Jakšić, Đura - PROZA
Ja, vidiš, da ne pijem, bih umro, ili bih poludeo... A ovako, eto, kao što me vidiš, živ sam!...“ Nato je sasvim žalostivo ućutao; pili smo rakije, ali nismo ništa progovorili.
Arhimandrit, kao čovek, svetovao ga da ne pije nego da čuva kuću i ženu, veli: „Zar ja da je hranim?...“ Nato će Živko, koji nikad nije progovorio, reći: „Ti li je hraniš, pope?... E, nećeš je više hraniti!...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Nego dopusti nam da idemo da se dogovorimo ne bi li našli način u čemu bi se pomoći mogli.̓ — Vezir nato ma̓nu rukom: ,Ej isadile̓ (srećan vam put).
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
žut kovert. Otvorim ono pismo, a slova samo igraju, trepere po onoj artiji. Veli: „Draga moja Nato, ja bez Dušana ne mogu, i mi smo se zdogovorili da živimo u Beogradu. Tamo je velika varoš i niko nas ne zna.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Preda mu pismo. Kočijaš nosi pismo, ali je pravi „Jokl”; nosi pismo u ruci i već je blizu sobnih vrata frajlaLujze. Nato iziđe iz druge sobe stari Polaček, vidi da kočijaš drži pismo, misli da se njega tiče i pita ga od koga je to pismo.
Radičević, Branko - PESME
“ 53. „Nato otac reč nastavi — A ljut beše kao zolja: 'Il' je odma zaboravi, Il' ću tražit sina bolja! Takom šuplje ispod neba, A
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad koga kod mene u kući nađu, odma ga raskidaju, ako im ja ne zakratim. Al ti nećeš pognnuti. Nato uzme svoju alemovu štaku, pa prevuče štakom u nakrst preko sobe, onda posadi osuđenika do sebe da sedne.
ima već dva dana kako mi moja maćija ne dade ni krušne mrvice da poijem, pa sam tako ogladnio da sam gotov umrijeti! Nato će Divonja njemu: — Ne boj se ništa, ali o ovome što ću ti kazati ne smiješ nikome ništa govoriti.
Ja mu sinoć dadoh novce da mi ih pričuva, a on mi danas kaže da mu ni pare nijesam dao. Nato će kadija: — Dovedi dva svjedoka koji će potvrditi da si handžiji predao aspru, a ja ću onda osuditi da ti je povrati.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
“ DOKTOR: O, da se oće proterati svi koji tuđim duhom dišu i misle! Vidićemo. ŠALjIVAC: Nato trifelj rekne: „A kakav si mi ti Srbin?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I najzad, jutros (treba me tući!) zube sam dao na poklon Žući.“ Nato će Pijetlić: „Ti možda šaraš. Po duši kaži da li me varaš?
“ „Uzdaj se u nas!“ — vrapci će nato, pa na put krenu čitavo jato. Tu ti je vojska vrabaca bila, zakloni sunce milion krila, čitavom zemljom društvo se
„Čuješ li samo strašnoga đide!“ Brko se ježi, al ipak traži: „Pa čim se hraniš, delijo, kaži?“ Ćosa će nato: „Pa nosim, eto, u svojoj torbi čitavo ljeto.
Do sada nisi bio nam znan. Odakle ideš? Gdje ti je stan?“ Ćosa će nato: „Glavom i bradom stanujem, druže, pod Bukva-gradom.
„Hr-nji, junaci, sumnjiva trka, negde se valjda, bogovski krka?!“ — poskoči svinja, lavina prava, a vuk joj nato objašnjava: „Tražimo razlog, blatnjava zvezdo, zašto jež voli rođeno gnezdo“ „Rođeno gnezdo!
“ Poskoči Žuća i gromko lanu: „Živele zeke, miševe briši!“ A mačak nato žestoko dreknu: „Nećemo zeke, živeli miši!“ U mlinu starom nastade svađa, zaori lavež i mačja dreka. „Živele zeke!
“ Nato će Žuća: „Rado ću poći u neko carstvo gde se ne posti, gde čuva stražu pečeno prase pred carskim dvorom od samih kos
“ A Toša reče, sretan ko dete: „Kako li beli leptiri lete!“ Nato će deda: „Sve je to varka, ovo je zima, opasna starka!
“ Zaljubljen Žuća u bajke stare, jednu za drugom ište, a Toša stane: „Prolazi neko našim kukuruzištem!“ A Žuća nato: „To vetar njiše zeleno perje i — ništa više.
