Obradović, Dositej - BASNE
Konj, gordeljiv, neće ništa da zna ni da čuje, dok magare sasvim ne oslabi i padne mrtvo. Onda njegov gospodar natovari na konja ne samo sve breme, nego i magarčevu kožu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sitna kiša i hladan vetar ne prestajahu... Vazduh težak i pun vlage. Svako jutro osvitaše po koje mrtvo telo; svaku zoru dočekivala je nova zapevka... Strašna bolest srdobolja kosila je kao oštra kosa i ostarinu i omladinu..
Dučić, Jovan - PESME
Časovnik nevidljiv negde izbi mirno: Tad potonje ruže lagano pomreše. I kad opet izbi: s topola se rasu Zadnje mrtvo lišće. Mir je na sve strane. Dok ponova kucnu: tiho u tom času Jedno gnezdo pade visoko sa grane.
Suv potok kraj kog mrtvo ćuti, Bez glasa i bez prama dima, Seoce; samo zlatom žuti Tikva po vrelim vrtovima. Sve žega mori kao čuma;
Kad za poljem punim crne deteline Počeše vlašići da blede i slaze, Mrtvo lišće poče da pada na staze, I kao crn uzdah da izbi iz tmine.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Mesec izgrejao na podne. Sve je umrlo, al' ubrzo oživi, a na Anokino se srce sve više svija i gnezdi nešto mrtvo. Ovako ne može ostati — al' šta da radi? Da se vrati ocu — šta da mu kaže? „Đeda zapovedio da me slušaju!
petačka — bure od pet akova Plantago lanceolata — bokvica (latinski naziv) plaštanica — platno na kome je naslikano mrtvo telo Isusa Hrista pleta — stari austrijski srebrni novac; cvancik polani — preklane pompa — raskoš; bogato
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Prosi, prosi, pa se napije i dođe. Stane Ljubu da drma, budi, miluje a on umorno, mrtvo prevrće se na drugu stranu da zaspi odišući i braneći se od nje. — Ne diraj me, mori! Pusti me! Oh!...
I stenjući koje od mnogog odela, koje od suvišnog jela, vukao bi se dišući mrtvo, teško, prosjački... Jedva bi išao i vukao se, ma da je u tom nagomilanom, većinom novom, pustinjskom, odelu, a još
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Još jednom Hristić se obazre oko sebe. Svud je bilo mirno, krvavo, zamišljeno, mrtvo. Na kadifi neba drhtale su zvezde.
Samo je len, pipav, bezživotan još njen korak. I sve se grozno raspada, a ona ide polako, dremljivo, mrtvo. Zato i ja umirem, trulim, raspadam se. Jer ja bih živeo tek u onom radosnim osećanju.
Afrika
Ja sam odvratio glavu da to ne vidim, i više nisam hteo baciti nijedan pogled na njeno mrtvo telo. Sen Kalbr ubija potom iz puške i jednu, od tri jarebice, a srećom promaši jednoga zeca koji nas najpre sasvim
Njima se dopalo, i hteli su da saznadu šta je bilo dalje: II Pogledaj, moje je telo skoro mrtvo A još je uvek crno! — Mogla si biti mojom radošću!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: Šteta je velika, osobito onaki dobri konji, u celoj varoši im nije bilo para. JANjA: Sad leži mrtvo, barem da moži da si posoli meso, nega da go jedi psi zabađava. Oh, kajmeno Janja, kaka isterna, kaka isterna!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A znalo se i to, da će kroz mesec dana, tamo gore, sve biti u snegu. Mrtvo, pusto, zavejano, neprolazno. Medvedi će silaziti na drum, danju.
u zelenilu, i žutom lišću, koje je opadalo, a i to žuto lišće bilo je šarenilo žutog – manje, više, crveno, mrko, mrtvo.
Dete je bilo majušno, sivo, modro, mrtvo. To joj nisu rekli. Bila je izgubila svest i iz nje je krv, kao potok, liptala. Tu krv više niko nije mogao da zadrži.
Njihovo dete – kaže – rodilo se, ali je mrtvo. Pitala ga je kud je sve išao i zašto se vratio? Ujutru, sad, sa glavom spuštenom u šake, umorno, Pavle je video samo
Bio je uobrazio da je i to kletva njegovog tasta, senatora iz Novago Sada, i premirao je od straha da se dete ne rodi mrtvo.
drhtanja, plača, zacenjenosti, od koje je dete patilo, našao da je dete, koje je bio zagrlio, i na grudima nosio, mrtvo. Bilo je teško sa Petrom. Nije hteo da poveruje, ceo dan, i celu noć, da je dete mrtvo.
Bilo je teško sa Petrom. Nije hteo da poveruje, ceo dan, i celu noć, da je dete mrtvo. Grlio ga je, stiskao, ljubio, vikao. Jedva ga je prota Bulič nagovorio da dopusti da mu dete uzmu.
Teodosije - ŽITIJA
Jer ovo propadljivo, reče, treba da se obuče u nepropadljivost, i mrtvo ovo da se obuče u besmrtnost. „Kakva je to korist, po vašem nagovoru zarobiti se mnogim jelima, debelo telo i
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Princezom grizao ga je u mozgu kao neki crv, a nekoliko dana bilo mu je neizmerno žao svoga sluge Arkadija, čije mrtvo telo nije nađeno, kao ni ona njegova dva konja.
