Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Kud ode, grešnik, i hoće li taj, napokon, pronaći miran konak i kakvog, svog, benastog Radu Ćopića, koji će ga primiti pod svoje?
Kakav mu je samo unuk, namišljalica i fantazija, ne bi bilo čudo da se i dobri deka povukodlači. Kad smo, napokon, krenuli naprijed, seljačak se prisoši uza me i, kad se u razgovoru malo raskravi, on poče da se povjerava: — Jesi li
Kostić, Laza - PESME
Dve se u meni pobiše cile, mozak i srce, pamet i slast. Dugo su bojak strahovit bile, k'o besni oluj i stari hrast: Napokon sile sustaše mile, Vijugav mozak održa vlast, razlog i zapon pameti hude, Ѕanta Maria della Ѕalute.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tekla je zima, studena, duga, napokon evo toploga juga, ledene sveće na točku topi, sa streha kaplja za kapljom škropi, ojača sunce, dani se duže,
Zinuo glupo i oči beči, pobožno guta mačkove reči. Napokon zora zavesu diže, pokaza osvit plavi, u mirnom selu, tamo za rekom, prvi se pevac javi: „O, kukuriku, zora je,
Bežao Mirko Šarčevim trkom, pred čika-Vukom sa dugim brkom, sav se pretvori u znoj i penu, dok se, napokon, u zadnjem trenu, skoro ukeban — iza sna prenu. Probudio se, al i to znaj, tu priči ne bi kraj.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Zastanem za tren među svima Zgranut i slab i bespomoćan Kao napadnut bakcilima. STABLO Napokon i ja čeznem neki posed: Tek stablo (makar sred tuđe poljane) S toliko zemlje — da mu senka stane U kojoj ću da sednem
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Svaka je želela da baš ona bude ta koja će nositi odeću protkanu zlatastim sjajem. Napokon i vladarka 3emlje Srebrnih Breza ču za neobični vez i pozva Zlatoprstu u svoj dvor.
— Šta čekaš? — cvrčak prekorno mahnu glavom, a devojčica, napokon, shvati da to on govori, priđe i izvuče ga iz pukotine, zaprepašćena kako to da ona razume jezik ptica i buba.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zatim dolazi put kroz neku drugu, sjenovitu aleju, koja biva sve gušća, sve sumračnija, i napokon se pretvara u mračni, beskonačno dugi podzemni rov u kome bije memla i u kome se na kraju ne sagledava spasonosna
On onda za sobom povlači dalje i veće obroke, dok napokon naviku sjećanja ne smijeni navika nesjećanja — sve je u tome. No ne varajmo se: to je uvijek neki labilni, nesigurni,
I tad bi nastao urnebes. Publika je likovala uživajući u strahu od fizičke patnje koji se napokon probudio u prostaku-debelokošcu. Zatim je dolazilo dugo tegljenje i natezanje.
Ponegdje su osposobljene i stare gasne komore, iz ranijih vremena... — Nastavite, nastavite!... — ... I napokon su ljudi uvidjeli da je nedovoljna kontrola države.
Prastara ikarska težnja eto napokon utažena, osvojena tehnikom. Energumen za volanom — novovjeki Ikar. Prošao sam pored željezničke stanice.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
su naravno mnogi prolaznici pogrešno razumeli, pokušavajući da me zaustave, dok sam ja mahnito trčao da nađem zaklon. Napokon sam krivudajući, na svoju sreću uspeo da se preko požarnih stepenica dokopam laboratorije, gde sam zbacio svoj kaput i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I dućani se zatvoriše. Napokon i iz čitaonice iziđe ih nekoliko. Nadigli su okovratnike od kaputa sve do ušiju. Natežu se i pravdaju radi zadnje
Tako ne primetiše da je komšija bio predljiv i vrcao s ono par beseda. Napokon prispeše. Sunce je već zašlo. Predvečernji lahor piri.
—A kud je Pero? — napokon brižno upita i zagleda se u čeljad. Svi zamukoše, niko ne mrdnu. Ona pretrnu, nasluti nešto teško.
Prestade pošivati, i s iglom u ruci zagleda se preda se: u pameti napokon bijaše se uobličilo ono što je mori, i odvojito ispoljilo se.
da je sve zaludu, pa joj se pogdjekad učini da je ludo silom htjeti u sebi satrti svoju besvjesnu prostu volju, — pa napokon ona je na taj način od nepoznate joj čeljadi i na svijet došla!
— ne popušta Žižica, i otare rukom usta. —Dobro govori... Neka ostanu oba... —To ne dopuštam! — plane dum Andrija. — Napokon, ko ste vi?... U nastaju nedjelju, po podne iza blagoslova, odnijeće se kip na groblje...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Zato i mi, u času kad se pesnikovi zemni ostaci napokon vraćaju u zavičajno Trebinje, nećemo govoriti o njegovom životu, nego o njegovom delu. Uglavnom o poeziji.
