Jakšić, Đura - PROZA
A ja ću to tvoje saučešće opravdati, pripovediću ti ceo život jedne ojađene porodice; gledaću da ti opišem nepravdu nevaljaloga sveta. Ona je gorko jecala. Ja sam je, tešeći, pomilovao po uvelome licu, čekajući pripovečicu sirote Banaćanke.
krađa!... Jadna mati!... Zakukala bi iz glasa, ali steže srce i ćutaše tužno posmatrajući nevaljaloga sina. Kolo se sve više širilo, već se i starci, ugrejani vinom, hvataše do razigrane momčadije...
pa mu je ovaj nož za svakad utulio strasti nevaljaloga srca... Pa nemoj, sinko, da krv onoga podloga Švabe, koja je na tome nožu zarđala, sa tvojom plemenitom krvi pomešam!