Upotreba reči najzad u književnim delima

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška nad potokom, zažuboriše u mraku, puni žara. Najzad svu zemlju, trešnje u cvetu, čašu i bokal, obasjava - a pri tom je možda sjajniji svet ugasilo sunce sa Ovčara i

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ali snaga ga poče izdavati. Dah mu je bivao sve kraći i kraći, a korak sve manji i manji... I najzad on pade ničice i pokri lice rukama... Zaptio sluh, pritajao dah, rešio se na sve: što je — tu je!...

Obojica zaćutaše. Turčin stade hodati preko sobe. Podavio bradu, pa gricka, vidi se: nešto krupno misli. Najzad reče: — Sad, nijesi ga ubio, nijesi!... Ali kako ćeš svijetu reći zašto si pucao na nj?...

Išli su poprilično, sve nekim stranputicama nekud su zaobilazili... On se voljno pokoravao. Najzad vide on u gustoj senici šumskoj potuljenu vatru i pomisli: tu smo...

Poslušno kao dete, diže se Stanko na noge i pođe za njima. Išli su kroza šumu ćuteći... Najzad dođoše gde su hteli. u jednom šušnjaru, pokriven rastovim brvnima, bio je bunar koji su po svoj prilici sami hajduci

Sima se bajagi zakašlja. Ali ga Aleksa ne hte pustiti tako nalijo. Op je neprestance vikao: — Simo!... Simo!... Sima najzad stade. — Ta, majkoviću, odreh gušu vičući te!... — A... nešto ne čuješ!... Ostarelo se! — veli Sima, a krije oči...

Jer, Crnobarci sad više njih i ne smatraju drukčije nego kao ljude koji sreću nose... Najzad se okrete Marinku: — Šta ti veliš, Mašo? — Ja velim da onog matorog treba pritegnuti!...

I što se bliže primicao mestu koje mu je Deva označio, tim ga je više obuzimala neka drhtavica!... Najzad stiže... Smotri Lazara gde licem u svetu nedelju odbija otkose...

Stanko se odvojio od ukućana i otišao u voće da tamo sačeka Jelicu. Prezao je na svaki šušanj i izgledao... Najzad se sve u kući smiri... Eto i nje... Još izdaleka je smotri i pođe u susret. — Ih, pobogu!... — reče nestrpljivo.

— reče Aleksa. I zaista! Ono plavetnilo beloga dana postajaše sve rumenije, dok najzad ne obasja jarko sunce, te prosu zrake koji zatreperiše po debeloj rosi... Vazduh beše svež, te prožmavaše snagu...

Čela se natuštila, svaki se sve više u se povlačio. Najzad reče pop Miloje: — Da se razilazimo, ljudi!... Dosta smo se i veselili!... Naposletku, vreme je danas tako!...

Dučić, Jovan - PESME

Čuše se šỳmom; mirno zakucaše Udar za udarom, iz stabla; i jasno Kucnu iz crne rogozi i šaše — Duž celog polja... Najzad, mnogoglasno, Dole, pod zemljom!

smrzlo zvono čas da kucne koji, Ukočeno, mirno, još skazaljka stoji, Pokazujuć tako sred doline neme Sat, kada je najzad umrlo i vreme.

PUT Da pođem uz reku, sve do vrela, Da znam i izvor i ušće! Ali me najzad i noć srela, A crno trnje sve gušće. Padne li zvezda s nemim mrakom, I ode iz sene u senu, Srce se digne njenim

Gde je taj svetli izvor, šta je Ta istina prva, daleka? Ne vodi ništa u te kraje! Sve dublja i crnja je reka. Da najzad s čistog zahvatim vrela! Da spojim izvor i ušće! Ali me najzad i noć srela, A crno trnje sve gušće.

Sve dublja i crnja je reka. Da najzad s čistog zahvatim vrela! Da spojim izvor i ušće! Ali me najzad i noć srela, A crno trnje sve gušće.

Dok putić jednom najzad minu Između sna i istine. Vaj, ništa više da ne prene Taj puhor sna i zamora, Penji se tiho, zimzelene, Uz ploču

Noseć u šaci pregršt sunca, U zenicama neba komad, Sići će najzad sa vrhunca Taj astralni i večni nomad! Kao u sjaju novog dana, Dirnuta krilom vetra blaga, Grančica mirte zanjihana

SUŠA Već mesecima oganj daždi, Prepuklu zemlju mori suša; Najzad će sunce sad da zaždi Zamrli gajić oskoruša. Suv potok kraj kog mrtvo ćuti, Bez glasa i bez prama dima, Seoce;

Kraj puta negde huknu sova, Mesec se javi iza rita. Mrak teče gust kroz crnu draču; Talasić kliznu ispod graba. Najzad se očas negde začu Prvi slavuj i prva žaba.

Ni dah da pusti šuma ne sme; Veče; zrak prepun slepih miša; Žabokrečina puna pesme... Noćas će najzad pasti kiša. Jug crn i seva; no, najednom, Dažd pređe preko vinogradi...

NEDELjA Već zora srebri humke riđe; Pođoše najzad nebom smelo Sva bela stada jutra; siđe I Nedelja u nemo selo. U crkvi mirno drža sveću; Na raskršću, u hučnom

Vaj! što mučno Beše, kada jednom nesta i ta zloba Koja nas držaše dotle nerazlučno. Najzad, stisak ruke beznadeždan, ledan!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Moje ranjeno srce poče klecati i najzad pokušavati da se poštapa na jezik, ali on se već uzeo i obamro. U taj par pade mi na pamet što mi mati reče u jednoj

Onda videh bábu kako se nadviri nad prozor od momačke sobe, pa opet ode dalje. Stade najzad pod krov od ambara da izvadi pištolj. Ali u isti mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz njega. Prenerazi se čovek.

I druga jedna postarija žena iza nje — i bez toga ne ide! I najzad i detence ototanji. Oni brzo pređoše preko mosta i skloniše se u stranu, praveći mesta drugim putnicima koji se guraše

I najzad prosuše se tihe, krupne suze, kao majska kiša. — Gle, gle ti njega! — reče Blagoje. — Zbog take sitnice plače!

obilazi tamo. — Nuto-de! Baba se zamisli. Najzad odgovori: — Ja ću već pomenuti đedi; da vidim šta će on reći! — Nemoj ti, molim te, pominjati što za ono!

Da se vrati ocu — šta da mu kaže? „Đeda zapovedio da me slušaju!” — Aja, kud će ocu? A noć sve više osvaja, i najzad i ona će proći, blesnuće dan i sunce ogrejati, a ona nesrećnica, kud ima pogledati? — da besni još više — kud će više?

Pop poljubi Maru: — Pođi s bogom, Maro! Neka ti je on u pomoći! Onda svi redom počeše ljubiti dijete i najzad je Ninko ponese, kao da su joj dvije godine. Reče joj da se prekrsti, pa je metnu u kola gore.

A ko je to sve preko glave preturio, taj zna kako najzad i tuga malakše; legnu njeni talasi po srcu, i umornu površinu dotiče samo još pismo od miloga, kao lastino krilo mirno

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Odu u crkvu. Po časa — pa je svemu kraj. Čekmedžijić je, najzad, oženjen. Svatova je bilo sijaset. Dva dana se jelo, pilo, pevalo.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

pa je hteo da misli o tome: ima li ama kakve god mogućnosti di sve ovo prođe bez opasnih posledica i šta će biti najzad od tog nesrećnog i neočekivanog ultimatuma.

pa onda svojstveni tupi šumovi bajoneta u mesu i kostima, šikljanje krvi, kundak, rvanje, jauci, izbezumljene, krvave oči, najzad ona luda životinjska zabuna i komešanje i ista umukla oruđa nastaviše da bljuju karteč u leđa maločašnjem napadaču za

posle primljenog naređenja da ide za osmatrača na crkvi, umirivala ga je donekle i on je čak osećao zadovoljstvo što se najzad, svršilo sa onim groznim duševnim mukama, dvoumicama i kolebanjima.

na sve rizičnija mesta i da bi on jednoga dana, pošto niko kraja ne može sagledati tom strašnom razračunavanju, najzad morao platiti glavom. To je sigurno.

dok je on bijen po čelu i obrazima onim šašljikama, sav izgreban, žurio, lomeći kukuruze između kojih se provlačio. Najzad se zaustavio i tu, iza jednog džinovskog stabla, pao od umora. Bio je sam i potpuno obezbeđen.

Pa se, najzad spustila noć, i zrikavci se jasno čuli pored pruge. Kroz tamno i prljavo okno vagona promicali su kao utvare telegrafski

Afrika

Ne usuđujem se proveriti, jednim prostim pokretom, u koga je. Sva čar neizvesnosti propala bi. Najzad, ta daleka linija na horizontu obala je Zapadne francuske Afrike.

Lepe uspavane devojačke oči gledaju nas predusretljivo. Najzad izabrasmo jednu kuću gde je devojka jedinstveno lepih obnaženih grudi, sanjalačkog, skoro nežnoga lika i dugih divnih

Pažljive su, nasmešene, ali ravnodušne i uporne. Izlaze, ulaze, uistinu zaboravljaju da smo tu. Onoj najlepšoj najzad vrućina i, kad smo već umorni od nagovaranja, bez ikakvih uvoda odbacuje svoj „panj“, i ostaje mirna i bestidna kao

zatim ga šalupom prevoze preko laguna obraslog gustim „poto–potoom“, neprohodnom močvarskom šumom punom krokodila. Najzad ulazi u prašumu kroz koju je prsečen drum.

Oko jedan sat noći njin poziv najzad pade i ja, oduševljeno, pobednički odahnuh posle mučne psihološke tenzije, i opreznog ali upornog navijanja.

Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh. Najzad evo pravih sveštenica Noi i Sati, na ramenima mladih fetišera.

Ko zna šta kaže! Crnac takođe odgovara samo sa po jednom rečju, ali naglo, glasno, i sve uplašenije. Najzad N. govori sam dugo, reč po reč, sasvim tiho, skoro šapatom u ulaz kolibe kao u kakvo ogromno uvo. Onda odlazimo.

u bifeu, a puštamo Sambu, prvoga boja i kuvara, onoga Sambu kog sam u Basamu uzeo, da ide u selo i ruča sa drugovima. Najzad se pojavljuje Mej sa svojim famoznim tovarom; on je nag, sa jednom maramom samo oko pojasa, kao bilo koji drugi mladi

obešene nalazim luk i toboce pune otrovnih strela; u drugoj jednoj četiri drvena fetiša sasvim stara, prašnjava, i najzad jednu mlađu ženu koja pristaje da mi sve to ona, umesto pravih domaćina, proda. pokojnice.

Teško je naći ulaz i razabrati gde počinju staništa krala, a prestaju njegovih podanika. Najzad pronalazim da se u dvorište ulazi kroz jedan trem, koji je u stvari štala za kraljeve konje.

N. ne pokazuje ni znaka zbunjenosti; on prosto proždire; njegov je apetit nešto što je teško zamisliti. Najzad se opraštamo od kralja. Moj poklon od dvadeset i pet franaka izgleda da ga neobično raduje.

tih bednika, iako mi kažu da se sâm ne smem zamarati ako ne želim tropsku groznicu, da su oni dobrovoljno tu i da to najzad i nije za njih suviše veliki napor. Odmah počinje između njih brz razgovor i smeh, kao u dece.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Slutili su da je, najzad, došlo ono najgore, i ostali su ubezeknuti, jer je, najzad, eto, došlo. Stajali su otvorenih usta.

Slutili su da je, najzad, došlo ono najgore, i ostali su ubezeknuti, jer je, najzad, eto, došlo. Stajali su otvorenih usta. Brada im je bila spala.

Trgao se, kad ču svoje ime. Zatim se okrete potrbuške i hteo je da nastavi. Čuvši da ga žena zove, ponova, on najzad otvori oči, ali jedno ponova zatvori i poče na drugo da čkilji, upitav, nabusito: „Šta je?

u takvoj prilici, imao je običaj da samo izjaše pred svoja dva reda konjanika, pa da pređe u kas, zatim u galop, i da najzad ćutke polegne po konju i juri po zelenoj travi, sve dok ne zavitla kao bičem, sabljom, po glavi.

Ona je u desnoj ruci bila ponela neku korpu sa voćem i sad nije znala šta će. Vrisnuvši, najzad, pritrča i ona i poljubi ga, ali ne kako sestre ljube. Gledala ga je kao da je luda i ponavljala: „Nemamo sriće!

Dabogda, Petar nikad sreće više ne imao! Petar se jadan branio, a škripao je zubima, pa je najzad i on vikao da senator, ako ćerka hoće, može da vodi ćerku!

Otkud kod gospože Kumrije, u poslednje vreme, ta mržnja, zato što je svake godine u bremenitom stanju, nije znao. Najzad, na čatrnji, sve je bilo spremno. Popiće tu kavu, a kola već čekaju.

A nije trpeo da zadocne, kad mu donose kavu. Kad se gospoža, najzad, posle tolikog čekanja, pojavi, u klepet svojih papuča i zveket svojih đerdana i đinđuva na grudima, Trifun prema njoj

kukao, da nije vičan ženskom društvu, da ne pristaje nikako, Trandafil se samo smejao i pripremao svog gosta na put. Najzad je i dan polaska osvanuo. Dan vedar, topao, u suncu.

Morao je, međutim, da iziđe, najzad, pred kapiju Trandafila, sa svojim prtljagom, pa da čeka. Stajao je tako, izgubljen, ispod lipa, kraj fenjera, koji je

Oni su širili glas po Sremu da su Isakoviči primili uniju i da su napustili, za miraze, svoju staru veru. Fratri su najzad vikali da će to imati da reši presvijetli Kaptol, u Zagrebu. A kaluđeri, da će se tužiti mitropolitu.

One su se bojale da im Stritceski, zbog toga, ne pokvari veridbu. Sve se najzad dobro svršilo. Senator je platio, a zlato je otvorilo i ona vrata, koja ni suze ljudske ne otvaraju.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

U srednjem veku su imali znatnu književnost. Još je znatnija dubrovačka književnost od XVI do XVII veka. Najzad je vrlo poučna nova istorija svih Južnih Slovena u XIX veku, u doba njihova preporođaja i delanja.

ugleda svojim ekonomskim napretkom, svojim demokratskim ustanovama, svojim universitetom i svojom Akademijom nauka i najzad pojavom snažne i originalne književnosti.

Zadruga nestaje potpuno kao i slava. Ljudi se retko sećaju svojih dalekih predaka; svako nosi ime svoga oca. Najzad će promatrač zapaziti pored nekih osobina zajedničkih svima Južnim Slovenima, neko duhovno stanje svojstveno Bugarima,

i šopskim se pojasom produžava do Dunava; istočnobalkanski, kome pripada stanovništvo obe istočne strane Balkana; najzad panonski tip, koji obuhvata južnoslovensko stanovništvo nastanjeno najvećim delom izvan Poluostrva, u Panonskoj niziji.

Kako ovo stanovništvo ima osobina i centralnog i dinarskog tipa, teško mu je odrediti mesto. Najzad se Slovenci Karsta, koje sam uvrstio u dinarski tip, u izvesnom pogledu razlikuju od ostalog dinarskog stanovništva,

Ima ljudi koji imaju zle oči, u drugima su dobri ili zli duhovi, najzad iz nekih noću izlazi duša iz tela i bori se sa vetrovima, oblacima i nepogodama (zduhač, vetrogonja).

U ovim dvema grupama mogu se zabeležiti razlike od manjeg značaja, naročito između zabačenih krajeva. Najzad, oblast dinarskih brđana je bila podeljena, više nego i jedna druga, političkim i administrativnim granicama i države u

do 1398. godine); najzad sa Bukumirima, koji su zauzimali sadašnju oblast plemena Bratonožića. Ima još po koji ostatak od ovih starih plemena u

Kuči su postali od moćnog bratstva Drekalovića i od „ostalijeh Kuča“ sasvim drugoga porekla, koji su u većini, najzad od grupe katoličkih Kuča, verovatno arbanaškog porekla. Najmnogobrojnije pleme, Vasojevići je vrlo složenog porekla.

srpsko pleme Lužane, zatim stanovništvo Lima, arhaično stanovništvo koje se bavilo zemljoradnjom i sebe zvalo Srbljaci. Najzad, Vasojevići su obuhvatili staro srpsko pleme Šekularce, nastanjeno u dolini jedne Limove pritoke.

još više su pojačale jedinstvo stanovništva jedne iste geografske celine, a tako isto i njegov otpor prema susedima. Najzad su i drugi uzroci diferencijacije, kao npr. raznovrsnost etničkog sastava, dovršili delo prirodnih sila.

kroz predele u kojima duva senjska bura, najopasnija na jadranskoj obali, koja često u toku zime prekine svaku vezu. Najzad, jadranska pristaništa senjske obale su mala, primitivna i gotovo bez trgovinskog značaja.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Tako ću, najzad, stići i do kraja rijeke, a posao neće biti gotov. Zabrinuti čiča opet skače u kola i vozi dalje, a kad ponovo naiđe

Slavna je to pijanka bila. Toliko su šlje- mali nekakvu ljutu rakiju da im se najzad učinilo kako im s neba namiguje mjesec, pa su istrčali u dvorište i stali da viču: — Hej ti, silazi ovamo da te

pijanice koji traži dane izgubljene u krčmi, pa onda opomena gostima krčme da ne idu na tanak led za nekim kockarom i najzad oglas jednog domaćina koji javlja da je u krčmi izgubio dobar glas i moli svakoga ko o njemu nešto zna da mu odmah javi.

Mačak Tošo najzad se jedva usudi da se makne u svome džaku i da se obrati bijelom mišu, koji je sjedio šćućuren uz njegovo bedro.

