Upotreba reči negde u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Kad su se pustili, on se izgubi negde među drvima, a ni nju nisam video... Tek posle, kad su se ljudi počeli razilaziti, vratio se i on; al’ ona se nije više

— Mora da je bio Prus, pa je pomislio da ga je negde na barikadama republikanskim pogodilo đule, a uistini i izgledaše kao onaj koji umire: „Di lajte sind... di... di...

Baš kao da su rođeni jedno za drugoga! Lepši par ne bi u svetu našao!... Pre sam ih negde video gde razgovaraju: porumeneli oboje, a šapuću...

— Poznaješ li ovu šarenu duvankesu? — pitao je učitelja. — Kao rekao bih da sam je negde video, — odgovaraše zbunjeni učitelj, — ali ti ne mogu tvrdo kazati gde i u koga je videh.

Obradović, Dositej - BASNE

Lovac, negde tu sakriven, ustreli orla. „A, moj gorki lovu, tebe li ja ovde čekam,“ načne polumrtav orao sebi govoriti.

20 Kurjak i lav Kurjak ygrabi negde iz ctaga ovcu, pak pođe noseći je dalje od pastira i pasa, da je s mirom ize. Sretne ga lav i otme mu je.

Lisica je tome vesma negodovala, no šta će jedna parama tolikima? Onda ućuti, a kako negde upazi parče mesa u škripcu, doveue tu majmuna i kaže mu da je ona našla to sokrovište, no da ga ne sme uzeti budući da

No o ovom smo i na drugom mestu opominjali, koje za dovoljno nahodim. 29 Lisica i vran Vran nađe negde komad mesa i držaše ga u kljunu stojeći na drevu.

44 Magarac u lavovoj koži Magarcu se dosadi tvar nositi. Nađe negde lavovu kožu, zamota se u nju i pođe plašiti sve što pred njega iziđe; uznemiri i rastera svu pitomu životinju po polju.

Ovi je počnu kljucati i terati koji s jedne koji s druge strane. Bedna prepelica sakrije se negde i počne oplakivati zloščastije svoje, koje je dovelo tuđu među tuđe, gdi je ne mogu trpeti.

Kažu da jedan starac spremi se da pređe preko planine Vučjaka, čujući da tamo negde ima mesto gdi nijedan starac ne može živiti. A kad čuje da se na planini pojavio strašan medved, a on ti beži kući.

| 107 Miševi i praporci Miševi nađu negde dva praporca, pak učine sabor i načnu se sovjetovati na što bi ih upotrebili da im polezni bydy.

| 108 Ris i lisica Ris sastane se negde sa lisicom, pak nama' počne o svojoj koži govoriti, dičeći se i ponoseći kakva je lepa, glatka i šarena!

Ali opet neće da veruje, zašto dobro zna (jer je tako čuo) da je raj negde na drugom mestu. Ništa zato, on na svakom potočiću pere se i metaniše, jede do sitosti kad jedno kad drugo voće, kao u

Beži siromah Abdul Ibraim drugim putem, kad eto ti vidi negde oderata kurjaka gdi ga jedu orlovi, zahvaljujući bogu što je kurjake za njih sazdao.

Malo potom nameri se negde na ubijena orla, koga već crvi jedući među sobom govorahu: „Divno čudo, i sami visokoparni podnebesni orli za crve su

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

nahiji, u Brankovini selu; Protić u Požarevcu; Teodor u Cesariji u Rumi; Čardaklija, zaboravio sam gde za se kaza, negde, čini mi se, oko Arnautluka, i daje bio u Cesarskoj ritmajster, da, „kako se Srbija pobunila protiv Turaka, odma sam

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

kako se naš učo pući!...« Neki đavolani behu razglasili da je bio negde šuster; ali ko zna? Možda su samo izneli. Istina, neki su viđali u njegovom ćileriću neke čekiće i šila, ali kad su ga

»Daj mi, more, te bukagije!« — Ne da on nikako. Saleta tako, saleta... Dok zapeva petao negde u selu... Nestade popa. — Nosi li on bukagije? — upita onaj što je rasturao karte. — Ne pušta on njih šale...

po svih, na broju preko 54 sela u svojoj kapetaniji. Svuda je imao po nešto zvanična posla: negde izvidi kakav spor, negde naredi nešto, negde ispita da nema kakih burgijaša itd.

po svih, na broju preko 54 sela u svojoj kapetaniji. Svuda je imao po nešto zvanična posla: negde izvidi kakav spor, negde naredi nešto, negde ispita da nema kakih burgijaša itd.

Svuda je imao po nešto zvanična posla: negde izvidi kakav spor, negde naredi nešto, negde ispita da nema kakih burgijaša itd.

mesta — na priliku: novog učitelja Simu Stojnića, što je zamenio Sretena Pavlovića, onog što ga lane oteraše čak tamo negde oko Miroča u Vlahe, za kaznu što je decu razvraćao i govorio nešto ružno o vlasti.

Samo škilji još jedna lampa. Napolju zviždi vetar, i sićani prećavac zasiplje u prozore. Negde daleko čuje se pesma pijanih ljudi. SVIRAČ Na drugi dan Vaskrsa slegao se silan svet na sabor kod crkve rogačke.

Aja, neće momče ni da čuje. Utom izleće jedan pijan svat iz kuće i iznese čakanac, što ga našao negde na polici, pa tek ćušnu onom momčetu u šake i viknu: — Ovim, ovim, bre! Baci tu maljicu!... Opali sad!

Da li vi poznajete počem nekog Mojsila Pupavca? Jamačno ga ne znate? Vidite, bila je u selu Jasikovcu, čak gore negde oko Ivice ili Bukova, jedna velika i jaka zadruga, koja je od vajkada još nosila ime Pupavci.

Pogleda na prozor, već svanuće... »Ih, šta li me to tišti? Mora da sam se ubio negde sinoć.« Ono tišti jednako. Pomače nogu, opazi nešto tvrdo pod sobom.

na čiodu i suši ih Što će mu to, ne zna čak ni pop Vujica, iako je kašto odlazio u Beograd i tamo slušao, gde ima negde — te se tako kupe bube, kamenjice i travke. Naposletku, šta se to njega, popa, tiče?

