Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kosi, već uvek onaka kakva je inače unutra, u kući, i sa još slobodnijim pogledom, uvek kao u prkos, na ravnodušnost naprćenom donjom usnom, zbog čega joj je uvek oko krajeva usta bila kao mala senka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ako nađemo rada, da ostanemo ovdje koji dan... Digoše se. Cveta ide prva, a za njom Marko s naprćenom torbom na leđima. On sada, kada se dohvatio kraja, jednako misli na svoj mirni komšiluk i besvesno ide za majkom.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Vaske, mori! — zovnu Zona izmećarku svoju, a nozdrve joj se silno šire na naprćenom nosiću njenom. — Što iskaš, Zone? — odazva se i pritrča joj Vaska. — Otidi si do onuja... de... kako se vika...