Obradović, Dositej - BASNE
figuru činili: nezadovoljni s tim hoteli su, štono Latini vele, per fas et nefas, a naši vele: s bogom ili s vragom, naviše, pak onda što? Osramotili smo se!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja odma pošljem za one četiri kumpanije koje su na odmor otišle, i skupim, i blizu Dobrave dođemo, pak ćemo preko Varne naviše, ali dotrča jedan Srbin na konju i kaže da dođoše Turci u Šabac, uđoše u grad, „i ja — veli — jedva uteko̓”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Udariše mu i suze od muke, a on ih rastrlja pesnicama, promrmlja nešto, pa opet najlak giga naviše... Ne kida se on toliko. Dugo je do podne — stići će kući; a može gde još i prospavati. Mehana je u selu M....
— reče ona i ode da posluje nešto po kući. Đura i Spasoje uzeše sekiru, svrdao i maklju, pa zamakoše, smejući se, naviše u osoje. Bilo je već oko zaranka.
Bilo je već oko zaranka. Sima preturio dve prazne vreće preko ramena, pa se uputio od kuće Rakine naviše pored škole. Čuje u avliji školskoj dreku i smeh dečji, pa se nadviri da vidi šta je to. Kad ima šta videti!
— More ne udri tu decu — viknu nekoliko puta Sima, i žao mu beše đaka što ih učitelj onako dušmanski mlati, pa opuči naviše k osoju da obiđe krčevinu. Kad tamo, a Đura i Spasoje deljaju nekakvo drvo i grade nešto.
Kad tamo, a ono — gazda Raka čuči u trnjaku, pa stenje i ćuti, a roga mu strči za vratom! Duži kraj okrenut iza vrata naviše, pa još ruke mu upetljane konopcem iznad glave za nj. — Jesi li ti to, gazda-Rako?
Kud bih ja to kazao?... Ako smo se i sporečkali... ljudi smo! bogami, gazda-Rako, ne brini se ti! Raka udari naviše, sve uz potok kroz trnje da ga ko ne ugleda. Sima ne hte kući, nego okrete naniže mehani. Puna mehana selaka.
Čujem krive se goveda — jest, bogami, neki đavo! Pođe meni kosa naviše. Vratio bih se, ali kud ću obilaziti. Hajde ja, hajde... Kad bih u Pavićevu livadu, dok ti nešto pristade za mnom.
Zaroni ti on lepo. Kad dole, a pređa se natakla na neku grdnu panjinu; jedva je raspetlja, povuče i pođe naviše... ali hoćeš! Nešto ti njega steglo za obe noge pa tegli naniže, kao olovo...
Kume! Vi'š, ooode!... Mati pođe kosa naviše. — Hajdemo, kume, kući! Hajde — i ja ću do tvojih vratnica!... — pozva ga Mato te pođe.
— Hej, moj veseli Radane! — prošaputa Mato i okrete naviše stazom kući svojoj... Ako si koji put nešto turoban i zle volje, a ti samo svrati — osobito ako to bude zimi i kad
Ide Tiosav naviše, i sam se jedi što ga je Cincarin tako prevario. Kad već zađe u selo — sustiže ga Vitomir, njegov prvi komšija.
— Noćas li, reče, videše se? — Noćas! — potvrdi Vitomir, pa ode najlak naviše, a nešto se smetni. Gazda Trpko uđe u mehanu, pa viknu svoje momče: — A be, dete, donesi mi onaj pusat!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Janko Katić poći će sa svojom trupom naviše, Oridu, i tu će pričekati silu tursku. Jakov Nenadović će zauzeti put što vodi Dobravi, a to je današnji drum što vodi
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Lako se naljuti; natušti se, griska donju usnu, desni brk suče i izdiže ga naviše, veđe mu se sastale na čelu, a one crne oči sevaju. Jao! da onda neko dođe da mu kaže da nisam znao „alekcije”!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— no samo je zlo to što je vrlo nobl za njega. Majka drži za sigurno da će biti šta, premda Mileva malo naviše teži. — Ljuba ostaje pri prvom, tojest da sutra otputuje. Oprosti se sa majkom.
