Crnjanski, Miloš - Seobe 2
i ta jesen, jer je teško biti veseo, kad se napušta kuća, u koju se radosno došlo, a koja se napušta, tek što se na nju naviklo. Ni jesen, međutim, nije bila u Kijevu onakva, na kakve je bio navikao, u Varadinu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Vraga, za ludu nema zakona, šta joj ti možeš, trpi što te snašlo. Dijete je, kanda, nekakav mirničak, naviklo na svaku nevolju pored budalaste matere. Ne čudi ga, valjda, ni to što se našlo samo na milicionarskom stolu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U sobi je tišina, na koju naše uvo nije naviklo, te nam je neobično i gotovo nelagodno. Na vratima se pojavi baterijski narednik i stade mirno pred Aleksandrom.
A iz daljine dopiru potmuli pucnji stražara, na koje je uvo naše naviklo isto onako kao na otkucaje časovnika. Ova neobična tišina počinje da me muči, te prikupim dizgine i pokrenuh kona.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Gle: tu zasta telo naviklo da luta, Kao da se u kam vrže ruka, noga. Prohujalog doba vir me celog guta. Kamena kućo pocrnela od groma S
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
One su najteže i osnovne, pored ostalog, i zato što ih nije izreklo jedino uho naviklo na liriku „mekog i nežnog štimunga“, nego ih je izrekao i kontekst srpske poezije u kome su ovi novi stihovi morali da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U daljini odjeknuše nekoliko pucnjeva, koje u običnim prilikama i ne čujemo, jer se naše uvo na to toliko naviklo, kao na otkucaje časovnika. Neki miš je grizao drvo... Sve me to sada zanimalo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sad je naša sudbina u rukama ovih nepoznatih i stranih ljudi. Naše oko naviklo je na široke prostore, a sada smo skučeni, zbijeni u polumračnoj kabini, te nam je neobično.
I među njima stražar iz nekog šumadijskog sela. — Lepa je ovo zemlja, ali nekako jednolika i tužna... Naviklo je naše oko na raznovrsnost, a ovo stalno zelenilo zamara. — A i ljudi su nekako čudni...