Već u početku jeseni žene udariše u plač i vrisak i počeše da kunu. Prva, izvesna vest, da je na mrtvo ime išiban Sekula, koga su svi znali, jer beše Isakovičev čovek i kao neki čuvar drvenog zvonika i crkvice u naselju,
Tu se prvo doznade da pogibe Arkadije Isakovičev sluga, i da mu ni mrtvo telo ne nađoše. Tu se saznalo i ostalo. Kako izgiboše mnogi i više oficira, i kako je vojnicima Marija Terezija
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Najčešće se smatra, ako trudnica vidi mrtvaca, da će roditi mrtvo dete ili će joj ono ubrzo po rođenju umreti. Mnogobrojni izveštači, etnografi i etnolozi spominju ublaženu, manje
⁷⁰ Njoj je takođe zabranjeno i da ide na pogreb, da ne bi rodila mrtvo dete. Trudna žena ne valja ni da pali voštanice za dušu pokojnika, a ne valja ni da gleda u prazan grob, jer će dete
Dete u prelaznoj, liminalnoj fazi pripada istovremeno i prirodnom i socijalnom svetu, ono je u isti mah i mrtvo (za pređašnje stanje) i živo (u novom vidu postojanja), ujedno životinja i čovek, htonsko (demonsko) i sveto biće.
Što je još prije pedeset godina živilo i cvalo to je danas već mrtvo“.¹ Ono što je utešno jeste da ovaj zapis nije star svega nekoliko godina, već skoro ceo jedan vek!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
On najzad vidi svoju kornjaču kako prestiže sve živo i mrtvo na stazi prema moru i beskonačnosti. I jurimo tako zakrčenim drumovima, očajnički tražeći izgubljeni raj, mesta na
Milićević, Vuk - Bespuće
„Dakle i on“ ! rekao je i zamislio se. I još je više zavolio to mrtvo drvo, kao da je bilo između njih nešto srodničko i blisko što ih veže.
Radičević, Branko - PESME
Sunce zađe, već sumrače, I nojca se već primače, Pa u tamu milostivo Zavi mrtvo kâ i živo; Zavi rpu nesretnika, Što nekada svetu dika, Negda ljudi boža čuda, A sad samo rana uda Gladnom vuku,
ona prema ovi stena Potegnula sve svoje bude sile, O šiljke će se tu razlupati, Komađe samo napolje će virit; Vozača mrtvo međ njima je telo Sa kojim vrtlog penući se igra.“ To veli Mita, Milana tad gledi, A njegov ne mož' da podnese pogled.
bila najpotonja muka, Na samrti zadrktala s' ruka, Iščupala trave nešto malo, Ali sada svega je nestalo: Duša ode, mrtvo leži telo, Divno za te i za crve jelo... Tu je tako, ali s one strane Ko se vije kroz kamen i grane?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ni s kim se ne prepire. Otac mu da pobesni. Jednom ga istukao na mrtvo ime i isterao. Otada niko nije smeo njegovo ime u kući da spomene. Mati mu, sirota, da presvisne od tuge i srama.
Mita nije mogao više. Tu, na svadbi, pred svima, napio se. Bacao novac. Kad se u zoru kući vratio, ženu, Mariku, na mrtvo je ime izbio, tukao je, tukao...
No jedne večeri odoh. Prolazim ulicom, pa sve mrtvo. Sve kapije zatvorene, a samo njihova beše otvorena. Uđoh, i iznenadi me svetlost. Da nije umro? pomislih. Ali nije.
Svuda je bilo tiho, mrtvo. Noć meka, mlaka. Iz dvorišta je dolazio miris na već proklijalu travu, trulo drveće u zemlji, a takođe i iz bašte,
poređano cveća, šimšira, i to varaklisanog, te se varak caklio i od njega je sad žuto, izduženo, malo podbulo, njegovo mrtvo lice odudaralo još oštrije, bleđe.
Kostić, Laza - PESME
— Toplota blaga, naložena peć, u njojzi tinja panj, kô starog leta mrtvo telo ispucano crno, što spaljuju da vampir ne bude. — To staro leto, stara godina!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Svjetina je i dalje gonila kmeta, pa je turnula i pregazila jednu trudnu bulu koja je odmah pobacila mrtvo dijete. Kmet natrča ispred džamije, i kad je vidio da dosta Turaka klanja u džamiji i pred džamijom moli se bogu, pomisli
uđe kod kadije muž one bule što je pregažena i potuži se kadiji na kmeta kako mu je ženu turio i udario te je mrtvo dijete pobacila. — Ali ćeš da ti sudim po Aliji ali po kanunu? — upita kadija tužitelja. — Po kanunu, efendija!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
tome kako si bila najlepše dete u gradu i u francuskom zabavištu, gde sve vaspitačice kotrljaju slovo r i afektiraju na mrtvo ime, i da si položila iz cuga sve testove, pa mama posle kazala: „Nije što je moje dete, ali učiteljica mi kaže da je
— a u stvari kuća bila neverovatno tiha i prazna, a toliko se spremali da se provedu na mrtvo ime kad ti odeš, i da izlaze svuda! Đavola!
drugom sin lokator, treći ukokao rođenu ženu i još ne sanja da će mu čak i rođeno dete zbrisati u Ameriku i tamo ga na mrtvo ime izogovarati u svojoj knjizi. Da mu neko tada kaže, ne bi mu verovao i ucmekao bi ga na licinom mestu.
Evo kako! Prvog dana posle rata, kažu, neki dasa u kožnom kaputu do zemlje upadne u našu kuću i izvređa moga dedu na mrtvo ime što ima odvojeno kupatilo, a posebno WC.