Čitav dan i noć Miš prorok propitivao se za mačka Tošu, ali mu niko ništa ne znade o njemu kazati. Najzad, kad je već posumnjao da je čiča Brko bacio Tošu u vodu, neki mu seoski miši sutradan dojaviše da se u čiča-Brkinoj

“ Što su se primicali bliže čiča-Trišinom mlinu, Tošino srce sve je jače udaralo. Najzad se između vrba i jova pokaza siv mlinski krov. — Eno ga! — uzviknu mačak Tošo.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

dok joj zvezda ne izgori Noć poslednja bude i zvezda i noć Sama sebe zapali Sama oko sebe crnu igru odigra POSLE IGRE Najzad se ruke uhvate za trbuh Da trbuh od smeha ne pukne Kad tamo trbuha nema Jedna se ruka jedva podigne Da hladan znoj s

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: No, pa recite šta je? ALjOŠA: Ja moram, ja moram da vam kažem, ja ne mogu da od vas krijem. (Pauza, lomi se i najzad diže glavu.) Vi znate moju Lidočku? PAVLE: Vašu gospođu? ALjOŠA: Da!

) LjUBOMIR (sa iznenađenjem prati ga pogledom). PAVLE (najzad oseti potrebu da se opravda i stane pred Ljubomirom): Ja ne znam zašto sam vam to maločas poverio, ali...

Kada mi je kondukter tražio kartu, ja je nisam imao; kad me je pitao, ja nisam znao dokle ću putovati. Najzad se odlučim za Beč, tamo će mi biti najprijatnije, jer poznajem Beč”. ANTA: Sasvim.

I najzad, mi njih i ne smatramo kao obične agente. Mi smo ih proglasili za predstavnike velikih inostranih kapitala. Švarc važi k

NOVAKOVIĆ: On! SVI (uznemireni su i gledaju se tupo među sobom). NOVAKOVIĆ (prevrće kartu u ruci i razmišlja. Najzad odluči): Neka uđe. ANA (ode). SPASOJE (jedva se odvaži): Za mene ne postoji. SVI: Ni za nas.

SVI (niko mu ne odgovara, niko ne okreće glavu. Ostaju u stavu u kome su bili). PAVLE (duža pauza, on ih posmatra i najzad ponavlja): Dobar dan želim! SPASOJE (ne osvrćući se, gledajući i dalje u tavanicu, savladan prgavošću): Čuli smo!

? NOVAKOVIĆ: Mi smo se, gospodine, rastali još za vašega života! PAVLE: Da, da, ali gospodin Anta, rođak moje žene! Najzad, preskočimo njega. ANTA: Sasvim, preskočimo mene!

PAVLE: A moja supruga, možda? RINA (trgne se kao pod ubodom, preživljuje težak momenat i najzad promuklo šapće): Izvolite se obratiti mome suprugu!

O tome bi imali šta da progovorimo. SPASOJE: Ja ne vidim da se menja situacija, a, najzad, ako vi nalazite da je izmenjena, ja ću vam dati prijateljski savet kako da se iz te izmenjene situacije izvučete.

PAVLE (ode). XV LjUBOMIR, SPASOJE SPASOJE (gleda za njim kao čovek koji ne zna šta će i odakle će poći; najzad prilazi vratima Vukičine sobe i dovikuje): Ljubomire! Ljubomire! LjUBOMIR (dolazi).

I šta dalje: hoće da preotme imovinu, privatnu imovinu! SPASOJE: I to je: moju imovinu. ĐURIĆ: I najzad hoće da unizi, da obori, da zgazi autoritet. U svome rušilačkom besu on hoće da svuče s visine jednog naučnika.

AGNIJA: I veruj, kad izađeš na vazduh, proći će te. VUKICA (jedva se reši): Dobro najzad. Samo da se spremim. (Ode u svoju sobu.) AGNIJA: Evo, i ja ću ti pomoći. (Ode za Vukicom.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

To je preobučeno muško. Babica, opet, donosi dete frajla-Lujzi i čestita joj. Lopov, opet, preti sa nadžakom Šamiki. Najzad dođe kartara pa pokazuje karte Šimiki i Lujzi. Tako je svaka maska našla sebi svoga s kim će se titrati.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Bila je potpuna tišina. Naginjući se, kao bajagi, da vidi dole, u travi, izgubljeni nakit, ona se previjaše i najzad pokri lice rukama, osetivši kako se i on naže nad nju i kako drhti.

Mučeći se čitav sat, Isakovič ih ispravljaše, jašući duž redova, uzimajući nekoliko puta „pred persi“, dok ih najzad dobi baš kako treba, u dva reda, prava, prema zastavi.

tako da oni plaču od žalosti dok ih vešaju, nemajući kome da se mole i kome da preporuče svoje, u dalekom zavičaju. Najzad, pošto su obešeni ostali da vise tri sata, kapetan Antonovič molio je za naređenje da ih preda na sahranu potpolkovniku

Vozeći se po širokoj ravni, u providnom mraku, u kom ostajahu sve dalje brda karlovačka, trezneći se najzad sasvim, od večernjeg hlada na vodama i raznom bilju, Aranđel Isakovič snuždi se u kolima, videvši da se vozi kući, ne

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

životinja (slepi miš, žaba, zmija, mravi, krtica), smrtna sveća, zemlja s groba, mrtvački prsten, smeće, olovo itd. Najzad, i glavni akter ljubavne magije — žena, smatra se „nečistom“ jer je tajnim nitima vezana za podzemni svet.

Mlada ga zatim podiže tri puta od zemlje, okreće ga istoku, ljubi ga i, najzad, daruje (na primer, maramom). (Sličan ovome jeste i običaj zabeležen u Crnoj Gori da mlada ispred mladoženjine kuće

Kada želi da zatrudni, ona ga uzme i pojede.⁷⁰ Najzad, postoji i veoma razumljiva simbolika izvesnih postupaka kojima porodilja, na magijski način, želi da ostvari svoju

veliki strah od mogućnosti lošeg ishoda porođaja, odnosno strah da će roditi bolesno, nakazno ili defektno dete. Najzad, ma koliko ova pravila (valja se/ne valja se) izgledala besmislena sa stanovišta zdravorazumske logike, ona imaju i

postupaka i običaja prilikom rođenja jeste da se dete, pre svega, održi u životu, a zatim da bude zdravo i dugovečno. Najzad, nastoji se da se ovim postupcima detetu obezbede još i uspeh i svaka sreća u životu.

prema ovom shvatanju, dete rođeno ujutru biće dobar ratar, ono rođeno u podne biće gospodin, uveče — lenština i, najzad, u ponoć — razbojnik.

¹³² Najzad, kao vrlo rasprostranjen i efikasan metod lečenja od babica koristi se bajanje. Narod veruje da je i samo izgovaranje magij

veka, bilo pogodno za registrovanje onog arhaičnog sloja jezika koji se polako gubio u poslednjih sto godina. Najzad, merodavni stručnjaci ističu da je Vukova zbirka jedinstvene i nedosegnute književne vrednosti i lepote u odnosu na sve

koje su objavljene u knjizi Narodno blago Mehmed-bega Kapetanovića Ljubušaka, zatim poslovice u Letopisu Matice srpske i, najzad, one koje se nalaze u delima Milićevića, Vrčevića, Mićovića, Mijuškovića itd.

) i, najzad, 5) Shvatanje vrednovanja i stavovi prema deci određeni su patrijarhalnom kulturom i načinom života njenih članova.¹⁹ A.

Kao pater familias, najzad, on očinski teši, ohrabruje i podržava pojedinca da uspešno prebrodi izvesne psihičke teškoće i krize.

već ima mnoga prava koja ženska deca nemaju: može da se ponaša slobodnije i delimično učestvuje u porodičnom životu. Najzad, kao oženjen čovek i, ujedno, ravnopravan član zadruge i pripadnik patrijarhalne kulture on ima visoko mesto u

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Zašto se Hemingvej ubio pre nego što je napisao, možda, najvažniju knjigu, o tome šta mu se dogodilo da najzad potraži taj poslednji izlaz? Neki romani podsećaju na naš sopstveni život. Mnogi junaci veoma liče na nas same.

koja može stići kasnije i biti drugačija, ali nikada ne onakva kakvu smo očekivali onda kad smo je zauvek izgubili. Najzad i na njih stiže red i oni mogu da čuju kako peva Imperio Argentina, kako njen glas na sedamdeset i pet obrtaja stiže iz

Postalo nam je, najzad, svima jasno da smo kukavice i da nikada nećemo osvojiti Evropu, ali čekale su nas dobro poznate kuhinje, bezbednost

Lunjali smo neko vreme ulicama prateći jedni druge, u stvari, bilo nas je strah da ostanemo sami te noći u kojoj smo najzad postali odrasli — neopozivo pomireni sa sudbinom.

Čuo sam grmljavinu točkova na skretnicama i taj monotoni ritam me najzad uspava. U septembru se prijavih za vojsku. Gospode, šta sve nisam činio samo da se domognem Evrope!

Primio sam vaše ljubazno pismo baš onog juta kada sam pokušavao da sperem sapunicu sa kose posle brijanja i kada sam najzad shvatio da je to prilično bezuspešno, pošto to nisu bili tragovi sapuna, već prve sede.

Kada mu to najzad pođe za rukom, ono treba da vikne »Šuga!« a onda dotaknuto dete lovi drugu decu. Šuga (scabies) inače je zarazna kožna

ali mislim da nije u redu što za to više niko ne plaća dugim čekanjem u redu i neizvesnošću hoće li biti karata kada se najzad stigne do staklenog otvora blagajne.

Ali, vratimo se u jednu današnju nedelju, u tri popodne! Kada se Tom i Džeri najzad izjure do mile vole, mladi čovek i mlada žena oblače svoju decu i izlaze napolje na Kosovsku ulicu.

glasovi: uspesi su smenjivali priče o potucanjima i njenoj propasti — o neverovatnom bogatstvu i pukoj sirotinji — i, najzad, ona je tu, za njegovim stolom, a da se pre toga nikada nisu upoznali, nikada pričali, nikada se kupali na plaži Svetog

mi i pomagali da guram, pa smo gurali zajedno jedan deo puta i pričali o dobrim starim vremenima, a kada bi moja žena najzad uspela da upali motor, uskakao bih na sedište pokraj nje i odlazio dalje.

Ali na kraju leta akumulator najzad konačno ispusti dušu. Stajali smo bespomoćno na kiši u gradu Stonu. Jedan ljubazan čovek, koji se razumevao u

Matavulj, Simo - USKOK

Ženske pristupahu da mu ljube ruku, ali se on branjaše. Najzad stari ban graknu: — Haj’te, ženske, naprijed! Milice, Anđe, Gorde, Kiće, haj’te doma!

A večera! Đavo vi večeru pozobao! Mislite li da se riječima i zdravicama može glad utoliti! A, babo! Ne čudim se, najzad, nikome kao tebi! Ne pomišljaš li da je čovjek ogladnio, verući se uz naše glavice!

potekoše jedno drugom, ali se na vrijeme odmakoše, jedno nadesno, drugo nalijevo, ne gubeći u tome mjeru igranja. Najzad, brzijem polukrugom izmijenjaše mjesta. Tako je igra tekla uz pjevanje i pucanje.

Eto ti koliko nam pomože naše junaštvo! Nastade mučno ćutanje. Najzad Rako Mrgudov zapita Janka: — Gdje su to Rusi bili potučeni?

Srećom, bio sam u graničarskom puku, među dobrim momcima vaše krvi, od kojih naučih vaš jezik, a pomalo i pismo. Najzad, jutros mi pođe za rukom da učinim na što sam se odavno spremao, umakoh iz grada onoga časa kad se otvori kapija, kad

Ostalo je brzo išlo, sjem što na kraju bješe kubure i smijeha sa silajem i pojasom! Najzad Janko natače svoj fes i udjenu ledenicu za pojas. Krcun ga posmatraše sa zadovoljstvom. — E valaj si zgodan Katunjanin!

Udri! Urte! Haj sokole! Haj žabo!“... Grješni Labud bješe sav crven kao rak i krupne kapi znoja izbiše mu po licu. Najzad baci palicu i viknu: — Lasno je ovako, ali kad bi se baš dobro ražljutio, kad bih kidisao, ne vjerujem da bi mu što

polovine pečata; izabraše plemenske sudije; udariše daciju (porez) po šezdeset dinara (parâ) godišnje na kuću. Najzad vladika predloži da se odredi sto dukata godišnje plate njegovu novom tajniku uskoku Janku.

Bješe krupno, čvrsto, plavo. Okreći, prevrći vim, podnosi ga pod nos, pitaše se Ćeklić šta li to može biti? Najzad zagrize ga, pa, osjetiv slast, brzo ga proguta a onda se sjeti šta je, te uzviknu: „Ovo je božje oko! (bože oprosti!

Mlađi se oprije. — Te hoće biti, te neće biti, oko toga se sporječkaju i najzad postave dobre ljude da o tome presude. Suđe su dva dana zborisale i uzgred se gostile, pa presudiše da pjesma ostane

Sve to Janko probra i skladno naređa po stijenama svoje ćelije, a kako je o tome jednako govorio, najzad navede vladiku, duhovnike i đakona da dođu pregledati.

“ Nikšići su dugo klanjali, pa posjedaše i zapališe lule. Najzad, istijem redom, uputiše se ka zasjedi. Četnici kao da već i ne disahu, postadoše blijedi, a oči im usijane.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

koja je nesvodiva na uobičajene postupke i propise; bavljenje tematikom detinjstva nije preduslov nastajanja ovakvih dela; najzad, u dečju književnost sigurno ne cpadaju stvari koje pišu sama deca.

Ni kriterijum razumljivosti, najzad, ne treba postavljati prestrogo: i mi, odrasli, pri čitanju mnoge stvari samo naslućujemo, druge nam promiču, a neke tek

Kad se obraća deci, mnoga od tih izostavljanja i pozivanja na podrazume-vajuća znanja nisu moguća.”14 Najzad, pri procenjivanju dečje književnosti, uz poštovanje njene posebnosti, valja, uvek, imati na umu duh celine, opšta merila

Takav je Petar Čobanin: vječiti najmenik, starac bez igde ikoga svog. Navikao od ludi i na dobro i na zlo, on se najzad povukao od njih u svoju stvarnost i svoju čobansku samoću i sprijateljio se s Decom, malim stvorenjima, koja su imala

Tamo gdje svi u familiji viču i kuću na glavu dižu, proviče se najzad i najmenik. Ako su čeljad gladnih očiju i brza na kašici, prohitriće se i tunjav najmenik, jer valja mu živ ostati.

Gdje u kući, opet, mlado žensko traži sebi đavola, tu će se najzad i najzadnje najmeničko blejalo dosjetiti o kom je đavolu riječ i čega mu se valja poduhvatiti.

majstor ga lupka po vratu, pita ga za zdravlje, mjeri mu leđa i najzad mu nešto šapuće u samo uvo. Eh, da mi je čuti šta mu je kazao. - Mi se dogovorili! - svečano objavljuje starac.

duša, ovako tuguje za svojom umrlom ženom: I tako iz dana u dan: dedove žalbe sve su kraće i bezglasnije, dok se najzad ne svedu samo na mrmljanje i potvrdno klimanje glavom.

To nije literatura za dečji uzrast, ni o detinjstvu, već poezija detinjstva samog. Najzad, savršeno je nevažno kako ćemo je nazvati.

ostvaruje neke od najzapaženijih dečjih emisija na tim programima (Veseli utorak, Laku noć deco, Na slovo, na slovo). Najzad, jedan od izuzetnijih rezultata njegovog pesništva, ciklus Vukova azbuka, napisan je za potrebe Akcije opismenjavanja,

Milutin Beljaković, Petar Beljaković, Aleksandar Đorđević, Milena Jovović, i, najzad, zavodljivi Dobrica Erić (1936) dali su, u poslednjih desetak godina, pesme koje se ni u jednom pregledu naše novije

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Zatim, ovo izdanje je ilustrovano, sa 109 ilustracija u tekstu. Najzad, uz ovo izdanje ide i bibliografija dela i članaka o srpskoj književnosti i srpskim piscima, kao i registar pomenutih

Milanu Bogdanoviću, studentu filozofije, koji je izradio registar osobnih imena. Najzad, zahvalan sam porodicama pojedinih pisaca i svojim prijateljima, koji su mi davali i nabavljali fotografije i slike

Tek Josif II uzeo je u zaštitu Srbe od gonjenja mađarskih županijskih vlasti. Najzad, sa treće strane, Srbi su imali da izdrže velika verska gonjenja.

i za stručnim obrazovanjem sveštenika i učitelja sve više se osećala u srpskim redovima, i Srbi su navaljivali da im se najzad da dozvola za otvaranje pravih srednjih škola.

i bogoslovija, prva srpska bogoslovija. To je bio veliki uspeh i značajna kulturna tekovina. Najzad se došlo do škola gde su se mogli sveštenici i učitelji obrazovati, i srpska deca mogla su na svom jeziku i u svojoj

1751. godine mitropolit Pavle Nenadović je najzad izmolio pravo da u Oseku ili u Karlovcima digne srpsku štampariju, ali kada mu je postavljen uslov da se u toj

U Beču se najzad uvidelo da se mora popuštati tolikim navaljivanjima i uvidelo da osnivanje jedne srpske štamparije u monarhiji znači

u Čtenія pri imperatorsk. obšestvъ istorіi i drevnosteй rossiйskihъ (knj. 4), i najzad Stojan Novaković u Glasniku Srpskog učenog društva, 1871, knj. 31.

o srpskoj autonomiji, Srbi mole za njegovu slobodu i Leopolda I i Petra Velikog, ali on ostaje vazda u zatočenju, i najzad, 1703, kada je buknuo mađarski ustanak i nastalo vrenje u celoj zemlji, bude poslat u Heb, u Češkoj.

Posle smrti mitropolita Mojseja, 1730, Suvorov bude od sviju napušten, i škola tavori do 1731. Suvorov je najzad napušta, i taj prvi pokušaj ruske škole među Srbima propada, ali ostavivši ipak vidnih tragova.

Kada ima da se odluči između dva datuma, on uzima srednji broj, da pomiri oba gledišta! Najzad, ima kod njega i srednjovekovnih kaluđerskih ideja o čudima, i »prstu božjem« on još daje mesta u svojoj istoriji.

