Jakšić, Đura - PROZA
— Možda je i od Rošfora? Ili od Marksa iz Londona? . . . . . . . . . . . . . . . . . . Najedanput sve se utiša. Naše veliko đače stupi nanovo, s pristojnim rešpektom, i poluglasno — ali su ga svi morali čuti — reče:
“ — mišljaše u sebi: — „ali šta će on sa ženom? Zar nema devojaka?“ Tako ona stoji pored kola i misli se... pa najedanput preblede kao listak hartije: — Oh, sad znam! Sad znam sve!... Eno, one zlatne belenzuke! Poznajem ih! Eno i minđuša!..
A posle najedanput preblede kao krpa. — Nije moguće!... To on ne može znati ko je nekada ovamo dohodio!... Ne! Ne!... Ali kud ode,...
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Posle tako dugog stajanja najedanput okrete se vezir, pusti dim iz usta, pak reče: „E knezovi, zašto ne govorite što ste došli?
Ja sam bio podalje od te skupštine, i kad čujem najedanput tu viku, i vidim ono komešanje među ljudima, pomislim da ga ubiše, no kad dotrčim bliže čujem da svi viču: „Srećno,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Deca udarila u alakanje i u smeh, da se poizvrću. I Sima se stade smejati. Dok najedanput prsnuše đaci kud koji — samo ostade na čistini ona gomila ćuraka; uhvatila se, pa se pretura.
Je li, učitelju? Učitelj potvrđuje: — Jest, jest! Seljaci se opet gurnuše, neki se i nasmehnuše. — A kit? — uzviknu najedanput Maksim, čisto smešeći se od zadovoljstva što je tako uhvatio u tesno svog kolegu, pa pogleda gotovo u sami tavan.
« Ustade i hoda po sobi, podbočio se rukama, a oborio glavu, pa broji u pameti... Najedanput pljesnu rukama: »Ih, opet dvadeset pet! Neće biti?« Broji opet. — »Jes' ja dvadeset pet puta!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Turčin seda kraj ognjišta i poteže čibuk... Zadimi pa — blene... Najedanput, kao da se nečemu doseti, smiče opanke s nogu: — Na — veli - rajo, vodaj mi opanke!
Ti su Turci prozvani „dahije”. Radili su s planom. To se videlo i po tome što najedanput po svima varošima u Srbiji postaviše svoje ljude, koji u njihovo ime počeše upravljati nahijama (okruzima).
! — Zbog mene!... Zar ti ne znaš?... A on te odavno mrzi... Stanku najedanput puče pred očima... On se sećao svega; sećao se kako ga je Lazar izbegavao; sećao se kako je uzviknuo: „Jelice!...
5. ZLOČINAC Čim je opalio pištolj, čim je video Stanka da posrte i pade — Lazar se najedanput okrete, baci pištolj, pa naže bežati... Trčao je što igda može, jurio je kao da ga besi gone...
On mu se jedini naturio za prijatelja. I on naže da pobegne od toga prijatelja... Jurio je i jurio. Najedanput stade. Učini mu se da ugleda vatru, ali vatru veliku, kao da kuća gori.
Strah je pustolina, jer u pustolini osećaš kako su i tvoje grudi prazne... I on pusti korake... Ali... najedanput zastade... Na nekoliko koraka pred njim poče pucati granje, kao da neko ide. On diže glavu i vide pred sobom čoveka...
A dok se oni smejaše, Stanko je muke mučio! Njegovo skoro detinjsko srce otrova najedanput ljubomora, silna, besna, strašna ljubomora... Dakle, Lazar ga htede ubiti zato da bi ga sklonio s puta!...
Poliše ga suze, on zajeca... — Oprosti!... Oprosti!... Pa kleče preda nj. — Ja nisam hteo!... To je bilo najedanput!... Ni sam ne znam šta mi bi!... Dođe mi da ga moram ubiti! Ili nega ili sebe!...