Afrika
izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.
Ivice napućenih usana takođe prevučene plavilom; sa vrhovima lako naviše. Njina tela, detinjski duge ruke i noge, jedinstvene su lepote. Ništa mirnije, svečanije i tiše od ove dece.
Ništa! Ima još dvadeset devojaka gore u sobicama na balkonu i dole u sobicama oko dvorišta, koje gledaju u nas naviše, izvijajući svoje šije pune korala i dukata.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ti razlozi nisu bili kupovine, ni stvari vidljive, ni stvarnost, nego neko uobraženje. Pavle je bio uobrazio da nekud, naviše, na visinu, ide. Njegov put, koji se peo u daljinu, na planinu, vodio je u Rosiju.
Kad su bratenci, docnije, o tom pričali, Đurđe reče da se bio začudio koliko su bele, malo naviše, kad zadignu suknju, i vežu čvor na suknji. Tamo, kaže, nemaju trag ropski.
Teodosije - ŽITIJA
Jer tako mu pripremaše uzlaženja odozdo naviše. Jer nije hteo da se ta velika svetlost prikriva pod odrom u tuđoj strani, niti pod mericom u pustinji, nego je hteo da
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Slovenska sela pasu stoku poglavito po stranama visokih planina Peristera, Galičice, Petrinjske planine i dr., a dalje naviše prostrani suvati tih planina su paše stočara Aromuna, kojih oko prespanske kotline ima u većem broju nego i oko jedne
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Po njihovim haljinama se već videlo da ta kuća ima više nego taj dućan i mehanu. Videlo se da gospođa Soka nešto naviše izgleda.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Homolju kada mlada polazi na venčanje, treba da joj drugarice malo podignu suknju naviše da bi imala poroda. Svadbene igre često se izvode iz istog razloga.
Matavulj, Simo - USKOK
“ A naš brkati barjaktar u taj se mah stvori posred njih. Francuzići, što ih ostade, pobjegoše naviše kao koze, u treći šanac. Palo ih je, da-ti, desetak.
lopaticu od pleća; pregleda je ozbiljnijem izrazom sa sviju strana; premjeri je pregnutijem palcem u dužinu; diže je naviše, nalijevo, desno, prema oku, pa poče: — Kutnji ti je stožer i ove godine tvrd!
— Lazo! — zovnu vladika. S klupe skoči omalen, crn čovjek, odjeven od pojasa naviše latinskim haljinama. I odazva se: — Zapovijedajte, gospodaru! — Koliko ćeš imati peciva?
Neka bog i za to izlije svoj blagoslov na tvoj dom i tvoje bratstvo! Od crkvenijeh vrata pa naviše uza stube, do kraja hodnika, ljudi se navrstaše na dvije strane, da vladika prođe između njih.
“ Svi udariše u smijeh. Vladika pođe naviše, lak i veseo, i reče: — Moj đakon sve šalom začinja, ali o svemu promisli! — A pogodi li moj san? — pita ga Ivo.
Sremac, Stevan - PROZA
tuže na kašalj, te zato jedu žuti šećer, kašljucaju i piju vruću zamedljanu rakiju, po tri čaše i leti i zimi, i što vuku naviše decu za uši ili zulufe, sve dotle dokle se žrtva ne ispravi na palcima, te jadno dete stoji kao ono čardak ni na nebu
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A seljaci jauču, viju se i krvlju iz rana šaraju kaldrmu. Naviše, iznad ugnutih, starih krovova i bašta, diže se veliko, žuto zdanje, okružno načelstvo, u čijem dvorištu po kaldrmi,
Naniže i naviše čaršija je. Dućani visoki, uski. Čas zbijeni, čas rastavljeni kakvom zaparloženom baštom, ograđenom tarabama, ispod
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad lisica to viđe, nađe se na čudo, pa gledajući kokoške naviše reče im: — Što bežite, jeste li lude? A zar nijeste čule kako je danas učinjen tvrdi i vječni mir između sviju
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Neki levak reče, ne znam više ko, da „čovek počinje tek iznad barona, pa naviše!“ Ja bih radije kazao da se ispod Hemingveja nalaze sve sami mamlazi, orangutani i bitange, i da je to moja jedina
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Nadamo se da ćete opet doći. — Hvala, voleo bih i sâm. Izlazim lagano iz grada naviše. Svitci lete između maslina koje bacaju veliku senku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
bateriju obavi taman oblak od dima i prašine, dok iz jedne kare suknu strašna eksplozija i crn, gust dim posuklja naviše. — Ura, ura! — viču vojnici razdragani. Oni se više i ne obaziru na onoga brđanina, koji kevće kao pseto još od jutra.
