Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
137 BAGRJANOŠARNA OT VOSTOKA ZARJA 138 PJESN 140 JOVAN BERIĆ 142 ŽENIDBA PO MODI 143 EUSTAHIJA ARSIĆ 146 SLOVO NADGROBNOJE 147 MIHAILO VITKOVIĆ 148 LjUBOVI 149 SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA 151 MOTO 152 NEPOZNATOJ 153 RAZVRAT 154 LUKIJAN
1810. Jovan Berić EUSTAHIJA ARSIĆ SLOVO NADGROBNOJE Nadežda i ščastije, sad mnje oproščajte: dosta so mnoju igrali jeste, od sad igrajte s drugimi; pokoj duši vsjeh
na taj način pesma je dobila karakter intimno-ispovedni i naglašeno lirski, i baš kao da tu Vidaković piše slovo nadgrobnoje sebi samome, dok u romanu međutim stihove govori starac Teofan.
Ona jest veju sramotu i strah izgubila, i javno govorit: Ja ne pekusja o tom čto ljudije o mnje glagoljut.” SLOVO NADGROBNOJE (str. 118).