Juče je i pucao na njega... Obojica prenuše. Još sinoć za večerom čuli su šta je juče u kolu bilo. Obojica najedanput viknuše: — Stanko?! — Stanko — reče Ivan. — Ama, zar Stanko Aleksin? — upita kmet. — On glavom! — reče Ivan.
Siromah Aleksa!... Ni sanjao nije šta mu se sprema. Najedanput nasta tajac. Iz sudnice izidoše popa Miloje, kmet Jova i Ivan. Kmet beše ozbiljan.
— Ama ko je, tako ti boga? — Čekaj, ja govorim reč po reč; ne mogu dve najedanput!... Vidiš, ti si još žut oko kljuna, pa ne možeš da svatiš svu tu majstoriju!...
Njihni su ga pogledi vređali. On leže da bi ih izbegao... U tom mučnom ćutanju provede dva puna sahata. Najedanput otpoče život oko njega.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Činilo mi se da ima nešto, i počeo sam da se sećam. Najedanput mi izleti njena slika pred oči. Ja se stresoh i osetih kako mi vazduh hladi grudi.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Neću, ne treba. Znam svaki liker, samo kad mi do nosa dođe! Opet okrenu drugi razgovor, kad najedanput frajla otvori jedna vrata i nudi ih da uđu u drugu sobu. Svi uđu.
Nije mu bilo ni do pića, ni do čika-Gavrinih đavolija. Video je da ovde nema ništa, pa nije rad da gubi vreme. Najedanput prekine čika-Gavrin razgovor. — Hajd’mo, čika-Gavro, vreme je već! — Ta čekaj još malo. — 3adocnićemo se.
— Tako jedan sat. — Pa kaži mi kako ti se tamo kod te udovice dopada? — Nikako! Kad sam bio s njom u sali, najedanput je đipila kao pomamna, i više je nisam video. — Dakle, nema ništa? — Ni razgovora. — A Zašto?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kao razbuđene tice noću, uznemireni najedanput, ljudi napustiše kuće i pokuljaše napolje. A razne ljubopitljive gomilice i gomile, instinktivno zgužvane amo-tamo po
na glavi priđe ogledalu, on, ugledavši se, instinktivno podiže ruku do štitića, pozdravi samog sebe pa se nasmeši. Najedanput neko čudno osećanje strogosti kao prostruja kroz samu njegovu krv i on lepo opazi kako se jedan oštar nabor prikupi i
Njegov pogled zamagljen maločas napetošću i nasilnošću rizičnoga rada, izgubljen sad u onom crvenozlatnom ognju, najedanput jasno vide samo vijugave, zmijolike linije žene sa kojom je toliko puta posmatrao slične sunčeve zalaske i koju je
— O ja sanjam, imaš pravo. I mislim na tebe, u isto vreme. Mislim da li si ti to zaista. I najedanput njegov tužno-milostivi pogled posta čvrst i odlučan. — Šta bi hteo da kažeš?
Ne znam šta bi ovo najedanput, tek vidim, evo, kako opet sedim tu na topu (samo sad prema drugoj uniformi) kao da se s njega nikad ni skidao nisam; i
Bez malo cela pešačka divizija, koja se povijala i kolebala još pre podne, najedanput, i to baš u času kad je pojačanje iz pozadine pristizalo forsiranim maršem, okrete bezobzirce nazad pa se istopi u onom
ispravi i cela pojavi na onom belom pravom drumu. Najedanput onaj bataljon što je maršovao na začelju kolone, onaj rep gusenice, pršte u strelce, siđe s druma i besno pojuri
Tada, najedanput, njegova drhtava ruka jako pritište slušalicu i on se odazva pa se ukočeno zagleda u zemlju i pobledi. I tako zaprepašćen
Ali, dok je on. sa durbinom na očima rasejano osmatrao ona ućutkana mesta, dva teška zrna zafijukaše pa se najedanput, sa užasnim treskom srušiše jednovremeno pred crkvenom portom, onda malo zatim, sa parajućim jaukom, dva druga
— Bravo, Boga mi, Bravo! Srećna ti junačka rana! On zahvaljuje i oči mu najedanput zavodne — Nema šta, produžuje onaj, sad ti je Karađorđeva zvezda sigurna kao u vosku. Ako iko, ti si je zaslužio.
