Dučić, Jovan - PESME
I mi nismo znali Koliko smo bili umorni i pali Od sumnjâ i davno preživljenih jada... I za navek kad se rastasmo, i tako Stežuć svoje srce rukama obema, Otišla si plačna, zamrzla i nema, Kô što beše došla, tužno
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Vi ste baš ludi! Ta i ja sam već, fala bogu, sedamdeset, i ja neću navek živeti, al’ dok živim, hoću da sam veseo. Ta nemojte ludovati. Obojica malo trgnu se.
Radičević, Branko - PESME
nosi čedo milo, Što pod srcem njojzi bilo; Sva uzaman pomaganja, Zaman muke i kukanja, Ode, ode, jošte malo Pa ga navek njoj nestalo; Puca santa pod nogama, Već se pod njom već prolama, Ništa ona ne oseća, Oh tamo je njena sreća, Njena
Srce mi buknu, pa reko: „Jesi l' moja?“ Ona drkta: „Navek, navek tvoja!“ PREVODI DE STANAK MOJ (po češkom) De stanak moj? De stanak moj? Znaš li Dunav ponositi?
Srce mi buknu, pa reko: „Jesi l' moja?“ Ona drkta: „Navek, navek tvoja!“ PREVODI DE STANAK MOJ (po češkom) De stanak moj? De stanak moj? Znaš li Dunav ponositi?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
belim koncima; u masnim, prljavim mintanima; opasan s nekoliko pojaseva; na nogama svinjski opanci iz kojih strčaše navek slama mesto obojaka.
Kostić, Laza - PESME
nadom izasjani, nepogoda nevidovna kad mi slomi krila plovna, pa, dok snova ne uzletim, hoću malo zavetrine, tad se navek tebe setim, budaline Savedrine.
Dođe mi u snu. Ne kad je zove silnih mi želja navreli roj, ona Mi dođe kad njojzi gove, tajne su sile sluškinje njoj. Navek su sa njom pojave nove, zemnih milina nebeski kroj. Tako mi do ne prostire pute, Ѕanta Maria della Ѕalute.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I bi rat, da se, nad grobljem našim, omili smeh i razvrat, i skine, navek, žud za sinom, sa mutna oka? Zato je zar bila tama mesa i sjaj misli, duž mladosti, neveselost gorka i duboka, da sa
seti, žut, kao obrazina zlatna, tavno, u grobu, nad kojim se bela sen aveti, bela sen neveste, u beskraj za navek nagla.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Mreža je, sa svim onim što je dotle izlovila, ostala za navek na dnu mora, na dubini od hiljadu metara. Lovački pohod bio je time završen i očekivani uspeh za ovo leto osejućen.
bi za koji trenutak podmorska tragedija; zaronjeni gnjurac potonuo bi preko glave u živi pesak i u njemu bi ostao za navek, a spasilac bi se i sam brzo ugušio.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
koliko su ogovaranja, priče išle i širile se, u toliko je ovamo kod Sofke jednako bila širom otvorena kapija, dvorište navek počišćeno, i gore nameštene sobe nisu mogle da se naprimaju istog tog užurbanog i radoznalog sveta, osobito ženskinja.
i odgledane sa njihne kapije čak do na kraj ulice, ušle su u onu usku, krivu ulicu, koja je, vodom izlokana, bila navek puna kamenja, te se nije moglo da ide u gomili, skupa, već u redu, jedno za drugim.
kući, opet seda do ognjišta, šara po pepelu, kuva kafu i srče je polako, odmereno, oblizujući svoje izgrižene zubima i navek rumene i vlažne usne.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Sve mi je ovo tada ujedanput palo na um. Nisam mogao opstati. Sad prolazim, može biti, poslednji put! Može biti za navek! Pokraj blaženoga mesta, ostavljam ga za navek! I u njemu kosti majke moje, ro|diteljnice moje, i jedine sestrice!
Sad prolazim, može biti, poslednji put! Može biti za navek! Pokraj blaženoga mesta, ostavljam ga za navek! I u njemu kosti majke moje, ro|diteljnice moje, i jedine sestrice!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ruku mi mojih, jer njih sam navek najviše voleo, lepo sam video, pri bistrom umu sam bio, tada, kad sunce pobeže iza oblaka, zemlja se naljuti i sva
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I mi nismo znali Koliko smo bili umorni i pali Od jada, od davno preživelih jada. I za navek kad se rastasmo, i tako Stežuć' svoje srce rukama obema, Otišla si plačna, zamrzla i nema, K'o što beše došla, tužno i
I sklopiću oči za navek! I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada, I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ne bi ništa ni znao, ne bi osećao muke... Ja bih se opet mučila celoga veka, a on bi bio miran za navek ... Neću tako... Hoću da se muči, hoću da vidi neizbežnu smrt pred očima i da zna da mu je smrt od mene došla...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Uzalud je Marko izmenjao sve moguće pravce kojima bi na Kosovo stigao, Šarac mu je navek propadao u zemlju ne odmaknuvši ni nekoliko koraka.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tašana je osuđena da navek živi „dole”, u naličju svoje varoško-vranjske kulture. Ili bi možda bolje bilo reći uz naličje, budući da je Paraputa
Mladen zajedno s „mrtvom ljubavlju” umire, da bi se pojavio drugi, „suh”, „krut”, „odmeren”, s „polaganim pokretima”, navek i u svemu „kao što treba“, a zapravo prazan, bezosećajan, gotovo bestelesan.
čovek: s jedne strane je miran, redovno u novo, uredno i čisto odelo obučen, ali zato, s druge strane, ulicom ide „navek u stranu pognute i oborene glave ispred sebe”, „i to sve uza zid.