I kako idu, od prve stope, nestaju brzo, prosto se tope. Začućen gazda progunđa nato: „Istopi magla gusaka jato!“ Kasnije gazda u gnevu ljutom, po gustoj magli šibao prutom: „Ni od koga ja se varati
Kako je mama i deda stari, da li vam stomak uredno vari?“ Nato će Boca, čestiti momak, reći u jedan dah: „Dobro su deca, deda i stomak ... Tebe je, kanda, strah?
Ali o čijoj? — O unukovoj! Odgaji deda unuče slavno, pa se ne stidi da plače javno.“ Nato će borac bez desne ruke, gledajuć setno svečani krug: „ Zajedno školske prođosmo dane, on mi je bio najbolji drug.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
fiii... kvr... I sve tako juri vitlo, i meni juri kroz glavu. Oko sebe razbiram još uvek smejanje. „Zbogom, Nato, a mislim, — voleo sam te mnogo, ali moram da umrem, eto. I Leonu će biti ža... ža...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Istinita, tvrda, prava vjera, pobratime, — reče teta lija, i zakle mu se svim na svijetu da ga neće prevariti. Nato skoči najmlađi sin sa konja, povodi nože, zakolje konja, a lija, onako gladna, priskoči i popi mu svu krv, pa kako je
Ne potraja dugo, evo ti one dvojice, nose nekakvu travu, te onome ćoravome oči pomazaše, a on odmah progleda. Miši nato baciše travu kraj vatre i odoše.
— I nato bake nestane. A dečko, kad dogna goveda kući, učini onako kao što mu je baka kazala: udari šibljikom o krov štale i vik
— A, jaki sam, — veli Marko — kao i svaki drugi čovjek; ta još nijesam ni imao prilike da okušam svoju snagu. Nato Tarigora poče čupati hrašće s korijenjem iz zemlje i valjati, kao kakav strašni vijor; Krivigreda opet zgrabi najdeblji
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
XII NATA, ŽIVKA, VASA NATA (dolazi): Dobar dan, dobar dan želim, gospaŽivka. ŽIVKA: Ju, slatka moja gospa-Nato, baš vam hvala što naiđoste malo. Otkad vas nisam videla, pa baš kažem: što li mi se to gospođa Nata odbila?
(Odlazi.) ŽIVKA (pomiriše (pismo). NATA: Molim vas, dozvolite mi da to pismo pomirišem. ŽIVKA: Ju, gospa-Nato, šta vam pada na pamet; otkud pa sad tuđe pismo da pomirišete? NATA: Dozvolite mi, molim vas.
ŽIVKA: Ju, ju, ju... Ne mogu da dođem sebi! NATA: Šta ćete, takva je ta diplomatska ljubav. ŽIVKA: Čujte, gospa-Nato, ovo je neka prava diplomatska svinja. NATA: Samo slušajte, gospa-Živka, to pismo mnogo znači.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ Ona ga opet stade moliti. Nato će opet tmula grmljava Upornu volju njojzi javljati: „Ja moram ići, videt šta hoće; Raje se tiče pismo pašino!...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kad bijaše s poslom gotova, zagleda se u sina. —Bićeš umoran? Blid si, poj opočini! I nato tiho iziđe i zatvori za sobom vrata. Ivo nanovo natoči i sit se napije.
Koji bi ja bio čovik! Još ima u ljudi, valja daće... Imaju se od česa naplatit'. I nato umokoše i uputiše se prama selu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Deca mi plaču, a i ja sam mrtva od straha. — Znači, Nato, da Bog hulitelju još nije oprostio greh. Ali jednoga dana ćemo doživeti i to, jer je Bog milostiv i veliki — tešila je
Ej, Nato!... Otac ti prima milostinju! Srce mi se kida dok ga gledam kako se sprema da ide po milostinju, i kad se vrati srećan
Starac, i uplašen i postiđen, bezmalo kleči pred ćerkom i mrmlja nešto, moli za oproštenje. — Da idem, Nato, u sirotište...
imam tebe, a ti imaš kuću — prokleta da je, i kad sam je kupio, a sad bi lepo u sirotište, pa bez brige do smrti. Nato, ne ljuti se... Ima li još malo od one moje otpremnine? — Oboje plaču.
Nasmešila se tužno: „Kapije na kući nema, svet je sav bez ograde i vrata, otvoren danju i noću svima, ajd, Nato! ali — starost.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Grr, šta tražiš, zlikovče?! Nepoznata skitnica sunula bi nato kroz mrak poput svjetlice, a Žuja bi nastavila da sanjivo cvili: — Nikolica, Nikolica!
— Ej, čujete li, pa vi ste meni danas glavu spasili? Stric nato samo progunđa kao da se brani: — To je ispalo sasvim slučajno. Nijesmo ni znali da ti glavu spasavamo.