I tako se objašnjavaju, pa više puta oštro i krvnički posvađaju, sve dok ih onaj bliski dodir najedanput ne pomami te se oni razgovori uvek svrše na istovetan način: uzajamnim praštanjem, dugim i razdražljivim poljupcima,
Od ovoga trenutka sve one bedne laži, kojima. se od dolaska ovamo, hranio Hristić, iščezoše najedanput kao dim. Dotle, i ako su se ponekad, kao ono kad munja sevne, javljali oni mučni trenuci pomračenja i griže savesti, on
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Znate kako nisam ono papi kazala! JUCA: (Prokleta devojčura!) dobro. Ako ti nije mlogo najedanput, ne branim. De, da vidimo najpre hod i usta. KATICA (producira se). JUCA: Dobro, kao generalica! Sad stani.
Teodosije - ŽITIJA
A onaj koji nije primio dobre savete svetoga, noću na počinku spavajući najedanput strašnim stenjanjem stade vikati na odru, jer Gospod koji je blizu pravedne molbe, da usliša molitvu onih koji ga se
I molitvom svetoga spase se bolni, i najedanput se isceli. Gospode Bože moj, slavim te i opevam ime tvoje, divim se tvome velikom čovekoljublju i brzome milo srđu, jer
Pošto su mnogo plovljenje prošli, imajući pogodno vreme od Boga, jednoga dana kada su plovili pučinom najedanput se podigoše bura s nebesa i protivni vetrovi, nastade sumrak i veliki metež na moru.
U ponoć, probuđen kao od nekoga svetloga, i najedanput skočivši sa groba svetoga, odmah razumede da prav stoji na svojim nogama, i užasom čuđaše se, govoreći u sebi: —
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
oslepljeni Stevan Uroš III poglavito usled toga što se po celoj zemlji raznese neverovatan glas da je on nekim čudom najedanput progledao (misli se da je uvek pomalo video i da je to krio za života kralja Milutina, koji ga je gonio).
Nušić, Branislav - POKOJNIK
? ANTA: Parcela 17, grob 39. SPASOJE: Je l' lepo i pošteno sedeo tamo tri godine, je li? Pa otkud sad najedanput živ? I zar to može tako da bude? Zar to može kako ko hoće?
SPASOJE: Dakle, on je u stvari umro, kao što sam vam kazao, i sahranili smo ga pre tri godine, ali sad se najedanput javlja da je živ. ĐAKOVIĆ (zavrti glavom): Hm! Hm! Hm! To je već malo neobičniji slučaj!
AGNIJA: Kako da ne? Eto, srela me je juče gospođa Draga Mitrović pa me pita: „Ama, zašto je to gospodin Spasoje najedanput odložio venčanje svoje kćeri, kad su sve, sve pozivnice za svadbu štampane? Ima tu nešto!
Radičević, Branko - PESME
blagodatni grane Na mene dole slale gusti lad; I jošte su mi ruže odabrane Po znojnom putu prostirale slad, — Al' najedanput burni vetar punu I sve mi ruže malo ne odunu. 23.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru,
po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitane iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima čudo i viđeti: devet
noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja onda povadim nož i odsiječem joj glavu: ako se ne vjerujete, evo joj uveta
skoči kao munja, pa raširi krila, poleti, i u isto vrijeme uzme pod krilo carevu ćerku, ženu njegova izbavitelja, i tako najedanput iščezne iz očiju. Sad da vidiš čuda: prepane se carev sin od cara!
Putujući ovako za dugo dođe u jednu varoš, kako uđe gleda tamo amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš' konja pa hodi u avliju!
videći da protiv ove sile ne može ništa, pođe kući no jednako mišljaše kako bi ženu svoju Baš-Čeliku oteo, dok mu najedanput padne na um što su mu zetovi kazali, kad mu je svaki od njih po jedno perce dao.
