Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kumrija hteli su, tako, da, bar jednom dnevno, pripadaju samo jedno drugome, svojoj ljubavi, svojim uspomenama, svojim nadama.
Teodosije - ŽITIJA
Dozvavši i mnogo blagorodnih mladića, i sličnim nadama i njih ohrabrivši, posadi ih na silne (i brze) konje, i posla ih sa vojvodom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bilo im je žao da se u tim nadama prevare. Srditi što moraju da napuštaju lepo društvo, oni su, i kivni i zadovoljni, gledali kako ga se Princeza kloni i
osećao je užas; grozan užas što je oko njih sve tako promenljivo i besmisleno, jer se ne događa po njinoj volji i njinim nadama.
Milićević, Vuk - Bespuće
on se boji da ga on ne nađe sa svojim pomamnim, plamenim vjetrom koji ulazi u duše, diže ih, kreće ih, buni ih, sa nadama, željama, ambicijama i svim onim nemirom koji zatalasava i goni naprijed; on strahuje od vjetra koji prolazi drsko i
drugih, na podnožju žrtvenika sa sklopljenim rukama; čim se je duže molila, tim se brže rušila njezina vjera sa njezinim nadama, i u duši ostajaše poslije toga jedna bolna praznina, ili tiho i nemoćno očajanje.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
krilat, strikan dunu napolje da rastelali novost, a djed ostade nad ispražnjenim sandukom, nad svojim iznevjerenim nadama, i tek u neko doba, kad ga minu prvo čuđenje, on sažaljivo promrmlja: — E, Rade, Rade.
Kostić, Laza - PESME
REČE GOSPOD Reče gospod ljudem svojim: „Hoću, deco, da vas spojim, da vas spojim verigama, miljem, verom i nadama! Jer ako vas spojit neće moga raja pleticveće, hoće da vas obavije klupče zmije vragolije!
Zamirisa oko mene, pun sam sreće nečuvene, pun sam milja, pun sam vere, a nadama nema mere. Oj, ta pun sam svega troga pored ovog cveta moga, oh, ta ti si, ti si, mila, ti si mi taj cvetak bila.
Bogu celiva blažena cika, paklenom strašću što piše raj, gospodu vriska očajanika, rušeći večnim nadama traj: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
« govoraše učiteljica u sebi, vraćajući se svome stanu. Razočarana je u svima svojim pretpostavkama i nadama, koje je snovala još u školskoj klupi. Bože moj, kako se je to sve sjajno zamišljalo!...
uzeti drugu, zasebnu kuću, podalje od škole, i tu Ljubica stade svijati svoje novo gnezdo, uspavljujući se najsjajnijim nadama i najslađim snovima.
Pandurović, Sima - PESME
Ona, bez sumnje, leži ovde smerno S nadama mojim obojenim smrću, I ne zna da je pohodim još verno; A žuti crvi oko nje se zgrću, I piju oči, moje oči sjajne,
A danas je jesen, izdisaji kratki Cveća koje vene, lišća koje žuti; Nadama su bledim zastrveni kuti; I iščezli davno svi putevi glatki, Bivše nade, želje i časovi slatki.
Dani su mojih želja ređi, A horizonti misli bleđi; Pauk u svojoj tankoj pređi Na nadama se sunča svelim. Bilo je dobrih, starih dana, Kada je srce moje znalo, K’o jasikovo lišće s grana, Treptati
Sa svima težnjama i nadama — dalje! Dovoljni su tada duši skromni kuti, Zrak koji nam sunce kroz prozore šalje; Srce ćuti; pusti pred nama su
Sveti Sava - SABRANA DELA
A što je miraz u nebeskim nadama i davanjima sadržan, onaj ko daje da ne misli da ima neku prednost zbog toga nad ostalom bratijom, nego ravan da bude
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sa svojim sumnjama i neodlučnostima, sa svojim mislima i vjerovanjima, sa svojim smiješnostima i naivnostima; i nadama, i bolovima — bogme, kao i svaki drugi stvor.
Smrtniku uskratih da sagleda svoj kraj. A kakav li mu lijek za to nađe ti? Njegovu grud napučih slijepim nadama. O, blagodat si silnu dao čovjeku!...
i umio; da ga zatrpa hekatombama svoga mesa, da ga premosti mostovima svojih duga: „napučio je svoju grud slijepim nadama da ne vidi svom bitku kraja”. Sve što je čovjek u tom pravcu izmislio i izmaštao, sve je to bog. I samo to je bog.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
daleko, daleko, iza kršnih gora, sećali se detinjstva, oživljavali događaje naše kratke, bezbrižne mladosti, napajali se nadama i — ginuli.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jasno je bilo da joj je neko napunio glavu velikim nadama za malog Hansa, i pokazao joj pravac koji vodi u ostvarenje tih nada.
kas se s maturantima skoro drugarski zbliže i naviknu, maturanti ih ostavljaju nekako bezdušno, zviždućući, sa sigurnim nadama, a oni, profesori, ispraćaju maturante s jezom i strahovanjem, jer znaju, iz rođenog iskustva, šta sve može da bude od
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tiho i bez ropca, pognute glave, napustili smo svoju zemlju. Sadašnji porazi teško nam padaju. Pošli smo sa velikim nadama. Izbačeni iz svoje zemlje, odvojeni od naroda, doživljujemo poraz za porazom, na tuđoj zemlji. A iza naših leđa je more...
Kakva je to bila sprema!... Kakvim smo se nadama zanosili!... A kakav žalosni svršetak diviziona, i to posle svega tri dana!