Što se tiče kobnosti, stvar je stajala ovako: šarmirala sam jednog finog tipa iz Finske na mrtvo ime, ali nisam umela s njime ni da beknem pošto ne stojim baš najsjajnije sa stranim jezicima, pa mi je aparat oduzeo
Priča o Drndi i babi Šofer Drnda išao često u Trđu da nabaci delove za kolica. Usput je trkeljisao na mrtvo ime, valjao štofove i munđario s lažnim zlatom.
da u klaviru držimo prazne tegle od zimnice i stare metle, jer nam je gajba tesna, verujem da bi nas ispljuvale na mrtvo. Najzad, sve je spremno! Iznenada primećujem da je bakuta zaspala u stolici.
Sve kaširano, sve lažnjak, samo njih dvoje su pravi, te ti ona: daj šta daš, pa ti se tu izvataše na mrtvo ime i prezime, nisu ni čekali novu godinu koja je u tom trenutku bila između Vinkovaca i Vrpolja. Presedala.
Utvrde tada da se poznaju i da su čak najbolji frendovi! Tu se izgrle i izljube na mrtvo ime, a začuju se i dva tupa udarca o parket — to im je popadalo kamenje sa srca!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Sa njenih visina Ne vije se bršljan, ne šumori cveće, Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne kreće. — No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne.
Nju ne krasi bršljan niti rosno cveće: Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne krepe. No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nigde jednoga ne videh celoga rata... — Hajdmo! — reče komandir i mi se digosmo. Pod samim grebenom ugledasmo mrtvo telo jednoga pešaka.
Obiđosmo mrtvo telo, osećajući potajnu jezu, i požurismo... Ugledasmo bojno polje. Ležali su mrtvi na svima stranama između polomljenih
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Nego šta ova baba jednako proviruje iz kujne !... A ne plače i ne žali kćer... I šta ono veli: »Našlo se mrtvo !« I zašto baš sad mora, onako krišom, da mu predaje onaj veliki zamotuljak u krpama ?...
Priđe mu još bliže... Šta je ovo... je li živ ?... Kako ovo gleda?... Ovo nisu obične žive oči, ovo je mrtvo staklo, pa se samo sjaji... stoji tako ukočeno, bez pokreta, bez ikakva znaka života. Staklo!... mrtav!... mrtav!...
Ona se samo približi još više i odjednom se zagleda u ono mrtvo lice... Prođoše joj trnci kroz celo telo... Gle, pa i lice govori !... mrtvo, mrtvo lice, a govori !...
Prođoše joj trnci kroz celo telo... Gle, pa i lice govori !... mrtvo, mrtvo lice, a govori !... Jest ona dobro poznaje to lice, naučila je čitati svaki izraz na njemu, i evo sad vidi...
Prođoše joj trnci kroz celo telo... Gle, pa i lice govori !... mrtvo, mrtvo lice, a govori !... Jest ona dobro poznaje to lice, naučila je čitati svaki izraz na njemu, i evo sad vidi...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Radoje Domanović MRTVO MORE „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Radoje Domanović Mrtvo more Sadržaj STRADIJA 2 VOĐA 62 MRTVO MORE 72 DANGA 96 MRTVO MORE STRADIJA U jednoj staroj knjizi čitao sam
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Radoje Domanović Mrtvo more Sadržaj STRADIJA 2 VOĐA 62 MRTVO MORE 72 DANGA 96 MRTVO MORE STRADIJA U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču; a vrag bi ga znao otkud meni
KNjIŽEVNOSTI Radoje Domanović Mrtvo more Sadržaj STRADIJA 2 VOĐA 62 MRTVO MORE 72 DANGA 96 MRTVO MORE STRADIJA U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču; a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog
— Kuda ćemo sad? — procedi jedan grobnim glasom. — Ne znamo! Beograd, 1901. godine MRTVO MORE Baš u trenutku kad sedoh da pišem ovu pripovetku, ukaza mi se pred očima slika moje pokojne strine.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Kad nema dopisa, a svima u selu nekako sve gluho, mrtvo. Tako se već bili navikli na novosti! Nov, svež dah vejao je po kosama i brdima, po utrinama i lugovima, po
Iako je i sam Sreta video da se nije moglo drukčije, ipak je bio nezadovoljan. Nekako mu je to sve izgledalo gluvo, mrtvo.
Rakić, Milan - PESME
Sve će biti lepše, sve draže i više, Noć koja se spušta, svet što mirno spava, Dugo mrtvo polje na kome miriše Kržljava i retka u busenju trava. I tako kraj cveća ostaćemo sami...
Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari. Sve poleglo pod pritiskom neke sile, Obelisci i stubovi, carske vile, Tužni kiparisi i palaci
Na omorini ljudi, zveri I bile, sve se mrtvo čini. — Jasika jedna tek treperi, Jasika tanka u visini. Treperi samo, o jasiko!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Bože jedan, tri stotine drugah, sve popada mrtvo od smijeha! A odža se čudi šetajući što se radi od toliko ljudih, dokle viđe u pušku rožinu.