Kad to ču ovi mladić, otrča put onoga mjesta đe mu je starac balotu bacio, dok najedanput rekao bi pade nebo na zemlju, zavikaše s hiljadu strana, on se obrne da vidi ko je, kad ne vidi nikoga, pa se prepade i
Kad najedanput jedno devojče iziđe preda nj i zapita ga: — Zašto, brate, plačeš? A on joj srdito odgovori: — Idi s bogom, kad mi pom
Prinesoše i tri velike kutlače, pa ih ostaviše na sofru. Najedanput kuća se zatrese, a golem i suv neki čovek, sa golemom belom bradom i velikim noktima dođe do sofre i stade kusati.
Kad oni tamo, al' jarac već čeka. Sad se pripne i Divonja na Dragi Kamen, te je se bô s jarcem čitavi dan do podne: najedanput se jarac skondrlja sa Dragog Kamena i sav se raspane. Onda Miloš i Divonja dignu se odatle i srećno dođu u svoju pećinu.
Dete jedva dočeka i pođe s njim. Idući oni tako po kraj one vode, najedanput majstor skoči u vodu i stane plivati govoreći detetu: — Hajde za mnom skoči u vodu, i uči plivati.
Kad ga krava vidje takoga, najedanput će progovoriti, ma baš kao i kršteno čeljade: — Moj sinko, — veli ona njemu — ti si dosta sad jaki, više ti ne treba
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Počne po obali zaigravati se, skakati, bacakati se, pa najedanput skoči u reku mudrosti, od koje se inače čuvao kao od vatre, zgrabi vaš razum, pak iskočivši napolje, najedanput ga
se, pa najedanput skoči u reku mudrosti, od koje se inače čuvao kao od vatre, zgrabi vaš razum, pak iskočivši napolje, najedanput ga proguta i potom odma počne biti tako učtiv i pronicatelan, da su se i sami siđeni s pameti čudili.
Slučajno uvredi trifelj Perzerina. DOKTOR: Perzerin je moj služitelj. ŠALjIVAC: Tamo je bio breg i varoš. Najedanput podigne grbine, vi znate da bregovi imaju u vašoj knjigi grbine, i bio bi ga smoždio da mu nisu datelj, indigo, perle,
Vreme je čudno, mučiš se i kinjiš, pak najedanput da ti drugi odnese. KUZMAN: To i jest, ali s druge strane kad pomislim, ljudi smo smrtni, da mi se iznenada što dogodi.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ukrao si mi tri godine života s tvojim postupkom. TRIFIĆ (gledi je žalostivo): Ej, moja Sultano, ej, moja Sultano! (Najedanput otide.) SULTANA: Čekaj samo dok prođu tri nedelje, drugojače ćemo se razgovarati! (Zvoni. Persida dotrči.
Ne možete ni s jednom da iziđete na kraj, a kamoli kad vas obadve najedanput okupe? Ostavite vi, gospodine, da je ja jošt jedanput promuštram, pak ćete viditi da će ona biti ona ista Pela koja je
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
“ S otim dozove cara... U! Kako mu je nepravo bilo! Ali nije mogo da odreče carici, i tako najedanput postane gospodin baron obršterom. MARKO: Pak čim se sad zanima?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
poćuta malo, pa dodade: — Što se mene tiče, ja ću piti pivo, jer moj gospodin ministar ne pije nikad vino i sodu. Najedanput se opozicija pokoleba i izjaviše svi da su za pivo (sem onoga što je glasao za melanž).
— Sad se javljaju mlađe snage, a za stare nećemo da znamo više — viču iz treće grupe. Najedanput se utiša graja; narod se rasklopi te učini prolaz na kome ugledah mlada čoveka oko svojih trideset godina.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Oduševljenje veliko. Dočekaj ih lepo i održi im jedan govor. Tvoj Sekulić”. (Prestravi se.) Eto ti sad! Otkud sad najedanput da se skupi cvet građanstva? I kakav govor, otkud meni govor? (Zbuni se i ustumara.
Zovite Pavku, Danicu. Zovite ih neka upale sveće na prozore! (Odjure i Spira i Mladen.) I otkud sad da mi padne najedanput na pamet govor? Nisam ja državni aparat, pa da mi tako najedanput makar šta padne na pamet!
