Jakšić, Đura - PROZA
Kad nas je video, on se izdiže malo i pruži ruku da je celujemo, moj pobratim priđe ruci, a nevesta za njim... Kad je nju video arhimandrit, on ostavi nastranu brojanice, lice mu se zažarilo, a u očima mu se rasplamtaše
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
vetropirović — čovek nemiran i neozbiljan viraun — Ciganin, svirač virgaz — prut vicig — dosetljiv vođevina — nevesta vučija — vrsta malog duguljastog bureta Garabiljčina — karabin, vrsta puške gerga — gomila gebildet — obrazovan
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I tamo se jednako pilo i nazdravljalo i igralo, a baš kad su ove ušle, zaćutalo se. A zaćutalo se zato što se nevesta Jula stidela i ustezala se; a stidela se zato jer ju je zamolio stari svat (koji toga dana ima od sviju svatova
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Dok se on za novce brinuo i namirivao, donde je oko neveste bila Soka. Soka je primetila, kad je nevesta rukavice navlačila, da ona ima dugačke nokte. Marta je to kao iz mode pustila. Soka je zovnu nastranu.
Teodosije - ŽITIJA
u pustinji, a osim toga bio mu je i prijatelj, jer kći cara Teodora Laskara beše udata nevesta Radoslava, sina Stefanova, sinovca svetog Save.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ima pesama u kojima se mlada nevesta tuži starijima na mladoženju: Tvoj vnuče, moje momče, ne zna da ljubit. Često se u ovim pesmama osećaju uticaji
Napred je visoka perjanica. Nevesta nosi ovaj tepeluk obično dok ne rodi, a najviše dve do tri godine. Samo bogate imaju svoj venčani tepeluk, dok ostale
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
).²⁵ Nesumnjivo simboličko predstavljanje porođaja jeste i magijski postupak propuštanja semena kroz odeću: „Kad nevesta pođe na venčenje, njena mati uzme semenke od konoplje, koje spusti mladoj u nedra, te sa njima ide na venčanje.
) Smisao običaja je jasan: da nevesta u svoj novi dom donese sina. Postoje, međutim, i sasvim različiti magijski obredi, sa istim ciljem, u kojima glavnu
Takođe je veoma poznata i sledeća basma koju nevesta izgovara na venčanju, pošto prvo u sebi zovne muža: „Koliko ti u glavi zubova, onoliko ti rodila sinova.
U Levču i Temniću nevesta koja ne želi nekoliko godina da ima dece, toliko puta poskoči. Neka mlada zaveže onoliko čvorova na pojasu koliko
Za vreme venčanja, nevesta koliko godina želi da bude bezdetna, toliko puta krišom okrene prsten. U srezu boljevačkom iz istog razloga ona izbroji
Jedan od najboljih primera ove vrste postupaka jeste gašenje i ponovno paljenje ugljevlja (zabeleženo u Ibru). Pred venčanje nevesta izvadi iz ognja nekoliko „živih ugljenova“ (žeravica) i onda ih ugasi vodom.
¹⁴ U Šumadiji nevesta, kad ode u prvu posetu roditeljskoj kući, treba da sedne kod ognjišta na vreću, pa će, kažu, lako rađati — „kao iz
veoma veliki broj magijskih postupaka, vradžbina i tabua čiji je cilj da se odojčetu osigura ovaj dragoceni napitak. Nevesta nastoji, stoga, da se unapred obezbedi da, kada bude rodila, ima mleka u izobilju.
Isprošena devojka je „vođevina“, a kada se uda, sve dok ne rodi dete ona je „mlada“, „nevesta“, „snaša“. Tek kada rodi dete, ona postaje „žena“.
Kada se uda, njen socijalni ugled je formalno veći od ugleda devojke, ali u samom početku, kao mlada (nevesta), ona u tuđoj kući ima, tokom prve godine, najniži status — trudi se da svima ugodi, pre svega svekrvi i mužu.