Evo vidiš kako smo daleko, i opeta ona teška vonja od nekrsti ovde zaudara. MRTVO DOBA NOĆI, SVE SPAVA. NEKO ZBORI KROZA SAN.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ni mrak, ni samoća, ni mrtvo padanje vode sa česme ne uznemiri je. Sada je već ona svoja, nije Sofka devojka, Sofkica, efendi-Mitina, već prava
Dole iz štale čulo se šuštanje i ponovo preživanje stoke, a iz same kuće ništa. Sve je bilo mrtvo. A Sofka, da bi sad, kad svane, kad aščika uđe, zatekla sve kao što je red, običaj, kako brak zahteva, morala sama
Arsa, što nikad do tada, opi se na mrtvo ime. Nije hteo više ništa da sluša. Samo, onako pijan, na glas je pretio Ahmetu, Arnautinu, za koga je tvrdo verovao
Pandurović, Sima - PESME
prozirno I veo groba, — jednom, u noć čednu, Sa bolom duše što tuži i grca, Ja ću ti doći na postelju lednu, Ti, mrtvo drago slomljenoga srca.
Nama se čini da je bilo bolje, Nama se čini da će bolje biti; A mrtvo leži našeg rada polje; Sadašnjost tupa nemarom se kiti, I kopni polet nadanja i volje.
I brzo će opet mrtvo lišće leći Na postelju vlažnu, gde se tužno truli, Sanjati o prošloj i prolećnoj sreći, O snovima što se nikad nisu
Kad svemoćni pomor, u kome se kole, Satire i pali, i ruši i veša, Prođe ovom zemljom u Sudbine ime, — Mrtvo, pusto osta istorijsko polje, I prostrt je tužno svuda leš do leša.
I dok mukom ćuti moja mala soba, Ja osećam radost snage, radost moći; Osećam da sam, u to mrtvo doba, Čedo moćnih snóva, vidovite noći, I da skidam lance tužnog dnevnog roba.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Udri!“ I ono mrtvo puhalo ražesti se nekoga jada, te stade mlatiti što je jače i hitrije mogao, ali zaludu, Jan mu svaki put odbije
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Od riječi do čina, trista aršina. — Blago dobrom činu i svetom obrazu i poštenju. — Reč bez dela mrtvo telo. — Lepe reči ne mese kolača. — Zla mis’o truje dobra dela. — Bačva bačvu gradi. — Pređa pređu hvali.
(Riba) 396 — Što vo leži? (Jer ne može da sedi) 397 — Što živo rodi mrtvo, a mrtvo živo? (Kokoš jaje, a jaje pile) 398 — Što zec beži u lug?
(Riba) 396 — Što vo leži? (Jer ne može da sedi) 397 — Što živo rodi mrtvo, a mrtvo živo? (Kokoš jaje, a jaje pile) 398 — Što zec beži u lug? (Što lug neće za njim) 399 — Što zec ima koliko i dlaka?
skrata snijet — glavnica Sodoma — legendarni grad u Palestini (gde je danas Mrtvo more) koji je sa Gomorom, zbog bezbožnog života, bio razoren solilo — mesto gde se stoci (obično ovcama) daje so
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
63. Motovilo vilo, po gori se vilo, kući dolazilo, soli ne lizalo. 64. Mrtvo živo iz šume vuče. 65. Na careviću bez uzla košulja. 66. Navr plasta šaka šaša. 67.
i tvoja snaha; nego uzmi travu što pod uzglavnicom nađeš i trči u tu i u tu goru, naći ćeš ih oboje jedno Do drugoga mrtvo, pa pomaži rane sinu i dobro travu ožmi da mu od nje sok u ranu uljeze, a snasi srce namaži, i triput reci: ustanite
i ne bi se ni tadar dosjetila, nego joj dođe nekakva muka u drob, te ona trči doma i teke dođe, izbi dijete muško mrtvo i lakom glavom ne dade. Dosjeti se siromašica žena, ali svrh svijeh jada ne kazuje mužu da ne bude više trlabuke.
da ga s tobom podijeli, pa kad dođe u jutro, počni kukati i plakati i reci mu, da su prošle noći ukrali, a prase mrtvo objesi o prozoru da visi.“ Seljanin se obraduje, kako će cijelo njemu ostati, i učini onako, kako ga je kum svjetovao.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ — A je li komišijun još ovdinak? — nastavi Bakonja. — Odnija i’ vrag zarana. Prije nego šta smo prinili mrtvo tilo, bili su u crkvi i zapisali sve... Fra-Tetka cini da ima štete oko dvaest iljada talira!
Jedno seosko dite prođe onuda. Ja ga udarim velikim kamenom u slipo oko. Dite pane mrtvo. Ja ga odnesem do bunara, nedaleko od vinograda i bacim ga u nj. Ni to se nije doznalo da sam ja učinija...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Tu je i reka (al mrtvo korito): Samo srebrost šljunka, peska, trulost panja I čudna svetlost — ni sutonja ni danja — Što se kroz lišće cedi ko
Jedne me mame, druge plaše — Neznanim glasom ko iz tmine: Uđi u mrtvo carstvo naše! KUĆA Budi me pijuk preko puta: Još jednu dragu kuću ruše.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne bi se ljutio, ne bi je mučio, voleo bi ga kao svoje, jer on mora, jer pusto je i mrtvo sve u njemu. On se uverio da život ne može iz njega da nikne. Đorđe se svali na krevet da oči i lice skloni u senku.
To je detinja duša. Bog me kažnjava. Đorđe dahće, u lugom znoju istopiće mu se oči, mrtvo lišće kukuruza seče ga po licu i rukama, skida i gunj, mlatara rukama i teško gazi, da ne bi čuo tišinu u selu u kome
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Srpski doli, puni rajska čara, Srpske gore, željo moja stara, I potoci što žubore tudi, Mrtvo srce još za vama žudi, Za potokom, za zelenim lugom, Za slavujem, mojim starim drugom, I za poljem rosnim i zelenim, I
Toplota blaga, naložena peć, U njojzi tinja panj. K'o starog leta mrtvo telo, ispucano, crno, Što spaljuju da vampir ne bude... To staro leto, stara godina!
