Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
se uvek onome čije raspoloženje popušta, cvrkućući neprestano, očaravajući nas svojom umiljatošću, i zanoseći nas do najslađeg zaborava.
— ugledah te noći onu najpustiju prazninu prazninâ kad srve vapije za smrću rikom najslađeg spasenja. Sutradan bila je nedelja. Proleće je disalo plućima punim rajskoga mirisa.
svim onim što smo zajedno, onako opijeni, gledali, letesmo mi tako sami, zaboravljeni, čvrsto pripijeni, ushićeni do najslađeg zanosa, praćeni božanskom muzikom najfinijeg brujanja čitavih horova anđela, kojima je, činilo nam se, sva neizmerna
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Slutio sam da će se nešto značajno dogoditi kad nas pokreću iz najslađeg sna u gluvo doba noći i kad već ne mogu da sačekaju barem zoru.