Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Tu je bar zaboravljao sve sitne zlobe, koje truju radost i mute vedro lice života. (Priča o velikom čobaninu) Ćopićev tip dobrog čoveka mora zadovoljiti e, što će reći poetske
Kostić, Laza - PESME
Pismena se po listovima mute, načiniše se crna strašila što o njima proričuć pričaju; a jevanđelske svete istine ozbiljnijom tek čine opsenu.
da se Bog mi pojavi sam: u duši bola led mi se kravi, kroz nju sad vidim, od nje sve znam, za što se mudrački mozgovi mute, Ѕanta Marіa della Ѕalute. Dođe mi u snu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
zemljo, tržištem zlosti imenskih reči valja se reka, uzvikom bola prilog se gosti, luduju rečce mutnog porekla. Mute se boje bistrih vokala. Jezik je mućak - bleskanje kala. Gradovi hukte. Gužvanje, rulja. Smetovi smeća. Navire kvarež.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Valovi se mute, on se klati, lice mu posivi kao bolnom psetu, u ruci nema više znaka, onda ga gurne niz vodu nečija noga.
Rakić, Milan - PESME
čedan i zločinci svi; I kad pod tvojom molitvom zaćute, O zaštitnice večne duše moje, Sve kobne misli što mi srce mute, I, ko zločinci, spremne za boj stoje.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Neka primaju misli mnogih i nerazumnih — misli koje nas u danima i u časovima mute. Njih treba otpustiti i ne ostavljati im da stvaraju još tvrđu smutnju.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sme li da se raduje? pita očima Nikolu i ne opaža kako se od njenog pogleda mute starčeve još krupne oči sa izbledelim žućkastim iskricama.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sad evo već „otkroveniju“ red. Pismena se po listovima mute, Načiniše se crna strašila Što o njima proričuć' pričaju; A jevanđelske svete istine Ozbiljnijom tek čine opsenu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Izišao sam na obalu pred hramom bogova Amona, Mute i Hona. Kroz stubove tog hrama, više od deset ljudskih stasova, videlo se plavetnilo neba, a ceo ogromni hram, sa
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Ali svati tvoji ćute. I na tvome bledom čelu Oblaci se neki mute. Daj ti, Bože, dobru sreću — Al’ meni se teško diše. Ruzmarine sluga deli, A ruzmarin ne miriše.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Arslan-pašom i sa Osmanom Nevernici se tvrdo složiše, I veće krvlju braće rođene Talase hitre šumne Morače Krvavo mute... I Topuzović, Braneći muški tvrdu granicu, Od izdajničke sablje pogibe. KNEZ ĐURĐE: Idi, vojvodo!
Ilić, Vojislav J. - PESME
II Burne su strasti izvor mnogih zala, Nesreći ljudskoj početak je strast; More života one strašno mute, Nad ljudskom dušom njihova je vlast.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
vetru i talasu silovitu do dna blizu gnjurajući se s premetanjem, a društvo je u korabu njejednosložno i vrlo preplašeno. Mute se, uglas viču, psuju se i kore nesrećom, ishodom.
Kud ih pamet i njihova volja ka vetar i talas zaniha, tud i pristanu. Obrću se, osvrću se, mute se, pečale se, kako bi ovaj svet dostali i obdržali, a ne može se, zašto je nezdržan i stoišta ni posletka nejma.
Nego tek lažljivo se mute i tam-ovam buncaju uzalud se metući, bez vešta i prava kalauza knjižna im putovođa, i za svašto dobra ukazivca.