Teodosije - ŽITIJA
I kada se, bednik, veselio, predsedavaše opijajući se na tome mrskom i samotnom sudištu, igrajući i veseleći se. A veselje njegovo smrt beše čovečja.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
drevnu lirsku govornu formulaciju u kojoj se na zgusnut, subjektivan i slikovit način izražava snažna želja da se mrskom licu desi kakvo veliko zlo, uz subjektivno uverenje da će se ovako izrečena želja zbilja i ostvariti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Često bi noću zaplakala u brizi za njim što je negde daleko u svetu, tuđem i mrskom, u svetu druge vere i drugog govora, misleći da je gladan, bolestan, kad zime dođu da mu je soba hladna a pokrivač
Svakog jutra na ovom mestu hranila ih Simka. Čuje: dete plače. Plače, kaplje u njemu izubijanom i sebi tuđem, mrskom i pustom, a u očima se njišu poređani jasenovi, blistavi od rose na ranom suncu, njišu se kuće i zgrade i sav nered
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zar ja ništa za ovu domovinu nisam dokazao, kad sam tri godine konjovodac bio pod granatama i ostalo u mrskom ropstvu po nuždi odležao?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Knez Đurđe odlazi.) JELISAVETA (sama): Radoš progonjen. To bledo čelo večne ozbilje — Sad nek’ po stranstvu mrskom lutajuć Razbija kosti tvrde lubanje, Premišljajući crne planove, Što Veneciji grdoj htedoše Odreći pomoć zemlje