Jakšić, Đura - PROZA
Godina šeset druga beše mršava prethodnica strahovitoj šeset trećoj godini... Beše to kao ono crna vrana što nad mrtvom lešinom najpre grakne, da joj posle, podmuklo ćuteći, meso razdire...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Pisana je ista čaša i vašima, i našima: u mrtvom svetu, krv će naša preživeti u vàšima! ŠLEMOVI 1. Ozbiljni Englezi, s licem u kaljuzi, s nosem kraj cveta čiji
Dučić, Jovan - PESME
ni u prirodu koja se sveti, i nije slušala kad su joj govorili o detetu koje je dala na svet, bez njegovog glasića, s mrtvom rukom na srcu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A probudio ga je sa slanim suzama u oku. Imao je san o svojoj ženidbi, o svatovima, u kojima se, sa svojom mrtvom ženom, venčao, a o kojima se, po celoj Bačkoj, i po celom Sremu, dugo, pričalo.
Škrgutao je zubima. Činilo mu se da se sa svojom mrtvom ženom, zbog ove upaljenice zauvek rastaje, da je nikad više neće, ni u snu, moći videti.
Vezani su oni sad, mnogo jače, tom smrću. Neće ona otići. Kuda bi bez njih, Isakoviča? Neće se ona vratiti mrtvom ocu. Svet će nešto razneti, razgrabiti, iz kuća, u Neoplatensi, u Varadinu, Subotici. Rodbine, pri smrti, kradu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Gajić, M. J., S Lepenice na Radiku, GNČ, 21, Beograd 1901. Gezeman, G., „Jednom mrtvom pesniku“, Zbornik u slavu Filipa Višnjića, Beograd 1936. Gezeman, G.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
(Glas iz djetinjstva) Istim vrtlogom zahvaćena su stara i nova zbivanja; u mrtvom i prohujalom prepoznajemo svoju budućnost; u onome što je bilo ono što će biti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
svoje pesme, težak, usiljen, nepristupačan jezik kojim je pisao — još više su činili njegovu poeziju arhaičnom, tuđom i mrtvom. U doba od 1820. do 1840. Mušicki je bio jako na glasu.
prilikom je pisao: »Srbi očekuju još svoga Herkula-Koraisa koji će očistiti ovu Augijasovu štalu, i koji će i starom mrtvom crkvenom jeziku, i novom, živom, narodnom, zajemčiti njihova uzajamna prava. On će doći, taj Herkul-Korais.
Sremac, Stevan - PROZA
« Zatim sleduju primeri, i pohvale mrtvom i uteha živim. Čim neko onako silniji, a ipak dobroga stanja, umre, a treba ga što dostojnije ožaliti, odmah polete
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
možda si ti zaista i poginula, a ovo se nekakva druga baba pripovratila iz te proklete Afabrike, pa sad s tobom mrtvom sprdnju ćera i hoće da se dočepa Danine penzije. — Hajde, bolan, bako, ne šali se. — Bogami, ne šalim, oko bakino.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Veli: možete, ali bolje: strpite se; pokojnikova je želja bila da budete strpljivi. SARKA: Lako je njemu mrtvom da bude strpljiv.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kretosmo pravo naviše i jasno razaznajemo praskavi pucanj austrijskih pušaka. Sada smo u mrtvom uglu. Ali sa zebnjom pomišljamo na onaj hrbat iznad nas, sa koga se vidi baterija i gde zvižde kuršumi sa svih strana...
Rakić, Milan - PESME
Sad sam silom ćudi, Gospo, ne znam čije, Na severu mrtvom, gde se mrzne more, Gde nijedna tica propevala nije, Gde prastare šume nikad ne šumore, I gde snežne jele što stoleća
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Da se mogu razgovorit, srce moje, a sa mrtvom tvojom glavom, kam da mi je! da ti crne oči viđu, oči moje, da poljubim mrtvu glavu, mjesto brata, da očešljam dugi
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Lasno ti je silnu zapredati, Starom svatu sesti u začelje, Mrtvom vuku brojiti zubove. Lasno ti je staru zakašljati, Udovici mladoj uzdahnuti.