Veliki broj magijskih radnji (tabui, čini i kontračini) vrši se da bi nevesta zatrudnela, odnosno da bi se osiguralo potomstvo.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Al ja neću da umrem, oću da se gojim tebi u inat. MUŽ: Dobro, dobro! ŽENA: Otišla sam u crkvu, zloudno mlada nevesta, kad tamo, svaka, svaka bolja od mene. Tek vidim kako se podmiguju. Pravo imaju: ko se neće podsmevati nesreći.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od njega je ostalo nekoliko epskih pesama (Bratoubica, Nevesta Pivljanina Baja, Barjaktarovići, Mučenica, Pričest). To su u stvari romantičke pripovetke u stihu.
kaluđerske ljubavi, i to je Šapčaninu poslužilo za priliku da razvije svu sentimentalnost svoje lirske poezije. Nevesta Ljutice Bogdana je u srpsko istorijsko ruho obučena jedna romantičarska riterska povest, sa potpunim odsustvom
Sremac, Stevan - PROZA
Kazao bih: kako je stidna nevesta, rumena zora, pustila već iz bračne postelje svoga dragana — sunce; kako se tamo, u onoj kući, verni a lenji šarov diže
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Znam raspored. Ovde brat, ovde čauš, i tako dalje, ovde nevesta, ovde mladoženja. Al ovde, gde je mesto mladoženji, ja vidim konja! Za koga moju ženu udaješ?
Kostić, Laza - PESME
PROZOROM Poglédô sam u nebo, u mesec, zvezdice, u prozor i u tebe odneta nevice; mlad mesec metô venac, kô mlada nevesta, mlad mesec tebe gledi pa venac namešta. Meseče, što se ludiš? meseče, što si slep?
Čelo nogu boginjinih sede mladih vrh stepena, mlad je ženik živi plamen, a nevesta bleda, nema. Mlad je ženik plamen živi, gori, zbori, pripoveda: „Što je tebi, zlato moje? Što me sunce ne pogleda?
Što me sunce ne pogleda?” „Ne pitaj me, srećo carska,” nevesta se ispoveda, „još je Samson u životu, to je izvor mojih beda.
Mlad je ženik mrko gleda, nema zbora, lica bleda, a nevesta moli, kune, iz očiju bol isceda. Iz očiju bolom prosi nemilosna milos' neva, za nemilos' jednu mušku obećava milos'
Skamen'lo se carsko veće, svećenikom krvi nema, prikovan je ženik mladi, bleda lica, zbora nema. A nevesta nema glasa da joj vriskom odoleva, sakrila se za stup zlatni Astarote, majke sveta.
Oko struka boginjina nevesta je ruke svela, samrtne joj kapi biju s obamrla bela čela. U prostoru grdna trema tišina je mrtva, nema, Samson čuje
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Ako je vode, ne vodi je tuđin, nego dever. LjUBA: I da se svakome poklanja do zemlje. STANIJA: Ka mlada nevesta. LjUBA: I da Cigani napred idu. STANIJA: Zato je svadba. LjUBA: To neće biti kod mene. STANIJA: Ajde, ajde!
Ja sam u mojoj kući gospodar. STANIJA: Kakva svadba, žene gologlave, devojke u svatove, mlada nevesta bez prevez; bez svirku, bez običaja; sve naopako, sve na modu. NEŠA: Sad što ćeš, kako svi, tako ćemo i mi.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
VAJAT Čekrci, razboj, kanure. Puckaju sura povesma. Uz okno sjaje tatule. Nevesta leži bolesna. Raseca mesec bogaze i čedno puni činije. Iz mraka tkale dolaze sedaju oko sinije.
