Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Koje dobro, Nazo? — upitao je on. Ona ga pogledala, uplašila se i htela da pobegne ali se opet, zbunjeno, vratila. — Ete...
Pop poče da se šali: — Kako za Ljubu? Ona, od stida, ćutala. On počeo i dalje da se šali. — Pa dobro, dobro Nazo. Pa, je li te Ljuba voli? Voli li te on?
Zato Naza zaboravila i na stid i na sve i počela svako jutro da odilazi popu kući i čeka ga na kapiji. — Nema Nazo — odbijao je pop osećajući se neugodno kad bi je video kako ona svako jutro ispred kapije čeka ga, bosa tapka po snegu
Stanković, Borisav - TAŠANA
SAROŠ Da, sestra. Sestra si mi i po zanatu i po životu. Slušaj, Nazo! Imao sam, u celom ovom golemom svetu, samo jedno mesto, jednu kuću, gde sam mogao danima, mesecima, da sedim, ležim,
Dokle ćeš? Što ne paziš na sebe?« Sada sve to izgubih, Nazo. I zato, ovo je poslednje veselje. Sutra, na konju ili peške, odoh odavde, za uvek.
BEGOVI (bacaju Nazi kese i viču): Za nas igraj, Nazo! NAZA Jok, za vas ne, sal za Saroša! BEGOVI Aman, bre! NAZA (skuplja bakšiš, prilazi kradom kafedžiji i daje mu
« (Nazi i drugima): Nazo, bre! NAZA Rešid—beže, evo me. REŠID BEG (barata po pojasu): Nazo, čekaj! Kod mene se sad buni, vri. Čekaj!
« (Nazi i drugima): Nazo, bre! NAZA Rešid—beže, evo me. REŠID BEG (barata po pojasu): Nazo, čekaj! Kod mene se sad buni, vri. Čekaj! A para biće. (Vadi iz pojasa jednu kesu s parama.