I hođaše zlo proći da ne naiđe čiča Mitar iz donjeg kraja, onaj što plete košnice, s dve košnice što ih je u potoku negde gore opleo, pa jednu natukao na glavu, a drugu nošaše pod pazuhom.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ti mu budi razgovor!... I pogleda na nebo. Jedna zvezda prelete preko plavog neba, pa se čak tamo negde ugasi... Ona prošaputa: — Za grm, druže!... Bila je uverena da je to Stankova zvezda...

— govoraše on gotovo glasno. — Odavde moram ići, jer ko zna da i on ne luta ovuda!... Idem ja tamo negde... bliže Savi... Pa se diže...

Dučić, Jovan - PESME

raspaljeno sija, Sva reka krvava od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija Iza crne šume starih četinara. Negde u daljini čuje se da hukti Vodenički točak promuknutim glasom; Dim i plamen žderu nebo koje bukti, A vodeno cveće

Opet jedno veče... I meni se čini Da negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca u prvoj tišini, u blistavoj senci smaragdovih gora — Bleda, kao čežnja,

Trava puna rose. Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen.

Najzad, mnogoglasno, Dole, pod zemljom! Negde u dubini Jednakim ritmom, kao muklo zvono, Ogromno srce začu se u tmini: Udari mirno, tiho, monotono.

Mi smo bili sami. Hujaše negde vetar oko vile Pesmu o tuzi. I ja gledah tako Na njenom čelu i licu od svile, Gde mutno veče umire, polako.

ČEŽNjA Nebesa su prazna; nemo veče slazi, Negde u aleji zadnji zračak blista, Venus arhaička sama je na stazi, Gola, i sva stidna, bez smokvova lista.

Ja ne znam zašto samo tugu snijem, A nit što žalim, niti želim drugo; I ne znam zašto tražim da se skrijem, I negde plačem dugo, dugo, dugo...

SAT Dan bolestan, mutan, nebo neprozirno. Nad bezbojnom vodom mir večernji beše. Časovnik nevidljiv negde izbi mirno: Tad potonje ruže lagano pomreše. I kad opet izbi: s topola se rasu Zadnje mrtvo lišće.

Ali s crne kule koban i potmuo Glas ponoćnog zvona odjeknu u tmini — Negde iz dvorane dug se uzdah čuo U mraku, u nemoj studenoj tišini.

PUSTINjA Divovi sunca, kao vetri, Prolaze ovud s neba vrućeg, I minu gorke reči dve-tri Proroka negde vapijućeg. Noć ovud svugde smrću zaspe; Ali već jutrom, dan bez glasa Sve ljubičice Parme raspe, I svetle ruže iz

A kada u trenut neki kasni Sve stvari zažele zadnjeg sna — Pred kim će poći da negde zaspi Ledena zvezda sa rečnog dna?

ĆUK Nad smrekom prva zvezda blisnu, Ču se ćuk; negde voda zasja. Pod kišom mraka žali kisnu, Omara dunu s crna klasja.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

On pade u krevet, zalepi negde vezikator i — umre! A Ćorđe, kako mama veli, ni manje ni više, nego poče kod drugoga raditi.

I tu noć sam sanjao. Sanjao sam: a ja kao idem nekom livadom. Sve se zeleni kao jed, i u vazduhu nešto miriše, i negde kuka kukavica, a, opet, ispod nje — ja ne znam otkud — ali ispod nje izbija sahat!

Oko nas šuma i čiste staze. Kao da čujem Labu, i detao negde kljuca, i u ušima mi zuji, i ja gledam gore i vidim samo nebo i nju! Sav svet je ona, i ona sav svet!

Sve se obuklo u neku tajnu svečanost i svakom zuji u ušima nešto nalik na: „Glas gospodenj na vodah”. I samo da negde zatrešti prangija, sve bi se uzelo krstiti. Đeda s bezazlenim dostojanstvom pogleda po svima Siromah, siromah starac!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

potpirivale i sve više raspaljivale oganj kavge i svađe, nijedan od oba popa nije bio u selu kod kuće, nego obojica negde na putu. Da nisu tih dana Odsustvovali, bogzna da li bi bilo svega toga, pa naravno i same ove pripovetke.

— zapita već malo ljutito pop Bira. — Pa to i jeste što me jedi! Potpustio onu beštiju, a on se izvuk’o: otiš’o negde na put, a nju ostavio da gazduje. — Al’ ti mi ne reče: šta je to sve radila?

— Kad korači, sve se trese zemlja pod njom! A ova moja k’o neka balska lepeza; da je duneš, zaustavila bi se negde na tarabi ili na bagremu, kako je laka! Nikakav teži posao nije za nju.

Samo nemecki, slatka moja!... Sad se ujeda gospoja Sida, a kad sam je ja savetovala da dâ njenu Julu negde na stranu u kuću, u lêr, a ona sva pozelenila, pa đipa, mal’ me nije udarila, pa kaže: »Ne dam ja, dok sam ja živa, —

— Možda ga nije ni pon’o. — A kako da ga ne ponese! Ta di bi on pred vladiku bez pojasa!? Tu će negde biti da je i pojas. Vidi da ga nije otkud metnuo pod glavu, pod jastuk... Stari je to kurjak... Kajafa je to!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I Naza mu je zaista davala. Ali da ne bi palo to u oči kod ostalih prosjaka, ona bi ga prvo korela da sedne negde istaknutije gde može štogod da se naprosi a ne tako, u kraj, gde ga niko ne vidi.

I tako pažljivo vireći u crkvu, jednako mračan, ne mičući se, godinama je odstojivao svaku službu. Danju se zavlačio negde i tamo ceo dan i noć preležao da bi sutra, ujutru, opet poranio i na vreme, u početku službe, došao da, vireći u

A to ga snalazi u noćima s jakom mesečinom. I kad bi ga posle sluge negde tamo u kraj varoši ili u kakvom jendeku, njivi, našli palog, i onda poneli kući.

I zaista on je uvek, gde god išao po čaršiji, ulici, vukao, skupljao kamenje i trpao u nedra, pojaseve. Kad negde naiđe na mnogo, on izuje čakšire, gaće i pošto uveže nogavice trpa u njih, puni ih i onda nosi.