Tmurno tone pridev zime u okrnjak mesečine. Skončavaju, kroz nemesta, ratnik, ovca i nevesta. uz nevreme vreme puzi. Lutaj, rode, po kaljuzi. (Rimovanje ne smiruje no necpećy raskriljuje.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Pred zoru magle nestade sinje, pokri se zemlja mrazom n injem, cakle se okca neravna druma, biserom blista nevesta šuma, pa čak i mesec odozgo gleda, okružen poljem prozirna leda.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Htede nešto reći, ali ga Velja prestiže: — He, dikane moj, kažem ja!... Gle kako se postideo kô nevesta ! Ha-ha-ha... — Koješta!... Nije to... promuca Gojko, pa se još više zaplete.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Lepše se vama po nebu šeta, po zemlji ima blata. Čvršće grlite no nevesta zakleta oko mlada vrata. Pa kad je srce ludo tako da više voli poštenje i sve za čim je svet toliko plako no pomije i
i pokazivala mi ruševine starih kuća na obali, gde se iskrcala Marija Stjuart, pre četiri stotine godina, kad beše nevesta. Tu je more bilo plitko i duboko plavo. U vrtovima je cvetalo cveće i ležali su grudobolni mornari.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Idi, vetre, u crnu goru, pod cerovu koru, gde se slava ne slavi, gde nevesta ne rani, gde se vatra ne loži, gde se kuća ne čisti. Osta (ime bolesnika) lak k’o pero, čist k’o srebro.
— proklet bio! naoposlom — unapredak neva — nevesta (mlada) nepomenica — zmija ni mukajet — nimalo ne obraća pažnje nicina — bolest žlezda novljak — novi, mladi mesec
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kako se služba svrši, a on ti uprav k meni, koji mu se kao stidljiva nevesta i nevešt načinjah. Zovne me napolje da me nešto pita. Odemo nasamo pod jedan [h]rast.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Zatim se sklupča kraj njenih nogu i prošaputa: — Budi moja nevesta! — plaho se podiže i zagrli je, a stena se trže, obradovana. »Gle malenog!
Uzalud tvrdila da voli drugog. Priređena bi najraskošnija svadba. Svi su zadivljeno gledali u nevestu. Samo je nevesta gledala kroz prozor kao da nekog čeka. — Sad naš princ ima princezu!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Lagranž je tada stajao u svojoj pedesetšestoj godini a nevesta mu beše mnogo mlađa“. „Čestitam Vam, gospođo grofice, na tome provodadžiluku!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Njegovo uvežbano oko otkriva tu čudnovatu priču. Svako cvetno stablo tih majskih dana je u njegovim očima nevesta u najlepšoj venčanici, koja željno očekuje svog mladoženju.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Sa ženikove strane, međutim, nevesta je dočekivana kao granjavanje sunca, kao njegov dolazak. Ovo drugo je veoma naglašeno u pesmama koje je Vuk prikupio, ali
obrazlagati, iz čitanja kosovske – mislim i kosovske i metohijske – lirike iznosi se upečatljiva slika one magle za koju nevesta, pri prstenovanju, s primetnom jezom kaže da joj je pala na glavu.
Ona koja ga je i začela: mitska Majka Zemlja, koja je i Bogorodica. Na početku pesme zemlja se pojavljuje kao nevesta koju oplođuje nebesko sunce, što nas neposredno upućuje na prastari mit o svetoj svadbi, da bi onda ostala mračna
On, po svemu izgleda, i jeste čovekoliko i u tragovima sačuvano drevno sunce, dok je nevesta zora, a svatovi su zvezde što se danju gube, „rasturaju“, da bi se iza sunčevog zalaska ponovo pojavile, „okupile“
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se, kao što znamo, na starim svadbama u pesmama tužilo, naricalo, devojke su u horu plačevno nabrajale (šta sve i koga nevesta ostavlja u „toplom”, „svom” domu, a odlazi u „hladan ”, „tuđ”)99, i to svakako i u Stankovićevome kraju, i Stanković je
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) Mon frer, gdi ste vi? RUŽIČIĆ: (kao došavši k sebi): Na Parnasu, na vr Helikona. SARA: Jao, jao! Mlada nevesta vas čeka. Šta ste skinuli maramu? RUŽIČIĆ: Maramu? (Pipa se.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sećaš se sad? STANA: Ah, propala sam! (Glasno.) Sećam se da sam, kao nevesta, Trideset puta ruku ljubila I triest puta klela časove Što ruku dadoh jednom vojvodi Te sa hajduci gorski šuruje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Počne mi dakle pripovedati kako je nevesta od glave do pete odevena bila, kaka je koji svat bio nakićen i kakva su jela pri obedu imali, sve redom od supe do
Živković, a note v. kod Ćurčina. U poznatoj sceni Sremčeva Pop-Ćire i pop-Spire na Julinoj svadbi pesmu peva sama nevesta. U novi (str. 273). Pesma je prvi put objavljena u Podunavci, br. 18. za god. 1857, str. 137, sa potpisom ivković.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Ne, to nije moja Venecija, Nevesta sjajna mora zelenog; A to što gledim, tamo daleko — Te gorostasne, crne aveti — Što, kao preteć nebu, ponosno Po
Bojić, Milutin - PESME
VEČNO NIŠTA OD DANAS DO NAVEK NA OSTRVU Nečujno pučina primiče se hridu, Sanjiva u veo oblači se mračni, Kô nevesta bela, kad u čednom stidu Sa treptanjem čeka na poljubac bračni.
