Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad je tamo došao on zateče ljude na okupu. Nazva im boga. — Šta radite? Ljudi ćute. On se okrete, vide mrke poglede, pa se skloni u kraj... Dan je bio oblačan.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na travi, pred tim naseljem, paslo je mirno stado. Ovce su bile čupave i mrke. Jelovina je mirisala na zrele šišarke. Neko je nešto dovikivao iz tog naselja.
Kostjurin je ushićeno pozdravljao trupe koje su odlazile, a koje su bile stasite, mrke, ozbiljne, i, kao da su braća – složne.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Brzo je raščistio dvorište, obraslo bršljanom, pod velikim prozorima mrke, barokne zgrade. Priskočio je svečano opremljenim kolima i vičući pitao već po treći put, gde je zapovednik puka,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Još i sad vidim u njenim koštunjavim prstima daktilografkinje dve mrke kartonske karte ulaznice za Vavilon! — Tvoje su! — prošaputala je. — Voz ide sutra uveče, u deset i dvadeset.
Matavulj, Simo - USKOK
Pred njima stojaše vezan visok mladić, velikih crnijeh očiju, mrke nausnice. — Što to bi, ljudi, ako boga znate!? — reče vladika odjahujući. — Potraja vam vjera evo ravno dvadeset dana!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Na žalost, ni one druge nisam izmaštao, mrke ubice s ljudskim licem. O njima ne mogu i ne volim da pričam. Osjećam samo kako se umnožavaju i rote u ovome stiješnjenom
Lako je njemu, može on sve to podnijeti, ali probuđeni dječak vri i klobuča, živ mlad izvor tek proključao ispod mrke stijene. — A sjećaš li se kako me ispratila naša dobra stara kuja?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali, ko će da jede! Pred nama tepsija, večera nedirnuta. Mesec sija kao rastopljeno olovo. Senke velike, mrke, talasaju se i šire.
Kostić, Laza - PESME
Zadimio Selim-paša neštedimice, na prozoru dim se vije čak do gredice. dim na staklu tamno piše čudnovati šar, mrke brke, mor-dolame, dugi dževerdar. „Pogle, pašo, što se delo na vrh gorama? — Mrki brci, mrko čelo, mrka donama!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
razgranala, Grane svoje razbacala, Hladovinu ostavila, Lenka ti je već odrasla: U Lenke je belo lice, U Lenke su mrke veđe, U Lenke su bjele grudi, Tebe zove da te ljubi!“ 178. Vijala se bela loza vinova Oko bela, oko grada Budima.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Neke su od njih zelene, druge su crvenkaste boje ili mrko-žute, ili sasvim mrke. Pri rodnjaci ekspedicije su ih brižljivo proučili, raspodelili ih po vrstama i odredili morske organizme što žive u
Rakić, Milan - PESME
niski ukotvljeni stoje I brodovi puni u daljinu brode, Gde nad mirnom vodom, u večeri vrele, Bde starinske kule s mrke citadele... ''Nikad!...'' Stara Gospa reče: ''Nek Morava, Koja nas je othranila, i grob bude''.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
te kosti zatrpale, ljudskom si se krvlju opjanilo; vazda râniš od Vidova dana junačkijem i konjskijem mesom gavranove i mrke vukove!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sasvim zaboravivši da kuka, nariče, ponikla, jednako drži | ruku na njegovom ledenom čelu i čisto se igra pramenovima mrke kose, gladeći mu je i ispravljajući oko ušiju. Sutra je bila sarana. Tada već dođoše i njeni.
