Jakšić, Đura - PROZA
Ovo je livada moga pobratima Živka iz Mutnice, neće nam zameriti baš i da nas zastane... Noć beše tiha, trava mirisna, sve je mirno...
pre četiri godine nije bilo uglednijega ni veselijega momka u celoj okolini nego što beše moj pobratim Živko iz Donje Mutnice; tamo, opet, kod nas ispod Rtnja, nije bilo divnije devojke nego nekakva Stana Čukurova iz Lukova...
„Džanum, sinko, ti kao da si iz donje Mutnice?“ reče arhimandrit. „Ti si pokojnoga Marka Puljića sin?... Džanum, to je bio dobar čovek, priložnik i ktitor ovoga
„Oče Kaliniče, mi nismo rod; ona je čak s one strane Čestobrodice, baš ispod Rtnja, a ja, kao što znaš, iz Mutnice“. „A pismeno, džanum?... Gde je pismeno?...“ Mi se obojica pogledasmo, jer na to nismo ni pomišljali.