Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
pade mi na pamet: eto, isti ovaj moj prijatelj, pa naposletku i ja lično, kada se sutra nađemo na položaju odakle treba narogušeno da posmatramo okolni svet, sutra ćemo, eto, baš ovu istu devojku proglasiti za bludnicu, i utrapićemo joj sramni žig,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A kada oni čelni krenu, poslednji tek sedaju da se odmore. Golo stenje štrči iz zemlje, naborano i narogušeno, kao da se sva zemlja naježila.
Nebo olovno, kiša je pljuštala, a more je bilo tamno i narogušeno. Deca pokisla, te silaze mokra i naježena. Miću jedva odvojismo od automobila.