Umro koji od tih prosjaka, božjaka. Ne pamtim ko beše, samo znam da ga mrtvog našli negde u jendeku, u kipti, i poneli ga.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Gde si, mili moj, o gde si? Glava klone i tako drhćem i plačem, gušim se, tonem negde. Stežem tvoje male... koje ti najvoliš, molim da me one uteše, ali i one plaču sa mnom, jer ih ni ovoga jutra nisu

i ta sjajna blještava lepeza od bajoneta poleti napred kao ala; onda se, urnebesno prolamajući vazduh sa „ura,” izgubi negde u svome letenju da se ubrzo opet pojavi na samoj ivici sela B.

i smišljeno laže o onoj borbi kad je ranjen u nogu i to lično, veli, od jednog ulana, sa repatim šlemom, s kojim se sreo negde u šumi kao baterijski izviđač, prsa u prsa, kad je ulan njega ranio u nogu a on ulana ubio na mesto posred samoga srca

kao bateriski osmatrač i zašto, kad je ranjen, nije prošao kroz zavojište svoje divizije, nego otišao na drugu stranu i negde u tuđem previjalištu dobio prvi zavoj kao i sve ostalo što po tome ima da kaže.

„E, veli, ne valja mu otac ni dve pare, nije se vladao kao čovek“. Znam, reko', i sama. Još turskog rata upropastio se negde oko Bitolja, pa posle piše, piše svaki dan, a nikako ne dolazi na odsustvo k'o drugi, dok jednog dana, kad nije imao

(Ona priča, a uvek gleda kroz prozor kao da će onu svoju sestru ugledati negde na livadi pored pruge.) Priča ona i gleda kroz prozor, a Juršiću se sve čini da njega gleda, i užasno mu neprijatno.

Pa tek šešir na glavu — op, ode negde. — Isto — prekida je ogreѕѕe — i ona rđa mene nikad ne pita. — ...Tako jedan dan, tako drugi, tako treći.

znanja, u nekom pustahiskom nastupu, napustio vojnike i bateriju i front i sve poslao do đavola pa na konju pojurio negde ka Solunu, odakle je, pošto je već bio izmakao punih trideset kilometara skoro silom vraćen natrag, stvar je ovako

Ovi mravi, vijugajući brzo, nečujno i vešto obilazili su jedan drugog i kao važno hitali negde puzeći i kotrljajući za sobom sa svim sitan, fini i perlast pesak kojim je nepatosana zemunica bila posuta i koji se

Ide tako nekolicina među njima, uputili se bajagi važno negde i Jurišić ih bodro prati i sleduje im, a oni vijugajući obiđu one što im idu u susret, očešu se o njih ili ne očešu, i

Jest dve godine pitam se ja stalno: treba li da ostanem tu i punim ove topove ovde ili da dunem i bestraga daleko negde od njih pobegnem? A godine prolaze kao glas i ne može čovek celoga veka, kao svi mravi ovde, polaziti i vraćati se.

Evo ovu pandursku krntiju treba postaviti negde pred kancelariju i samo zato je ona došla na ovaj svet: da prekrsti ruke i sa naćuljenim ušima čeka kad onaj iznutra

Afrika

Švajcarac diže pušku i čeka; svetlost se odmah potom gasi, što je znak da je zver skrenula svoj pravac kroz noć. Negde beskrajna gora u plamenu, praćena praskanjem drveta i dernjavom ptica što odleću.

Nama bi međutim bilo bole da zanoćimo negde dale od reke, gde nije močvarno. Tako odlazimo u puste kolibe koje su određene za putnike, crne ili retko bele, koje

Ne uzimam nijednog od naših slugu, koji su do maločas prali rublje i koji sad treba da se zabave negde u selu. Idem samo sa jednim starcem i nekim velikim deranom, njegovim sinom, obojicom iz Banfore.

Šaljem jednog od derana da ih negde dobavi. U susednoj ćeliji, go, pokriven krpama, sa licem zakopanim u slamu, rasturenih ruku, skupljenih nogu, kao da

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Ako treba mreti na putu u Rosiju, hteo je da mre, usamljeno. Da ga konj zbaci negde, mrtvog, u reku. Da ga voda proguta u nekom gazu. Živog ga neće dobiti još jednom, sad, kad ima pištolje u pasu.

Božič je zasvetlio, kao lisac, očima, kad vide novac. Kad bi negde zastali, u nekom šumarku, Božič je silazio iz kola, da mokri, a pozivao Isakoviča, glasno, da mu pravi društvo.

Znali su samo toliko da je, pomenutog dana, nastavio, poštom, u Beč. Mogli su samo da se nadaju da će ga sresti, negde, slučajno, na ulici, u teatru, ili kod žena.

Za sve to vreme, iz zidova, dopirali su, do Pavla, svirka, dreka, smeh ženski, vriska. U kući je, negde, moralo biti mnogo veselog sveta. Gospoža Huml učini se Pavlu vrlo čudna.

Kad se Sunce rađalo izišao je na doksat, krijući se, iza zida, a zagledan iznad krovova u daleka brda, iza kojih je, negde, ostao Cer, na kom je opadalo žuto lišće. Tako ga se sećao.

Ona pritrča instrumentu, plačući i proklinjući, na nemeckom. Čovek je za njom zalupio vrata. Negde su se otvorila još neka vrata, u stepeništu, neko je nešto dovikivao, ali se brzo sve stišalo.

Ali njene oči nisu tražile Isakoviča, nego neku utehu, negde, u vazduhu. Njeno je lice bilo uvelo iako je, tada, mogla biti tek prešla tridesetu. A i njeno telo bilo je opušteno.

I za sebe i za svoje bratence! Ko god je upisan na listi đenerala Ševiča – koji se, izgleda, i sad skita, negde, po Slavoniji, u tazbini – dobiće pašport.

Volkov ga je zapitkivao, veselo, gde provodi večeri, i izlazi li u društvo. Kocka li se, ili će večerati negde, u ženskom krugu? Ide li u teatar večeras, ili će ići da gleda hansvursta? Ili fajerverku?

Pavle je znao da tu, negde, zaseda i Garsuli. Njegov ekipaž pozdravljali su, ne samo vojeni postovi, nego su ga zagledale milostivo i Bečlike, koje

Bila je osetila da ta žena postoji negde, sa zelenim očima. Da je Isakovič ovde, u njenom zagrljaju, iznenada, video tu ženu, u mislima.