Sasvim oronuo i oboleo, dobije najzad utočišta na Isajlovu, dobru bačkog vladike kraj Novog Sada, i tu, ubog i napušten, umre 19. januara 1785. godine.

Milićević, Vuk - Bespuće

obukao, strčao bez doručka niz stepenice, jurio stanici, šetao nemiran i uzrujan, pogledajući na sat koji je milio i, najzad, popeo se u voz koji je tako sporo odmicao.

Sremac, Stevan - PROZA

To se tako ponavljalo iz godine u godinu nekih desetak petnaest godina — dok se nije najzad dosadilo i šefu i praktikantu Jovi.

Prihodi mu se stoga užasno umanjiše, i on se najzad, tužna srca, uveri da nema ništa bez državne službe. I on se opet nekako ućuška u državnu službu.

Pogleda prase i nemade kud nego priznade da je zaista tako. Pogađaše se još malo, i pogodiše se najzad za tri dinara, i rođaci se namiriše i raziđoše. — U zdravlju da provedeš Božić, rođače, i da ga pojedeš!

G. Paja i gosvoja Kaja ugrabiše priliku dok je Jova govorio, zavaraše mu ukočene oči, i popiše najzad tako zvani »bruderšaft«, a domaćin ne vidi ni bele mačke, nego svršava svoju podužu zdravicu s reč’ma: »U to ime dižem

vedrom životu i mutnih i oblačnih dana; poneki put je pala susnežica na njihov ljubavni žar, ali je to sve stari žar najzad otopio.

Radičević, Branko - PESME

Eno njega tamo kraj izvora, Gde klonuo od teškog umora, Puno gnjevnih misli premislio, Ma ga najzad sanak prevario. Još on spava, za zoru ne haje, Bela zora za njega ne sjaje, Zora sjaje, divan sviće danak, Al' naš

ognji već odavno, Konji pasu, ma junaci pali, Kraj pušaka tananih zaspali, Gojko dugo na zlato mislio, Ma ga najzad sanak oborio. Spava i on, spavaju glavari — Ali jedan za san još ne mari.

“ svi izglasa zbore, I umalo grada ne pustiše, Ma ih najzad vođe nadmudriše: Da čekaju još do tamne noći, „Tad će“, vele, „žestok indat doći: Vojske puno, a sve momka ljuta,

I tako vreme duže se provelo, Ma najzad vako zače čedo belo: „Oh moj Stojane, oh moj druže mio, Ne pitam tebe što si naumio, Ma ako t' lice i jeste veselo,

vodice zaita, Te brže nazad, pa je kvasi, škropi, Ma ona oka opet ne otklopi; I tako dugo mučaše se tude, Al' najzad vide zaman cele trude, Te lati pušku, sasu je u glavu, I kraj nji pade u zelenu travu.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Djed se poslušno diže i dovodi okretna konjička. Majstor ga lupka po vratu, pita ga za zdravlje, mjeri mu leđa i najzad mu nešto šapuće u samo uvo. Eh, da mi je čuti šta mu je kazao. — Mi se dogovorili! — svečano objavljuje starac.

Ja se motam oko njih dvojice, više odmažem nego pomažem, prisluškujem njihov razgovor, pa se najzad toliko osmjelim da sjednem sasvim blizu, već gotov i da zapitkujem. Pomenuše mjesec.

) kako je teško nabaviti dobre grablje, te ova se kuća raskućava, te ovo, te ono ...Najzad je toliko dosadio svojim zvocanjem da je Petraku prevršilo i on, kao gost i star čovjek, nađe se pobuđen da ga uruži:

I tako iz dana u dan: djedove žalbe sve su kraće i bezglasnije, dok se najzad ne svedu samo na mrmljanja i potvrdno klimanje glavom.

a ti, benašu jedan i goveče božje, vječito mislio da čvrsto stojiš na jednom mjestu i da je sve u tvojim rukama. Najzad će te, kao za kaznu, na drugu obalu prenijeti nekakav uprepodobljeni kompanjon Velikog Jove, noćna lija kokošarka, koja

Tamo gdje svi u familiji viču i kuću na glavu dižu, proviče se najzad i najmenik. Ako su čeljad gladnih očiju i brza na kašici, prohitriće se i tunjav najmenik, jer valja mu živ ostati.

A ja sam baš bio za ovoga „iz oblaka“ i s radosnom strijepnjom pratio sam kako sve više jenjava stričevo „puntanje“. Najzad se svelo samo na gorko mirenje sa sudbinom: — Eto ti ga, pa mu daj ako ćeš čitavu kuću u šake, stariji si. .

Zuzukao je nešto sebi u bradu, odsutno kružio pogledom po društvu i najzad se latio svog crtaćeg bloka i počeo nešto da črčka i maže.

— Pa eto, rođeni striče — počinje najzad cura, sve gledajući u onu ispražnjenu šalicu kao da iz nje gata — oni su ti poručili da kod mene ostaviš toliko i toliko

Pa šta ćemo sad? — ote se nekom od ukućana. Djed je tužno zurio u ispošćena konja i najzad neveselo zaključi: — Neka ga, ovo je njegova kuća.

Đuru ne nalaze u podrumu. Otključala ga žandarmerijska kuvarica da joj zakolje kokoš. Evo ga najzad u sjenicu s krvavim sikirčetom u rukama. — Koje dobro, gospodine vodniče?

zaista se toliko zabezeknuo kad je čuo o kakvoj je trampi riječ da je dugo, netremice, buljio u svog intendanta i najzad mu zloslutno došapnuo: — Deder, duni mi u lice.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

do šesnajeste godine nije se znalo kojima najviše dolazi, ali kad uze sedamnajestu tad poče češće popi dolaziti. Najzad popa, u sporazumu sa viđenijim ljudima iz komšiluka, dogovori se, te mu odredi kao neku platu, kojom mu se kupovaše

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

). i, najzad, jezik kojim se sve to, kao oruđem, obrađuje! Bujan a konkretan, sočan a netražen, raznolik kao cvetanje u prirodi i

I tako misleći stigne najzad u ono carstvo i prisnije pred sami dvor carev. Vidi sve onako kako je ostavio, samo mu je otac mnogo ostario a tako i

Kad tamo, a baba mu se pobolela pa hoće ribe. Hajd on na pijacu sa onom poturom, pa stane obilaziti svu ribu redom, najzad će mu reći jedan ribar: — Ti se, stari, toliko vrzeš oko ove ribe: ili hoćeš da ukradeš pa ne umeš, ili bi kupio a

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Što jest, jest, dugo smo se rastajali... I taman kad odlučismo da se ona uda, a ja da najzad postanem ozbiljan pisac, neko se vrati i kaže, na primer: „Hej, nisam ti još ovo pričala!

podsećala je na one grandiozne završetke simfonijskih dela Petra Iljiča Čajkovskog; taman kad pomislite da je stvar najzad gotova, orkestar opaljuje još jednu grmljavinu, a ljubavnici se vraćaju da još jedanput kažu jedno drugome da se više

čega je najmanje tri četvrtine priče bilo ispričano kroz usta puna kikirikija, a ostatak uz obavezno grickanje semenki. Najzad, kada je otišla iz mog života, seo sam za svoju izdrndanu pisaću mašinu, okružio se pepeljarama u ogromnim količinama,

Onda se najzad odlučim pa — kud puklo da puklo! Cap — a vi mene pravo na večeru! Stvarno ste slatki! U stvari, dopada mi se kod vas

domaćih i kooprodukcionih filmova narod, konjicu, treće grobare, prolaznike, kao i čitav niz drugih zapaženih uloga. Najzad, i gosn Sule se jednoga dana nešto kao proslavi, kada ga izabraše da tumači ličnost nekog krajnjeg negativca koji tek u

On još oko tri i po minute kao tetura po poljančetu, vata se za stomak i govori li, govori, i taman kad pomislite da je najzad gotovo, gosn Sule se opet pridigne i još malo popriča, pa tek onda definitivno padne mrtav, samo se u kadru lepo vidi

Posle dotrčava presrećna maman, kojoj su najzad svukli onu ludačku košulju, pa sve troje odlazimo prema taksi-stanici ispred bolnice. Ali, već tu počinju komplikacije!

I kada se taj šou najzad završi, gosn Krečko mi zviznu takvu jednu šamarčinu da su mi uši zvonile puna tri meseca. —Odakle ti odlikovanje?

I tako, kada jedna Beograđankica, posle svih muka, najzad uspe da stekne svoj dom, decu i mačku i taman kad malo odahne i sedne da pije kofijanović, njena deca moraju da počnu

Eskivirajte ih baš u onom trenutku kada, posle ne znam koliko muka, najzad pozajme neku bednu gajbu i kad im padne mrak na oči; kažite da vam se baš te večeri gledaju izlozi ili kakvu sličnu

— Ja znam, srce, da si ti briljantna devojčica preseče on najzad tišinu — da si, tako reći, vunderkind, ali zar ne bi mogla da budeš za nijansu manje duhovita, baš sada, kad dobijam

Kad stignem tamo gde sam naumila, obrnem se oko ose, pa natrag. Reklo bi se da sam najzaposlenija mlada dama u gradu. Najzad, pošto sam pala s nogu od bazanja, dovučem se nekako do „Ruskog cara“.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Pijetao ne zna, od straha slijep, gdje mu je glava, gdje li je rep. Najzad se srećno završi borba, uprtač puče, odleti torba, a Lisac riješen tereta crna uzbrdo zdimi brže neg srna.

Od juče trbuh boli me jako, životu mome dolazi konac, a sinoć, zlo i naopako, leptir mi neki razbio lonac. I najzad, jutros (treba me tući!) zube sam dao na poklon Žući.“ Nato će Pijetlić: „Ti možda šaraš.

Prošli su mnogo pitomih dolja, lisnate šume i strme gore, dok najzad stigli do nekih polja, kad tamo — gledaj! — miševa more! Poskoči mačak brže od žapca: „Ovo je zemlja Crvenog Vrapca!

Od priče, najzad, pjesma se pravi, drugarstvo tvrdo po svijetu slavi. U zemlji Vrapca Crvenoga na cvjetnu granu slavuj pao i punim

Kroz mnoge patnje, manje i veće, stižete najzad u zemlju sreće.“ To reče neko, a svjetlo sinu, bez traga nekud pobježe mrak, Crven se Vrabac nad njima vinu,

staza lijevo i desno, uz hrbat strmi oprezno plazi, u vlažnu tamu gudure slazi, šulja se plaho po šušnju mekom i najzad stiže proplanku nekom.

II Curica neka jednoga dana kupeći drva u šumu zađe i tako najzad, s bremenom grana, pred malom kućom ona se nađe. Oluja ide, drveće puca, oblak se vuče crnji od gunja, a mala Rada

Umorna, najzad, krevetu kroči i san joj brzo zatvori oči. III Pod burnim pljuskom, nebeskom česmom, braća patuljci dolaze s pjesmom,

Oprezno, mudro, uz mnoge varke, prođosmo zamke i tajne čarke. Stigosmo najzad rijeci bez broda, pred nama pjeni zelena voda, niko je dosad prešao nije, jer po njoj bezbroj vrtloga vrije,

Gdje god stigo, neko bi rekȏ: „Ribica dobra živi daleko, naprijed, mornaru lijepi!“ I najzad Mačak, pobjednik mora, stiže do zemlje ledenih gora, u kraj surove klime.

Daleko odmakli nisu, čuješ, još truba svira. Ah, to je, čik, pogodi! — Podmladak pionira! Najzad, za jednim tragom, prosuta pera svijetla; prošao mudrijaš lisac, odnio — babina pijetla.

Lav je čuvao stražu noću, budan i ljut, a slon je trubio silno: „Sklanjaj se, pravite put!“ Najzad se digoše uvis oko njih vjetar svira, putuju iznad gora na zmaju od papira, na zmaju čudnih šara u pravcu

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Za jednu noć će mi to čak činiti zadovoljstvo. I, najzad, sutra moram preći na drugu stranu jezera. Ostrvo prema tome ne bih ni video. — Onda će vas poštanska lađica uzeti.

minuta, kada čujem jasan šum vesala po jezeru; zatim čujem i glasove, nekoliko muških glasova, ali ne čujem reči. Najzad razaznajem i po koju reč, jasnu i usamljenu kao zvezda: — Ne, kažem ti da ne!

na vrhu brda, razgledam njene zidove što je opasuju, šarene zaprege volova koji prolaze onim jedinim dvema ulicama, i najzad kastel iz kog se išlo kroz zasvođenu galeriju u utvrđenje nad samim jezerom.

— Devojka vam se nije sviđala? — Ne, ona nije bila ružna, ali ja je nisam ni gledao, a kad sam je najzad pogledao, imali smo već dvoje dece i bila je stara. — Ali sada volite svoju ženu?

Mladići počeše davati žive znake nekome koji je dolazio uz obalu. Bili su srećni da mogu najzad da utvrde za koga sam pitao. — Je l̓ onaj starac? — Mislim da jeste, ali je suviše daleko da bih bio siguran.

Bilo je neprijatno, ali rešeno zadržah svoj osmeh. Najzad: — Dobar dan, mladi gospodine, prošlo je već mnogo vremena otkako ste bili kod nas. — Skoro godinu dana.

Žena je moja išla jutros kod Lonje i donela mi o njemu vesti. Bolje je da mnogo ne jede. — To kažem i ja. Najzad, zašto meni svi to kažete kao da ga ja hranim! Doviđenja, Armando. — Doviđenja, naš stari. — Vidite li ovoga?

Od gore do dole i bilo s koje strane na drugu, nijedne misli. Sve što je čovečansko najzad spava i duboka ljudska disanja isto su tako mirna kao disanja šuma. Moja misao takođe više ne radi.

Zašto da živi, šta će njemu da živi! Da bi prvo jeo svog oca, pa onda njega njegova deca i najzad da crkne. — Ajde, ajde, — reče drugi. — Preteruješ. Kao uvek. Zar bi se moglo živeti bez dece?

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Tako je prestonica najzad bila u mojim rukama nejarosnim i kupole Svete Sofije behu jabuke meni na dar. Pošto se upališe svetla počeh da

samo im rep dolinom drhti, a Lazar se bori sam, Turci ga za brke vuku i po oklopu škaklje i traže mu slabe tačke. Najzad, i on zaželi da vidi Murata nevernog i sjajnog, pušta da ga pred njegov čador vode i zadivljeno gleda tog azijskog

tela stene i pokreta reke što se baca od gajeva do klanca, sunce kao nikad sjajno i dvori visoki, bez broja. Najzad eto blaženog mi zavičaja, nema više rata, ni pomora, al ne vidim zemljaka, nigde znanca, prilaze mi udovice neke,

dosta buke i nemojte mi se klanjati dojadili su i meni nacionalni Panteoni nek najzad dođu do reči rubovi nemi i beline!

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Nemaš službe, nemaš zanata, nemaš nikakve koristi. MIĆA: Nemam, ne kažem da imam, ali, najzad, čovek se i ne školuje zato da od toga ima kakve koristi već da bude školovan čovek.

ADVOKAT: Dobro ste ipak učinili što ste se uzdržali, jer najzad, šta znate, možda taj čovek nije time hteo da vas vređa. DANICA: Ali kako?

SARKA (užasno zbunjena): O, gospode bože! (Obazire se levo i desno i najzad u očajanju baci paket na fotelju, pa klonulo i malaksalo seda na njega ne bi li mu prigušila glas.

I najzad, svi drugi kako tako, al' da je pita čovek, ovu Sarku šta će ona ovde? POJAVA VIII SARKA, PREĐAŠNjI SARKA (obučena): B

ADVOKAT: To ćemo i učiniti. AGATON: A mi, je l' te, možemo do sutra ostati ovde u kući? ADVOKAT: Nije red, ali najzad, jedan dan... AGATON: Pa jeste.

) AGATON (zaprepašćen utiskom koji je učinila njegova laž, klone i tupo gleda čas Simku čas ostalu porodicu. Najzad rezignirano diže ruke): E, sad sam udesio stvar!...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Celo biće njegovo odisalo je beskrajnom ravnodušnošću, koja je najzad prešla i na mene, i san me počeo hvatati. Žuljala me postelja, okretao sam se, opet sam spavao, ali čini mi se

Otac je ćutao. Ali sam osećao kako savlađuje svoj bol. Krijući pogled od mene, dobovao je nervozno prstima po stolu. Najzad progovori: — Šta ćeš... nije on sam. Ceo narod ide... Ne vredi plakati, opet će doći.

Narod zagalami, počeše kupiti torbe i svi nagrnuše izlazu. Stražar ih je s mukom zadržavao. Najzad neko viknu da se narod pusti i svet pokulja sa svih strana, preskačući ogradu, gurajući se, vičući, dozivajući jedan

— padali su povici. — Jeste li nas željni? — zapita debeljko one iz susednog voza. I opet treskanje, luparanje vagona, i najzad se sve utiša. Na peronu su ostali još samo kapetan i straža. Napolju se začu pištaljka.

igru, iz svega četiri tona, dok ga je drugi iz susednoga šatora pratio, pevušeći: „Šalaj Danke, gizdave devojke“... Najzad pesma zamre, svirka umuče.

A sunce zinulo... Najzad je potporučnik komandovao da se jaše, i ljudi iziđoše kao oni pajaci iz kutija. Tada nove muke...

i prešlo, ali je zaista važno ono što kuvari govore: kako ručak za sutra mora biti gotov još večeras u deset časova. Najzad je stigla vest sa merodavne strane, od posilnog komandanta puka, koji je čuo kada je komandant naredio ađutantu da

Bilo je najzad i smešno držati maramu stalno pod nosom I braniti se od nevine napasti, kada će na celu ovu masu padati rojevi čelika.

Još čisto ne veruju. Sve misle da će nas ipak ova čaša na nekoji način mimoići... Tamo se gine... Najzad, ako se mora, a mora se, mora... Otadžbina, deca, žene... roblje. Da, da... — ako je sudbina, od nje se ne može umaći.

Ali, videći ravnodušna lica, nisam se usuđivao, da mi se ne bi smejali. Najzad, savlađujući sebe, zapitah kao uzgred: — Šta li gađa ona baterija? — Svakako Austrijance...