Svakoga momenta zaziremo od kuršuma što, odbijeni od zemlje, zafrču iznad naših glava... Kretosmo pravo naviše i jasno razaznajemo praskavi pucanj austrijskih pušaka. Sada smo u mrtvom uglu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« i obrte se kmetu: — Vi ćete, kad bude vreme, pravo naviše, na onu suvu krušku, pa rudinom do Preglavlja. Držim da ćete ih tu zateći.
Sagosmo se svi i zaklonismo za trnje, a Ljubiša jurnu naviše, desno od nas. Kad se odmače daleko, izađe iz trnja i pođe čistinom vrljikama. Onaj iza čatala uze ga na oko...
I posle toga, on počituje kapetana k'o god i mi... I tako ućutasmo, pa samo pogledamo naviše otkud će naići kapetan, ali dvanaest prođe, a njega nema. Videsmo da neće ni doći.
»Šta je to ?« — pitam jednoga. — »Nećemo više da trujemo rođenu braću. Prosipamo ovaj otrov...« Pođem u čudu naviše, pored Saborne Crkve, kad tamo, a iz mitropolije izlaze gomile zaslužnih sveštenika; svakom na glavi počasna kamilavka
« pitam ih začuđen. — »Eto, sad smo svi jednaki, jer smo svi deca njegova...« Krstim se od čuda i hvalim Boga! Naviše, dubrovačkom ulicom.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
pa sve, vele žene, jedno drugom do uveta, pa svi, vele, u dugačkim anterijama i u jemenijicama sa zakovrčenim vrhom naviše i sa ružom od vunice na vrhu. Sve je to znao svet u selu, a naročito neke udovice.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
slojevima vode između dna i površine upotrebljava se opet jedna vrsta kesastih mreža sa horizontalnim otvorom okrenutim naviše.
Mreža se sa broda spusti pravo naniže u vodu do dubine do koje se hoće, pa se zatim mašinski izvlači naviše dok se ne izvuče iz vode. Razjapljena kesa proguta sve što se nađe u vertikalnom stubu vode kroz koji je ona prošla.
Imaćete odista izvanredan prizor kad na površini nastupi bura, a ja ću iskrenuti kuglu tako da se može gledati ukoso naviše. Gledajte sad uzburkanu morsku površinu i talase na njoj, pa uporedite sa onim što se oseća ovde na dnu morskom.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Penjući se tom uskom ulicom i približavajući se amamu i onom ćošku za koji su morale da zađu i odatle pravo čaršijom naviše da odu u amam, Sofka je znala da će, kao uvek, na tom ćošku oko dućana biti skupljenih momaka, neženjenih, i drugog
— pozdravi ga Sofka i priđe mu ruci. | On je poljubi. Dodirnu joj čelo, i to vrh od čela, onaj razdeljak od naviše začešljane kose. — Dobro, čedo! — uvređeno joj odgovori.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Zulumćar kud god hoće, i đe mu se desi, a pravi Turčin samo ono malo što je mimo ramena naviše. 5 Pitali Turčina: — Bojiš li se svete Trojice? — Ja se bojim i dvojice, pa i da nijesu sveti.
MUŠKI: Nije tako već ovako, ovako, ovako! (Počnu svi micati obema nogama, naviše i naniže, kao da se biber njima seje). ŽENSKE: Ovako se biber kopa, ovako, ovako!