Ne postoje trepavice boje pepela! Svojim ženskim nagonom, gospoža Božič je, međutim, osećala da ta žena negde, zaista, postoji, i da se Isakovič, te žene, setio, u njenom zagrljaju.

Teodosije - ŽITIJA

Ako je tamo negde došao sin velikoga župana, vladara srpskoga, sa svakom žurbom neka se vrati ocu svojemu, da ne bi kako otac njegov,

A ako bi se zaustavio negde u dubini, postajao je hrana ribama. Kao što rekosmo, njegovo veselje smrt beše čovečja. Takav, ovako je činio, jer se u

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Njih ima na Kosovu i Metohiji, u tetovskoj okolini, u Poreču, u Prespi itd., kao i u šopskim krajevima. Negde ima i običaja slave.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Zar ne vidite vi u celoj ovoj pojavi izvestan sistem, sistem sa rušilačkim tendencijama? Taj se čovek zavukao tamo negde, u neki tajanstveni kut Evrope, u neku fabriku veli, a ja bih rekao u neku internacionalnu razaračku ćeliju.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Stigao je u šest i već tri sata gunđa misleći da sam se obesio negde u šumici: da je on na mome mestu, on tu sramotu ne bi preživeo. Bolje bi bilo da sam se obesio. - Bože sveti, Vesna!

Izgledalo je kao da je neko potresao kastanjete negde u daljini. Ponudih se da nosim torbu dok budemo hodali unaokolo, ali to je bila idiotska ideja.

Stjuardesa je bila ljubazna i nudila putnike bombonama, ali su ovi već negde nad Zvornikom počeli da povraćaju, tako da je ona, Rašida, jer nije bila vezana, ustala i pokupila bombone ispred

Jedino što nije priznavao kao svoju osobinu bilo je Vladino dvogodišnje stažiranje u opštem spisku na medicini. Negde u sebi otac je, kao i mi, znao da Vlada nikada neće postati lekar, ali to je bilo ono što nije hteo da prizna ni

Ja ću se kao praviti da to nije važno, ali negde u sebi prevrtaću se od ponosa, mislio sam. To da su pisci bitange kao i svi ostali tek sam imao da utvrdim, kao i to

Ja sam bio negde na repu liste, ali to nije važno. Saša Albreht je tvrdio da sam budala, a Toma Crni skandirao, zavezanko, zavezanko!

Ja sam morao da znam, ja moram da znam je li on to nas noćas tražio po nasipu! - ubeđivao sam sebe, a negde unutra, ipak, znao da je to prikrivanje želje da vidim Rašidu.

- Bože moj! Zbog toga? - nasmejao se i bilo mi je jasno kako mi ne veruje. - Samo zbog toga? Čoveče, nađi negde ogledalo i pogledaj se: izgledaš kao zaljubljeni ćuran!

moje noge rascvetavao se bokor ljubičica, a svuda unaokolo bili su grobovi obrasli svetlozelenom travom i spomenicima. Negde je među njima bila i grobnica Baroničine porodice.

Nije brat zevzek, drugom ti to! Šta, šta kažeš? Večita ljubav? A, da! To si sigurno negde pročitao? Zašto pročitao? Zar je već sve zapisano u knjigama? - Ne volim knjige... Znaš, ja volim...

- Obećaj, Slobodane! - Obećavam! - šapnuo sam, jer je Baronica prilazila k nama. - Taj mali Emilijan! Videli ste negde našeg dragog Emilijana? Imao je plavo marinsko odelo, ako ga niste videli, onda već spava.

Čuće te ako nije u vodi! - dodao sam, ali sam negde pri dnu duše bio ubeđen da bi je on čuo upravo i na dnu Tise. Zviždala je glasno kao đavo. - Šta će ti Ataman?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

slušao je kao kroz san, koji ga je mešao sa kišovitim oblacima što su se sve više isparavali, jer je iza njih bilo, negde, bezmerno daleko, ali ogromno, Sunce.

Ni te noći pod vedrim i tamnim nebesima, ni ti voćnjaci koji se osete tako u mraku i mirišu negde u blizini, ni taj lavež pasa koji je svud isti, ni te vatre od kojih zasuze oči, zagaravi lice i ugreje se jedna

Pa procedi kroz zube, sa pogledom ljubaznim, malo setnim, izgubljenim negde, iznad grada, iznad crkvenih kula, oko kojih se vitlalo jato golubova: „Gospodine Isakoviču, čestitam, osobito na

Nek skrha vrat sa konjem tamo negde u Italiji, ali pri tom uopšte nek ne misli da se to njega, kao brata, nešto tiče. To mu je rekao.

Drugo bi bilo da je bio negde napolju, u Zemunu. Ovde, unutra, u svojoj kući, činilo mu se da je potpuno bezbedan. Niko to neće saznati.

Zamišljao ga je, hteo je da ga zamisli kraj ove žene, ali uzalud; nije bio tu. Čak i ta deca za koju je znao da su tu, negde, iza zida, pa plaču i dreče, bude se u mraku i dozivaju mater, kao da nisu postojala. Nisu bila vidljiva.

još tu svetlost pod dugim, pri kraju širokim trepavicama, kao što se ne zaboravlja zlatna kiša večernjeg sunčanja, viđena negde, na rubu mlade šume.

Bilo joj je ravnodušno da li će to, na neki način, doznati čak i muž, tamo, negde, daleko, u svetu. Zaplaka samo pri pomisli da će opet da rodi. Najposle, taj muž je to i hteo.

ili pred snegom, opet odselili dalje, Aranđel Isakovič osetio je divlju potrebu da svemu tome stane na put, da se negde zadrži, i da i druge prisili da stanu.

Kao neka senka pratili su ga ta žena, koja mu beše dosadila, i ta deca, što su bila njegova, ali uvek negde u daljini. Vratio se on, ne vratio, osećaj da je raskinuo sa porodicom potpuno, znao je da će mu ostati na duši.