Pešaci se naslonili na puške i dremaju, a artiljerci posedali na lafet ili prednjak i čekaju. Začu se najzad kloparanje i, po noći, čitava reka ljudi krete u jednome pravcu. Od raskrsnice skretosmo desno...

Vojnici su slegali ramenima, jer su i oni čuvali glavu od puščanih metaka, te i ne znaju kako se to zbilo. Najzad naiđe jedan pešadijski podnarednik, koji sve objasni. — Bili smo na samoj obali i naređeno nam je da se ukopamo.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Kmet se iskašlja, onako iz učtivosti, tek nek se štogod kaže, da se ne ćuti, a odbornici mu ponajlak pomagahu. Najzad se kmet počeša iza uha, a to je već značilo da će se ćutanje prekinuti. — Ehe, ja... dođoste i vi.

— Aha, jest... htedoše, čini mi se da ga isteraju. — Ja, pa mu direktor oprosti. Sad je poručnik; Najzad se pisar diže, oprosti se vrlo prijateljski sa Ljubicom i Gojkom, Ljubici opet ponovi nekolika izvinjenja, reče joj da bude

»Vidim ja, nema tu mirnog rada! pomisli ona. Moraće jedno od nas dvoje putovati.« Najzad gosti se kretoše. Urediše decu, pa opet okrenuše niz potes. Sunce po malo greje, ali se oseća oštrina u vazduhu.

To joj najzad pođe za rukom... Kad Gojko, oko deset časova, opazi da je Ljubica pustila svoju decu kući i on pusti svoje đake, pa se

u kakvoj velikoj krivici, mrdnu očima levo i desno, promeni težište s desne noge na levu, pa opet vrati na desnu, i najzad stade rukom trebiti gustu bradu.

Muka!... Ona je pročitala njegove misli, pa se još sama dvoumljaše. Najzad pobedi žensko uporstvo, ona planu i stade kao da će izazvati koga na dvoboj, pa odlučno izjavi da će i ona ići.

Ljubica se dugo osvrtaše, uplašena, ne znajući šta bi mu mogla raditi. Najzad se doseti, ukvasi ubrus i metnu mu na čelo... To ga za časak umiri, ali posle opet stade buncati.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Prvo sam igrao u reprezentaciji škola, zatim u klubu gimnastičara Temišvara (TTK), a najzad, počev od sedmog razreda, u klubu železničara, metalaca (Kinizsi).

Sve se glasno dovikivalo. Veselo. Kad sam najzad izišao opet na stanicu da se vratim u Novi Sad, prisustvovao sam još, slučajno, povratku srbijanske delegacije, sa

Ujak me je na to izbacio. Neko vreme, tada, imao sam težak život u Beču. Najzad mi se pobunila i mati, protiv brata, te mi obeća da će me ona izdržavati dok budem bio u Beču.

Premeštali smo je, sa desna, na levo, na leđa, o vrat, pa smo je najzad kao dete na krilu nosili, i gledali zabezeknuto, kao da smo ga mi rodili.

vozovima punim trupa, trčkala uz crvene, zelene fenjere, uz lokomotive iz kojih je izbijala para, kao iz zmajeva, i, najzad se gorko zaplakala. Vikala je i moje ime. Ja sam, sutradan, pošao u tvrđavu Komoran.

I slično. Zatim polažem komande, na egzercirištu. Urličem, i okrećem četu, kao da je lepeza, u kolonu. I slično. Najzad mi daju ratni zadatak: bataljon je stigao na reku, i imaće da je pređe, u čamcima, u zoru.

Uzimaju mu kapu i seku mu sa nje carsku rozetu, a on se otima i oni hoće da ga tuku. Psuju. Najzad mi jedna stara žena kaže o čemu se radi i ja dozvoljavam da mi skinu kapu i odseku monogram cara Karla, toržestveno.

Vozovi idu bez reda, a katkad se čuju i pucnji iz, prikrivene, puške. Polazeći, najzad, u Zagreb, sa ceduljom Narodnog vijeća, ostavljam Beč u slici potpune mizerije. Mrak, slabo osvetljenje, hladno, ne lože.

na stanici, po patosu, leže, prolazim kroz specijalnu čekaonicu, gde mi opet traže stvari koje su „državna svojina“. Najzad, sa jednim kuferčetom, sentimentalno, ulazim u jedan voz koji će me, zauvek, odneti. Rat je svršen.

Hoteli zauzeti od svakojakih patriota i političara. Skupoća velika. Uzalud tražim prenoćište. Najzad me odvode (ako me sećanje ne vara) u neku zgradu Univerziteta gde za oficire ima besplatnih kreveta.

Mnogi među njima neće se vratiti više, nikada. U daljini se pojavljuje, najzad, park, pun jorgovana leti, i česma, koja večno šumi. Prem mojom kućom, vidim da stoji prava, koščata, jedna stara žena.

Jedni tvrde da su pobratimi mog pokojnog strica, drugi da su sa Tomom drugovali od detinjstva, najzad, neke žene tvrde da sam bio, u Galiciji, sa njihovim sinovima. Donose mi kolača.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Pekar jauknu kad vide da je, najzad, sav obrastao u perje, da su mu iz prstiju izrasla velika brčna pera i da su mu se ruke pretvorile u krila a usne

— Ili te je moje silno blago tako zadivilo da si od čuda zanemio? Govori! — Ja to zlato ne smem primiti — progovori najzad starac. Car ga gledaše začuđeno. — Pa dobro, ja ga i ne dajem tebi, nego ti poklanjam da podigneš hram Božji.

beše mnogo magaraca ali on ne kupi nijednog, ne go bi zastajkivao i, posmatrajući magarce, duboko bi se zamislio, i, najzad, nešto smislio. Vrati se gazdi bez magarca. Gazda ga srdito zapita gde mu je magarac i zašto nije kupio.

MAGDALENA Svrši se najzad krvava drama... Svet se raziđe... Nikog ne beše: Onesvešćenu Mater odneše— Kraj Raspetoga osta sama Od Njemu vernih

je na njih skupocen lila Nard, A sad im grdne rane mila Očajnih suza gorkom rosom, S njih otirala svojom kosom Krv... Najzad joj stražar priđe bliže... Opomene je da se diže I otera je suznu, bledu...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

graja, vreva, tiskanje sve jače i jače, a iz sviju ulica se svet zgrće i navaljuje da prodre kroz masu da me vidi. Najzad dođe i do boja, te se umeša i policija da uvede red.

— Ima, hvala bogu, ima ih dosta, ali svejedno; poješće se ovde te svinje, još će biti jevtinije; a najzad, šta bi bilo kad ne bismo ni imali svinja?! Moralo bi se opet živeti! — odgovori mi ravnodušno.

— Ja to pitanje, gospodine, neću ostaviti, jer to mi, najzad, nalaže dužnost koju imam da činim prema našoj miloj otadžbini kao sin njen.

Zapitam drugog, trećeg, i svaki me s prezrenjem pogleda i ne odgovori. Najzad se namerih na jednog s kojim sam se poznao prilikom pokretanja jednog patriotskog lista, a već u toj zemlji, da se ne

Zatim su prešli na red reči uopšte, pa posebno, na red reči u aktu direktorovu, i tu učinili stručne zamerke. Najzad: „Stil i osobine stila u aktu”, a završeno opširnim tekstom od nekoliko tabaka: „Paralela između jezika i stila u

Kakva li je to opet škola u Stradiji? Radoznalost moja postade toliko jaka da sam najzad, ne mogući objasniti ovo čudo sâm, morao prići onom starcu, te iz razgovora s njim doznam da je narodni poslanik i da

U tih osam mesta ja ću ostaviti da narod sam bira, pa ćemo bar imati istinske opozicionare! Najzad, posle dugog objašnjenja, i pošto svakome obećaše po štošta, pristadoše i ona sedmorica da uzmu na se te mučne uloge.

izmena i dopuna smetali nekolicini ministarskih rođaka i prijatelja da zauzmu neke više položaje u državnoj službi. Najzad se unapred odobriše svi izdaci koje će vlada učiniti preko budžeta, i onda se skupština raspusti, i poslanici, umorni

Skupština na okupu, te se i tamo debatuje, rešava, i najzad odobriše da se zajam zaključi pošto-poto, i odoše svaki svojoj kući, a očajna radoznalost sve veća i veća u javnom

(Mnogi su, doduše, govorili da čiča laže kako je uganuo nogu, već se samo pretvara, jer je rad da se vrati natrag). Najzad, malo ko da nema trn u ruci, ili da nije ogreban po licu.

Za kavu su glasala trojica (dvojica za slatku, a jedan za gorčiju) i, najzad, jedan glas za melanž. Taj je i inače, zaboravih napomenuti, bio započeo govor protivu vlade, ali mu masa zagluši

Nigde žive duše. Žurim napred i klizam se po kaljavom putu, to levo, to desno. Posrtao sam, padao, i najzad zalutao. Lutao sam tako, bog sveti zna kuda, a noć nije bila kratka, obična noć, već kao nekakva dugačka noć, kao

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Šire se krugovi snoplja sve više i više i najzad metut je poslednji snop na gumno... Privezuju dobre đogate za stožer i počinje se vršaj...

Dok je se samo javio, već mu se odaziva drugi, a ovome treći, pa sve jači za jačima, dok, najzad, ne zaurlaju i domaćinski gigovi... Nastupila je ponoć.

Sednu u »Trbonjinu pivnicu« i traže »u poniznosti pet piva...« Najzad su tu poniznost nekako privezali i za njegovu »vešerku«, — ali o tome posle. A on je u mladosti, vele, bio drugi čovek.

Čuo se plašljiv glas majčin, koji je utišavao malog plačljivka, ali bez uspeha. Najzad se začu krupan ljudski glas: to se sâm sudija probudio i psuje. Ko zna koga: ženu ili dete?...

Čas za časom izbija, a on još stoji i puši... Najzad poče da oseća, kako čitava reka tuge poče da juri u njemu i da ga plavi svega.

Naročito mu pažljivo razgledaju odelo i oružje. Ono im se čini neobično, i ako ničeg neobičnog u njemu nema. Najzad se nađoše koji ga poznaše. — Madžarević! — uzviknu jedan. — Jes', on je, — potvrdiše drugi. — Ko ga ubi, kamo ga?

Ne zna šta će pre da pročita od onoga što mu je manje poznato. Najzad se reši da čita po redu, pa dokle dođe. Zaveri se u sebi da ne prevrće listove u napred iz ljubopitstva, jer mu to

Piljar mu daje šaku trešanja za simit, a ovaj pružio kapu i po svoj prilici hoće da mu se ona napuni. Najzad se pogodiše za dve šake, pa obojica sedoše da jedu trešnje i simite.

On oproba da je ispravi, ali mu taj položaj beše nezgodan, težak... Ne zna kako da namesti glavu... Najzad je opet saže, pa pokuša da što god misli... Luksemburg... Luksemburška... to je tako nešto nejasno, tamno, nepoznato..

Ne možeš im dati dževapa, ni odgovoriti im na svako pitanje. Te zašto ovo, te kako ono, pa najzad i to: zašto danas kapetanica nije uzimala boraniju od baštovana, kad ona redovno svake srede kuva boraniju.

zapitah se sam. Ako se nisam dobro istreznio, ne smem se ni javljati u školu. Protrljah oči, čelo, obraze, najzad se uštinuh i još bolje analisah svoje stanje.

i tu poče da mi ređa Sofokla, Tacita, Cicerona a ja je slušah i gledah ne znajući šta da mislim o svemu tome. Najzad je upitah: — Molim vas, gospo, koji je ovo vek? — Dvadeset prvi. — A godina? — 2095-ta.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

A za dolaženje, evo, sad ću ja da dođem. ŽANDARM: Razumem! (Salutira i odlazi.) IVKOVIĆ: Pa hoćete li se, najzad, gazda-Jevreme, i mene setiti? JEVREM (spusti mu ruku na rame). Evo i tebi da spustim ruku na rame.

JEVREM (zbunjeno i tupo posmatra sve redom, on nikog ne čuje i nikog ne razume i najzad očajno uzvikne): Dole vlada! SVI: Dole! SRETA (publici): E, sad je postavljena svaka stvar na svoje mesto!

Zbunio se, čas počne da čita račun čas govor, pa ih menja iz ruke u ruku. Najzad se naljuti, zgužva račun i baci ga, pa počne čitati govor.) „Poverenje iskazano mi danas jasan je izraz vaše težnje”.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Mora da misli sad o prilikama u selu, o zadatku koji ga čeka. Nastade pauza poduža, koju najzad prekide famulus. — Ka, kutija, gospodine! reče famulus. — Ama, da, zbilja... ja te i ne zapita’. Kako ti ono beše ime?

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

BRKOVI TETKA-GOSPAVE I mojoj se tetka- Gospavi Dogodilo, najzad, da se proslavi: U pedeset drugoj, sasvim malčice, Izbiše joj, pod nosem, crne dlačice.

— U listu Corriere della Sera! Tako se, eto, tetka -Gospavi Dogodilo, najzad, da se proslavi! ĆUDLjIVOST SLAVE Čuvena sa brkova, tetka- Gospava Volela je po podne da odspava: Svi

Kapije skičale kao prasad, Dok na zemlju ne pade, najzad, Šest vrlo krupnih kapljica! Šest kapi! Majko moja, Ko da ih lekar odbroja U bolesnikova usta!

Stoje, nasamo, oči u oči, Jedno spram drugog, kao Đerdap i Golubac. Kad čovek, najzad, jabuku prismoči, Ugriz mu je nežan kao poljubac.

Blesnu sobica od čistoće: Svaka stvar ko da progleda na oči. Da l će sad hteti? Neće? Hoće! Furunica, najzad, u moju sobu kroči. Založih drva. Ona planu Moćno i gromko; potom zgasnu.

” Druga: „Moja država Nigde se ne svršava! Ko dve čume, dve ale Gurale se, stenjale. Srćuć jedna na drugu Najzad se u kaljugu Survaše u isti čas. Ču se Pljes! i Pljus! i Pljas! Hiljada će Tisući: „Moramo se izvući!

Njisnuo bih od radosti kao osao I dao otkaz na posao, I pretpostavljenima, naoko bliskim, Najzad rekao sve što mislim!

su dana i sedam noći Usred divlja šumskog predela Tri babe stenjale u nemoći Da petobanku podele na tri dela. Najzad su, prolivši obilan znoj, Došle do brojke 16.666...

Sramota me je da to priznam, ali tako je: puna istina nikad nije zanosna i slavna. Najzad, krajem avgusta 1953, odlučim da pobegnem u Beli Svet. Prestonica Belog Sveta bio je Beli Grad.

Rakić, Milan - PESME

Stopi se u meni strašću tvojom celom, Da sav iznemognem pod vitkim ti telom, I da duša moja najzad bude sita... — Kad pomislim, draga, da će doći vreme Kad za mene neće postojati žena, Kad će čula moja redom da

— Oh, budi jedanput ko i druge žene, Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!... OBNOVA Hoću na jednome svečanom opelu Da sahranim ono što prošlošću zovu.

Ti bi vode. Ko će ti je dati? Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče. Ali bič fijukne... Napred, nemoj stati, Dok ne padne najzad sudbonosno veče. Podne, ti si gladan.

Jauk i piska svuda oko mene. Steži, o steži, nevidljiva silo! I nemilosno kosti moje mrvi, Dok najzad moje ne prestane bilo, I ne iscuri kap poslednja krvi! Steži, o steži, nevidljiva silo!

Ja za tobom iđah, i u jednom mahu, Slušajući tice i talase rečne, Ja osetih silno, u pobožnu strahu, Da je najzad doš̓o čas ljubavi večne, Čas ljubavi prave, željene i čedne, I sve što u duši mojoj beše časno, I dobro, i nežno, ispod

Jest, ja sam se dugo sa prirodom rv̓o, Uspeo sam — sve se može kad se hoće — Da na ovo staro i surovo drvo Nakalemim najzad blagorodno voće.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Bože! Ali nemajući kuda, na drugo koje mesto, opet je ničke padala po krevetu. I već kada sasvim dođe noć, ona najzad doznade sve. Tetka joj se vrati otuda, a Sofka je znala da će sada, kao što je red i običaj, od nje doznati.

neće se doći do novaca, i to ovakvog, velikog, mnogog novca, kakav se zna da samo on, taj gazda Marko, ima, nego da će najzad morati da nastupi ono... dugovi, prodaja kuće... A sada, eto, hvala Bogu, ispuni se!

Pandurović, Sima - PESME

napuklih vaza Daje, u čulnost svoju i nagon što nam sléde I što nas gone, muče, dok ne ispiju snagu I ostave nas, najzad, umorne, mirne, bône, Osetim i ja, katkad, čistotu srca blagu, Lajički život, al’ s njim i čase monotone, Otužne,

Vlaga. Bare... Vidiš kako bašte kobno žute. Naše nade nepovratno stare; Naša srca mogu još da ćute. Sve će tako, najzad, da se stiša U poslednju jesen jednog dana, Stalna, sitna dok zasipa kiša, Uz odjeke crne pesme vrana.

I da će, najzad, doći dani bledi, Dani bez suza, osmeha i sreće, I bez života, kad će u toj bedi Vladati nemar, padanje sve veće S

Onoga što voliš i mrziš, ni da si Jedan fantom sveta, jedan oblik sène, Dok jeziva kiša postelju ti kvasi, Gde se najzad lêže, i truli, i vene.

Mada ti niko ništa ne da, Ti rađaš svojim lepim vrenjem I gordu Mis’o što te gleda S osmehom i sa sažaljenjem. I najzad, kada kucneš tiše, Izmrcvareno, tužno, grozno, Biće nam jasno, vaj! — al’ pozno — Da nikad ničeg nema više...

ponesu do mesta što čeka; Gde će ga već vreme, vlaga, drvi gadni Raznositi mirno u memljivoj tami: — Jer šta ćemo, najzad, kad smo tako jadni Da ni do groba ne možemo sami!

A ljudska je zloba uvek budna, bliska, Pa i onda kad se ide opštoj meti... I, najzad, našto vapaji i piska, Kad treba hrabro, ćuteći umreti?