Prošlo je leto! Mutna jesen vlada. U srcu našem ni jednog slavulja. Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... A. Šantić LXXIX GOSPOĐICI...
Časovnik nevidljiv negde izbi mirno; Tad potonje ruže lagano pomreše. I kad opet izbi - s topola se rasu Zadnje mrtvo lišće. Mir je na sve strane. Dok ponova kucnu: Tiho u tom času Jedno gnezdo pade visoko sa grane...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
" Zla pričina i zla predvještatelj kad zlu sudbu legionu kaza, na njihova božestvena mrtvo, vocari se uhilenje mrtvo, pogibe im živost božestvena na dviženja i na njina lica.
" Zla pričina i zla predvještatelj kad zlu sudbu legionu kaza, na njihova božestvena mrtvo, vocari se uhilenje mrtvo, pogibe im živost božestvena na dviženja i na njina lica.
Grdne bezdne, mračne i nijeme, snom vječnijem mrtvo uspavane, sjutra će se zatrest jekom slave presilnoga protivnika njina; hoću sjutra udar dati strašni, da ga i ja
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„A šta biva sa njima posle naše smrti?“ „Onda ti atomi ostave naše mrtvo telo da bi drugde stupili u dejstvo. Jer, kao što su i svi ostali atomi večni i neuništivi, tako je i supstancija naše
rad odveo me preko one granične linije na kojoj se prirodne nauke razdvajaju u neorganske i organske i koja deli mrtvo od živog.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I Mikober nam mora deklamovati jednu gromku. A tom prilikom, evo moje reči, istući ću na mrtvo ime krezubog studenta, samo ako se bude tamo zatekao; toga podsmevala prema kome od onog večera osećam nesavladljivu
A ovi roditelji, posle prvih pucnjeva, izbezumljeni od opasnosti u kojoj se nalazimo, napuštaju mrtvo, neukopano dete i begaju s nama zajedno klisurom da sačuvaju sad samo svoje bedne živote. Sećate li se?
pasošima, perorezima pisaljkama, detektivskim legitimacijama, pečatima, džepnim satovima i prstenjem i lutao nekako mrtvo po plavim, ispisanim tablicama rasturenim na sve strane, pa se najedanput omakao kroz prozor, na ulicu kojom je u
U naručju njenom, mrtvo najmlađe dete i svećica mala, voštana dogorevala je nad žutim, tankim kao igla njegovim nosićem.
I nebo je bilo svo krvavo i mir crvenog sutona vladao je. VITLO I DRUGE PRIČE VITLO Srce mrtvo, nebo mrtvo, sve mrtvo — oh, nije čudo. One noći nije se moglo dalje, morao sam reći (kakav čemer rastanka!
I nebo je bilo svo krvavo i mir crvenog sutona vladao je. VITLO I DRUGE PRIČE VITLO Srce mrtvo, nebo mrtvo, sve mrtvo — oh, nije čudo. One noći nije se moglo dalje, morao sam reći (kakav čemer rastanka!
I nebo je bilo svo krvavo i mir crvenog sutona vladao je. VITLO I DRUGE PRIČE VITLO Srce mrtvo, nebo mrtvo, sve mrtvo — oh, nije čudo. One noći nije se moglo dalje, morao sam reći (kakav čemer rastanka!
one sam noći sedeo uzalud: zemlja je ćutala, trava nije disala, tamnjan nije goreo; sve je bilo nemo, crno, nepomično, mrtvo.
Omlitaveo, skoro onesvešćen, povodeći se, sa rukama koje su mrtvo visile niz telo, sa glavom punom zujanja i uzdišući plačljivo, udaljio sam se polako i pao na travu.
svoju do užasa tužnu, očajnu glavu na sivom i zamagljenom oknu onog istog prozora kroz koji je, deset žalosnih jeseni, mrtvo gledala u blatne kolovoze ia širokoj i pustoj ulici palanke, i gdekad pokisle konje koji su se pušili i mokre dizgine i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
pojmovno, bez primjese predstavnoga, već uvijek i jedino kao predstavu svjetlosti; i obratno, sve tužno i ružno, sve mrtvo i ledno, kao zakriljeno sjenom. Po tome, i naše misli mogu da budu osunčane ili sjenovite.
I čisto ćutilno osjećam kako se, nekom čudnom transsupstancijacijom, ta tišina pretvara u vrijeme. Mrtvo, bezmjerno vrijeme. XVII Bolničarka koja me dvori otišla je na nekoliko dana kući. Sa sela je, negdje iz okolice.
Jama nije bila odviše duboka, ali je dijete u padu udarilo glavom o kamen i ostalo na mjestu mrtvo. Prekinut je izlet, i povorka djece, šaputava, žurajiva, pod pratnjom jednog učitelja vratila se o podne u mjesto, dok
žurajiva, pod pratnjom jednog učitelja vratila se o podne u mjesto, dok je drugi učitelj s dva odraslija đaka ostao uz mrtvo tijelo u planini. Djeci je strogo preporučeno da ne pričaju ništa o događaju.
Ali u sva tri slučaja, u svestranim i savjesnim potragama koje su poduzete, bilo bi se našlo bar njegovo mrtvo tijelo. Međutim, lešu ni traga. U jednom momentu ipak je izgledala još najvjerovatnijom hipoteza samoubistva.
U tim dušama kao da nema plime i oseke: one ne dišu. Mrtvo more. Kod nje nije bilo zaborava, prepuštanja bez vremena, zapadanja u mrtvu bezdjelatnost.