Život, onaj na domu, za Vuka Isakoviča ne beše život, pravi život bio je za njega negde drugde, divan i značajan. Kod kuće je bilo samo blatište i jad, večito to trgovanje tamo‑amo, guranje po prljavim mestima

Otići nekud i živeti bezbrižno, odvesti i njih da žive negde lako, prijatno, činilo se Vuku Isakoviču tako moguće. Negde je moralo biti nešto svetlo, značajno, pa treba otići tamo.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

⁴⁹ Običaj je u našem narodu da se mlada pri ulasku u mladoženjinu kuću provuče kroz savijen muški pojas. Negde se, na primer u Hercegovini, još pre svadbe, kad se devojka prstenuje, a drugde (Foča) pri polasku na venčanje, devojka

⁴ Negde se veruje da još prve bračne noći, pre nego što mladenci legnu u postelju, muž treba da raskopča na nevestinom odelu sva

Isti smisao ima i, u Šumadiji zabeležen, običaj magijskog razbijanja sudova (negde s vodom) na svadbi.⁶ Kada mlada stupi u novi dom, običaj je da zgazi jaje ili da razduva perje sa tanjira, da bi joj i

A u Boljevcu kažu da ako je trudnica pegava u licu, rodiće muško, a ako nije — žensko dete.²³ Negde, pak, smatraju da ona koja poružni nosi žensko dete, koje majci oduzima lepotu.

³¹ „Testiranje“ pola deteta negde se vrši još na svadbi. Tako, na primer, u đevđelijskoj kazi, kad svekar s kolom uđe u kuću, onda onaj što udara u

„Ne valja se“ da trudnica jede zečetinu jer će joj dete, negde smatraju (okolina Šapca), biti razroko, a negde (Skopska Crna Gora), imati „drhtavicu“.

„Ne valja se“ da trudnica jede zečetinu jer će joj dete, negde smatraju (okolina Šapca), biti razroko, a negde (Skopska Crna Gora), imati „drhtavicu“.⁴⁰ Trudnica takođe ne sme jesti „načeto“ mesto.

Trudnica se, piše Milićević, „čuva da ne vidi zmiju, jer će joj dete biti šareno“. Negde, opet, misle da će u tom slučaju dete biti „večito hladno kao zmija“.

Ako se ne drži ove zabrane, dete će joj se neminovno kad-tad, makar i pod starost, udaviti. Negde, pak, misle da će u tom slučaju dete samo plakati kada se bude kupalo.

da „pomete“ plod ili će se to što je želela, a nije dobila, pokazati na telu deteta kao belega, a može se, kako se negde veruje, dete roditi s rukicom u položaju kao da moli.

U jednoj kletvi, što je takođe simptomatično, kaže se: „Drugi tornik da ne ta pračeka!“²⁶ Zanimljivo je i to da se negde smatra da nije ceo utorak nesrećan, nego da ima samo jedan zao čas u njemu, ali nezgoda je u tome što se ne zna koji je

Dete rođeno u petak, veruje se u našem narodu, neće imati sreće u životu. (Negde, npr. u đevđelijskoj kazi, međutim, smatra se da će dete rođeno na ovaj dan biti — srećno.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

kakvoga kneza i dužda, robovanja kod hana Nogaja, bitka kod Lima i Velbužda, krv ljudska što se u boju prosu, ostanu negde iza vrata, iza prozorskog smeha i sjaja, za čas dana kad budu sami kao zvuk izgubljen u kosmosu.

da sudba nanese na čardake veće od njihovih zemljotrese, da jezik požara stogove nečije slave lazne, a oni da ga motre negde izbliza. Za zavidnike, njima, care, ne treba gore kazne od zlobe koja im srce nagriza.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Odnela ga neka Ciganka, sa ostalim starim stvarima, u zamenu za ćurku. Da niste slučajno negde videli moj džemper? Niko ništa ne zna o njemu. Šta da radim? Molim gospođu Ciganku da mi vrati bar izgubljene mirise.

Možda se taj život, u stvari, najprijatnije osećao u onoj staroj svaštari, koju smo usput negde zagubili, a koja se traži u ovom oglasu. KAKO SAM SE RAZOČARAO Za vreme rata čuvale su me dve divne, stare gospođe.

Reka je bila plitka i u njoj su živeli punoglavci. Saveznici su nas prevarili; iskrcali su se negde na sasvim drugom mestu, i tu sam se prvi put razočarao.

ODRI, MOJA LjUBAV Odri Hepbern me je prvi put primetila tek negde u septembru 1954. u plišanoj sali jednog bioskopa koji je mirisao na mentol bombone i nosio zvučno ime »Imperijal«.

— Nije ni ovde tako loše... — zaključi neko. Mislio sam sve vreme na to kako je Vera poverovala u naše priče da negde mora da postoji jedan drugi svet, sa više smisla i radosti, tako različit od naše rodne provincije, u kojoj se noću

U tom oslobađanju kroz dodire ima nečeg što se ni danas nije promenilo. Čitao sam negde da se u najskupljim švajcarskim klinikama uobraženi bolesnici leče dodirivanjem. Tač-terapija!

duvan za lulu, gde ima mnogo prijatnih stvari na okupu, mnogo lepih i udobnih stvari za oko, dobro je što sam tu, a ne negde gore u kopnu, gde je sada prašnjavo i znojavo, ulice puste, a svet kunja iza spuštenih roletni, dobro je, ipak je dobro

do ovog jutra na Terasi, kada su za dve slobodne stolice njihovog stola sedela pokraj njih i dva poraza, jedan pokupljen negde u belom svetu, drugi zarađen ovde, kod kuće. Pogledali su se i osmehnuli. – Koliko ostajete? — upita ona.

od svega bilo je što mi se posle svega pušilo, a nisam imao šibicu kojom bih zapalio cigaretu, niti sam smeo da se negde zaustavljam i da je kupim.

Lavirint kaldrmisanih sokaka pleo se među belim minaretima sasvim nalik okamenjenim mlazevima vode. Negde su, grmeći, odlazili ekspresni vozovi, a njihovi zvižduci dopirahu čak do Sinanovog zida poput daleke jeke.

Ipak, taj oblak ostaje da leži pohranjen negde u kinoteci njihovih prizora, i jednoga dana kada ga postanu svesni, taj ptičiji oblak će ih odneti prema drugom gradu,

– Zašto su glupe? – Zašto ne priđu jednostavno i kažu: »Hajdemo negde!« Shvataš? – One drže do sebe! – Glupače! - Pufku se učini da to nije dovoljno: – Budale!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Istraživanja su ponekad tako radikalna i samoubilačka, da nam se čini da poeziji do opštenja i nije stalo. Tu negde, naime, daju se nazreti uslovi i uzroci nastanka dečje pesme.

