebacuje. Pa da vidiš, moj brate Mujaga!
Što je junak jandal od svatova, garila ga mrka nausnica, na doratu konju od mejdana, pa mu dorat zečki poigrava, gospodara pjenom prebacuje, ono ti je od kurve
svirale, ugasite svirke svekolike, da ja junak pred svatove prođem, jer otoka nigda nije sama — brez hajduka, ja brez mrka vuka, ja brez čete turske, ja kaurske“.
Ta u zdravlje tridest Udbinjana, i u glavu Senjanin-Tadije i njegovih trideset hajduka, ako bog da te se udesimo!“ Kad se mrka nakitiše vina, sve je pjano kako i pomamno, pospalo je kako i poklano; uz jelike puške prislonili.
Je li vama štogođ govorio?“ Kumrija mu na to odgovara: „To je bio strašan tucak junak: mrka brka, a krvava oka, kud pogleda — okom rasiječe, kao munja iz mutna oblaka; pa on meni jeste govorio: „Udijeli, gospo
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
zašumi vjetar, dječacima se čini da se to, dolje u Gaju, još uvijek nastavlja davno minula bitka između silnih begova i mrka hajduka. – Predaj se, Jovanče! – ječi sa svih strana. – Ne predajem se! – tvrdo vraća nevidljiv hajduk.
— Šta je sad ono?! Uz Golo brdo milila je nekakva mrka gromada, nešto kao džinovska kornjača, kao plast suve paprati, kao neki taman ćubast žbun.