(Odjure i Spira i Mladen.) I otkud sad da mi padne najedanput na pamet govor? Nisam ja državni aparat, pa da mi tako najedanput makar šta padne na pamet! XIX JEVREM, PAVKA PAVKA (nosi dve milikerc-sveće): Kakve sveće, boga ti, tražiš?
DANICA: A ko je izabran? PAVKA: Mi smo izabrani. JEVREM: I sad će doći narod, evo već ide narod. (Najedanput mu padne na pamet i lupi se po čelu.) Narod, govor! Eto, ćaskam sa vama pa zaboravio na govor.
Rakić, Milan - PESME
reči iskrene i jasne Jedne bolne duše, tvojoj duši prisne, Pre no oluj stigne i grom strašni prasne, I nemirno srce najedanput svisne, Počuj ove pesme uzaludno strasne.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja onda povadim nož i odsiječem joj glavu: ako se ne vjerujete, evo joj uveta
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Vide malu Zemljinu kuglu i sto puta veće Sunce koje se, prema tadanjim shvatanjima kretalo u krugu oko Zemlje. I najedanput sinu u njegovoj glavi silna misao: Ne obilazi Sunce oko Zemlje, već Zemlja oko Sunca.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
ukras na pisaćem stolu, nisam smeo ni da gledam, a šetalica na zidnom satu jecala je jedva mucajući sekunde dok najedanput, valjda slučajno i koliko da me potpuno dotuče, stade kao srce u samrtnika.
a znaš da boljeg prijatelja nemam“... i šta ti ja znam. Otvorim pismo: tačno kao što sam očekivao. I najedanput, i sad ne znam da objasnim baš otkud i kako, planu u meni odluka da se naposletku odazovem ovom srdačnom pozivu.
Elektrizovan uzbuđenjem gomile ja sam podrhtavao, čekao samo drugi bataljon, čekao Nikolu. Najedanput, jedan omalen francuski oficir, što je preda mnom stajao u društvu dama i propinjao se celim telom da bolje vidi, pokaza
A tada, oh tada, jezik bi mu se najedanput nemilostivo ukočio, i on bi, ćuteći i utučeno, prolazio čoveka bez pozdrava. A kad i na kraju druge godine nikakva
Pa se najedanput razdragano uskomešaše oni što pristizahu na uzvišicu: — Eno mora, eno mora! — Ej, drugovi, eno mora! — Je l' ono
šššt, zaboga. I najzad, na jedvite jade, paviljon popušta, utišava se najedanput žagor. — Je li, a? Ima li žaba rep? A zašto žaba nema rep?
— Je li, ima li žaba rep?... A što žaba nema rep? Pukovnik se najedanput upola podiže s kreveta i u službenom stavu gleda strogo i razjareno u oči potpukovnika.
“ Leži tako kapetan Borić i podseća se trenutka kad je saznao strašnu vest. Tada mu se najedanput učinilo kao da se sve oko njega zavrtelo okolo, u nekom čudnom nečujnom vihoru i usred nekog jezivog kalambura, što mu
čuo se zvekir i njegov odjek za grebenom, a ja sedim i dremam i nekoliko pasa vulaju se oko mene i nešto traže. Najedanput dve-tri senke žurno promakoše iza ugla, pa pored mene i sumnjivo štukoše u ćorsokak, pa malo posle jedan glas divlje
Ona dva lica sjurila su se najedanput pa ga ščepala sa rečima „u ime zakona“, onda se on odvažno usprotivio i jedno od njih snažno odgurnuo od sebe, pa ga
dimom polusna, on prikupi sve svoje sile da ustane i uspravi se, ali ga utom opomenu zveket gvožđa na nogama i onda se najedanput sruši u nemoćnom besu, pa obamro klonu i oseti kako opet tone negde dole u mračni bezdan pun maglovitih, zamršenih
džepnim satovima i prstenjem i lutao nekako mrtvo po plavim, ispisanim tablicama rasturenim na sve strane, pa se najedanput omakao kroz prozor, na ulicu kojom je u očajnom trku bežalo jedno pseto, gonjeno od čoveka što je i sam zverskog nečeg
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
nalazio kao neko malo čudo u tome kako se sjajna, ispupčena oblina gornje polutke odjednom preokrene i kako, mjesto nje, najedanput zijevne praznina: nabubrela punoća oblika naglo se preobrati u šupljinu, u prazan prostor, u jedan mali bezdan mraka,
A onda — sunce je najedanput oslijepilo. Upitao sam ga jednom (poslije izvjesne borbe sa samim sobom): — Mali, je li mnogo mračno?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad stari dođe na jedno polje, uzme i ocijedi kabanicu, a od one svake kapi postane ovca, tako da najedanput sve polje oko staroga zakrile ovce. Kad to starac vidi, sjede među njih, pa je kod njih bio.