Carske tvoje kite sudba nam dodeli, Jer nevesta žudno na žalu nas čeka. O, nerandžin cvete, okiti nam čela! Nismo za plač došli ni za pokajanje, Niti nas je sudba
Nismo za plač došli ni za pokajanje, Niti nas je sudba za roblje dovela. Mladenci smo, što su došli na venčanje! I nevesta naša, Slava Pobednika, Sa vencima rajskim svežim i opojnim Čeka dragog svoga krvavoga lika, Čeka ga sa stegom i
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Znam šta hoćeš da kažeš. Ne brini, gospodine Vićo; ako ovaj posao svršimo, meni klasa, a tebi nevesta u kuću. VIĆA: To tako vi kažete, a devojka?
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ti su zahtevi, međutim, uvek isključivo etičke, nikada materijalne prirode. Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najviše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će".
Jakšić, Đura - PESME
Pa gde sad počivam?... O, da divna mesta! Lepša nikad nije s uresom nevesta! Izvezeno cvećem, okićeno goram’ — Ja i ovo mesto ostaviti moram!
Nastasijević, Momčilo - PESME
To ženik svate provedem. Krv pjanim brizga na rese, zanago, sejo, mre mi na ruci nevesta. Po bledu za noć sahranim, ili to utrne srce za dalji nekud poj. Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
[Baba se razbolela, snaha i nevesta je neguju.] — Deco moja slatka! I upućivala je kod Mladena, da i ona ide, ljubi ga, blagodari, zahvali: — Idi kod
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
novce, i ona se posle da nevesti (SEZ, 32, 1925, 394; LMS, 122, 104); negde se to radi i pre svadbe (ZNŽOJS, 11, 113). Nevesta treba da sa mladoženjom podeli i zajednički pojede j.
ili jabuku kao uzdarje onoj nevesti koja ih je darovala maramom (Srp. dalm. magazin, 20, 1861, 99). O svadbi u Gackom nevesta baca l. u kolo, a momci i devojke grabe se ko će ga uhvatiti (BV, 16, 1901, 154). Naš narod poziva svatove l.
gore pod Jabuka). O svadbi nevesta baca n. u kolo (BV, 16, 154). U narodnim pesmama često se spominje kako majka sina neće da ukopa u groblje, već ga
N. je vrlo popularan u [etimološkoj] ljubavnoj magiji. Nevesta donosi svome mužu u kiti cveća nevena, da bi venuo za njom (narodna pesma, Vuk, 1, 645; Vrčević, Pomanje, 32).
Samter, Famіlіenfeѕte, 61); na dan venčanja nevesta, uz ostala καταχύσματα (jabuke, orasi, lešnici) baca pod sto i p. (Begović, 134. καταχύσματα su žrtve precima, v.
U istom cilju upotrebljavaju devojke i s. koren (ZNŽOJS, 7, 1902, 191). U narodnim pesmama spominje se kako nevesta donosi svome mužu kitu miloduha, da bi se milovali (Vrčević, Pomanje, 31; TRĐ, NNŽ, 3, 118. Etimološka magija!). S.
i bosiljka (ŽSS, 213). U čuvenom srpskom svatovcu (epitalamiumu) nevesta nosi ominozno ime Smiljana. Kićenje smiljem i ostale manipulacije dolaze svakako otuda što s. ima apotropajsku moć.
Od s. (i drugih biljaka i stvarčica) pravi se naročita kapa koju mlada nevesta ima da nosi 40 dana posle venčanja, ili dok ne zatrudni. Prema s., takva kapa i zove se smiljevac.