Sveti Sava - SABRANA DELA
prvo ispovedanje onih koji odlažu svetovne vlasi jeste da se ispovedaju samo ocu, a ne kome drugom ili igumanu, kao što naviše pisasmo, da bi znao otac svih dati svakome potrebno isceljenje. I ovo treba da bude ovako.
bude ko nepokoran, nepomirljiv i nepopustljiv po svojoj čineći volji, a ne ispovedajući se igumanu ili opštem ocu, kako naviše pisasmo, nego on drugog sebi, a ne ovog, određuje oca duhovnog, i njemu misli stara se da izlaže, izvan i daleko od
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sva ta mješavina letijaše naviše, naviše, a za njom letijaše onaj bolešljivi đakon, vrlo tužan što ne može da ih stigne, i baš kad hoćahu da zađu za njeki
Sva ta mješavina letijaše naviše, naviše, a za njom letijaše onaj bolešljivi đakon, vrlo tužan što ne može da ih stigne, i baš kad hoćahu da zađu za njeki rumeni
Ćosić, Dobrica - KORENI
Hoće nečim i sebe i Aćima da uteši, a cigara u busenu i dim sporo i nečujno rastu naviše. Ne pomažući se rukama, Aćim se uspravlja i okreće Đorđu, ispražnjenoj košulji i zubunu što još uvek stoje u zamućenom
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
u doba dana kad sunce dostiže zenit, stane na jedan od uglova raskrsnice Ulica Sedmog jula i Dušanove, pa se pogleda naviše, uz padinu, prema Zereku koji se odande vidi i prema KnezMihailovoj koja se ne vidi.
Povremeno, u ranija doba, kao da je nastojala da promakne naviše, pored načičkanih dućana, preko Stambolkapijske ulice, kako se onda zvala UzunMirkova, do velike Kumanudijeve kuće, na
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
otpadnika, i porazi nevjerne polkove - u trenuć se munje upregnute u sveštenu tvorca kolesnicu dugom k jednoj sve naviše strani, povratiše polet kolesnici. Gospod slave na tron se povrati!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bilo je hladno. Polako, podmuklo magle se podizale naviše, penjale do njihovih nogu, uvijale njihova tela hladom, mučile njihove oči.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nada mnom su drhtale čelične žice dok je staklena kutija s mojim tijelom klizila naviše uz tananu zuku. Sa svakim katom osvajala je svjetlost.
žene, i koja toj vjeri i podaje djelotvornu snagu, da će ustrajnošću i stremljenjem uspjeti da me opet izvuče nešto naviše. Možda je, za neko vrijeme, u tom i uspijevala.
A čemu?... Tvoja će putanja, Erna, u to ni časka ne sumnjam, odlučno krenuti naviše čim se otarasiš ovog utega koji ti se prikačio o skute...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Oni leže mirno, pogledajući samo naviše uz put, od kuda je imao doći osuđeni putnik. Radovan je, još dok su bili na noćištu u šumi, dao Đurici sva potrebna
— začu se glas ispred kuće. Đurica poznade glas Vujove žene. — Zovi ga jače, ne čuje! — viknu on, pa okrete; naviše uz kosu. Preko njega prelete buljina, mašući tiho i nemo čupavim krilima... On se strese i požuri uz brdo...
« i on pojmi značaj te misli, opet mu projuri neka elektrina kroz glavu, kroz telo, i zastade u srcu... Okrete glavu naviše i pogleda Mitra... Sve mu je sad jasno... — Digni me — veli mu zagušenim glasom. Podigoše ga. Stade na noge...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
sijelu da je našao u knjigama kako je đevojke svaka podijeljena na dva dijela; a to od pasa niz do u stidno, a od pasa naviše u divno, što čojeka premami da je vjenča.
koji se tu namjerio, reče u družini: — Dajte, ljudi, da svaki pravo kaže ko bi što najvolio od ćevojke lijepe od pasa naviše. Jedan reče: — Ja bih najvolio njezine tri bijele stvari: grlo, zubove i obraz.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A i suton već se hvata po potocima i docima; postepence neosetljivo diže se naviše, dok ne posuriše nad njima i najviši visovi i sve se zaodjenu surom svjetlošću, koja je obavila i njihove tugaljive
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pri tome se poslužio položajem tela koji pogled usmerava po vertikali (odozdo naviše), što nije ni obično ni sasvim prirodno.