a kad pogleda, kad nema njegova prstena, no mu ženin na prstu. Sada najedanput kao da ga grom iz vedra neba udari, ko je žalosniji od njega?
Prinesoše i tri velike kutlače, pa ih ostaviše na sofru. Najedanput kuća se zatrese, a golem i suv neki čovek, sa golemom belom bradom i velikim noktima, dođe do sofre i stade kusati.
U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati. Najedanput neko progovori: — Otvorite, carevići, vrata! Na to veli najstariji sin carev: — Ne otvorajte!
Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoveka te ih peku uz vatru,
po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo-amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitave iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima čudo i viđeti: devet
noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja onda povadim nož i odsiječem joj glavu: ako se ne vjerujete, evo joj uveta
skoči kao munja, pa raširi krila, poleti, i u isto vrijeme uzme pod krilo carevu ćerku, ženu njegova izbavitelja, i tako najedanput iščezne iz očiju. Sad da vidiš čuda: prepane se carev sin od cara!
Putujući ovako zadugo, dođe u jednu varoš. Kako uđe, gleda tamo-amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš̓ konja pa hodi u avliju.
videći da protiv ove sile ne može ništa, pođe kući, no jednako mišljaše kako bi ženu svoju Baš-Čeliku oteo, dok mu najedanput padne na um što su mu zetovi kazali, kad mu je svaki od njih po jedno perce dao.
Kad najedanput jedno devojče iziđe preda nj i zapita ga: — Zašto, brate, plačeš? A on joj srdito odgovori: — Idi zbogom, kad mi pomo
Kad ga krava vidje takoga, najedanput će progovoriti, ma baš kao i kršteno čeljade: — Moj sinko, — veli ona njemu — ti si dosta sad jaki, više ti ne treba
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Osjeti taj čas da mu se pred očima smrče; strese mu se život, a same ruke dohvaćaju dževerdar. Ali momče se usteže da najedanput plane; naumi da se mirno s Osmanom objasni, pa, kad mu stiže sučelice, upita ga, a napreže se da ustavi drhtavicu u
Raspremajući trpezu, dolazi postupno u se, razabire se i odvaja misli i osjećaje, koji su najedanput na njenu utijanu prirodu navalili i žestoko je potresli.
I te večeri pred decom stajala je jedna kašika dokona, ispusna, a kad najmlađi najedanput sneveseli se i zapita za majku, prestadoše jesti, i deca se rasrkaše oko ognjišta.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
MOMAK: Jeste, cilinder. ŽIVKA (ne verujući): Ama, cilinder? MOMAK: Jeste! ŽIVKA: Ju, tako su mi se najedanput oduzele noge! Je l' vam to gospodin kazao da mu odnesete cilinder? MOMAK: Jeste, on.
DEVOJČICA (ode). ANKA (ode za devojčicom). XXI ŽIVKA, DARA ŽIVKA: Ju, ju, ju, ala mi zaigra desno oko... najedanput zaigra. DARA (koja je bila kod prozora): Evo ga Čeda. ŽIVKA: Je l' trči? Je l' se smeje? Je l' maše maramom?