Sve je već tako daleko da u dnu sjećanja jedva još tinja. Sve je već tako daleko i mrtvo da više nije ni dobro ni loše.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Jednog dana, kada se uzburka moje mrtvo more, Kad duh i bol udare u svoja zvona jekom mnogom, Onda će pesnik dozvati tebe, mada si tamo gore, Da zakuka, da
Zaspale su potom. Ona, bez života I mladosti, spava na krilima tuge; Mesto cevi — mrtvo cveće, mrtve duge Po njoj: ona spava, s njom njena lepota.
Sad tu sliku, tu maglinu samu Dah sećanja još pokatkad kreće, Rasteruje zaborav i tamu I nanosi san i mrtvo cveće. Z Moji dani umiru mi tako, A moj život utehu ne pruža.
Često puta kad te vidim gredom, Ja tek vidim šta si bila za me, Uspomene izađu mi redom, Tužno, mrtvo, pogledaju na me. Ti još ne znaš ni da l' sam te vol'o? Moja ljubav ostala je tajna.
Tu su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s istorijom dana, Tu su bili poginuli zraci: Svu selenu pritisnu nirvana. I nirvana imala je tada Pogled koji
Svud mrtvo more, svud nigde ničega; I spava voda, i nema promena. Nema promena. San jednak, kameni Spaja sva mesta sa predelom
svoje I srce, što se u kamen pretvara, Vreme, i veze prostora, i boje, I san života, iluzija stara, Pašće, k'o sada mrtvo more što je Palo na groblje, večno ga odmara.
Il' to korača duh propale sreće, Propalih misli, napora i snova, Kao opelo za mrtvo proleće, Kao zalazak sunca i bregova, Kao kob moja da zaborav spleće?
mrtvih očiju Čini mi se da se otvaraju vrata Od grobnice sveta, zaspalih zemalja, Da ustaju dani iz pomrlih sata I da mrtvo vreme mirno se pomalja. Vidim jednu zvezdu u obmani više I osećam kako tišina miriše.
moja mladost, moja patnja: Ja je gledam kao telo hladne žene, Za čij' odmor još saznala nije pratnja, Iako joj lice mrtvo mirno vene.
spava moja snaga, moja patnja: Ja je gledam kao telo hladne žene, Čiji odmor ukloniće moja pratnja, Jer sad njeno lice mrtvo samo vene. 1912.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Taj oblak, razom brdina, pomalo se dizao i pretio što skorijom kišom. U noći duhnu mrtvo jugo. Omećavilo je, i u osvitku nije smrzlo. Nazuše lako opanke, — popustila koža i oputa.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ponekad je imenuje i kao kost i koža, što već dosta jasno upućuje na mrtvo telo u zemlji. Nesumnjivo, ovaj Nastasijevićev lik povezan je sa tetkicom u srpskim narodnim zagonetkama, koja takođe
Jer sve je muzika; i samo ono što nije muzičko, mrtvo je zanavek.“ Slike i muzika, to nisu samo dva osnovna sastojka poezije nego i dva oblika u kojima nam poezija govori.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
pozvan u Dvor i taj posao treba brzo svršiti, jer bivalo je da ja po kome do nesem cilinder, a on ga pogleda kô krava mrtvo tele i veli: „Dockan, nosi natrag”! ČEDA (usplahiren): Dakle, bivalo je i to?! (Odjuri vratima i prodere se na njima.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
opažanju pojavljuje isti onaj pomalo sablasni pejzaž, sa simboličkim nagoveštajima umiranja i smrti (sve je „crno, „mrtvo” i „pusto”), koji i Sofka u H glavi opaža na putu između tetkine i svoje kuće: „Pošto zatvori dućan, pođe.
A i gazda Mladen, videli smo, u sličnim trenucima takođe sve oko sebe vidi kao „crno”, „mrtvo” i „pusto”. Ali nigde toliko sličnosti nema sa Sofkinim erotskim snovima i mračnim slikama smrti kao u pripoveci
„Mrtva noć”, „mrtvo padanje vode sa česme”, kad je oko junakinje sve „mirno i mrakom pritisnuto” (kao u grobu), ili kad ona zapaža
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ozlovljeni kačar prekrsti ponovo noge, nasloni mrke gusle i zaguđe. Spočetka tiho i mrtvo, okrećući sve načine guđenja natmureno n zabrinuto, pa onda usporenije a jače, dok ne zaječa cela odaja.
Bejaše kao lavica odlučila da mu se, baci sa tim jedinim oružjem u ruci dokle jedno od njih dvoje ne padne mrtvo. No on, čisto i ne shvatajući kakva mu opasnost preti, iznemoglo koraknu na prekladu, spusti teške bisage, dohvati
“ Pa se nadnese nad mrtvo– ga sina i mahnu rukom da ga otkrije. Mrtav Jablan kao da bejaše zaspao. Lepotan majci kao i za života.
Nailazi Met Firaja. I zemlja je u tom trenutku lica imala. Zbunjen, preplašen, mrtvo korača i mutno, a još zverski, pogleda. – O, Met Firaja, a zar još šećeš po zemlji!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1881. GARIBALDIJU Spalili su mrtvo telo neumrla diva, Pepeo nose da u zemlji za navek počiva. Zvona zvone, a iz njina žalostiva jeka Čujem glase: „Slava
Maču pravde, zvezdo svesti, aleme poštenja, Slava tebi, ugledniče novih pokolenja! Spalili su mrtvo telo neumrla diva, Njegov pepeo sada veće srebrn kovčeg skriva, I baš sad ga grobu nose da navek počiva. Sad ga nose.
