Jakšić, Đura - PROZA
Godina šeset druga beše mršava prethodnica strahovitoj šeset trećoj godini... Beše to kao ono crna vrana što nad mrtvom lešinom najpre grakne, da
“ reče tetka iznemoglim glasom. Ja odem u podne na kazan. Tužan je u to doba bio prizor oko tih kazana. Bleda, mršava lica pružaju drkćućom rukom svoje lončiće, da im se od te posne hrane što udeli, a kuvar im, pod nadzorom nekih ljudi,
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
nekog zadovoljstva što drži u rukama poslednju novost, gura se laktovima, očepljuje i probija, nervozna i promukla jedna mršava novinarska maska, pijanih očiju, pa mlatara rukama, utišava da bi se čula i ponavlja stoti put jedno isto.
A onaj sram oseti on još više kad ugleda, kako dva mršava, slabunjava mladića dižu nosila sa njegovim teškim telom, mučeći se da ga iznesu iz vagona; i kad ga tu, na tom izlazu,
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
U tome je mnogo bolji bio gospodar Sofra, koji je igrao „punišaka”, a od procesa bi zazirao, i uvek bi rekao: „Bolja je mršava nagodba nego debeo proces”. Dosta to da posle smrti Uglješine ništa nije ostalo, samo jedi a kuća, i ta mala.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Želela je da zagnjuri oči, nos, usne — čitavo lice, u ta mršava leđa, da ga obuhvati rukama i da se zajedno probude iz ružnog sna, za koji nema nikakvih izgleda da će se uskoro
Shvati da od njega ne treba očekivati nikakvu zaštitu. Mršava ramena i stakla naočara, bez okvira. Mesna mastiljara, uplašena od rođenja. Šta da potraži pomoć od milicionera?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
koja je bila legla na kraju osim ostalijeh koza, pa pođe da je izjede, a ona mu se stane moliti govoreći da je sad mršava, nego da je ostavi do jeseni, dok utije, pa onda neka dođe i neka je izjede.
GRBI JE AGA MEMET NO KIJAMET Slomi se Memet-agi niz gredu jedna stara i mršava krava, te on, kako bi namirio štetu više no krava vrijedi, poruči za sve svoje čipčije i reče im: — Evo mene nađe
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Dimnjak je izlazio kroz gornje okno na prozoru. S jedne strane stola stajala je još mlada, visoka i mršava žena, neobično prijatnog, pametnog pogleda, ali već svela.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Tu danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći mršava stada. Pusto počiva Tulbe i nad njim orlovi kruže, A vetar poljanom duše i guste leluja ruže, Spomenik prošlosti burne,
noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi, Goneći mršava stada. TURSKA K'o izumrli davno preda mnom gradovi leže I mirna, uboga sela.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Čak mi se i Tanasije žali: — Mršava posla, gospodine naredniče... Po tri sata maršujemo, dok naiđemo na selo. Stigli smo u Lazarevac.
— Niko da me se seti i prati neku kokošku. Ovde mršava posla, gospodin narednik. Pešaci kad krenu napred, onda su gazde; ali ovako, u rovu, puka sirotinja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Da je pamet do kadije kao što je od kadije, drugojače bi bilo. — Bolja je mršava pogodba, nego pretila (debela) pravda. — Blagoslovena (slatka je) večera s pravdom stečena.
koja je bila legla na kraju osim ostalijeh koza, pa pođe da je izjede, a ona mu se stane moliti govoreći da je sad mršava, nego da je ostavi do jeseni, dok utije, pa onda neka dođe i neka je izjede.
(Odnešće te Kučibaba). BABA-KORIZMA Baba-korizma je mršava — mršava, a visoka tako da bi u niskoj kući dosegla glavom u šljemena; ima sedam zubova, koji joj svake neđelje posta po
(Odnešće te Kučibaba). BABA-KORIZMA Baba-korizma je mršava — mršava, a visoka tako da bi u niskoj kući dosegla glavom u šljemena; ima sedam zubova, koji joj svake neđelje posta po jedan
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije izdržala, ustala je da nastave posao. Naslonila se na vile i pogledala niza se. Žena mu je mršava i ružna. Noge su joj kao tršljike i uvek prljave. Obrazi joj buknuše od stida. Ona, Simka Đorđeva... Tola da je opogani?