I najzad nam sve to, s predvečerja bleda, Rasuta arija života izgleda. OBILIĆ Lepše grlo u Miloša carsko... Začela ga žudnja

On se nikad nije kret’o sa svog mesta, Veran svojoj grudi i rođenom tlu. Ali, najzad, kada sve polako presta: Kad mu stare grane ostadoše gole, A poslednja tica ne dođe mu više; Kad su duge, hladne

Jer svako zlo, najzad, sebe jede, suši; I za njega neće biti leka druga Dok se, ipak, u svom kalu ne uguši, I ne prođe kao bura, pomor,

A ono me je nekad volelo, Davno, u doba što u tamu beži... Danas je, najzad, za svagda prebolelo Večite rane od sudbine šture, I nepomično i voljno, druže, leži Na prostom stolu hladne

Prvo snage, volje, poleta, veselja, Zatim nade, vere, ljubavi, obmâna, I najzad drugova, starih prijatelja, Nestaje k’o magle zorom letnjeg dana.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Starac kihnu jednom, drugom i trećom; zatijem nakašlja se toliko puta, pa najzad: „Čujte vi dolje, pod bedemom! Zapov...“ „Šjor konte ’bro jutro!“ prekide ga neki debeli glas ozdo.

Ršum ponovo zavitlaj, te razagni sunčane zrake. Tako je bivalo na izmjenu. Najzad dodijalo Svecu, te namače samur-kalpak na oči a obode bjelca.

Dugo su mu nešto govorili, tobože blago, ali je on vidio da mržnjom dišu... Najzad raskovaše ga i povedoše k nekim starim, babastim vojničkim starješinama.

On je jurio među njima, čas na konju, čas u kolima, prolazeći goleme ravnice i brda... Najzad stigoše k moru, koje on dotle ne bješe gledao. Tu se otiskoše u velikim lađama.

Ono jest, gospodar ga je odvraćao, ama najzad pustio ga je... Što ćete de! on hoće da se sasvim pocrnogorči, i aferim mu za to!“ „Aferim, valaj!“ rekoše u glas.

Tako je trajalo nekoliko trenutaka. Janko je bio vještiji i hitriji, ali u onoga bjehu štono riječ gvozdene oči. Najzad Janko zaskoči ga i obrani po desnoj mišici.

Prvijeh godina imao je Vencel mnogo djece, koja mu pomriješe. Najzad odnjivi dva muškića: Vencela II i Jana i jednu djevojčicu po imenu Elviru.

Godinu nakon toga, turiše ga kao poručnika u Tirol. Otuda premjestiše njegovu regimentu u Istriju, a otolen najzad na krajnu granicu Austrije, u skoro dobivenu Boku, otkuda umače u „Černu Horu“ na Badnji dan 1817. godine.

Vidjelo se očito da im je glavno što će sad vidar reći, a ovo ostalo uzgredno. Najzad vrač ostavi ranjenika pa priđe k ognjištu. Svi umukoše i počeše se razmicati da mu mjesta načine u pročelju, kraj Peja.

Ranjenik je s početka stenjao, pa glasnije jaukao, dok najzad bolovi mu istiskoše strašnu, čisto zvjersku riku. Nije šala provući s boka na boku a kroz ranu što se stiskati počela!

„Što ti je Stane?“ zapita najzad. Djevojka sjede kraj njega, zagrli ga i naslonivši svoju glavu na rame mu, plakaše tiho.

Kako bjehu umorni, odmah po večeri polijegaše. Vidar se za nekoliko protezao i zjehao pa najzad leže i on. Ostade Stana sama, s predivom u ruci i zamišljena.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

). Najzad ima i blagoslova koji su sastavni deo i sadržina legende, kao kod one o postanku svilene bube. Naročito treba naglasit

Poslovice mogu da budu prave poslovice (prozne), poslovice pričice, dijaloške poslovice i najzad stihovane poslovice. Prave poslovice odnose se na opšte životne istine (o čoveku i svetu, o dobru i zlu, o istini i

redu za decu; zatim kao neka vrsta dečjih stacioniranih ostvarenja, — nasleđenih od prethodnih dečjih generacija i, najzad, kao govorne tvorevine koje su namenjene i deci i odraslima.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

nakanjen naloženije — naredba, nalog naložiti — zapovediti namah — odmah napojavati — napajati naposledak — najzad, naposletku narav — karakter, navika naravan — moralan naravoučenije — moralna pouka naravoučitelan — poučan

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

vidićemo!... Tamo po Božiću! — Ja... onaj... kako god ti rečeš! — veli Kušmelj. Fratar se još dublje zamisli, pak će najzad odlučno: — Pa baš neka pođe odma! Neka iđe!... Baš neka iđe odma! — obode konja i odjezdi.

U trećoj strani zateče još veću zbrku. Tu bješe prozora gdje bi bolje dolikovala vrata, i obratno. Najzad stigoše do kraja. Tako jednijem gredom obiđoše manastir.

Viganj je bio na njekoliko koraka odatle. Najzad otidoše u novu mađupnicu. Njekada su sluge jele u manastiru, ali prije desetak godina fratri sagradiše za naličjem

Dok je to radio, on i fratar govorahu talijanski. — Taa-ko! — reče najzad Brne zijehajući. — Izuj se prid kamarom, pa ćeš onda tu leći, a sutra zorom uzmi onaj sud i donesi vode sa česme.

Je li Vrlja Kukumarova?... Je li Čandrljoka Kokina? Na sva ta pitanja žeravci cvrčahu, ali nijedan ne potonu. Najzad Osinjača, koja dotle mahaše glavom, baci žeravu pitajući u sebi: — A da nije baš tome kriva ova Controna.

Kušmelj i Kušmeljić stigoše u ručano doba ka vodi. Dugo su morali čekati vozare. Kad najzad dođoše pred manastir, zatekoše sve fratre pred njim, baš kao i onda kad je Bakonja prvi put došao.

Škoranca je vrlo često izostajao, zbog bolesti. Najzad bi sio Bakonja, kao što rekosmo, u treću klupu, iza trojice svojih drugova: Mačka, Bujasa i Lisa, koje ispitivaše jedan

grbasta nosa i krupnijeh očiju, koje je izbuljio gledajući ljudsku lubanju, te se činjaše da se čudi on njoj a ona njemu; najzad, njeki koštunjav i napolak goli svetac, kleči u vazduhu, visoko povrh jedne gomile ljudi, a raširio ruke i zakovrnuo

jer se tumačahu „kriposti“ bogoslovske i kršćanske, „dila milosti“, dužnosti redovničke, izreke svetijeh otaca itd. Najzad bi Vrtirep izazvao Bakonju da, po stoti put, piše glagolicu.

Za kuvarom čestitaše: mlinar Boban, kovač Trtak, konjušar Stipan, pak vozari Beljan i Dundak, a najzad govedar. Fra-Pirija kolendisa, koga više koga manje, prema godinama službovanja.

Fra-Pirija kolendisa, koga više koga manje, prema godinama službovanja. Najzad Balegan rasječe njekoliko jabuka i pošto ponudi služinčad, nali čašicu rakije, pak nazdravi: — U ime božje, a za dobar

se opkladio sa Naćvarom da će nješto naći u njekoj knjizi, pa je stoga hodio u manastirsku knjižnicu i izgubio opkladu. Najzad osta svak pri svome mišljenju. Sutradan dođe majstor Lovrić.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Prazan sam i beo kao dno krečane. Najzad, crni svete, evo tvoga belca! Međ rebrima smet mi snežno granje zida. Iz mozga niz ždrelo usov leda klizi.

I ne znam ko sam, ne znam šta sam, A hitam kao da znam kuda. Poslednjom snagom skrivam da sam Postao, možda, najzad luda. Motre me zdesna, motre sleva, Okom što čezne ili seva I misle da sam gord il moćan.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ali to do carskih ušiju nije dopiralo. Živeli bi oni srećno i zadovoljno da nije bilo Ferfelina. Šta taj smera? Najzad i Crnoglavka dolete i pođe u izviđanje.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

sebi uprkos, rado slušao: da je baš njegovo, Gospodar-Jevremovo, da sad, u poslednji čas, uzme stvar u svoje ruke. Najzad je on to i učinio, uzeo je stvar u svoje ruke.

Natenane su mu savijali kosti, pekli udove, napajali ga zatrovanom vodom. Najzad su mu nabacili onaj spasonosni gajtan.

Putovao je po Evropi i tražio leka. Najzad je stigao u Oran: lekari su tvrdili da će u Alžiru ozdraviti. Nije ozdravio, umro je sa trideset i četiri godine.

Tražio je u sebi radost jer je Beograd, najzad, bio osvojen: radost nije našao, samo zbunjenost i, možda, malko kabastog umora.

nema i neće ih ni biti, nikada, u svojim domovinama ustanici su, iznenadno spokojni, možda i mogli da poveruju da su, najzad, osvojili mir, sneg je sipao a svi su strahovi bili pod smetovima, prozračni, a Vožd je u Beogradu, u

Budio se, najzad, iz te paklene more, strava se razbistravala, prepoznavanje trajalo: imao je deset ili jedanaest godina, izmicala je

Možda i zbog toga, te noći, niko nije hteo da vidi kraj pevanju: Višnjić je prelazio iz pesme u pesmu. Najzad je zapevao i onu, staru, o svetom Savi i Hasan-paši.

Riga je imao utisak da drži, u njoj, sve konce i sve prepletaje. Kada je, najzad, pridobio i kneza Mavrogenija, nekako lako, Riga je prvi put bio omamljen svojom snagom i, odjednom, sklon da veruje da

Ili za to nije bio kriv samo plamen? Jednom kada se, u kasnu jesen 1797. godine pripremao da najzad ode na spavanje, noć je bila odmakla, novembarska susnežica je tukla o zatvorene kapke, žar u kaminu tamnela, (sve je,

Onda je, gotovo neosetno, taj sluga postao neznatan pa znatan vojvoda i, najzad, Gospodar Srbije. Ljubica je postepeno učila da vidi kako smernost sasvim nestaje iz njegovog pogleda a ljubaznost

Nadala se da je to prostor koji je, najzad, osvojila svojim odricanjem i da iskušenja, bar onih najtežih, više neće biti. Ali, bilo ih je.

Otkrivali su, ali ne u potpunosti. Najzad je Ljubica rekla da mora da razmisli: najradije bi da pomogne i svojim sinovima i njihovom ocu.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

gora, Ne pitajući da l' je kogod gleda, I da l' je sluša; i sred mrtvog dola C'jeloga v'jeka zvonku pjesmu vije, I najzad umre - bez imalo bola Što joj pjesmu nikad niko čuo nije! J.

Ja za tobom iđah, i u jednom mahu, Slušajući tice i talase rečne, Ja osetih silno, u pobožnom strahu, Da je najzad doš'o čas ljubavi večne. Čas ljubavi prave, željene i čedne.

Ti bi vode. Ko će ti je dati? Tu kraj tvojih nogu žuboreći teče. Ali bič fijukne... Napred! nemoj stati, Dok ne padne najzad spasonosno veče. Podne. Ti si gladan.

Jauk i piska svuda oko mene! Steži, o steži, nevidljiva silo! I nemilosno kosti moje mrvi; Dok najzad moje ne prestane bilo, I ne iscuri kap poslednja krvi! Steži, o steži, nevidljiva silo!

ZVONI Žureći stazom iz kobnoga sela, Kroz tužna polja kao zlato žuta, Ja i moj čuvar, lida nevesela, Umorni, najzad, sedosmo kraj puta.

„Nužnošću stvari duh ljudski je dužan Da stremi stazom ovog mučnog puta. Hoće li najzad stati, već ne tužan, Ili će večno besplodno da luta „Svejedno!... I nek' propadaju dela! (To je sudbina svega.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

“ „Ona je silnija od svih ranijih, veruj mi. „I to može biti i ne čudim se, najzad, jer te poznajem. „A zar je mene teško upoznati? Ja sve kažem što mi je na srcu.

Morate se u ovome sa mnom potpuno složiti. I morate nam, najzad, prići. Sumorni student, najpre odmereno, zatim sve življe i vatrenije odgovori ovo: — Gospođice, ja sam vam rekao

aparata ili poglédasmo na taman zvonik usred uspavanog sela i beličaste, razbacane kućice što snevahu na mesečini, kad najzad, čusmo u daljini pisak.

I, najzad, kad bi vreme za polazak odosmo na stanicu. Na rastanku, najsrdačnijem koji sam upamtio, obećasmo skoro, ponovno viđenje

Počekah još malo, pa, neizdržljivo nestrpljiv, gurnuh, najzad, vrata koja zaškripaše. On se trže ljutito, zagleda se, poznade me, skoči (spavao je obučen) pa se zagrlismo.

Male kućice čuvara pruge proleću i najzad, ne usporavajući naročito, voz stade. Na peronu jadno osvetljene stanice tiskale se otrcane prilike nekolicine nosača

Ja malo razmislih šta da činim, ona jeza razočarenja prostruja sad kroz mene mnogo jače, pa se najzad reših da uđem u kafanu. Tamo mi pokazaše jedno zasebno odeljenje, odakle je dopirala paklena svađa.

obrvama, zarumenjeni i uznemireni, nestrpljivo su očekivali komandanta, koji je u toploj turskoj sobi potpisivao poštu. Najzad pojavi se komandant, visok, namršten, u teškim ratnim čizmama i dugačkom postavljenom šinjelu, pa zamišljeno siđe niz

Sutradan maršuje kolona i spušta se, najzad, u pitomu ravan. Otegle se zelene, beskrajne livade i čuče veliki plastovi kao šubare.

Ah, psssst, pssst, gospodo, užasno, za ime Božije... šššt, zaboga. I najzad, na jedvite jade, paviljon popušta, utišava se najedanput žagor. — Je li, a? Ima li žaba rep? A zašto žaba nema rep?

Kad sam najzad uspeo da se koliko-toliko orijentišem, sklonim se u jednu zavetrinu, odakle sam uplašeno gledao u noć, podrhtavao i

Nemam ja ništa protiv toga. Ama, hoćeš li mi reći, najzad, štogod o samom sebi: da li si sebe razgledao, da li sebe razumeš, da li sebe možeš da objasniš.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

U tom i jest nevolja, u tom leži opasna snaga slabosti: što ona nagriza, rastače, i najzad neminovno savlada snagu. Poznata priča!

pustinje ili nad ledenjacima sjevernih mora, predosjećam unaprijed ugodu koja će se, kroz borbu ciklona i anticiklona, najzad izleći, i već kao da ćutim na otvrdloj kori svoga debla i na osjetljivom liku svojih mladih grana kako ih s jedne

Lice bi mu odjednom došlo koščatije, ispijenije, naočigled je tamnjelo i najzad dobivalo spečenu, pečalnu boju, kao kod teških nikotiničara.

Nekad dojilja, sad mi je postala dadilja i društvo. I to najmilije društvo. Pa i kad je najzad otišla od nas, opet se redovno k nama navraćala, po dva puta godišnje, katkad i na više mjeseci, nešto privučena

Te večeri nešto me je neodoljivo vuklo u tu zaključanu odaju. Molio sam i molio dadilju, dok najzad nije popustila i otključala.

To će biti bolno, to će biti žalosno, ali, na koncu, to je samo nestanak jedne jedinke, i ništa više. To je, najzad, i sasvim prirodno. Sve drugo i dalje traje. I, najčešće, sasvim nepomućeno i neporemećeno traje.

Zbog toga su izbijale duge raspre, jer je to djedu remetilo popodnevni san. Spor je najzad nagođen tako da Egidio nije smio svirati prije nego bi sa fratarskog zvonika otkucala četiri sata.

Zato su, najzad, ti talenti vlastite ljepote oduvijek primani, na ravnu nogu i bez trunka kakve primisli o međusobnoj razlici u rangu

prati svoju žrtvu od koljevke do groba: od lijepa djeteta biva lijep mladić, pa lijep čovjek, pa lijep starac, pa najzad — lijep mrtvac. I zbog te solidnosti i zajamčenosti, takva se lepota u prometu od svakoga rado i besprigovorno prima.

Ležim nepomično, kao u doba prvog migoljenja svijesti u novorođenom stvoru. Krug stvarnosti oko mene biva sve uži, i najzad se pogled skraćuje na najbliže: gledam s radoznalošću svoje prste, kao onda, gotovo s udivljenjem pred faktom svog

I, najzad, goli i praznoruki izbijamo na sunčanu čistinu u prisoju. To je starost. Lijepa je starost. Središnji, glavni dio život

Život kao da i ne znači drugo nego nanizati velik, grdan broj umiranja svojih rođenih i tuđih, — pa najzad umrijeti, sasvim umrijeti. Prestati doživljavati čak i umiranja.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Posle je opet mislio i mislio, i najzad dođe do zaključka, da je sva ova momčadija gora od njega, i da ga svi oni mrze samo s toga, što je siromah.

pa bi se onda malko poizmakao i tako bi ga gledao dugo i značajno, merio bi mu okom stas i svaki pokret, pa, kad bi mu najzad dobro sagledao one dvosmislene oči, uzviknuo bi: — Hej, majkoviću, zar je ova ruka rođena da drugome argatuje?...

Posluša trenutak drugi i najzad opazi da mu uho pišti. Stane da se ljuti na sebe sama, ali nema kad — preče ga misli sad zanimaju.

palanci), pa Kant, pa Hus (ne zna se sigurno šta je rukovodilo apotekara, da izbere ime ovoga reformatora), pa najzad Darvin.

Čuo je, ali nije video, da je onaj blizu, da ga rastavljaju samo dvaestak koraka od njega. Najzad se iza vrzine pomoli prvo glava vrančeva, pa odmah zatim i ceo konjanik. Nastupio je poslednji trenutak.

Ugledavši Đuricu, on zinu od čuda, pa stade, onako sanjiv, da blene čas u njega čas u ljude, koji su posedali pred njim. Najzad se pribra, pa priđe Đurici i pruži mu ruku. — Ene de, otkud ti, bre ?... Zdravo mirno!