Pesnik je očigledno hteo da ih napokon spoji. A jasno je, uostalom, da je obrnuti put koji na individualnoj ravni vodi do rođenja, pa i u prenatalno stanje,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U ratni pohod on je krenuo nošen mutnom nadom da se nešto napokon može izmeniti u njegovom životu i u sudbini njegovog naroda.
Tada je Aranđel još jednom, bolno i oštro, shvatio da je to što je mislio da je napokon dosegao, dosegao samo prividno, da je samo zavodljiva obmana i san.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
„O, dobro, sine, dobro!.. Samo da se Arnauti ne slade!..“ Onda povika: — U, đeco, napokon vam bilo!.. Umuknite! Ne sramite mi mrtva junaka! Vidite li kako je divan i kako se ljuti na tu vašu slabićku kuknjavu!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
To mi je možda bila prva ruska knjiga koju sam video. Mučio sam se da je razumem, pak mi se napokon činilo kao da nešto i razumem. jedna Homjakova pesma počinje se tu sa: ,ja vidjel son’ etc.
Ćipiko, Ivo - Pauci
utiskom goleme svote, osjeti se upropašteno kad, u strahu, gleda ljetne sive oblake što nad usjevima krupom prijete. Napokon, jednoga jesenjega dana našlo se u kući Ilijinoj Radino muško dijete.
„Šveta Marija” ostade u ušima Radi, i putem ono „šveta” zuji mu u ušima. Lutajući po gradu, napokon nađe crkvu u jednoj tijesnoj, zagušenoj ulici, i — uđe. Razgleda se po crkvi i zastajkuje.
Našao se u neprilici što da naruči i prevrtaše sa svih strana to parče hartije. — Zapovijedaju, — napokon željno začu glas drugoga poslužitelja.
Ivo nestrpljivo očekivaše da iziđe taj narod; osjetio je potrebu da bude među svijetom. Napokon, nekoliko ženskih ubrzaše iz crkve— znak da je misa pri kraju.
I sada mu bješe žao što se toliko muči i kinji, a mogao bi i s ovim što je dosada stekao lijepo i spokojno živjeti. Napokon se šjor Luka diže i pođe po dućanu, pa, ustavivši se na pragu, ugleda Ivu. — 'Ajdemo! — reče zamišljeno.
Sunce ga je časom osušilo i počelo prožigati, a opakljeno drvo gorjelo je ispod njega. Napokon se usmjeli: — A gdje vam je oni sveti Nikola? — upita ga.
I masline nastradaše, kožica im se skorupila; sušile se, pa s reda otpadale. — Ča da gledamo našu propast! — reče napokon Jure. — Neće ništa ostati... Listom me tuga muči! — I on popođe pod maslinovo stablo.
Majstor, zabezeknut, jednako ih gledaše, pa napokon, uvidjevši da je to ipak dobar svijet, udobrovolji se i smijaše s njima. — Gledaj, kako jй!
— Dobri ljudi! — mišljaše šjor Antonio, ostavši sam za stolom ... Napokon selo dočeka te se jednoga dana nebo naoblači.
Dok je uljegao, nije mogao ni riječi da progovori. Našao se u neprilici. Napokon reče: — Ne može se čovjek nigdje od kiše ni maknuti... — Pa ste došli k nama se zaklonit'? — reče, šaleć' se, Jure.
Ivo naumi da iziđe, nu nije znao šta da reče starome; stoga se skanjivao. — Zbogom! — reče napokon iznenada. — Pošli zdravo! — prenu se stari i bolje se opruži. Ivo pokroči k izlazu.
A ča ne greš, di se skitaš kad je skula, a? Dijete se uplaši i obori oči. — Kaži, di se skitaš? — ponovi glavar. Napokon dijete pocrveni i, oborenih očiju, reče: — Čuvam maloga brata dok je mater za poslom... — Ne znaju oni za to!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A opet? Nema tog koji je Smrt — varalicu nad varalicama — prevario. Žestoko zamisli se Varalica. — Pa, dobro! — reče napokon. — Šta ti govori da onaj jedan gutljaj, ako do njega dođem, neću sam popiti.
Šantić, Aleksa - PESME
Korak mi težak postaje i strah me hvata Da ću ikada izlazak naći koji. Napokon dođem na zadnja vrata i stupam. Na izlaz vrata — o bože, ko tu stoji!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto ti posle toga napokon ta mu Dina kći ode šetati se u grad da se pozna unutra s ženami i s devojkami. Ode i u gospodske Emoreove polate.
Onda ih posla k otcu doma. Kade to jadni im otac začu i vide ih što se od njih učini, napokon ih k sestri poslao, ispuni se jeda i luta čemera velike tuge i žalosti uze gaskati i plakati jecajući, derati se