Izbor je bio prepušten vaspitačima i izdavačima. Sa pojavom posebno obučenih dečjih pisaca, negde u osvitu HH veka, usmeravanje je promenilo karakter: sa preporučivanja i tumačenja ono je prešlo na stvaralačku

intuicijom deteta, pesnik zna da lepota života nije u onome što jeste, već u onom što se sluti, što bi moglo biti, što negde možda postoji. Sve je na svijetu tužno i ničemu se ne vidi pravi lik ni jasan izvor.

znao Za sve što ga čeka Ne bi se ni rađo U vidu čoveka Već bi bio ptica Ili vredna pčela Ili samo bagrem Negde na kraj sela.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Zašto nisu svi ustali na oružje, pa ne bi ni morali bežati. SMRDIĆ: Tako je; negde oće ljudi vojvodinu, a neće da se biju. GAVRILOVIĆ: Oni misle da bi mogli i vi oružje nositi.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Orfelin je odatle uzeo glavne ideje, negde je prosto prevodio, odbacivši što je bilo za ruske prilike, i udesio prema srpskim potrebama.

ostalo: mešavina narodne poezije i mitologije, mitološki rečnik, mestimično kovane reči, česti arhaizmi, a negde se osećaju i manje reminiscencije.

Delo je istorijski proizvoljno, ličnosti su preterane ili u dobru ili u zlu, psihologija površna, sklada nema, u radnji negde se juri a negde mili.

proizvoljno, ličnosti su preterane ili u dobru ili u zlu, psihologija površna, sklada nema, u radnji negde se juri a negde mili.

Ali predmet je zgodno izabran, drama ima poleta i rečitosti, živopisna je, negde je i zanimljiva; ima lepih stihova, jamb [po ugledu na L.

Plan mu nije bio jasan, oskudevala mu je vlada nad svojim perom, i zato je negde preterano razvučen, a negde odveć ubrzan.

Plan mu nije bio jasan, oskudevala mu je vlada nad svojim perom, i zato je negde preterano razvučen, a negde odveć ubrzan. Ipak je pisao čisto i jasno, iako sa dosta oveštalih književnih izraza i novinarskih fraza.

Radičević, Branko - PESME

na konjicu, Žensku glavu dobro raspoznaje, Seća s' ljube, misli Srpkinja je, Čija možda ljuba verenica Što ugrabi negde poturica, Pa ga tera, a vako klikuje: „Puštaj roba, ol' t' zaklaše guje.“ Već ga stiže, već — oh ljutih jada!

Al' zalud pita, niko g' ne poznaje. I jedan samo odgovori na to: Da lice to mu nije nepoznato, Negde ga vide, ali de — ne znade. To samo reče, više ne pridade.

Još neki vele da negde na strani, Baš iljada je ljudi oružani. No Stojan danas veseo je zdravo, Al' okle ovo, ja ne znadem pravo; Ma može

Kud će, da će, svejedno je.“ Uroš beše od to dvoje, Što je bilo telo posta, Za njim sama duša osta, Pa se negde svetom vije, Al' Uroša tamo nije. To premisli, uz zid klonu Pa u težak sanak tonu.

Taj ga pre tu živa vide Kako pored reke ide, Da zdrav zdravcit on bijaše; Treći veli još drukčije, Da se ne znam negde vije, Da s njim tamo — Al' i to su priče samo.

im ljube verenice, Ostaše im jadne kukavice, Jedna od nji jedva naljubljena, Druga, kažu, i nenaljubljena, Samo, kažu, negde u senjaku Da se dala željnome junaku Pre svatova kad se sukobiše, I to dvaput, jedni kažu više; Al' kako je za ljubu

ranjen odozdo do gore, Jedva svoga što se drži dore; Ali nije ni konjicu bolje, Oboje su odnekud s nevolje, Gazili su negde oganj živi, Pa s' sokoli opalili sivi. Pravo konjik ka Mileti krače, A on skoči: „Otkuda, junače?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ne znaju da je sudija u kolevci... Na da ne čujem ni kad prvi put kaže „mama”, a majke mu nema, već negde mrtva u pustinji živi... HASANAGA: Nije u pustinji, nemo da lažeš, nego u Imotskom, u kadijinom krevetu!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

više slušao onaj smeh, kikotanje, krckanje i tovarenje tovara, samo sam jedva čekao da pređem carski drum i odem tamo negde... Počeh da se grčim. Magla nikako da se digne. Naročito se u daljinu ništa od nje ne vidi.

Spavaj tu. — Pa čisto izgura majku, zatvori za njom sobu. I majka joj ču kako ona tamo u sobi negde pade. Cele noći tako je ostala. Majka joj, preplašena, uzalud je obigravala oko nje, zvala je, molila, kumila.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

U tolikoj starosti živeći, usni jednu noć, da ima negde u svetu nekakav grad, i u tome gradu da ima jedan studenac, pa da mu je vode iz onoga studenca da se okupa i umije, da

ide, stane smerno i žalostivo kazivati sve po redu, kako ima oca stara i slepa i gluha, i kako mu je otac usnio da ima negde u nekakvom gradu studenac, i da bi se pomladio, i da bi opet čuo n video, da mu je vode iz njega da se okupa i umije; i

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

i... i... vi se, naravno, nećete ljutiti ako ja...mislim, ako vam poklonimo nešto, to jest ovde mi je u tašni, samo se negde zaturilo... Bože, čega sve nema unutra! A, evo je! To sam vam donela na poklon!

na palubu, a zatim kroz rasušene daske odlaze da se uliju u Savu, a onda u Dunav, pa u Crno more, koje se također negde uliva, samo ne znam gde, jer sam bila bolesna kada smo to učili.

Ljuljali su me u ogromnim količinama. A ako ima ičeg što ne podnosim, onda je to svakako ljuljanje. Negde oko sedme godine kažem matorom: „Dosta, bre, tog ljuljanja, dobiću morsku bolest!