Najpre oni neobični glasovi o Đuričinoj hrabrosti, pa sad ove čudne i slobodne njegove reči o sebi i o njoj samoj, i najzad ovo poslednje, gde on stoji pred puškom ne trenuvši — sve to beše tako neobično za nju, da je pridobi i zainteresova u

Pa onda se seća sjajnog i zlatnog odela sveštenikova, od koga nije odvajao očiju. I najzad seća se da je tada sve bilo tako lepo, veselo i radosno, da je bilo dosta male vesele dece...

čiji se lom i sumorno potmulo šuštanje pronosi besnim vetrom, te uleva usamljenu srcu još veći strah, još teži bol... Najzad se, posle teških napora i straha, begunci nađoše u Smederevu.

osećali da treba odvažno izdržati ovaj prvi pogled, pa zastadoše, ne mičući se n ne pružajući ruke jedan drugom. Najzad Vujo mrdnu desnim brkom, što je trebalo da liči na osmejak, i pruži ruku. — A, begunče, dođe li ?... — Dođoh, vala...

Starcu teško disati, steže ga mladić kao klještima... Najzad se nekako dohvati pasa, odakle istrže mali oštar nožić. Sad bi mogao ubosti protivnika, ali su mu ruke više laktova

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

došao do tetalije, ali ona zla viče, psuje, te kuni, bože, kuni, do boga se čulo, ne zna se šta sve radi, kune i kune, najzad reče: — Još jedanput ću ti pomoći, pa ako me i tu ne poslušaš, onda jao si ga tebi, onda si propao. Uzjaši na me!

Ele, narod davao, davao, pa se svakome i dosadilo, kako siromahu tako i gazdi... Najzad se dogovore da odu pred Jerinu, a predvodiće ih jedan siromašak čovek koji nigde ništa nije imao, nego je nadničio,

Petković, Vladislav Dis - PESME

Znam da tada ni nebo ni čovek zaplakao nije, Znam da si najzad našla humanost i vrata bolnice, Znam da zemlja sačuva vlagu, njom da te mirno pije, Znam da ti svet i Bog sve uzeše,

Kroz topovsku riku i dim od pušaka Podigla se najzad carevina stara. Vi ste sve postigli. Sad nema Turaka, Nema ni Slivnice, ni besa Bugara.

tako hodi, Posećuje vreme i predele trajne, Kolevku postanja koja sve nas rodi, Smrt, svetlost i život i večite tajne. Najzad sve je isto, i svest snova dođe, Horizonat misli vedriji je samo.

Da je da zađe krvavi dan, I smeh krvavi, krvavo cveće, I da je da se najzad javi ona. ... Otkud, da baš sada udaraju zvona? Što l' je to tako?

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Na razne načine sam proređivao njihove redove, što mi je donelo nezavidan ugled pacolovca. Najzad se ipak i moje školovanje završilo i nevolje okončale.

neki poslovni ljudi s predlogom da se pod mojim imenom osnuje kompanija za izradu lučnih lampi, što sam ja prihvatio. Najzad se pružila prilika da radim na svome motoru.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ljubav naroda prema zemlji u kojoj je živeo, počela je da jenjava i najzad se ugasila. A kad ta ljubav nestane i država mora umreti. To sam naučio od nepismenih seljaka u Idvoru.

Save kao sveca koji je veličao vrednost knjiga i roda prema zemlji u kojoj je živeo, počela je da jenjava i najzad se ugasila. A kad ta ljubav nestane i država mora umreti. To sam naučio od nepismenih seljaka u Idvoru.

ratu, pažljivo je pratio moje odgore i uvek bi klimnuo glavom kada bih tim svoj im odgovorima dobio po koji poen. Najzad je on nešto šapnuo ostalim činovnici oni su me obavestili da mogu da prođem i poslali su me u Biro za zapošljavanje u

Ovo je sigurno neobično i dovodi do zaključka da je, posle svega, Bilharc najzad uspeo da me odvuče od onog što je on nazivao ”naučni materijalizam”.

Ali nije mi se pružala prilika da čujem Helmholcovo mišljenje o Faradeju. Najzad, pred kraj prve godine boravka na Berlinskom univerzitetu ukazala mi se ta prilika.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Bio je tu jak i tipično balkanski sticaj raznih narodnosnih grupa, sa njihovim zasebnim kulturnim povesnicama. Najzad, da mimogred pomenem još samo udeo koji je ovde imala opet jedna specifično balkanska, po kulturnoj ulozi „vezivna“

On se dosad različito zvao: odvojeno srpski i hrvatski, pa srpski ili hrvatski, najzad zajedno srpskohrvatski. Danas su nazivi ponovo odvojeni.

A u jednoj od najtajnijih, koja u početku izgleda sasvim nerazumljiva, najzad primećujemo da joj se u središtu nalazi paničan strah od gneva rasrđene zemlje.

Tako će najzad i stonoga iz naše dosetke, koja se najpre zbunila i ukočila, ne više instinktivno, nego sa punom svešćy prohodati

Formulativnost kao opšta osobina može se posmatrati i procesualno: kao ponavljanje, pa ustaljivanje i najzad okoštavanje jednog skupa obrazaca po kojima se kombinuju reči u sintagmatske i rečenične spojeve.

Oni se probijaju kad naprsne i konačno se razlomi naša uobičajena, razložna i razumljiva slika sveta. I najzad, da navedemo barem jedan primer iz proze.

Osim, možda, ako sve tri slike kao celina, kao gotov obrazac nisu preuzete iz Biblije. Postoji, da najzad i to pomenemo, još jedna pesma u čija se četiri početna stiha pojavljuje žena kapidžija.

30 On je ujedno sumirao ranije pokušaje tumačenja, sve do Prvog vaseljenskog sabora (325. godine). I najzad se ovde može navesti, što je i bio naš pravi cilj, teološko tumačenje velikog znaka koji se na nebu pokazao u prvom

Ona je poput konca koji, kad ga dobro uočimo i povučemo, otvara nam unutarnji sklop Andrićevog romana. Najzad, i u trećem, takođe izvrsnom kratkom romanu Ljudi govore Rastka Petrovića, iznenada se u svetlosti munje pojavljuje demon

Ostavljeno je nama da ga u oba slučaja naslućujemo i najzad otkrijemo. Izgleda da pri tome pravi cilj nije da se delo zatamni i aluzivnost učini širom i neodređenijom.

“ Na ostrvu s farom bio je pisar, Čarnojevićev otac. Najzad, i možda najvažnije, u Pismima iz Pariza iz 1921. godine, na jednom od mesta gde se vide sami temelji njegove poetike,

Jer to je jedna od važnih, unutarnjih ili, ako hoćete, stilskih odlika njegovih pesama. Najzad, središnje mesto zapravo sve vreme dobija san. Drainac ga pominje u nizu: bergsonovski shvaćena intuicija, san i ekstaza.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: U ovoj kući jedino ja imam prava da se ljutim i niko drugi. ANKA: Pa dobro, najzad, ako je vaša volja... ŽIVKA: A nadate li se da ćete uspeti? ANKA: Bože moj, ne bi' vam to mogla unapred reći.

i da joj dam jednu naročitu formu, in form spesial3, da na kraju krajeva i vi sami počnete o sebi rđavo da mislite i najzad, – e sa se la šoz prensipal4 – čim kabinet da ostavku, ja umem da pojmim da mi je dužnost da i ja dam ostavku.

Sve zavisi od naređenja koje je izdala tvoja majka. DARA: Najzad, svejedno, neka je i sutra, ja ću biti gotova. ČEDA: Pa zar si ti odista rešila da ideš sa mnom? DARA: Rešila sam.

ŽIVKA (ščepa jedan broj): A evo, pročitajte ovo na kraju, evo ovo... PERA (čita glasno): „Najzad, nije nikakvo čudo što se ovakve stvari dešavaju u Kini, ali je pravo čudo što se to isto dešava i kod nas i to u

I uspeo sam najzad da ga saznam...” ŽIVKA (nestrpljivo): Ko je, tako ti boga? VASA: Čekaj, molim te. ŽIVKA: Čitaj, čitaj brzo!

VASA: Da, na žalost, zbog onoga u novinama. KALENIĆ: Ali zašto, molim vas? To ne bi bilo nimalo lepo. I, najzad, ne vidim da je on tu kriv. ČEDA: Pa nije, al' vidite, obično se kola krhaju na onome koji nije kriv.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

vizuelnih, akustičkih i taktilnih, sa finim prelazima; zatim obilje čulnih utisaka koji su prelomljeni u doživljaju lika; najzad, hotimično vezivanje opisa za oko i uho glavne junakinje, za njena izmenljiva telesna stanja.

senki; prelaze kućni prag i u predsoblju im sluga iznad glava drži upaljenu sveću da bi u mraku osvetlio stepenice; najzad, otvaraju se poslednja vrata a gologlav teča - i to gologlav jedini put u godini - uvodi ih „u tu veliku sobu iz koje

crna luka na slepoočnjače i čelo, celu glavu steže jako, svom snagom, učkurima i to unakrst, da bi joj mozak ispao”. Najzad se kroz ovu ne samo psihičku i ne samo telesnu, nego kroz celovitu psihosomatsku muku probija nova vremenska ravan iz

je Stanković menjao oba početka njenog sećanja, nego je premeštao i njihov položaj u kompoziciji romana, čak toliko da je najzad došlo do punog temporalnog preokretanja.

Stoga, u krajnjoj liniji, i nema ničega protivrečnog u činjenici da su za nas vrline ono što su za njih bile mane. Najzad, dobija se utisak kao da je Stanković, kad se po drugi put vratio pisanju romana, u isti mah odlučio da krene potpuno

prema redosledu zamišljenog pripovedanja: prvo raniji preci, čukundede i pramdede, pa neposredno otac i majka, da bi se najzad samim sintaksičkim sklopom izdvojila i istakla junakinja (čini se to pomoću sintaksičke fraze „pa čak i o njoj - Sofki”,

njegova glavna mana; a on je, da kažem jedno svoje skorašnje uverenje, najglavniji elemenat jednoga književnog dela”. Najzad, on takođe tvrdi da je „neuravnotežena i zgužvana rečenica, i neharmonično razvijanje pojedinih delova prema celini”.

onda nije bio pisac od discipline; pisac koji bi negovao jezik ne žaleći truda oko nameštanja i najsitnije pojedinosti; najzad, pisac koji bi dovoljno polagao na veštinu komponovanja književnog teksta.

i Rakića ne nastavlja artistički napredak, ne diže na viši stepen pesničku veštinu, nego pre izgleda kao opadanje: „Najzad uznemirenost, iznurenost, izvesna finija i složenija osećanja, ironija, pesimizam (uz afirmaciju života), nešto

51 Najzad, B. Lazarević je srećno razdvojio umešnost od umetnosti. Važno je to stoga što umešnost ili veština - jezička, stilska

su otiske ostavljali: prvo, promenljiv odnos između autora i likova; potom, takođe promenljiv odnos između samih likova; najzad, individualna a trerutačna percepcija iz ugla nekog lika onako kako ju je pisac u tom času imaginirao.

Prenose ih modalne reči u rečenici, modalne partikule, zatim reči sa jačim konotativnim nabojem, pa najzad, i naročito, uzvici.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Njega se najzad seti Sulj-kapetan. Pa pozva staroga slugu Ćerima: — Ali znaš, moj Ćerime, da mi je sega srce ćumur? Još jedna žiška —

I pare i konja. Sam je došao kod mene da broji pare, a njegov sluga je doneo punu tepsiju baklave. — A što ti reče najzad? Misli ubavo, pa da mi kažeš! — Reče mi: „Bog turska duša“... — Ne, ne!... Vake: ,,Bog poturska duša“...

— Haram da ti je moj hleb i so ako ne poješ kao što se peva u tvojem selu! — uzviknu Hamza najzad. gurajući mu gusle u ruke gotovo nasilno. Ozlovljeni kačar prekrsti ponovo noge, nasloni mrke gusle i zaguđe.

Age tražile zemlju, pa da se zauzmu. Vidi on namere njihove, pa kao stena odbija. Najzad lažni svedoci, sud i robija njegovom sinu... Otac sam, a ko ne voli decu? — podiže svoj trubni glas čiča Mojsil.

— Dajte, sinovi, po jednu kavu novim gostima! — reče najzad Bac Hadžić, koliko da zaturi trag svojoj zbunjenosti. — Ne po jednu, pobratime, no koliko možemo!

— A zar nećemo svratiti kod prote? – progovori mi najzad ćutljivi pratilac. — Eno njegove kuće! — Kojega prote, pobogu? — Kod prote Dejana Popovića. — Šta?..

Neka mu je prosto što je kuću opljačkao i čeljad zastrašio. Ali je najzad otvorio njegov kovčeg i obukao njegove odežde, čuvane za ukop, nagoneći popadiju da ga bez pogreške odene: stihar, pa

Miljković, Branko - PESME

sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okreće oko svoje smrti negde ispod zemlje zri tišina zla Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se voli Neka niče cveće iz prokletog

dok pevaš ko će Tvoje breme da nosi VESELA PESMA Ne verovati i dalje osta greh Još nam crtaju šibom po leđima raj Najzad je vreme da prasnemo u smeh Mokreći na svoje rane i njihov sjaj Od srebroljublja ko je postao srebren Onaj sam što oluje

Krakov, Stanislav - KRILA

slepci... — Povećaj odstojanje, povećaj odstojanje, — vapijali su zeleni svetlosni signali u zraku. Najzad se fijuk poveća, i stade da se cepa gvožđe u zraku i na zemlji duž padine pred grebenom.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Duško skoro lud od straha i umora ispenjao se najzad na kamenitu kosu. Nije on bežao ka prevoju, kuda su svi nagli. Izabrao je drugi slabo tučeni, ali skoro neprolazni put.

Naskoro se izvi duga pruga ljudi, koji se provlačahu između drveća i žbunja, i izbiše najzad na prosečeni put kraj baterije. Topovi su bili spremni i mirni.

Njegov plavičasti srp je bio sićušan i tanak. Kraj puta se crnela strašno naduvena lešina poginulog konja. Najzad je bataljon stigao na kamenitu kosu, onu na kojoj se prošlog jutra razbijen skupljao.

A pred žicama plamen, tresak, urlik. I leševi se gomilaju. Najzad, kada zora poče da sviće, oni behu opkoljeni. Tada major Milorad gologlav, raščupane kose, sav modar u licu reče

VII Kao bela veverica preturi se dim po granju. Pišti, lupa, ječi. Najzad je sve tiho. Onda vojnici podižu uvis oči i pipaju se. Ili lupi u stenu. Zapara, zareže, i seče.

Celoga je dana preplašen menjao mesta po grebenu. Suviše su blizo granate padale. ”Poginuće” šaputali su za njega. Najzad se skrio u duboku rupu iza sanduka i džakova sa zemljom. Odjednom je svega nestalo u crnom vihoru.

Ali to je bilo samo izjutra. Tada je i govorio. Propovedao je bratstvo, bacao prokletstva, zvao na pobune, kašljao i najzad se smirio. Grmljava se udvojila. Odjednom je nešto grunulo strašno, neobično. Zemlja se isplazila crnim jezicima.

Odasvud sa suva i brodova grmele su uspravljene cevi topovske. U eskadrili su najzad prikačili mitraljeze na aparate, doneli municiju, uturili redenike, nalili benzin u rezervoare, piloti navukli šandaje

— Razumem, razumem. Spustio je slušalicu. Skinuo je šlem sa glave, provukao rukom kroz svoje bele kose, i okrete se najzad malome potporučniku kraj sebe. — Koga ćemo prvog? — kao da pita ađutanta. Ovaj čeka i ćuti.

I ranjenik pita nosioce da li je i on na granici ranjen. Potom bi bol zbog potresa bio jači i on bi ječao. Najzad su ugledali neku malu svetlost u noći. Stigli su. Kraj okruglih šatora nosila se sticala jedna za drugim.

Onaj bradati ranjenik tek jekne a kao odjek dođe mu podsećani jauk oficira. Pucnjava se sve slabije čuje. Najzad je i on došao na red. Ležao je na leđima u slami sred dugog niza ranjenika, i čekao da ga ponesu u operacioni šator.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ne usuđujem se proveriti, jednim prostim pokretom, u koga je. Sva čar neizvesnosti propala bi. Najzad, ta daleka linija na horizontu obala je Zapadne francuske Afrike.

Lepe uspavane devojačke oči gledaju nas predusretljivo. Najzad izabrasmo jednu kuću gde je devojka jedinstveno lepih obnaženih grudi, sanjalačkog, skoro nežnoga lika i dugih divnih

Pažljive su, nasmešene, ali ravnodušne i uporne. Izlaze, ulaze, uistinu zaboravljaju da smo tu. Onoj najlepšoj najzad vrućina i, kad smo već umorni od nagovaranja, bez ikakvih uvoda odbacuje svoj „panj“, i ostaje mirna i bestidna kao

zatim ga šalupom prevoze preko laguna obraslog gustim „poto–potoom“, neprohodnom močvarskom šumom punom krokodila. Najzad ulazi u prašumu kroz koju je prsečen drum.

Oko jedan sat noći njin poziv najzad pade i ja, oduševljeno, pobednički odahnuh posle mučne psihološke tenzije, i opreznog ali upornog navijanja.

Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh. Najzad evo pravih sveštenica Noi i Sati, na ramenima mladih fetišera.

Ko zna šta kaže! Crnac takođe odgovara samo sa po jednom rečju, ali naglo, glasno, i sve uplašenije. Najzad N. govori sam dugo, reč po reč, sasvim tiho, skoro šapatom u ulaz kolibe kao u kakvo ogromno uvo. Onda odlazimo.

u bifeu, a puštamo Sambu, prvoga boja i kuvara, onoga Sambu kog sam u Basamu uzeo, da ide u selo i ruča sa drugovima. Najzad se pojavljuje Mej sa svojim famoznim tovarom; on je nag, sa jednom maramom samo oko pojasa, kao bilo koji drugi mladi

obešene nalazim luk i toboce pune otrovnih strela; u drugoj jednoj četiri drvena fetiša sasvim stara, prašnjava, i najzad jednu mlađu ženu koja pristaje da mi sve to ona, umesto pravih domaćina, proda. pokojnice.

