Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Uspomene na sve to Isakoviča, ovakvog kakav je bio sad, glomazan, i aljkav, nisu nimalo obeshrabrile, niti nadule. On se tog čoveka sećao kao nekog nakaradnog čudovišta, koje je imalo običaj da ga za vreme razgovora ščepa za neko
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
te grle svi preci slavnog zbega kojima uz gusle još kost promrzla seva i sve je naduveno od stare slave nedopevane nadule se glave i prsa i bešike što nisu dovoljno daleko stigle sad će da prsnu kad naslednik donese igle!