DARA: Ušao je već u dvorište. ŽIVKA: Da znaš da nam nosi dobar glas! Nije meni badava oko tako najedanput zaigralo. XXII PREĐAŠNjI, ČEDA ŽIVKA (Tek što se Čeda javio na vratima): Govori! ČEDA: Čekajte, zaboga!...
VASA: A trebalo bi da ih primiš. Ako ne može drukčije, a ja, ako hoćeš, da ih skupim, pa sve najedanput da ih primiš. Eto to ako hoćeš? ŽIVKA: Pa to bi još i moglo.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA (uvati ga za ruku): Marš iz moje kuće, traži majstorice kod tvoga oca, a ne kod noblesa. Uh! (Najedanput ga pusti.) Uh!
) FEMA: Molim, vi ste gošća. SARA: Vi ste blagorodni. FEMA: Molim! SARA: Molim! (U smešnom komplimentiranju obadve najedanput iziđu.) POZORIJE 4. EVICA (sama u bašti, zalivajući cveće) EVICA: Moje milo cvetance, ti ćeš mene srećnom učiniti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tu čovek najedanput oseti da pred njim i pred svakim pojedincem stoji veliko delo koje ce samo složnim, ukupnim silama može povoljno rešiti;
pred njim i pred svakim pojedincem stoji veliko delo koje ce samo složnim, ukupnim silama može povoljno rešiti; čovek ce najedanput oseti zbližen sa svima ličnostima koje ga okružavaju, odnošaji odmah postanu nekako bliži, iskreniji, izgubi se ona
U tome baš popesmo se na jedan brežuljak i naš kočijaš tek najedanput vikny preneraženo: »Ao! grdnih dušmana, bogorodica ih posekla! Pogledajte, gospodine, šta ga sela gori.
Bilo je posle 6 časova u veče, kad se puščana praska najedanput naglo preseče. Tako prekidanje paljbe uvek je ili vrlo radostan ili vrlo žalostan znak — znak da ili Turci ili naši
Okrenemo se. Svi smo bili na konjima, Komarov je pisao dalje; ja stanem razgledati okolinu. Najedanput opazim južno od nas na kosi koju sam napred spominjao, osam simetrično rastavljenih predmeta.
I najedanput tek neprijatelj je tu, on se pokaže otvoreno, varoš oseti kako se stežu oko nje gvozdene ruke, šumarci se pretvore u šumu
Parip mu je lepo igrao, a g. doktor se zakekečio na konju — pravi delija! Najedanput konj podskoči, doktor Vladan praćaknu, i ah — jutrošnji potpukovnik zapuši se na drumu, podignuvši padom čitav oblak
Ja sam utvrdo mislio da Turci ovu kosu drže još posednutu, i najedanput mi bi krivo zašto da ovako glupo izginemo, te upitah Komarova prilično osorno: šta ovo radimo?
Napred... sve napred... Najedanput... grrr... kao grom turski plotun na trideset koračaji pred nama. Kuršumi zapištaše koseći granje i lišće, neko ulevo
— Sve ovo govorio je Kirilov kao da me pita, ali najedanput ne znam šta mu bi jer i ne sačekav moga odgovopa on viknu promuklim glasom: — Gornistъ, trubi šturmъ; na štiki,
i levo i desno; znam da mi jedan ranjen Rus nešto govoraše; znam da Kirilova, koji je preda mnom trčao i strašno vikao, najedanput nestade; posle se sećam da se iz turskoga šanca, koji je bio pred nama, začu strašna dernjava, da neki mnogi, mnogi
I sad najedanput presečen ceo taj svet misli i osećaja. Jedno parčence olova, u vrednosti od dve pare, palo je y ono skupoceno, sitno i
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Tako često sreća uzmućuje čoveku život, Udari teški sudbe treskaju burno njega; Dok najedanput mu sunce zasine, razgali se nebo, Iščezne beda i strah, nadežda svane opet.