Miljković, Branko - PESME
U podnožju vetra nemerljiva sen oholosti Nestaće u pepelu onih što više ne postoje. U pusto srce u mrtvo vreme me zovi, Minula čežnjo, da se svet ponovi.
To što reku iz zemlje izgoni neka nas leči kad hleb nam u kamen pretvori svet kad ogledalo biva njeno mrtvo lice za ptice krilatice iznad zle litice. Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš?
Granice u kojima živimo nisu granice u kojima umiremo. Opora noći mrtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine. Noćas bi voda samu sebe htela da ispije do dna i da otpočine.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Treba ga odneti. — čuo se jedan glas. Vojnici raširiše jedan umotani šinj el, i staviše na njega polugolo mrtvo telo. — Povadite mu sve stvari, — naređivao je trubač, jer je ađutant izbezumljen klečao i jecao.
— pitao je besvesno Duško. — Izvestite komandanta puka. I dok četiri ordonansa poneše na razapetom šinjelu mrtvo telo, duško sa stvarima poginulog, stegnutim u okrvavljenoj ruci, pođe niz gustu šumu na padini.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ja sam odvratio glavu da to ne vidim, i više nisam hteo baciti nijedan pogled na njeno mrtvo telo. Sen Kalbr ubija potom iz puške i jednu, od tri jarebice, a srećom promaši jednoga zeca koji nas najpre sasvim
Njima se dopalo, i hteli su da saznadu šta je bilo dalje: II Pogledaj, moje je telo skoro mrtvo A još je uvek crno! — Mogla si biti mojom radošću!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK: dockan je sve, U krvi svojoj leži vojvoda! SPASENIJA (poražena, gleda nemo u mrtvo telo): Mrtav je on!... Grozni su oni što ga ubiše! RADAK: Osvetimo ga!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To je bilo oko 9 časova izjutra, a oko podne valovita Morava već je nosila mrtvo telo majora Steve Velimirovića. Napadnut, uvređen, osramoćen, i pred vršnjacima, i pred mlađim i starijim oficirima,
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
VIII Mrtvo nebo, mrtva zemlja, Ne miču se magle sive; Mrtvi dani, mrtve noći, — Samo boli jošte žive. Tone, pada mrtva nada
Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada; Al’ se s mrtva oka vraća, Pa na mrtvo srce pada. Mrtvo srce suza budi, Padajući na nj sa visa, Iz njeg’ niču ove pesme, Mrtvo cveće bez mirisa.
Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada; Al’ se s mrtva oka vraća, Pa na mrtvo srce pada. Mrtvo srce suza budi, Padajući na nj sa visa, Iz njeg’ niču ove pesme, Mrtvo cveće bez mirisa.
Mrtvo srce suza budi, Padajući na nj sa visa, Iz njeg’ niču ove pesme, Mrtvo cveće bez mirisa. IX Kad sam bio na tvom grobu Zamirisa mir bosiljka, A meni se priču glasak: „Šta mi radi moja
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
posao prilično uzaludan i nepotreban: čas kao veštačko i nasilno oživljavanje nečega što je već davno a zasluženo mrtvo, čas kao tašta zabava sa sklonostima za bizarno, kuriozno i preciozno u ovim vremenima najmanje priličnim takvim
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— čudi se kotlar. — Da šta ti misliš? — prodera se Simeun. — Kad sam stigô u Majdan, mrtvo sve kô groblje. Niđe nikog!.. Pače nije! Nijesam još bio stigô... Ama, nemoj, oca mu, pometati, pa čojek ne zna kako će.
Ja odja' ata i dado' da ga vodaju, pa se onda, kô kakav kesedžija, krenu' silovito kroz sokake i mále. Sve mrtvo ko groblje. Samo sabljetina o kaldrmu zvecka, a 'odža na džamiji uči. Uči, 'odža, i ja sam učio!
Budi mene miran“ — pa će te na mrtvo ime isprebijati, ako je jači. Krošto, zašto, to nek sami Bog zna. A pravo, po duši kad budemo govoriti, mekana je srca
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
pripovetke, zatim i alegorično-satirične priče, u kojima je najviše postigao ("Stradija", "Danga", "Vođa", "Mrtvo more" i dr.).
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
pero, ne baci tevter i ne skoči da pravo tamo, kod nje, ode, da je zauvek, zasvagda, izgrdi, pa čak i izbije, na mrtvo ime izbije. Dokle će ona njega tako, i dokle će on sa njom da ima posla! Ali, ipak, trže se.
Kuku, čedo! Kuku, mrtvo dete moje! Šta majka dočeka! Mladen gore sa podbočenom glavom, sa ispruženom zgrčenom rukom, slušao je, gutao jed,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
iz Srema (Vuk, Pjesme, 1, 678) koja je pevana na sledeći način: žensko dete, legnuvši na travu (leđima), »učini se kao mrtvo«, a ostale devojčice stanu oko njega, i posipajući ga travom pevaju pesmu koja počinje stihom »Umre, umre Rajole«, a
, 68); r. kite mrtvo dete, momka i devojku (ibid., 100). Ruzmarin. U narodnoj pesmi devojka: »Sve svatove na vencu preveze, Mladoženju na
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Rade, oprosti! Ali ne mogu bez tebe... — drhti, i kloca zubima, i privija se uza nj... A vatra se gasi i goveda mrtvo polegla: čuje se kako preživlju, a s vrata jare vreba mjesečeva svjetlost... Rade se uneke trže, veli Maši: —Kasno je!