(Oči) 31 — Dve vile iz pećine vire? (Oči) 32 — Dvije grede pune bijelih golubova? (Zubi) 33 — Živa zemlja mrtvom gospodari? (Čovek) 34 — Zapjeva sužanj kad na slobodu izađe? (Novorođenče) 35 — Zemlja zemlju kopa?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
opazi u košari samo glavu i rep od ždrebeta, odmah se svome jadu dosjeti, te obije vrata i stane ridati i naricati nad mrtvom glavom ždrebećom, a najposlije od teške tuge i žalosti otide pa se umrtvi na putu.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Mnogo pada! CMILjA: Ona kučka, ona Gospava! Onaj ženski raspad nad raspadima! Šta mu sad mrtvom vredi što je priznala? IKONIJA: Zato je onaj kazo ruke krvave!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vojnici ga zbunjeno gledaju, pa, psujući mu žensku decu, priđoše mrtvom vojniku. Pucnjava se proredi. Jauke ranjenika ugušuje kuknjava žena po selu. ...Moja buna je drukčija bila.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
slova velike knjige prirode i tražio istinu svugde i na svakom mestu: u zracima sunca, u vazduhu, na moru i na kopnu, u mrtvom kamenu i u živim bićima; tražio sam šta to sve drži, kreće i preobražava.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
opazi u košari samo glavu i rep ždrebeta, odmah se svome jadu dosjeti, te obije vrata i stane ridati i naricati nad mrtvom glavom ždrebećom, a najposlije od teške tuge i žalosti otide pa se umrtvi na putu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Jer svak živi u grobu svom, samo što neće Da vidi grob. Ni svoje dane, što gore, k'o mrtvom sveće, Ni svoju kob. Pijemo s usta i čaša.
Po mrtvom danu mesečina bela I hod tišine preliva se u ton Tajanstvenosti, u razuma suton, Svet iluzija do samog opela.
U mome oku poslednji prameni Još žive kose. Više se ne strada. Sećanjem opet ja nalazim sebe U mrtvom kraju plodnoga neznanja, I sklapam oči: duh nema potrebe Mrtvom dolinom ići bez penjanja, U mrtvom moru tražiti
Više se ne strada. Sećanjem opet ja nalazim sebe U mrtvom kraju plodnoga neznanja, I sklapam oči: duh nema potrebe Mrtvom dolinom ići bez penjanja, U mrtvom moru tražiti pogrebe Ljubavi, bola, zvezda i stradanja.
opet ja nalazim sebe U mrtvom kraju plodnoga neznanja, I sklapam oči: duh nema potrebe Mrtvom dolinom ići bez penjanja, U mrtvom moru tražiti pogrebe Ljubavi, bola, zvezda i stradanja.
Vidim jednu zvezdu i kraj njenog doba, Jednu moćnu senku što lagano kruži Nad njom mrtvom tako kao uzdah groba: Možda na taj način za umrlom tuži, Il' tu zato stoji da nejasno, tavno, Kaže šta je bilo nekada
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
12 Ovakvi sablasni pejzaži, sa „mrtvom noći”, „mrtvim padanjem vode sa česme”, sa hladnom i „mrko-gvozdenom svetlošću” mesečevom - koji su čudesno slični
Jer njegov život pre i posle toga nije isti: jedan Mladen zajedno s „mrtvom ljubavlju” umire, da bi se pojavio drugi, „suh”, „krut”, „odmeren”, s „polaganim pokretima”, navek i u svemu „kao što
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Čežnja i ljubav, koja Na golom platnu divne Slike razvija, I mrtvom kršu mramornom Života dâ. Neka se rujna ruža Nikada ne uplete U bračni venac tvoj!