Kod nje je telo odnelo pobedu. Ali je zato usledila i poznata nam kazna: hadžije su joj dosudile da navek dvori božjeg čoveka Paraputu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1881. GARIBALDIJU Spalili su mrtvo telo neumrla diva, Pepeo nose da u zemlji za navek počiva. Zvona zvone, a iz njina žalostiva jeka Čujem glase: „Slava tebi, diko našeg veka!
Spalili su mrtvo telo neumrla diva, Njegov pepeo sada veće srebrn kovčeg skriva, I baš sad ga grobu nose da navek počiva. Sad ga nose... a ja klečim pred tom slikom dragom. Duni, vetre, sada duni celom svojom snagom!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Videvši mnoge narode, gradove, I škole, nrave, svojemu narodu na Stokratnu polzu, srebrovlasi, Mili Obradović navek usnu.
S tog snima; meće prsi na Vukove, Dobrotu kneza hitro obmanuvše. Na čelo reže pečat stida, Kletvi ga narodnoj navek daje. Vi ne možete Miloša, ledene, O, prsi, sudit! Čuvstvo je sudac tu. Ne znate šta je vostorg duše.
Na putu sreće mladež daje Danj blagodarnosti blagodjeju. Tim joj ti, mene, Naroda Genije, Navek učini: mudrost nam dolazi S Olimpa. Daj kazuj pod pero Pravila polezna; put ko sreći Otvori. Čujte!
Eda l’, — no idi, ti misli nedraga! — Eda l’, što ovde ne ugleda dana Navek propada iz sveta sazdana? Nit’ mu je igde u životu traga, Niti nadežde, moći bar postati Koju imaju sami nezačeti?
Šta može cvetak koji ščupa ruka Tek što ga rosa osvežila prva! Zašto da navek ona duša kuka Koja propade ni dužna ni kriva. Nit’ može svetlog ugledati danka Jer joj s njom rano mila umre majka!
Prestane l’ pevat vetar, to počne plakati kiša: Eol i Pluvije tu knezuju redom navek. Valjda su ovog leta na Olimpu renovi ljuti Kad o ručku skoro Pluvije plače svak’ dan.
Bojić, Milutin - PESME
Oholi, mada bez roda i krova. Spremni smo groblja da sejemo nova. (1916) BIĆEŠ VEČNO NIŠTA OD DANAS DO NAVEK NA OSTRVU Nečujno pučina primiče se hridu, Sanjiva u veo oblači se mračni, Kô nevesta bela, kad u čednom stidu Sa
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I pored toga, tu, do kapije, ispod nje, navek nagomilano, istovremeno po nekoliko kola greda i kamenja što je tu i zimi i leti zariveno u zemlji stajalo, čekalo za
Trem, ograđen direcima koji su držali gornji sprat, patosan starim izlomljenim pločama. U njemu se navek osećala vlaga i tmina. Svetlost u celom donjem spratu, spavaćoj sobi, dolazila je od prozora pozadi kuće.
Lomila se po kujni, ognjištu, rafu, sudovima. Navek jedna strana kujne bila u mraku, te je celog dana tamo gorela sveća, da bi se moglo da radi.
Istina se i dalje ložilo i dalje posluživalo, nudilo, tek... To je bila ta njihova kuća u kojoj se navek znalo ko je i šta je ko. Prva uvek bila baba, pa onda otac, pa Mladen, i tek onda mati i mlađi brat.
Sirov, krupan čovek. Lica zatvorena i više natmurena. Troma, teška pokreta i koraka. Još tromija govora. Obučen navek gotovo u nove čakšire, opasan pojasom i u mintanu koji mu je bio tesan. Naročito oko široka mu i kratka vrata.
Naročito oko široka mu i kratka vrata. Navek kao od neke siline, vatre, koliju je nosio zabačenu, na ramenu, i uvek išao pognute glave.
Odmah zatim odozgo počeli bi da navraćaju k njemu pokoji od stričeva, tetina. Izgovor im je navek bio: kako su bili tu, išli poslom, pa onako uz put navratili k njemu.
On zna da do njega stoji. Da je ona njegova. Vidi koliko ga voli. Sa koliko ljubavi, veselosti, sjaja u očima navek mu prilazi. Sva je njegova. Ali on je svojim pametnim, suvim licem, mirnim pogledom navek umiruje.
Sva je njegova. Ali on je svojim pametnim, suvim licem, mirnim pogledom navek umiruje. Uvek prema njoj trezven, miran, kao brat joj.
Slobodna, odahnuvši, obučena u novo odelo, navek u čohanoj koliji, i povezana oko vrata belom novom maramicom, sedela je celog dana ispred kuće.
se on pojavi na kapiji, uđe, ona mu se diže i stojeći ga ona prva dočekuje i nekako pognuto, ponizno, što je Mladenu navek bilo neprijatno. I da bi to ugušio, tu njenu poniznost izravnao, uvek, dolazeći, s njom se zdravio: — Kako si mi, nane?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mnogi od njih ostavili su za navek svoje gospodske domove, da ne sačekaju drugo osvojenje Carigrada, ali je Meletius IV odlučio da ovde ostane i ispije
Zato će se u ono doba ugasiti na Zemlji za navek Prometejeva iskra, uzeta od bogova, dar Sunčev sačuvan u Zemlji tri stotine miliona godina.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I ako mi po Stani ne poručiš, ne javiš štogod, ja sutra odoh za navek odavde. Bolje mi je u tuđini da umrem, nego ovde da umirem pored tebe i željan tebe. (Odlazi.