Pandurović, Sima - PESME
I oni su ga napuštali zimi. Oblake je mnoge, rumene i žute, Bele i mrke, gledao gde plove; On nije pit’o za njihove pute, Ni šta ih goni, niti ko ih zove, Ni da l’ će opet doći jedne noći.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Eto što nam pričati mogu te zidine mrke i gorde. Prosta im gordost! Sudbina je slâgala i raslagâla, lomila i premetala stihije njine, ama se održaše na skupu
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
86. Poručuje domadar domadarici: Pošlji mene tisli misli, pale su mi mrke čele na plješivac. 87. Poručuje ciciban cicibanici: Pošlji mene šetlju petlju na magarici, pokise mi bela pena pa
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Frane. Iz crkve dopiraše pjevanje uz brujanje orgulja. Od crkve protegla se kuća, mrke zidine, sa gvozdenijem prečagama, manastir dakle. Bakonja zakuca alkom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Naprotiv; ja volim kad pada lišće, Te u stotini boja, Od crvene do crno-mrke, Pokrije tle; A sunce na njega padne, Pa dotka ćilim. M.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Dok je on tako govorio, bacahu ribari mrke poglede na Milona i došapnuše mu: „Budalo! A što dade tu najveću ribu džabe?“ „Ne berite brige, deco moja žutokljuna!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
uvjeravala ga, uzdrhtala i ublijedjela dajući u to svu dušu i hvatajući svojim vlažnim ognjičavim dlanovima njegove mrke i rutave ruke kojima ju je od sebe odgurivao. U kući su u te dane govorili da baba sve radi „u sampas”.
Mnogo godina kasnije, kad sam gledao mrke radnike na plantažama kako se tresu i poskakuju na šuštavom ležaju suhih lijana u kandžama tropskih ognjuština, te po
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Masline rodile; isporedale se jedna do druge i više i niže. Oble su i jedre, mrke, smeđe i tamnozelene; gustice, rekao bi sad će iz njih ulje da procuri. Grane im se savile pod težinom.
Vlažan lahor sa svih strana pronosi oštri miris kadulje, vresa i zimorada. Oseća se teški vonj mrke i nakvašene zemlje. S plavetnim svežim vazduhom sva ta mešanija željno se srče.
A grad dolazi prostraniji: iznad njega zijevaju mrke špilje i duboke strane, isprekrštane potočinama.. . Posle toga dana, od želje je gledala Spasoja, kao da joj on u sebi
A uokolo njega u moru osule se mrke škrape, oko kojih oduvijek krkoće more. Malo niže, pored njega leži Medvjed, a ispod njih, kroz uski tjesnac, naziru se
duboko u more zadire, gdje je seosko groblje, o čije se zidove za oluje valovi, pjenušeći se, razbijaju; vjetar svija mrke samce čemprese i kriče galebovi, — a sada oko hridi tugaljivo valići kroče.
da sam više puta imao prigodu da se nauživam tih vidika, ipak uvijek, s jednakom slatkom melanholijom, prati mi oko mrke čemprese sustjepanskoga groblja, i gledam njegovu visoku obalu i, ispod nje, duboko, tajanstveno more — i sjećam se sebe
I pogled bježi na sure visove i guste, mrke dubrave, pa tako svesrdno zanesen i ne osjetih da se s pučine postepence gubi, jaka, trepereća sunčeva svjetlost i da
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— uzviknu Hamza najzad. gurajući mu gusle u ruke gotovo nasilno. Ozlovljeni kačar prekrsti ponovo noge, nasloni mrke gusle i zaguđe.
Krakov, Stanislav - KRILA
Grmi svugde. Ceo front plamti kao sjajna, ustreptala pruga. Svuda uragan besni. Na grebenu se mrke senke kovitlaju. Zapaljene bombe opisuju sjajne pruge u letu kroz tamu. Zviždi čelik i komađe gvožđa. Tupi udari i jauk.
Svetlucaju šlemovi i vrhovi dugih bajoneta. Blistaju se i drugi kratki a široki. Mešaju se modre i mrke senke. Sevne plamen i zaslepi oči. Grmne, riknu parčad. Jaukne se. Ruši se. Krvava se tajna vrši.
Rika je sve jača, bešnja. Greben je osvojen, rovovi su povraćeni, a niz drugu padinu se otkidaju i beže mrke senke. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Vuci tu mrcinu odatle, — viče major i pokazuje na dve belim
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ E, he, ta znam te ja! JANjA (u sebi): Ko mu je, opet, to potkazao? A odista sam, ’nako uplašen, Do mrke noći juče radio, Da ga bez štete kako utopim. A sad?... (Glasno.) Smiluj se, Rade!