Želeo je da umre od stida što mu je mati toliko mršava i ružna, i samo je to osećao, i kao da je nije žalio u tim trenucima dok se, kao uspravljena i oljuštena zmija, grčila
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A za to vreme i dok smo mi unapred zamišljali kako ćemo u prijatnom razgovoru provesti na putu, ja primetih: kako neka mršava prilika, kao utvara, poviri na vrata našeg kupea, pa se povuče, da malo docnije sa još dve prilike, jednom muškom a
A ovde dodajemo: bila je to dosta mršava žena, otprilike njegovih godina. Imala je ona izraz iz koga se jasno videlo da o svome mužu i misli i brine i da ga se
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
je bila legla na kraju osim ostalijeh koza, pa kad dođe da je izjede, a ona mu se stane moliti govoreći da je sada mršava, nego da je ostavi do jeseni, dok utije, pa onda neka dođe i neka je izjede.
tačan rok vala(h) — tako mi boga valija — starešina vilajeta van — (znači i) već već — (znači i) više vešti — mršava stvorenja vižlin — turski novac od 60 para vižlje — pas prepeličar viljevski — slonovski Vlah — čovek pravoslavne
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Osjeća blagost i pokoj, i ovoga časa zaboravlja na potrebe i nevolje života . .. Mršava ruka dršće kad u dnu riba bolje zategne. I kako se savija tanka trstika, tako se u moru ljuljuška njegova izlomljena sjenka.
Krakov, Stanislav - KRILA
njini koraci su bili teški i nisu zvonici kao pretnja iako je daleko napred muzika treštala naletne, pobedne marševe. Mršava tela plakala su od vrućine pod plavim suknom. Suve vojničke usne su nešto šaputale. — Ko govori o smrti?
— Nije vreme za šale majore... No ni starom komandiru nije do šale bilo, jer su mu drhtala mršava kolena. Preko grebena su već promicala pognuta vojnička leđa, nanizana jedna iza drugih.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zaželi se drugoga života, pa da s Jurom obigra po suncu poljem unakrst. —Mazga ti je mršava, — reče mu, ogledajući je. —U rđava je gospodara; ma doć' će ona svitlija i pomoć' će se čim bolje izbije trava.
Za njim uzastopce hodalo je magare pognutih ušiju, i cura, susjeda mu. Živina bijaše naprćena fučijama za vodu, mršava, raširenih nozdrva, kojima njuškaše po upaljenoj zemlji. — Ideš li u varoš po vodu? — upita ga Ivo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Neka je imala kvarne zube, druga je bila zdepasta, treća je imala kratke noge, četvrta je bila mršava. I tako redom. Ponavljao je neprekidno kako mora biti lepa kao nebeski anđeo, mila lika, smeđih grudi, nežna i umiljata,
Stoka je mršava i jadna. Sve seno nakošeno prošle godine u bujnoj vratimljskoj dolini propalo je u poplavi, pa su ljudi, dok su bili u
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tu danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći mršava stada. Pusto počiva Tulbe i nad njim orlovi kruže, A vetar poljanom duše i guste leluja ruže, Spomenik prošlosti burne,
noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija iz snažnih grudi Goneći mršava stada. 1893.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Izgubila se nekuda pravilnost crta i ljupkost izraza, i utoliko jače isticala egzotika tipa. Bleda, mršava, s jakom kosom crvenog metalnog sjaja, izgledala je kao daleka neka tuđinka, i sve je čovek očekivao da će progovoriti
Kakva je to devojka? zaveza, mršava, nemila. I pisma od devojke još takva nisam čitao. Sve nešto kao po rabošu, prvo, drugo, treće.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
su glumci odista sveštenici, samo bez svešteničkih prihoda, bez činova, i bez crvenoga pojasa, jer bi im ovaj spao sa mršava trbuha.