Na kraju, naravno, šta bi se drugo moglo očekivati, baš kada se gosn Sule kao popravi, odmah negde posle završnog monologa, njega izrešetaju neprijatelji, ali varate se ako mislite da je on, gosn Sule odmah pao i umro;

Pronađemo se negde pred veče! I to zbog toga što matori nije stigao od silnog uzbuđenja da ispriča maman kako su ih (to nas) izbacili iz

novinama; oću da kažem (ako možete da me pratite), ukoliko mi Beograđanke imamo nekog stila, i štatijaznam, onda valjda negde mora da postoji i naš vlastiti stil u odevanju, neki sistem, oću da kažem, neki fazon kome se svet neće smejati, koji

Talasanje trepavicama i ti sistemi! Ići neprestano ulicom kao da si negde zadocnio. Biti pametan, razuman, protezati se prema guberu, studirati i olakšati roditeljima starost.

Prosto da čovek izludi! Provirih kroz kupolu — negde u tom betonskom prostranstvu, u toj prašumi najružnijih kuća u Evropi, svetlucao se i moj bivši prozor.

da se dodirujemo kolenima i svačim, pošto je vreća, kao i svaka druga vreća, bila prilično vrećasta, to jest uska. Negde, sasvim odozdo, do nas je dopirala tutnjava teških kamiona. — Pričajte mi nešto! — zamolih Mišelina.

pred kapijom, njega su pitali da li me poznaje i gde stanujem kada izgube adresu i broj telefona, a znaju da sam tu negde, on je pokazivao prozor pred kojim treba da mi zviznu ...

Mislim, čitava stvar me je presekla negde u visini pleksusa, baš tu negde. Posmatrao me je kroz dim, smešeći se. Valjda čovek ima pravo da putuje kuda hoće i

Mislim, čitava stvar me je presekla negde u visini pleksusa, baš tu negde. Posmatrao me je kroz dim, smešeći se. Valjda čovek ima pravo da putuje kuda hoće i kada to zaželi?

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Zlatna čaša sklizne s ruba iznad stola sjane duga. Strop se kruni, seni kruže. To se negde smiče uže. Ludnja li je ili zbilja: vaza, okno, stručak smilja, iza neba detelina, grah u cvetu, čuda ina, i

Palež! Pohara! Gori namastir u metatezi. Radosno slovce krepkog tropara plakaće negde o lomnoj brezi. Čuje se kašalj, težak, hroničan uljanik tutnji, paranoičan.

Još kotrlj čujem, mučenice žuta, a zdela naša negde trune, hlapi, dok jesen kaplje. - Beskućnica zjapi i gorko peče ona prljut ljuta niz koju burić dao se u Drinu...

) Svaki je kutak kolerin odmor, žarište kuge, mogući Sodom. Ruše se s dažda, negde za Gomor, sekund, minuta, odlomka odlom. Trudničke špilje vratima škripe: zavija svevuk s bodež-kadife.

(Zaneto radan daktilo-trohej rasklapa razboj, prazni kolica umornih dana.) - Negde nas odvej, pahuljo šumna, vrati nam lica. Goli, i prazni, krećemo krotko, osnove druge Božija potko!

Utrinom strnjik raspline Slova i somnabulno nevin leluja, pa se ni krvnik, pritajen negde, ne laća pera, tople bodljike, žedno što cvili, no skrajnut čeka da Kalòpera, na primer ovca, čedno izmili među

Októbar pali bregove Banata. Lekovit žamor, koji pogled pitom: trenutak leta uzrelog nad ritom. Dežura negde Majstor bez alata da srcem sluša tajni jezik Oca, dok oknom zukti izgubnica osa. Októbar pali bregove Banata.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Svraka me i sad po svijetu traži A gdje se krijem — ti joj ne kaži. CRVENI VRABAC Za šumom tajnom, čarobnom, negde u kraju neznanom, Crveni Vrabac ima dom.

„Grrrr, kud žuriš, kaži-der lovcu; možda si, negde, pronašla ovcu?“ „Idem da doznam lija sve duva — zašto jež kuću toliko čuva.“ „Eh, kuća, trice!

Divlja se svinja u njojzi banja, pospano škilji i — jelo sanja. „Hr-nji, junaci, sumnjiva trka, negde se valjda, bogovski krka?!

Veselo momci, dignite glave, vedar sam, evo, i ja, ako su ovde magla i tuga, negde nam sunce sija. Negde u svetu sve je zeleno, a sutra k vama proleća eno.

Veselo momci, dignite glave, vedar sam, evo, i ja, ako su ovde magla i tuga, negde nam sunce sija. Negde u svetu sve je zeleno, a sutra k vama proleća eno.

Negde u svetu sve je zeleno, a sutra k vama proleća eno. Kad vaša polja zavije zima, negde je leto, znaj, mislite onda na cvetne dalji, na sunčan južni kraj.

Kad bi nam toga kazala pola, bila bi puna četvora kola. Negde, na primer, na starom gazu zaglibi turski top, a nakon toga, stoleća drugog, upade pijan pop.

“ I tu se deda za leđa primi, zastade časkom pa će ti reći: „I ja sam, kanda, umoran malo, valjaće negde zeričak leći.

Šuma malena tananih breza prosipa šapat rečit, a tamo negde, kroz rosnu travu, promače Žuća večit. VIDRAN VIDRIĆ Vetar je svunoć pričao s vrbom, pustinjom neba mesec plovio,

spreman dečak osnovac, ne pije vino, ne voli novac, šećerne stvari njegov su sektor, zato bi rado bio direktor negde u selu ili u gradu, a u fabrici za čokoladu. Jedina mana — priznajem grešan — mnogo sam ješan!

Da si tamo skitario, ti bi — stomak pokvario.“ NAJBOLjI DEČAK Godine prošle, negde u maju, izgubih dečka, dobro ga znaju, najbolji beše u našem kraju.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Iznad mene se čuju žurni koraci, otvaraju se vrata negde u dnu gornjeg hodničića i topla, radosna svetlost rasipa se na sve strane.

— Tamo možete mnogo naučiti. — Kako ne! Kad odslužim vojsku, mislim da ću negde u varoši moći služiti kao lakej. — Sviđa vam se ta služba? — Vrlo je teško biti dobar lakej. — Dobro, Vaskes.

Šta je taj gradić? To je sasvim daleko, u levo od Mont Palankinosa. Kako da ga nisam video za vreme dana, negde, u drugom planu iza prvih bregova!