Još juče!... Juče!... A danas? Kuku! Usnica bledih tanki krajevi Pod senkom kriju kose svilene Mlazevi mrke krvi njegove! Nigde života!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U šancu se čulo odmereno disanje uspavane posade; kroz providljiv sumrak nejasno se opažale mrke slike budne šanačke straže, sa puškama u ruci, sa bajonetima okrenutim u vis onim sjajnim zvezdama, što onako nežno
Čerkezi su nabili na koplje njegovu lepu glavu koju su tek bile garile mrke nausnice, i tako je nosili po bojnome polju. Laka ti bila srpska zemlja, dobri prijatelju!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Muž je boje mrke Nosi paleto, Rado suče brke Kad pun vidi sto, O lutriji sneva, Svaku igru zna, A kod posla zeva Od teškoga sna.
Bojić, Milutin - PESME
STALNE JEZERA Greju me tvoje oči pune magle, Kô jezera su gde se ocrtava Predzimsko nebo, što nad njima spava, I mrke tise, što se nad njih sagle Kô trepavice.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— opazi Rade s uvjerenjem. — Pij, Mašo, rakije! — sjeti se i nazdravi joj. Pa, otrvši rukom usta, i pogladivši mrke na usnice, poljubi je: — Je li ti milo?... Ljubi li te ovako nestrpljivo tvoj Marko?
Pred njim ispružila se loza, na njoj se šara grozdovo zrnje. Uokolo, mrke masline bacaju duge sjenke i dopiru sve do visokih gomila po kojima se penje na izvode divlja loza i bršljan.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
ponjavi koju sam prostro na patos u ovom tesnom sobičku u potkrovlju južne kule, pod glavu sam poturio dlan i gledam u mrke grede i plavičaste ploče pokrivke.
nas dvojica ćemo, sve vreme žvaćući suvo meso i muljajući po nepcima žeženu rakiju, ovlaš, ispod oka posmatrati kako iz mrke osnove izrasta slika. Pustili bismo čoveka da radi. Ne bismo svaki čas zabadali nos u njegov posao.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Raspitujemo se kod prolaznika za Aristotela. Dobivamo vrlo neljubazne odgovore ili nikakve, no mesto njih mrke poglede. Tek posle dugog lutanja stižemo do doma filozofovog. Vrata su zabravljena.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tamnoplav somot s mrkim kožnim ukrasima. Šešir sav od fine mrke kože. Cipele sa umetcima od plavog somota. U ruci štap. — Sva u koži k'o lovac! Lokne, Bože da li su prave?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Jedva je mogao da prepozna u njima one uspravne, mrke lepotane. — Šta će tek sa mnom biti? — uzdahnu orah, kad ga nečija pažljiva ruka odvoji u stranu.
Šantić, Aleksa - PESME
1904. VODENICA Staro mjesto moje! Pod sjenkama grana Radobolja mrmlja, vere se i prska; Mrke hridi streme visoko sa strana Pune gustih zova, smokava i trska. Sve je isto, staro...
1912. TEŽAK Zamahujem. Svuda kupina se splela Pa mi zemlju krije... I na mrke grude sa mojega čela Sve kap po kap lije.
Vrelu jaru siplju i polja i krši, i nigdje nijedan list da bi se makô. Ovdje uz rijeku, uz kupine mrke, Prikrila se stoka pa umorno dašće; A tamo, u strani, osamljeno hrašće Gdje prostire sjenku, uz rapave škrke
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zlo ti vino napoknje bilo!“ Ja kad bane knjigu proučio, muka mu je i žao je bilo: u obraz je sjetno, neveselo, mrke brke nisko objesio, mrki brci pali na ramena; u obraz se ljuto namrdio, gotove mu suze udariti.
Te se Ivo bio raskario: mrke brke nisko objesio, mrki brci pali na ramena, u obraz se ljuto namrdio; ni s kim Ivo riječ ne besjedi, veće gleda u