Teško je naći ulaz i razabrati gde počinju staništa krala, a prestaju njegovih podanika. Najzad pronalazim da se u dvorište ulazi kroz jedan trem, koji je u stvari štala za kraljeve konje.

N. ne pokazuje ni znaka zbunjenosti; on prosto proždire; njegov je apetit nešto što je teško zamisliti. Najzad se opraštamo od kralja. Moj poklon od dvadeset i pet franaka izgleda da ga neobično raduje.

tih bednika, iako mi kažu da se sâm ne smem zamarati ako ne želim tropsku groznicu, da su oni dobrovoljno tu i da to najzad i nije za njih suviše veliki napor. Odmah počinje između njih brz razgovor i smeh, kao u dece.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

„Evo smo!“ — šapnu neko. I stroj kao po komandi polete. Nešto je pištalo oko mojih ušiju, i ja se najzad sapletoh. Pao sam u neku rupu. Čujem šum, kloparanje, zveckanje, žagor, nešto se slomata levo i desno...

Ali Bugari su još uvek pucali. U početku učestano, potom i oni sve ređe, dok se najzad ne ućutaše. Zavladala je tajanstvena tišina. Naredio sam ipak najveću oprezu.

— Ali odmah, neposredno iza tih žica, nalazili su se bugarski rovovi. Pa sad izvol’te!... Ni pomena da sečemo. Najzad smo rešili da ih raznesemo bombama.

Ruka me je sve više bolela. Od radosti i bolova suze su mi tekle. Oko moje mišice narastali su zavoji. Ogrnuli su me najzad šinjelom. — A gde su se Bugari razbegli? — pita Mišić.

U nekoliko mahova opalio sam iz puške... Pritajili smo se najzad malo i mi. Ali na najmanji šušanj trzao sam se. Ispred nas nema naših vojnika. Mi smo prvi na koje oni treba da nalete.

Nosili su me tako jedno pola časa, a meni se činilo u bunilu kao dvadeset godina. Najzad su me spustili. Čujem žagor ljudi. Neki se nadnose nada mnom i zagledaju me. Slušam kako spominju moje ime.

Dakle, naljutio se Bog na zemlju, povukao svu nebesku policiju i rekao: neka se tuku, ne bi li im najzad došla pamet!... Ugrabe tu priliku Srbi, i kidnu sa Krfa.

Zatim smo pretrčali jedan nezaklonjen prostor. Bio sam već sav mokar od znoja. Najzad naiđosmo na začelje naše čete. Vojnici mi rekoše da je stariji vodnik na čelu, u blizini izlaska iz klisure.

Kad pođu odavde, naprave mi još veći skandal. A kad ih oteram, oni mi se posle deset dana vraćaju sa temperaturom. Najzad, na savet viših oficira, rešio se upravnik bolnice da u paviljonu gde su potporučnici postavi sobnog starešinu.

Tada je upravnik održao govor o redu, disciplini, govorio je o kaznama i najzad predstavio kapetana Voju „Fikusa“. —... Od danas, gospodin kapetan je sobni starešina.

Niko ne može da dođe do reči. Svi govore, ali niko nikoga ne razume. „Fikus“ privodi najzad Sergija Nikolajeviča stolu. Ordonans Rus prihvati njegov šlem i korbač. Sergije izvi vratom i otkopča jaku na bluzi.

— Ko?... Je l’ ja? — podražava Brana Peru. — O-hoooj! — uzdahnu, najzad Pera „Đevrek“, obrisa znoj sa čela, i onako ležeći pogleda mutnim očima Fjodora: — Skaži mi, kak je tvoje imeju?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Zar je tako lako odreći se svega toga, zar je uopšte i moguće? I, najzad, zar je baš potrebno? Dah starinske frazeologije i zaostataka starinskog rečnika probija se energično sve do Brankova

prihatljivijih nego poneki brojem i ugledom znatniji obrasci vladajuće, zvanične i učene literature toga vremena. Najzad, još je jedna okolnost u vezi sa građanskim pesništvom važna; ona se ne sme mimoići ni u ovako zbijenom upozoravanju

ljet prebiv život sij skončal. Plač Jer. Gl. 5. st. 2. 20. 50. 70.”; i najzad, 3) kod poslednjega stiha desete strofe (O sebje pekut sja) opet ima zvezdica a pod njom u dnu beleška: Plač Jer. 2. 14.

137. Matičina izdanja). Najzad, Jovićeva pesma je prevedena i na nemački: dr Strahinja Kostić, profesor Univerziteta, dao mi je podatak da se taj

N.-ova pesma preštampana je takođe u Zabavnoj pesmarici Jer. O. Karadžića, Beograd 1854, 250—1. Subotićeva pesma je najzad prerađivana i prilagođavana i provincijalnim i nacionalnim potrebama. Tako je u III sv.

). Najzad, povodom ove kao i povodom nekih drugih svojih pesama, Subotić je pisao, na svoj oholi način: „Tako mi se čini da što

I najzad, mnogo su mi pomogli prof. Ivanka Veselinov, a naročito Lazar Čurčić, bibliotekari Matice srpske, koji su mi bez roptanj

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

(najpre je sa radoznalošću, zatim sa zaprepašćenjem slušao početak pisma, prelazeći ispitujućim pogledom sve redom. Najzad mu se na licu izražava jasno saznanje i on očajno drekne): Čekaj! (Zbuni se, ne zna šta će.) Ovaj, kako da kažem...

(Daje mu pismo.) KAPETAN (zagleda potpis): „Marica”!... (Poražen, slomljen, hukće i šeta uzbuđeno. Najzad zastane pred Vićom i više poverljivo.) A ovaj... Šta bi ti rekao, gospodin-Vićo, na koga se kao odnosi ovo što ona piše?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Od 15. veka romanima se pridružuju i letopisi, istorijski spisi laičke sadržine. Najzad, narodni jezik je bez sumnje bio izražajni medij usmene književnosti, za koju imamo dokaza da je u srednjem veku cvetala

i 1815. godine. I najzad, Karadžićeva azbuka i njegov pravopis bili su očigledno nadmoćni nad zatečenom baštinom (i danas Karadžićev grafijski

I dok prvi put za devet godina Bećir-aga sa ženom mirno večera i raspreda o radosnom saznanju da se najzad oslobodio hajduka koji mu je toliko dodijavao, mladi napasnik prisluškuje razgovor pod prozorom, upada u sobu i krvavo

okvir psiholoških osobina čitavog naroda, sinteza usmenopoetskog doživljaja mita, istorije i svakodnevne realnosti i, najzad, magnetsko polje za internacionalne motive, na kojima se takva biografija i gradi.

Dobijena slika pokazala je da se nova srpska književnost razvijala na način tipičan za evropske književnosti. Najzad, Pavle Popović (1868-1939) preduzeo je široka istorijsko-komparativna istraživanja u svim domenima: narodna,

v., i njihovo učešće u bitkama širom Evrope. Snažna romaneskna freska na biblijsku temu o izgnanom narodu. Najzad, Roman o Londonu (1972) daje sliku emigranata, rasejanih lica u savremenom megalopolisu.

Pokazale su to još usmene pripovetke i epske pesme u Karadžićevim zbirkama. Zatim Petar Kočić. I najzad, savremenici Andrićevi, od kojih valja pomenuti Isaka Samokovliju (1889-1955), Borivoja Jevtića (1894-1959) i Marka

načelima pisao humornu poeziju (Humor Zaspalo, 1930) i poeziju za decu (Podvizi družine "Pet petlića", 1933). Najzad, najmlađi Oskar Davičo (1909-1989) u izuzetno plodnom pesničkom i romansijerskom delu najdalje je išao u povezivanju

veliki je istorijski roman koji je književno transponovao ratnu dramu i stradanje srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Najzad, 1950. izašlo je Zimsko letovanje Vladana Desnice (1905-1967).

Onda u opisu, koji je precizan i gotovo oskudan, ali sa jakim simboličkim konotacijama. Najzad, u knjigama Velika deca (1953) i Paprat i vatra (1962) radnja je svuda pažljivo vođena i kompozicija uravnotežena.

su njegovi komadi Ljubinko i Desanka (1963), Čarapa od sto petlji (1965), Krmeći kas (1966), Druga vrata levo (1969). Najzad, Dušan Kovačević (1948) nastavlja tradiciju Nušićeve, beogradske komediografije: Maratonci trče počasni krug (1973),

(1926-1985) iznenađuje izvrsnim romanom Sudbine (1984), uravnoteženo pisanim, sa nijansiranom psihologijom likova. Najzad, prilično je velik broj sve mlađih autora, koji su uveliko započeli novu etapu u razvoju srpske proze i među kojima

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

priča se da je ponikao iz pomešane krvi Srba i Bugara, koji su se nekada tu sukobili (Karadžić, 1, 1899, 12). Najzad, za b. na Dobriču (toplički okrug), koji je različite boje.

U okolini Debra, prilikom drugog (ponovnog) pogreba, pored pokojnikove glave meće se b. (Brastvo, 9—10, 438). Najzad, žene o Otvornim zadušnicama sade b. po grobovima (SEZ, 19, 61). Možda ovde treba računati i običaj da se b.

koji je uzabran na Svetog Makiveja i osušen pod strejom). B. se nakađuju i sipljivi konji (іb., 333). Najzad, b. rado upotrebljuju porodilje. Da bi se žena lakše porodila, treba da pije vodu sa krstovdanskim b. (іb.

, najzad pred dvorišnim vratima: »Moj suđeniče, ili si u gori ili u vodi, ili si u lugu ili si u ćumuru, dođi noćas da se vidimo

i Fehrle, o. s., 144°). V. se, najzad, na Đurđevdan opasuje i vedrica za mleko (»da mleko u vedrici raste, navire kao v.

, i oni se za nju grabe [ko je ugrabi, taj će se prvi oženiti] — n najzad je zajednički pojedu (SE3, 19, 161). Svatovi se ne puštaju u devojačku kuću pre no što iz puške pogode j.

kod Višegrada: čim bi se od ćuprije što podiglo, naišla bi Drinom omorika, udarila bi u ćupriju i srušila bi je. Najzad, neimar udari bradvom, naopako nasađenom, u omoriku, iz nje poteče krv, i progovori glas da će ćuprija ostati i toga

na grobu), ili razbacuje, ili zajednički jede. Najzad — i to je najsavršeniji stupanj — p. može biti izrađena u kultički hlebac ili kolač, v. čl. Kolač. P.

je teško u zemlji, kako joj crvi podgrizaju korenje, kako se muči u vodenici između dva teška kamena, pa onda u peći, i najzad u ustima kada je žvaću), »i Bog, kad čuje p. muke, sažali se i neće da pusti grad« (SEZ, 17, 144).

kada svatovi ulaze u kuću, meće metla: ona će zadržati zle duše, ako pokušaju da u svadbenoj povorci uđu u kuću. Najzad, tu moć nema samo trnje, nego je može imati i granje uopšte.

Postoji, najzad, i travka za kojom su čeznuli i tražili je mnogi junaci iz epskih pesama i iz narodnih pripovedaka; to je travka

koje pripadaju divovima), ili, najzad, božanstvima (hrast bogu gromovniku, leska nekom velikom ženskom božanstvu, lipa takođe nekom velikom božanstvu)« (Mit

Ćipiko, Ivo - Pauci

majkom, u čitanju, u radnji po kući, u posmatranju seoskoga života, nalazio je iskru meke svakidašnje poezije; on se tako najzad primiri i bijaše očito zadovoljniji. Jednoga dana urani i, tek što je objutrilo, naumi poći u polje.

I podulje ostadoše tako, k'o veoma zabrinuti zbog nečega. — Pojmo, da ne okasnimo! — reče najzad djevojka. — Pojmo! — odgovori Jure. Uputiše se na izlaz.

— Naopako, ako se našem svitu pušča! Ča ti njega grđe biješ, on je sve to bolji... Najzad se mladić oprosti i pođe u svoju sobu.

— Mogu na njem lepiže gonit' — i guši se od smijeha... I povorka, uz smijeh i jadikovanje, odmiče dalje. Spustiše se najzad ulicom poda se k Jurinoj kući i ustaviše se kod nje. Ivo gleda, a oko njega sakupila se i ostala čeljad...

Niko se ne odaziva. — Otvori! — viče rubač i nešto govori žandaru. — Teško je bolestan stari Ante, — javi se najzad neko iz gomile. A dolje jednako čuje se škripanje vrata. Ivu obuze strava i čisto ježuriva zebnja obiđe ga po tijelu.

— Nemoj mi o tome ni govoriti! — trže se Ivo... — Od toga ti u putu može biti potreba, pa najzad možeš mi i od tamo poslati ... — Ne, ovo je vaše! — odlučno odvrati on. — Nikada neću! — očito izjavi Ivo.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

To je kod njih kao od šale. Žena pričučne, porodi se i nastavi da radi kao da se ništa nije dogodilo. Dimitrije Najzad se i Dorotej vratio. Ispričao sam mu podrobno sve što se ovde zbilo. On se zabrinuo.

Dimitrije Suša je najzad prošla. Nebo se otvorilo i na žednu zemlju pao je plah dažd. Morava se zamutila. Proći će najmanje desetak dana pre nego

Vila se potrudila da izbriše sva sećanja na sebe i na tu noć. U tome i jeste njena moć. U redu, rekao je najzad Lauš. Pristao je da se podvrgne skidanju čini i da uradi sve ono što mu Jevđenije bude predložio.

Jelena Lauš je najzad izlečen. Tako je rekao Dorotej. Rana se smirila, kaže, bolest je ukroćena i neće biti opasnosti da se ponovo povrati

I ono kir, što na grčkom znači gospodin, prekrstili su u ćir, pa je ispao ćir Jaki, zatim ćir Jak, i najzad Ćirjak. Zanat nisam savladao.

Izgledalo je da je Kirča savršeno srećan čovek. Sve mu je polazilo za rukom, bio je voljen i poštovan i najzad, što je najvažnije, bio je zadovoljan sobom. No tada su u Vratimlje doveli neku Janju, vojničku kurvicu.

Najpre je izgubio vedrinu, potom se stao ljutiti za najmanju sitnicu, najzad je postao turoban i gorak. Kad je Jelena proterala onu droljicu sa Kule, pa je ova nepovratno iščezla sa živopiscem,

Sačuvaj nam Doroteja od greha. Sačuvaj ga za tvoju crkvu što tvojom rečju naseljava duše ovog prostog sveta. Bogdan Najzad sam dočekao da vidim kako se naša gospa peče na tihoj vatri.

Pokušava nešto zgodno da smisli. Kad je najzad prestao sa tim usiljenim kašljucanjem, koje mi je do te mere išlo na živce da sam sve vreme stezao zube kako mi iz usta

Hoće li to san da mi kaže kako ja samo smrt za sobom vučem? Čega se god dotakne moja prokleta ruka! Artemije Najzad su razbojnici napali i severni bedem. Nekoliko njih se pred zoru uspuzalo odozdo iz provalije. Nastalo je kratko gušanje.

Sve je moguće među ljudima. Dimitrije Najzad! Kiša! Plahi blagotvorni dažd spustio se na Vratimlje. Najpre je stajao crni, činilo se gradonosni oblak, nisko nad

Sunce je najzad, dva koplja pred smiraj, izmigoljilo ispod debelih sočnih oblaka te se njegov zrak sada koprca na mokroj Lauševoj kosi.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Jer prvo pogled, posle nâd, Zatim se poljub daje A najzad... dragi, to je jad, Najzad se sve prodaje. 1883. SPOMEN Vremena mrkog minu vid, I nemir prođe vojni, Na mirnog doma

Jer prvo pogled, posle nâd, Zatim se poljub daje A najzad... dragi, to je jad, Najzad se sve prodaje. 1883. SPOMEN Vremena mrkog minu vid, I nemir prođe vojni, Na mirnog doma tvrdi zid Položen mač je

“ Da, to je doista mučno! Ko svakog s radošću prima, Taj s teškom dosadom, najzad, i leđa okreće svima, Jer ljupka spoljašnost tada pred nama izgubi cenu Kad čovek obmanu pozna i pustoš oseti njenu.

važne, idoli javnoga mnenja, Čuvari svakoga dobra, i časti, i poštenja, Slepčević, čuveni pesnik, celo je zborio veče, I najzad, promuklim glasom, sa suznim očima reče: „Istina to je jasna, kô sunce s vedroga neba, Da mladom narodu našem ozbiljno

„Prijane, - rekoh mu najzad, - i ja ću s izjavom prići: Za vas će najbolje biti odavde što pre otići, I to je najpreča dužnost, od koje koristi

On je napirô snagom, al' spasti nije se mogô, Dok najzad izgubi smisô. Jedino posle se seća Holuje i kmetske žene i njenih punačkih pleća. I kravar pomenu Boga...

Kmet, čovek pobožan jako, pogleda Amora blago. „Čij' si“, reče mu najzad, „kaži mi, detence drago, Imaš li oca i majke, il' barem tutora svoga, Kad golo i nago skitaš?

No sreća potraja malo, ne zato što beše sreća, Već bednom kravaru selskom što, najzad, buklija treća Oduze sva čula redom.

Spojiše čopora oba, I onda iđahu tako, ćuteći do neko doba, Dok, najzad, stigoše reci. Tu mala pastirka sede, A sveži poduhnu vihar u njene obraze blede, I ona uzdahnu ti'o.

“ Misleći donekle tako, Amora pred sobom vide, I stid ga za dete uze, pa reče da kući ide. Jer, najzad, i nije lepo, pristojnost uopšte ne da Da jedno nevino dete komotnu klisarku gleda, Te Amor u selo ode.

Ali, zbunjena zdravo, i klanjajuć mu se nice, Klisarka navali s molbom, gradeći ljubazno lice, Da i kmet propusti, najzad. Oboje ostaše sami, I njega poduze jeza u ovoj ugodnoj tami, Jeza nekako slatka.

