Radičević, Branko - PESME
Oh, oprosti, ako s prava puta Kadikada mlađano zaluta, Ta bolje je spreda oberučke, Nego straga udarati mučke; Bolje čedo i pređavolasto, Neg bogaljče i slepo i kljasto, Da uz tuđi korak naramuje, Da ga tuđa ruka zaranjuje! (7.
XXII On na travi rosu glenu, Čini mu se: gleda suze, Glenu reku sad studenu I tuga mu srce uze: Kako mučke teče sjajna, Njemu jače srce bije, Kao neka teška tajna Tamo na dnu da se krije, Sve ga jače muči, mori, No sad
Grob pred njime, oh čij' li je? Ma na njemu ploče nije, Samo jedan krstić mali, Ali i on mučke žali, Baš ni slovca najmanjega, Da ti kaže ko tu legâ, Ali Uroš poznaje ga.
Ispočetka po koju zborahu, Al' sad mučke goricom jahahu. I Mileta gleda druga svoga, Čini mu se sjetan dozlaboga, Krupno nešto uči u pameti — Žao beše
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Prema prijeboju bijaše tara, a nad tarom o čukljama povješano odjelo. Dugo su tako mučke sjedili. Vjetar je, na mahove, hujao i potresao vratnicama; torni pas u avliji bi ponekad krupno zalajao pa umukao; u
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2 Sačuvâ te bog od zla gosta, od trula mosta, od psa garova, od Turčina manova i od kučke koja kolje mučke. Ove godine dijelio šakom, dogodine kapom, do druge torbom, do treće vrećom, i snahom srećom.
Stanković, Borisav - JOVČA
Svirači se izvlače preplašeni, pogureni. Svi silaze. Daju znak i sviračima dole te se pridružuju mučke. Neko s fenjerom ih s leva dočekuje i vodi kroz voće, gde su konji i ostali, pa će kroz kapidžike da se izgube zajedno sa
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— pa će odlučno: — Idimo! . , . — Pa de! — prihvatiše složno nekoliko njih. I drugi poslušaše, te se mučke izvukoše iz mesta. Međutim sasvim je zanoćilo. Iz okolnih kuća razasiplje se ređa i slabija svetlost.
Sigurno je i onoj dvojici dozlogrdila studen dok se digoše i mučke, zgureni, polako kruže uokolo... Odjednom zastanu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Težaci su mučke preoblačili obuću. Iz nazuvaka sipaše se suha zemlja. Pošto se središe, odmicahu jedan za drugim, zametnuvši se
tek da joj čuje glas. — Nisam ni lasna! — odgovori djevojka i ljupko se nasmija. . Mučke, k'o potajice, uljegoše u oživljeno selo. Kod svojih kuća družina se rastajaše. Jure s Marijom uđe u svoje malo dvorište.
— Poslušaću vas, — reče mladić — ako i je za me kasno. — Pa iziđe iz dvora na ulicu. Uputiše se mučke kroz selo. Između kuća bijaše sve mirno.
— Obać' ćemo moj sad, a i vruće je! Djevojka mučke posluša, te pogna magare malom uzbrdicom. Čim stupiše između stabala na užu putinu, bijaše im lakše, zasve da i ondje
—Muč'!... — okosi se na nj Marko. — Šta? — progunđa Zagorac, zastriže očima i mučke iziđe. Još malo vremena prođe, i šjor Luka zatvori dućan. Porodica, sva na okupu, iziđe u kuću.
Ilić, Vojislav J. - PESME
pobedâ ljubimče gordo, S prokletstvom pavši, poražen pada van, I praćen podsmehom i grubim pozdravom roblja, Pozdravlja mučke večnosti hladni san. Smućeni, nagi streme, i dečica vrište mala, Kroz tavne odaje hori se njihov plač, No zaman!