patničkih muka stoji piramida; I kad su svečani horovi umukli, Odežde, stihire pratioci svukli I odali caru što se mrtvom daje I stišali svoje prve uzdisaje; Kad već skoro trava da na grobu nikne (Na grob i na travu svet se brzo svikne):
Miljković, Branko - PESME
se kasno ostvaruje Obećanje cvetova za porozna Vremena kojim sjaj putuje Vremena kojim sjaj putuje Cvet si što živi u mrtvom telu A ne zna ime događaju Koji rascveta ružu belu Za potonuli plamen u maju Za potonuli plamen u maju Sjaj koji sebe
ikad sjati Da l će ta svetlost ikad sjati Da l varkom čaraš po mom čelu Ili si možda java pozna Cvet što živi u mrtvom telu Sjaj koji sebe ne upozna Sjaj koji sebe ne upozna BOL I SUNCE I Sunce koje podgrevaš u novom Svetu stare laži o
Krakov, Stanislav - KRILA
U žbunju preko rovovskoga topa prevalilo se telo neprijateljskoga trubača, koji žutom mrtvom rukom stiskaše očajno metalnu trubu i čiji... — Fu—gram. Prolomi se vazduh za Duškom. Odskoči, okrete se.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Tone, pada mrtva nada U naruče mrtvom Bogu, Izumrlo što je moglo, Samo boli još ne mogu. Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada; Al’ se s mrtva oka
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ Išli smo slobodno, jer smo još uvek u mrtvom uglu. Ali već čujemo neposredno iznad naših glava onaj jezivi pisak kuršuma odbijenog od zemlje.
Ovde smo u mrtvom uglu. Vojnici se puzaju uz onaj kamenjar. U ravnici ostali su mrtvi i ranjeni. Jauk se razleže na svima stranama.
Oni se spremaju da kidišu na onaj merzer. Možda će taj juriš još noćas izvršiti. — A, tako. Gospodin, dakle, gine u mrtvom uglu. — Nemoj da se ljutiš! — Kosta me lupi po kolenu. — On je dobar čovek.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ded i otac sklop’li svome Ocu, moradoh ja mome Ocu mrtvom oči sklopit; Žizin sitom ko će meni Sklopit oči, pogođeni Ko li za mnom jao! vozopit? 1832.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Mali je Đoko vas dugi dan prejadikovao nabrajajući Jablanove mejdane, i pred veče je zaspao na mrtvom tijelu bikovom, od koga ga nijesu mogli nikako rastaviti. Zaspao je, da se nikad ne probudi.
Jakšić, Đura - PESME
Nemo potok beži — ko zna kuda teži! Možda grobu svome — moru hlađanome? Sve u mrtvom sanu mrka ponoć nađe; Sve je izumrlo. Sad mesec izađe...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
deset dana po Prohorovoj smrti ja sam pretraživao livadu, tražeći u travi njegovo čuveno raspeće jer sam video da ga na mrtvom Prohoru nema.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I klisar nad veđe svoje podiže široku šaku, Al' polja šuštahu dole u mrtvom, dubokom mraku. I strašan vihar se diže. Grmnuše potmuli glasi, I vetar, što burno naže, pomrsi njegove vlasi, A
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mučila me misao da li i za naš organizam važe neminovni zakoni koji mu u napred označuju tok, kao što to oni čine sa mrtvom prirodom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(ohrabrena): Oh, svi oni, i kad dođu, kao da su došli njega, pokojnika radi, da njega vide, da njega pohode, i kao njemu mrtvom da ugode.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gospa Nola, „živosan čovek”, kako je sama sebe ponekad nazivala, kao da zbilja još stražari nad jednom nasukanom i mrtvom lađom, za koju nekada beše pripeto vazdan brodića, šlepova i dereglija.
To je jedno danonoćno nadrastanje i putovanje. Jedna žilava konkurencija svemu živom i mrtvom. To je jedan život i ishrana bez zemlje! To je čudo! To je jevrejstvo!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja: (najzad i mrtav prolajem): Sasvim, kao što sam i ja računao na novinarsku nasrtljivost, koji ni mrtvom čoveku ne daju mira. Dakle, šta ste radi? Novinar: Napolju se govori da ste vi umrli?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Takva je, na primer, u dvadeset drugom pevanju Ilijade ironija upućena na račun onih koji su „junački“ zadavali udarce mrtvom neprijatelju: kad je, naime, Ahil ubio Hektora i počeo da skida oružje s njega, dotrčali su Ahejci i stali da gledaju
lomi oružje i ubija Šarca zato što, po starom verovanju, oružje i konj samo u tom stanju („mrtvi“) mogu da pripadaju mrtvom gospodaru. Vasa i Isaija su obična kaluđerska imena. Biljege mu nikakve ne vrše, tj.