On k nebu podiže glavu, No tada ugleda samo beskrajnu pučinu plavu. 5. Pade, najzad, i veče uoči Đurđeva dana, Čisto i svetlo veče.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Posle nekoliko meseca, opet pogoršanje, i hitno putovanje Tošino. Sad su počela dolaziti pisma s rđavim vestima, i najzad depeša Petrovoj ženi: da moraju odmah natrag, „mnogo je larme u lečilištu, Petru treba tišina”.

Dete otvori oči, i poče sad produženo da vrišti. Kako su za gospa Nolom sva vrata ostala otvorena, neko od mlađih najzad ču, ili oseti nesreću, i razbudi se sva kuća. Palanka je ćutala kao preplašen mišinjak.

„Daj Bože, da i ova Julica ne poludi kraj njega”, govorili su ljudi. „Već je i celoj varoši dodijao!” Svršilo se najzad prosto, i kao neočekivano, sa opštim iznurenjem.

Julica je htela da ostane da spava sa sestrom, ali Nana ne dozvoli. Raskinuše se najzad, nasta tišina, gospa Nola uđe u svoju sobu.

Pavle se na prvi pogled izdvajao nečim tuđinskim u izgledu i u ponašanju; zatim svojim matorim samoposmatranjem; najzad, jednom sasvim jasnom iako uljudnom strašću za sticanjem i imanjem.

Pavlovi roditeli žestoko se sporečkali zbog novina. Najzad je stvar stigla i u osmi razred. Neki drugovi počeše osuđivati Pavla. — Uobražen je. — Pravi se važan.

Pssst! Sramota! Zar se tako govori u osmom razredu! S materom Pavle stalno razgovara nemački, odrodiće se sasvim — Najzad se javi Branko. — Šta larmate tu! Pavle je želeo da svira što bolje stvari, i zato je birao velike kompozitore.

Prosu se niz pesmica: pesme ljubavi, mladosti, rastanka, i najzad one tuge kojoj nema imena, koja podjednako guši mlado i staro, srećno i nesrećno, zato što čovek ima srce, i srca

Dakle, ne.” I upisao se na medicinu. Vladimir Ribarić je preko ferija zaista obišao nekoliko carstava, ali se najzad zaustavio u maloj republici Švajcarskoj. Od osamnaest maturanata ostade u palanci samo Pavle.

— Palanka, lepo da pukne. Ona hoće skandal, a kuća frau Rozina cakće fino i ravnomerno kao zahuktan razboj. Puče najzad: Pavle se upisao u mesnu trgovačku školu: kurs od godinu dana, tromesečna praksa, i onda ispit.

frau Rozin sin ide u Pariz! Šta košta Pariz! — Pavle, međutim, mirno sprema odlazak. Palanka najzad uvide da sudbina neće da interveniše, i da će Pavle istinski otići u Pariz. Zavist ustuknu, i načini mesta ironiji.

— Ovo poslednje pitanje postavila je gospođa apotekarka, velika pomodarka varošice, koja je najzad uterala gospođama palanačkim u glavu pojam „elegantnosti”, i od toga vremena zbilja i uspela da bude elegantna.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Kod mene se, na primer, dugo i dugo nije bilo načisto sa godinom moga rođenja, te se najzad jedva uspelo utvrditi da sam se rodio 8. oktobra 1864. godine. Ranije tvrdnje mojih biografa da sam se rodio 1866.

Da spor reši, g. Milenković se upustio u istraživanje po starim arhivama, preturajući sve školske protokole, gde je najzad utvrdio nesumnjivi fakat da sam ja prvi razred gimnazije učio pune tri godine, iz čega se da izvesti jasan zaključak: da

pakosnim zadovoljstvom već nekoliko godina beleži fraze za posmrtni govor koji namerava da mi održi pred crkvom; i najzad, u mnogim i mnogim drugim zamršenim i nerazrešivim odnosima.

I u tom se pogledu tako daleko išlo da sam, slušajući svakodnevno to pa to, počeo najzad sticati uverenje da sam ja u stvari neka nakaza, skrpljena iz raznih delova tela cele moje mnogobrojne porodice.

sam zatim još češće razbijao sebi nos, čupao sestri kosu, uganuo jedanput palac na ruci a drugi put nogu u članku, dok najzad nisam jednog dana prosuo žar iz peći te upalio prostirač na podu, zatim čaršav na stolu i zavesu na prozoru, tako da

odlučno ostajao pri svome zahtevu, drao sam se, plakao, pištao, vrištao i valjao sam se po patosu, sve dok majka nije najzad donela jedne oveštale pantalone moga starijeg brata i natakla mi ih proklinjući me: — Dabogda, sinko, poželeo suknju!

A najzad, ni ta njegova spoljašnost nije predstavljala bog zna kakvu opasnost, jer ne treba se nikad plašiti opozicije kojoj bodljik

se duže bavio na školovanju no mi ostali; pa onda bio je i dva puta iz škole otpušten te znao u prste školske zakone; a najzad i zato što je pismenost smatrao kao luksuz, što je uostalom bilo mišljenje i tadašnjih odistinskih ministara.

On je naročito insistirao da se guskama osvetimo, jer najzad, rekao je on, susedov plovan imao je donekle i razloga da napadne našega, u odbranu svoje domaće časti, ali su se

Iju! Iju!“ pa zatim objašnjenja i izvinjenja i, najzad, padanje u nesvest one tetke što je celo posle podne šarala tortu. Odmah zatim, što sam uostalom ja i očekivao, ušla

školskog mora jednom napustiti taj razred, on je ostajao dosledan svome mišljenju i uporno i dalje odlazio u isti razred. Najzad su profesori digli ruke i strpeljivo očekivali da moj rođak doraste za ženidbu, te će ga valjda to izvući iz škole.

i ostajali po dve godine u ropstvu, u istome razredu, ali nas je ipak naša istrajna sedmogodišnja vojna dovela najzad do odlučne bitke, do mature.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

PAKLA 192 GORNIČEVO 214 MALARIJA 223 KAJMAKČALAN 230 SRPSKA TRILOGIJA KNjIGA DRUGA NOVO KOSOVO POLjE Prestala je najzad kiša, ali su granate najtežih kalibara sve žešće rile po rovovima i okolo topova.

U meni kao da je nešto pregorelo, idem gotovo ravnodušno. A podsvesno tinja i radoznalost, da ih vidim najzad. Ama, ti nas nešto daleko vodiš? Nemoj, stari, da se igraš glavom — šapuće komandir. — Eno onde! — z astade starac.

Kad naiđosmo najzad na drum, mučno stanje iščekivanja je vrhnulo. Bio sam gotov da bezumno poletim kroz noć. Odmicali smo sporo, da se ne

A jedna kola prosto zdruskana. Po razbacanim stvarima vidimo da je neko pokušao da ih opravi, pa najzad digao ruke od toga posla, ispregao konje i otišao.

Ali kolona ide bez zastoja. Ako stoka posustane, onda se zbacuje teret, preturaju kola, ili se konji zamenjuju. Vide najzad i komordžije da je opasnost svima za vratom, te sada žure i oni... Žitko blato razvlači se kao testo.

Disao je brzo i škripao zubima... Najzad savlada sebe i prigušenim glasom obrati se trgovcu: — Izmeri mi dva kilograma šećera!

Onda progovori: — Koliko ste imali šećera? — O tome vodi računa ti, a neću ja... Najzad otvori, i u kasi zablista pun čanak srebrnih dinara. Luka se maši za novčanik i izvadi gomilu banknota.

divizije kako na miru prilaze, logoruju u blizini granice, onda njihovi komandanti izviđaju i ispituju teren, i pukovi najzad posedaju položaj... Sve pred našim očima i našim pripravnim topovima...

Dok jedan vod zastane, da bi izišao drugi, zaspali i vozari i poslužioci. Aleksandar je prvo molio, onda tukao, najzad malaksao i on. Gledao sam ga kako naslonjen na drvo, u stojećem stavu, spava.

Onaj mali Arnautin prinese sud sa vodom. Stari skide kondure i u prisustvu našem poče da pere noge... Najzad opra i ruke. Potom zastre jedno ćilimče, kleče, pa sastavi šake i prinese čelu šapućući nešto.

Sa vojskom je Kralj, sa njima su starešine. A ona uniformisana organizacija postoji još uvek kao celina. Najzad, bilo ih je koji nisu ništa mislili.

Naređeno je najzad da se ljudi sklone. Onda su bačene bombe u topovske cevi. Odjeknuli su još i poslednji pucnji, kao počasna paljba prilikom

Petrović, Rastko - PESME

A ja pevam oholo: Soko leteo, soko lovio, soko pao, Slavno pao, pošto je lovio!“ Da li razumeš: najzad pao? Svi koračaju oni danas ispod jesenjeg neba kao ispod prokislog surog amrela. Aj! aj! aj!

Ševar se na sve strane poklanja, Jedan list veli: poljubi; drugi veli: zagrizi; Treći najzad: pojedi. Devojče potrča da ih uzbere. Ali je tresište rovito: više se nikud ne može Nego u dubinu do kraja.

Pričekaj dok noć padne velika, vedra, Da tihom noći najzad pokrijemo nedra I proleće, koje nam danas srca probudi, Kao kriška će obraz cure da zarudi, U neveste zategnuti

srodstva sa onim što me okružuje; i kevće, i laje, i tuguje taj komad džigerice bačen za hranu psima, i predaje se najzad nekim veličanstvenim zanosima rastrzanja; ja imam toliko genija da bi dvadeset manekena postalo od njega duhovima, pa

Te nikad njenog odlakšanja dočekati neću, Smrt će mene najzad rasturiti sutra; Umreću. Kad? U hladna jutra. Dva vojnika kraj druma sede, Pa ushićeno gledam njina lica mlada: Ko bi

u drhtanju Otkrovenja dane, Kada će mu svaki ud zazvučati kao violina A on sam biti početak svih muzika. Najzad govoriti slobodno i do kraja.

Skoro stalno vidim u projekciji, u daljini, događaje koji će me zahvatiti. Rastu sve više što su mi bliže, i najzad sam organski detalj samo u njima: ali koliko? Jedan trenutak!

te ni jedan zakon nije još ni dovoljno potvrđen ni završen, da bi se o njemu moglo postaviti pravilo: zato smo odagnali najzad relativnost, i uperili svoja tela u beskraj gde su bačena ispunjenja zakonska kao mostovi.

pregoniti me, u truljenje, Kada nijednim dizanjem svesti neću se iščupati tom dnu, Već kroz spektar razjedinjenja završiti najzad seljenje: Moljah ga da ne odmiče se, veče to, od mog spavanja, Pa ako primeti plavilo lica, sam me probudi; Ne pomogne li

Njegov, Gospodnji, glas, i svi glasovi; Oholosti, nije li demon to tvoj i tvoji grehovi ”Došao si najzad, najzad mrcvareni pesniče, Protrljao oči rukom, video da zora sviće, Pogledao u mutnu ovu zemlju, gde zlato nam se

Njegov, Gospodnji, glas, i svi glasovi; Oholosti, nije li demon to tvoj i tvoji grehovi ”Došao si najzad, najzad mrcvareni pesniče, Protrljao oči rukom, video da zora sviće, Pogledao u mutnu ovu zemlju, gde zlato nam se stiče, Došao

pesniče, Protrljao oči rukom, video da zora sviće, Pogledao u mutnu ovu zemlju, gde zlato nam se stiče, Došao si najzad sam krvav i zadihan pesniče.

Šantić, Aleksa - PESME

i čame Ti si me tešila smerno. Ti me u danima mutnim Opskrbi pićem i jelom, Novcem, rubljem, odelom, I najzad, i listom putnim. Nek te bog dugo jošte Od žege i zime štiti, Nek nikad ne udeli ti Kô meni 'vake milošte.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

nije poginuo u kosovskom boju; vlada njegovog sina Đurđa Brankovića, sa raznih razloga, bila je izuzetno teška narodu; najzad, za vlade Brankovića srpska država konačno je propala.

od kolena kolenu, razlegao se po celoj našoj zemlji kao nemilosrdna poruka, kao strašna opomena, rastao i granao se i najzad bio izliven u gvozdene, uništavajuće Njegoševe reči: U pamet se dobro, Crnogorci!

Prvo, on traži od njega da se bori protiv Arapina, naročito za to hranjenog; zatim, da uđe u usijanu peć; n najzad, da prepliva Crno more i da s one druge obale donese tri zlatne jabuke.

pre primanja hrišćanstva živeli u varvarstvu i time je znatno doprinela održavanju i daljem razvijanju kulturnih tekovina. Najzad, kod nas, za vreme turske vladavine, ugledu crkve doprinosila je i činjenica da su se klasne razlike podudarale sa

Ako bi njih izgubio, ostao bi krnj, ništavan, ružan. I taj bedni i nakazni život tiranin bi najzad uzeo. Istog je mišljenja i Prijezdina ljuba, ponosita Jelica gospođa, koja jednostavnim rečima — kao nešto što se po sebi

Našu zemlju, dakle, oni su osvajali duže od jednog veka. A kad su je najzad zauzeli, nisu mogli u njoj mirno da vladaju. Pojavili su se novi ratnici u zemlji i van nje.

Sa jednim bosanskim pašom, koji se spustio do Boke, oni su se prosto igrali: ubijali stražare pred njegovim šatorom i najzad mu odveli sve konje iz logora.

se ženi, konje jašu, slavu slavi, hrani majka, rano rani, boga moli, protužio, razbole se, sanak snila, kliče vila; i najzad tzv. slovenska antiteza. Mnogi od ovakvih početaka nisu neprijatni kad se ponavljaju, a neki su čak i veoma lepi.

To je čovečnost i pravednost u ljudskim odnosima. To je odanost u ljubavi i prijateljstvu. To je, najzad, i u najvišoj meri, sama smrt koju zahteva lepota života.

Sem toga, taj ideal nalazimo i u uskočkim i hajdučkim pesmama, pa čak i u pesmama novijih vremena. Najzad, i najvažnije, taj ideal nije ni jedini ni najglavniji ideal života u našoj epici.

Kad je Dušan ipak posredovao za takvu ženidbu, Jugovići zamalo što nisu posekli cara u stolici. Što je do ženidbe najzad došlo, za to treba zahvaliti „knjigama staroslavnim“, koje su predskazivale „pošljednje vrijeme“ i u tom vremenu Lazarevo

Marka je ubila memla, on se s mukom i posle dužeg vremena oporavio i najzad je pobedio ne snagom nego prevarom. U prilog ovome tumačenju — mada sami navedeni stihovi i dalje ostaju u oštroj

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Nečim sličnim vijali su me oko crkve kad sam skidao vrapčija gnijezda. Sve su mi noge bile modre. Odlučio se najzad za jednu potpuno suvu mladicu.

smijeh, da čak i Sivac diže glavu i prijekorno ih pogleda kao da veli: — Budale il se smiju il po glavi češu! Najzad Mačak pronađe u svojoj „radionici“veliku iglu za šivenje samara, zvanu „samarnjača“ili „čuvaldus“, zatim jak i debeo

Od obijesti je vukla Strica za nogavicu, propinjala se uz Jovančeta, gurala Vanjku Širokog. Morali su najzad da je vežu za kočić pred njenom kućom, jer je smetala u poslu.

— Silazi dolje da te ženimo! Postiđeni Stric navali da se pentra još više uz drvo i najzad sasvim iščeznu u lišću. Poslije kraće stanke, odjeknu njegov glas odnekle s vrha drveta: — Nek ide ona kud hoće,

Djevojčici zaigraše usne. Ona pogleda po svima redom da se uvjeri uzimaju li oni ozbiljno to što Stric govori. Najzad zaustavi pogled na njemu, kos, ispitivački i mučenički pogled onoga koji strada i voli.

Aha-ha-haaaj! — Hi-hi-hi! — njištao je razred. Učitelj se toliko smijao i smijao da mu najzad udariše četverostruke suze.

Ovome se on ni u snu nije nadao od jedne djevojčice. Zato je i ostao mirno na svome mjestu, žmirkao, klimao glavom i najzad progunđao: — Tako me je lijepo molila da je izmlatim, a ja umjesto toga zaopucao prutom po čitavom razredu.

Otiskivala se i kotrljala nekoliko metara niz tijesno grotlo ponora i najzad se našla na dnu jame, u gustoj hladnoj tami.

— A mi nećemo da siđemo, pa im je opet džabe! — zainati se Stric. — Oni mogu posjeći bukvu! — prepade se Nikolica. Najzad se dogovoriše da kuju vežu za jedno drvo, desetak metara dalje od njihovog.

pomiriše nepoznatu jazbinu i zabrinuto se ogleda na dječake kao da pita: — Kuda ste vi ovo sa mnom naumili, je li? Najzad je mali Nikolica morao prvi da siće u zemunicu i tek se onda Žuja drage volje spustila za njim.

A kad su najzad sva imena bila pročitana i zapamćena, Lijan zabaci na leđa kožni torbak, minu krčmu i uputi se kroza selo na svojim

Znači — ne dolaze ovamo. Pretražio je zatim kukuruzišta, usamljene ljeskare ivicom livada, najzad i crkveni tavan, ali je tamo samo poplašio nekog pobožnog mačora koji je lovio crkvene vrapce.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— I morao je najzad i Mane pribeći peru i pisanju, tom novom oružju, kako kažu, i napisati jednu ispravku. Ispravku mu je napisao baš onaj

Doka se iskašljuje i sprema da otpočne, srče kafu, razgleda po sobi, pa najzad poče: — došla sam si, ete, na jedan eglen... Zaradi neku poslu... E što si stala tuj pri men’ kako šiljbok niki?!

nj i priviđaju mu se sve neke čudnovate slike kao čoveku u vrućici, i te su slike prelazile iz jave u san, i obratno, i najzad nije više mogao razabrati i razlikovati: šta je njegova raspaljena budna mašta, šta bunilo, a šta varljivi sanak stvorio!.

) Dolazi najzad i davno izgledani Nacko. On je stalan i vrlo vešt vikač od ovo dve godine — tako vešt, kao da mu je još ded bio vikač.