Bilo je sigurno k'o u crkvi. A sad?...” I u duši smutio bi se ... Nakon kiša, natopljena zemlja ležaše mrtvo i opočivaše iza ploda i tolikih nepogoda.
Bakarasta vijovina na trsima mrtvo visi, tek što se drži. Dok du'ne, otrgnuće se i vjetar će se s njome po volji zametati.
!” A teška zemlja mrtvo se odmara u podzimnjemu danu i njemu se pričini kao da žali što je se odriču njena djeca i bježe u tuđe, nepoznate
Ilić, Vojislav J. - PESME
Sa njenih visina Ne vije se bršljan, ne šumori cveće, Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne kreće. No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne.
Nju ne krasi bršljan niti rosno cveće: Hladna pustoš bije iz njenih dubina, A jezero mrtvo nikad se ne kreće, No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. 1887.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ako uzdahneš — pokojnik; ako udišeš, što god pomirišeš — opet sve na pokojno, na mrtvo. Svuda oko tebe samo pokojno, mrtvo, i ja pokojna, i mrtva, a ovamo još dobro da se jede, pije...
Ako uzdahneš — pokojnik; ako udišeš, što god pomirišeš — opet sve na pokojno, na mrtvo. Svuda oko tebe samo pokojno, mrtvo, i ja pokojna, i mrtva, a ovamo još dobro da se jede, pije...
I zato sam srećan. San mi je lak, duša čista, telo mirno i mrtvo. I zato, Tašana, ne boj se ti, već kaži mi sve, kaži sve kao ocu, više nego ocu, kao samoj sebi, kao Bogu svome, jer
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ristana leži u vodenoj bolesti i dići se neće. Seka je rodila mrtvo dete, ne oseća se najbolje, muž njen piše da bi dobro bilo da je neko odvede do onog blata gde se nekad lečila.
On je stigao na pogreb istim vozom kojim i Milanovo mrtvo telo i Pavle i čika Sava, ali ne znajući s kim putuje. Na peronu, kad je izišao iz poslednjeg vagona treće klase,
Poslednji put. Sve je bilo unapred spremljeno i predviđeno, i mrtvo telo frau Rozino preneto je u gradić neki u Austriji, otkuda je snažna Jevrejka nekada zalutala ili s planom došla u
I bolničara Engleza, i Ruže Ciganke i njene dece. Branko je pratio mrtvo telo Pavlovo u Nemačku, a žena i sin došli su pravo tamo.
Papudžija Raka otišao u policiju da prijavi svoj stan pod novim imenom, i mrtvo zaboravio da stanuje u „Tacitovoj” ulici. A policiski pisar, prvi komšija Rakin, takođe ne može da se seti Tacita.
Patio je od astme već kao mlađi čovek. On se dva puta ženio. Prva žena mu je umrla kad je rodila drugo dete, mrtvo. Ostavila mu je sina, pametno i ljupko dete, ali slabunjavo dete, krive kičme.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— i pokaza mi nov novcat zlatan dukat — a ako ne položiš, slobodno mi nemoj ni dolaziti kući, jer ću te isprebijati na mrtvo ime.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Lica su bila potamnela od preživljenih muka. Iznad zavojišta sretosmo vojnike, koji su nosili mrtvo telo jednog oficira. Po epoletama vidimo da je kapetan. Na njegove grudi stavili su probušeni šlem.
Bolničari dođoše. Prebaciše čaršav i izneše mrtvo telo. Čujem gde govore da je bio artiljerac. S teškom sam se mukom pridigao da pročitam njegovo ime na listi.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Koga imam? TOMA Nikoga! Sve živo pomrlo!... ARSA Pa koga? Zar Tasu kmeta? On, ako ode tamo, ili sve na mrtvo ime isprebija, ili i sam s njima zasedne, pa onda još veći lom, još veća muka.
Noć letnja. Šarplanina u nebo štrči, a ispod njuma leglo pusto i mrtvo Kosovo. Drum širok, prav, carski. Po njega se rasipali hanovi, seraji, bašče, česme. Mesečina greje...
Šantić, Aleksa - PESME
Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada. U srcu našem nijednog slavulja; Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... 1908. BADNjA VEČE Večeri sveta, hoću li te i ja Slaviti pjesmom radosti i sreće?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sa Ilijadom, uočićemo sledeće: ovde su bogovi propast Troje odlučili u četvrtom pevanju, ali ta je odluka ostala mrtvo slovo sve do poslednjeg (dvadeset četvrtog) pevanja, jer su i dalje i posle odluke, kao i pre nje jedni bogovi pomagali
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Pogledaj. Zurili su dugo u tajanstvenu bistru vodu bez riba, bez žaba, bez ijedne travke. Sve je bilo mrtvo i tiho u plitkom jezercu koje se pružalo nekud u nedogled kroz kamenit hodnik niska svoda.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Al’, sve mrtvo leži. Ni duše žive čuti se nigde. Onda razljuti se car, vide: sva pusta zemlja, nigde ni čoveka i grad prazan, — a
« PAKAO SAMOĆE Opet u mrtvilo večito pasti! A da bi i to baš ka što ovde mrtvo ležalo, to bi joj ka cveće i kovilje mrtvilo mnelo se.
Te pismo kojeno je prilično k telu, dostaput je nedoznano, i ka mrtvo svidi se bez bistroumlja i razmišljavanja. Mnogo i mnogo ima u pismu zagonetki, štono se pritča nariče.