1958, 443); u Oberićima, u jednoj svatovskoj pesmi, pominje se čudesna dunja (»od sto lista, od dvanaest lita«), koju nevesta nosi na dar svekrvi (ZNŽOJS, 45, 1971, 287). Dunjom se zaštićuje od čume (v. gore ѕ. v. bostan).
, 443). U okolini Novog Pazara, kad svatovi posedaju za trpezu, i pošto nevesta polije iz krčaga starog svata da se umije, iznese jedan momak na tanjiru j.
za »sabornjak« u Nišavi GEM, 34, 1971, 91 idd). U Livanjskom polju, pred mladoženjinom kućom, nevesta baca tri j. preko krova: ako se koja vrati, veruje se da nije dobro za nevestu (GZM, n. s., 15—16, 1961, 215).
u njoj okreću pred svakim svatom i prskaju ga »kao valjavičar u valjavici« (ibіd., 152). U Hercegovini »nevesta, dok je na konju, prebacuje jabuku sa novcem preko kuće«, a posle večere »nina se jabuka« (okačena na dugačkom koncu o
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Zbirke pesama: Aberdar, prvi jek (1868), Drugi jek (1870), spev Srpski patrijarh... (1866), balada „Nevesta hajdukova“. Stevan V.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Napolju su već konji pripravni bili, i naša mlada nevesta obodri Romana da se ništa ne boji, sednu na konje (ona je onako jašila kao naše dame u sadašnje vreme) i upute se šumom,
Koliko najposle puti mlada nevesta obeća poslušanije svome suprugu, al’ čim mesec proteče, gledi da ga pod papuču pritisne!
Otac. Ako bude od boga suđeno, ono će biti. Mladoženja (prvodadžiji na uvo). Novce, zaboga. Prvodadžija. Gdi je mlada nevesta? Mati doziva devojku i mladoženja je dariva; na koje ona odlazi. Prvodadžija. E, da vidimo sad ima li što devojka?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
vodio ih i držao red među njima); svat koji prenosi naredbe staroga svata; glasnik čaša molitvena — čaša iz koje piju nevesta i mladoženja na venčanju i koju nevesta čuva kao najdražu uspomenu Čekmek-ćuprija — most koji se podiže i spušta, u
koji prenosi naredbe staroga svata; glasnik čaša molitvena — čaša iz koje piju nevesta i mladoženja na venčanju i koju nevesta čuva kao najdražu uspomenu Čekmek-ćuprija — most koji se podiže i spušta, u pesmi ćuprija kod Beograda
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PRSTEN NA PRSTU U Bogu valja da smo tako izrasli, kano grane na drvetu; š njim tako se držati i boraviti kano nevesta s mladoženjom, ka pčela na cvetu, ka novci u kesi, i ptići u gnjezdu, ka pismo u knjizi i riba u vodi, prsten na prstu i
A treći je napisao da je ponajmoćnija od svega mlada nevesta, da rečemo, eto, žena. Zaštono ona je na ovaj svet rodila i cara i kralja, i one, kojino vinograd sade.
O IGRAČICAMA Žena igračica sotonska je nevesta, proći će onako kano i kći Irodijadina, štono je kroz nju sveti Joan krstitelj poginuo, jerno žena, devojka li je vrla
I pače mojsejskago dažda proveštanije tvoje. Nelažive sušto prepokojila jesi nas, jako nevesta pesana s prahom vasakim mirom podateljnim ispln, o, blagouhala jesi nas!
to ti je od mene muževlji dar i venčanica! Nego sade i ja hoću već da vidim kamo tvoj dar pak meni? Da znam što će i nevesta napred izneti. I ti unesi štogod da ne buš ka bez dara nipodašto na venčanju.
Eto, to je ženih, štono se nazivlje mladoženja i rad toga nevesta da ima ostaviti svoju rodbinu. I tako ćemo se drug drugu obručiti.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
? More će poneseš, pa kako selska nevesta će gi obučeš i odiš u nji. A on, kuče, — i koj ga, bre, nauči da si tako zbori?