Velika tišina bijaše, i najedanput u sobi ispod spoda (Rodium), kao izdaleka, začuše se tužni glasi pesme Ah, prestan’te, nevine, pevana od Srpskog
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I blentavi je Krstan i dalje nešto mumlao. pretresao, a oko njeg' se dizao i lomio grozan i jeziv jauk i lelek. Najedanput se trže, iskolači oči, zinu i grčevito zdera sa sebe svu odjeću i go pobježe s groblja, a za njim se nadadoše ostali
Onda teško uzdahnu, opet se podnimi i nešto se duboko, duboko zamisli. Najedanput ustade i poče nemirno gore i dole hodati po divanani.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Brat i sestra sa komšijama, gazeći snježanikom, žure k crkvi. Iz čopora dere pištolj, stiže se, i najedanput odjeknu praska sa svih strana.
— Pričekaj! — I, pustivši je, potraži šibica i o benevreke upali dvije najedanput. Posvijetli. — Gledaj ovaj kamen, bi li rekao: vuk je iz planine! Ima toga sila po pećini, ali ko bi sve opazio?
— javi se, gledajući preda se, Rajića sin Joso. — Zar sam zna ča činim? Smelo me: sunce, vino, trud... Došlo mi je najedanput da se tučem i — bog te veselio! — Bišeš udrit glavom o zid, — opazi stari. — Znam, bilo bi bolje. Ma eto kad nisam.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
s Roksandom venčao (opet malo izgriženo), da se prekrasno detence rodilo (opet izgriženo), najposle da je Šandora najedanput nestalo, zašto? to je izgriženo, da je — opet izgriženo. »Dosta, g. spisatelj, dosta, fala vam na knjizi i aratos!
Tako, na primer, kad seka Juca kod svog švalera uživa sladost poljubaca, ne nada se i čisto se začudi videći da je najedanput multiplikaciju dokučila i da dividirati mora; tako i naš Roman, koji nije ništa drugo u pameti imao nego neprijatelja
Butler kaže da mis Fama najedanput u dve trube duva, i da li obadve s jednim vetrom u jednu napred, u drugu sastrag duva, to mi ne znamo, samo to možemo
svog budušteg ljubeznika kako spava, i predstavljaše sebi slatko ono vreme kako će s kapom vizite praviti, kad joj najedanput dođe na pamet da mora sa svojim ljubeznim pobeći ako misli nameru u dejstvu viditi, budući da joj ne bi otac ni pod
Hodeći tako po njojzi nepoznatom predelu, i šibljem mereći tabarku tela svoga, za uvideti koliko je od žalosti spala, najedanput opazi jedno suščestvo koje mi gimnosofistom nazivamo. — »Šta je to gimnosofista?
li se oženiti, kako gođ naše devojke da vide oćeju li se udati, i čisto je uskom nekom putanjom jašeći zadremao, kad najedanput osobiti neki s leve strane šum njega probudi i vnimanije njegovo na sebe obrati.
No najedanput stane i počne se migoliti. Kakva je to devojka, otkuda je, i čija je? Zašto na jelenu jaši? Kuda će po ovoj neprolazimo
se kao u poslu nalaze, čas jednom, čas drugom u karte zavirkuju, dok na pozivanije igrajući lica i oni ne zasednu i najedanput sebe u klopki ne nađu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I počnem lepo, a tek misli najedanput pođu u raskorak, skrenu i odu na devedeset i devetu stranu. Eto tako, ne umem da razmišljam, pa to vam je.
— Pa se najedanput trgnem i setim se da su preda mnom akta i da sam ja o njima uzeo razmišljati, te se priberem, vratim se sebi i uzmem
Šantić, Aleksa - PESME
No najedanput ja se sam nađoh, u čudu Kako je naglo nestalo gomila sviju; i dalje stupam, i hitam, i idem samo Kroz zaplet soba što
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Narodni pevač — s pravom — vodi računa o toj srazmeri. Uostalom, svi junaci na svetu mnogo jedu i piju. Ono što najedanput pojedu i popiju Homerovi junaci iz Ilijade izgleda prosto fantastično.
— najedanput pokazala sposobnom da primi i junaštvo i junačku pesmu iz ruku feudalnih vitezova. Nekoliko strana iza toga (na strani