Potok tad više ne teče, već puzi kao crv, i to s niže tačke naviše, a i ja makar za trenutak gubim svest nad beskrajnom dubinom plavila koja je ispod mene.
Razume se da će to biti najbliže onima kojima je naviše stalo do književnosti kao književnosti, ili drugim rečima: do književnosti kao specifične, jezičke umetnosti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Odmah potom usmerenje se menja: započinje uspinjanje „iznemoglih” ljudi, dakle naporno, teško kretanje naviše. Crnjanski je, uza sve to, imao i srećnu ruku u predočavanju daljinske perspektive, jer ju je povezao s vremenskim
pojačava, to pokazuje i ovaj zanimljiv podatak: u prvom izdanju romana tri put je ponovljeno da se oblaci kovitlaju „sve naviše”, a samo je na kraju rečeno „spuštahu se sve naniže”; kasnije, već u drugom izdanju, Crnjanski je „naviše zamenio na
kovitlaju „sve naviše”, a samo je na kraju rečeno „spuštahu se sve naniže”; kasnije, već u drugom izdanju, Crnjanski je „naviše zamenio na „naniže”, i to ne jednom, nego u svim slučajevima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
izraz ovdašnje tamne prirode; njena okrugla ramena prelivaju se kao jake voćke, a vrhovi grudi jako nabubreli vuku grudi naviše.
Ivice napućenih usana takođe prevučene plavilom; sa vrhovima lako naviše. Njina tela, detinjski duge ruke i noge, jedinstvene su lepote. Ništa mirnije, svečanije i tiše od ove dece.
Ništa! Ima još dvadeset devojaka gore u sobicama na balkonu i dole u sobicama oko dvorišta, koje gledaju u nas naviše, izvijajući svoje šije pune korala i dukata.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
No sjajna ruka pravde večite Neka ponese venec pobede! (Vuk dolazi sasvim poremećen, cev od puške u rukama, kundak naviše, ves zapao, gunjče razdrljeno itd) VUK: Amin, pope!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kada budemo prema njemu, skrenite nadesno, i u streljačkom stroju pravo naviše. Išli smo ćuteći, žurno, jedan za drugim.
Neprijateljske žice su na više mesta iskidane, da su slobodni krajevi žica štrčali naviše. Bugarske objavnice bile su potpuno razorene. Naš vojnik na straži reče mi da je noćas bačeno oko sto dvadeset bombi.
Osmotrismo i aeroplane. Od njih smo bar na položaju mirni. Stanko okrete naviše, ka rovu. Čuje se neki žagor. — Ovde je zemunica komandira treće čete.
Lupio sam o zid. Podigao sam glavu i pogledao naviše. Zvezde su treperile. Da li ko vidi odozgo? „Bože, ako te ima, spasi ih... spasi“ — šaputale su moje usne.
Hoćeš li da svratimo kod njega na večeru, pa ćemo pred zoru zajedno naviše. — Ha!... Bože pravde!... Vodi Bog računa o nama, ptičicama nebesnim. Ko neće?
I rodi sina Emanuila... Bora se okrete vojnicima: — Počasni plotun u plafon — i pokaza rukom naviše. — Pali. Gru! Lampa se ugasi. Sa tavanice sruči se malter. Od treska poprskali su prozori. Neko kresnu palidrvce.
Ali pale su mi u oči njene dugačke trepavice, izvijene naviše... Bili smo već pri kraju mosta. Odatle nastaje breg, na kojem se nalazi jedan mali park.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bliže li stupe k tebi, u visotu Uzlećeš od njih naviše; no opet Bleskom se tvojim rad osmeneš Natrag, da za tobom željno blude.
Jakšić, Đura - PESME
Da l’ ponoć tako mirno putuje? Ni vazduh tako tiho ne gazi — Kô da sa onog sveta dolazi. Il’ kradom oblak ide naviše? Il’ bolnik kakav teško uzdiše? Il’ anđô melem s neba donosi? Il’ oštru kosu da ga pokosi? Da ljubav ne ide?...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Č̓a Marko ode. Ali ne umiren. Mladen ga vide kako ne ide naviše, pravo kući, već ode naniže, čisto kao bežeći od kuće, jednako preplašen i unezveren kako će se sad sve čuti, pući
Ćipiko, Ivo - Pauci
Obasjano suncem, preljevaše se u zagasitocrvenoj boji, koja se naviše spajaše s ružičastoplavom... No sunce počelo da ugrijava. — Još ću ovu obrati, pa ću ća...
— Dođi i sutra. . — Ako budem mogla .. Pa se časom ćutke gledaju i— poljube. Djevojka krene kroz maslinik naviše. — Kate! — javi se Ivo, kad je odmakla nekoliko koračaja. Ona se obrne: — Zbogom! — izusti on.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Čudni samotni okrajak šume, koji je neka nepoznata sila povukla naviše, čupajući ga kao kutnjak iz vilice, a nije ga iščupala do kraja, već ga je ostavila da se oslanja golim kamenim pandžama
Čini mi se: i zubima, i nogama, i rukama. Hvatam drhtavim šakama izbočine, uglavljujem stopala u pukotine, milim naviše kao puž. Ponestaje mi dah, znoj mi s čela curi u oči i zamagljuje mi vid.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zatim se odupre šakama i glavu prisloni podu, malo se odmače, i opet poče da temena. Onda diže glavu i upravi oči naviše. Lice mu ustreptalo, oči molećive, a usne fanatično ubrane, kao da traži milost, pomoć, da Alah satre nevernike...
Zamalo da izginemo oko njega. Kapetan Radojčić nastavi: — Iza te kote, a još dalje naviše, nalazi se položaj Meteri Stepe. Od ovoga mesta pruža se dugačka greda koja vodi pravo na vrh Kajmakčalana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Misli, ljubo, koga tebe drago, tj. udri koga hoćeš. No mu grlom bane zapinjaše, tj. zatezaše (podižući mu bradu naviše).
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Šta vi tu šapćete, a?! — grmnu on tako strogo da najbliži đak šaptač i nehotice sunu naviše i ukoči se u mjestu kao ledenica. — Šta šapćete? Preplašenom đaku — škljoc-škljoc!
sve više rastao i ponesen lakim vjetrom lazio ukoso baš pod njegove tabane, čiča se brzo dohvati prvih grana i pođe naviše uz bukvu, kad odozgo odjeknu zapovjednički glas: — Natrag, dušmanine, jer ćeš dobiti po glavi!
— molio je djed Aleksa sve više kašljući. — Dobro, hajde penji se — pristade dobrodušni dječak pa i sam krenu naviše uz bukvu. Djed i unuk stigoše tako navrh drveta i gore se smjestiše kao dvije vrane.
Jovančetu pođe uz tijelo čudna, dotad nepoznata jeza, zapali mu čitavo lice i šumno ga ponese nekud naviše. — Možda je s njima i naš Nikoletina! — pomisli sav ošamućen, u vatri uzbuđenja. — Ne da rezervoara Nijemcima u ruke!
Podiže se i Mačak. Na tome mjestu tunel se penjao strmo naviše. Iz toga pravca prodirala je razlivena bijela dnevna svjetlost. — Vidiš li? — uzbuđeno upita Jovanče. — Vidim!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I vi ćete se nasporiti i uzrasti po naviše. BOG SEOBU SREĆNU OBRIČE Zaslanjaće te oblak od sunčane peče i pustinja će ti providna, mirna biti.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad bi sedao, uvek bi prostrô najpre svoju maramu, povukao malo nogavice naviše od kolena, pa bi onda seo i ne bi se digao dok mu se prvo njegov tatko ne digne; samo u kafani bi on prvo oca opominjao