Ali zašto ne pođu da vide šta se događa? Čujem, zatim, takođe ljudske glasove, negde iza kuća da se, kao paprati uz visoko drvo koje čupaju elementi, skupljaju i puzaju uz veliko, strahovito kreštanje.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Više nisu imale šta da rade u zemaljskoj pustoši, a mi smo osećali da silazimo negde ispod nivoa zemlje, u vrškove trave podzemnih vatara poluohlađenih vazduhom koji mi živi još moramo da dišemo.

Apokalipsa zbilja nije stipsa nema više zaveta ugovora ni prstenske veze svi koji su nekad i negde rekli jedno ne dolaze da nas podsete da su bili u pravu Prestaju postovi prestaju molitve monaha ukida se i strogi

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

GINA: To što ti kažem! SARKA: Vala, neće mi ga majci oteti pa makar se rvali. Je l' reče da su Agaton i Simka tamo negde? GINA: Tamo, dabome!

AGATON: Ama, čekaj, brate! Ja to iznosim više onako, kao predlog. Posle možemo razgovarati o tome, pa negde skresati, a negde i dodati pogdešto. Budite samo strpljivi! VIDA: Pa 'ajde da čujemo dalje.

Ja to iznosim više onako, kao predlog. Posle možemo razgovarati o tome, pa negde skresati, a negde i dodati pogdešto. Budite samo strpljivi! VIDA: Pa 'ajde da čujemo dalje.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Sklapao sam oči. Još jedan dubok udisaj i telo kao da obamre... Negde je lanuo pas. Kao da čujem zrička; onda je umukao, pa opet zatreperio njegov šum, ali to kao da nije bio šum, već zvuk,

Otpratiće prolaznika pogledom, ne dugo, a odmah zatim okrenuće leđa, pa će nabiti kabanicu, zagledati se negde u daljinu i tako će satima ostati. Za jedno kratko vreme zvuci se nisu čuli...

Ako ima zdrave oči, a nema jednu nogu, stavi ga negde u zasedu i podaj mu mitraljez... — A šta ćemo sa onim „cvećkama“... zaraženim?

Pomislih da ih je Trailo prilikom nameštanja šatora negde sklonio, te ga uzgred upitah gde mi je ostavio šinjel i čuturicu.

Pade mi u oči samo jedan crnomanjasti, tamo negde na levom krilu, sa opuštenom donjom usnom i otvorenim ustima, kako ravnodušno gleda ispred sebe, kao da drema.

Naskoro se uzmuvaše oko susedne baterije. Razleže se komanda i ljudi kao da se slediše. Svi zurimo negde na desnu stranu. Samo konji mašu repovima i trupkaju nogama.

Kopite konja su trupkale dižući oblake prašine, i cela „kavalkada“ zaustavi se tamo negde na levom krilu, kod susedne baterije. Dugo smo čekali dok je stigao do nas.

„povečerje“... Moralo se ranije leći. Žmirkale su zvezde i škiljili varoški fenjeri, kada su vojnici ustali. U daljini negde kreketale su žabe, a zričak je i dale bezbrižno zrikao i podsećao na ona vremena kada se leškarilo na travi, sanjarilo

Samo, još jedino Petar nišandžija nije mogao da preboli. Držeći se za štit topa, išao je tako, bludeći pogledom negde u daljinu, I mislio na ženu i svoje selo.

Samo su još oficiri tiho razgovarali i zurili u mračan horizont, tamo negde prema Savi, gde su se s vremena na vreme videli kratki odblesci topovske paljbe, kao sijavice pri sušnom vremenu.

Ljudi su potrčkavali da u mraku ne izgube vezu, a municija u fišeklijama je kloparala. Zastadosmo... Negde je zagušilo. Čujemo kako treba propustiti seljačka kola, sa izbeglicama.

Jedino je Tanasije bezbrižan, objahao lafet i zaglabao klip kuvanog kukuruza koji je digao negde uz put. Potporučnik Aleksandar mi priđe i priča kako nigde nije video lepšeg naroda nego ovde. —...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Ama kao da smo se ja i vi, gospodin učo, ranije poznavali... ili smo se negde viđali, nastavi pisar, nudeći Gojka pivom. Vi ste mi tako poznati. — Učili smo gimnaziju zajedno..

I ako je dan, vladaše velika tišina u celom selu; tek po negde zalaje besposlen pas, ili grakne vrana, tražeći hrane pod ovim gustim belim pokrivačem.

Već ga sramota svraćati sudnici tako često, pa ulazi s konjem pravo u školsko dvorište, veže ga negde u zaklon, pa ide veselo u školu, gde ga Ljubica očekuje, neki put vesela a neki put neraspoložena.

Ali da znaš samo šta sam izmislio... Slušaj ! Ja već to krijem od sviju, ni Velji neću kazati, samo tebi... Tražiću negde pa granici... daleko... kakvo najgore, najusamljenije mesto, gde nema druge škole bliže od četiri časa i...

Jedne večeri sedi ona u dvorištu i čeka muža na večeru, i ako on u poslednje vreme i ručava i večerava negde na drugom mestu. Odjednom škripnuše vratnice i kroz njih uđe seljak u belim košuljama.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

BLAGOJE: Samo ti sluti! JELISAVETA: Znaš li gde je Filip? VASILIJE: Možda negde probada Polonija, možda broji talire... Otkud znam! JELISAVETA: Da opet, budala, negde nešto ne zabrlja?

VASILIJE: Možda negde probada Polonija, možda broji talire... Otkud znam! JELISAVETA: Da opet, budala, negde nešto ne zabrlja? GINA: Da mi je znati zbog čega li je pucalo! VASILIJE: Vi se niste nimalo uplašili?

BLAGOJE: Znam samo da je bio mašingever! SIMKA: Kao da je u centru. BLAGOJE: Biće da je negde između Foto Lazića i KnjiŽare Debeljević. SIMKA: Dosad je obično pucalo noću... A Gina strepi zbog Sekule?

(Prilazi koritu i nastavlja da pere veš) BLAGOJE: Biće da se to negde gladno napilo! SIMKA: Šta da pije, kad nema šta ni da jede? BLAGOJE: Nisam ni slovo razumeo!

GINA: Ja sam moje oči odavno isplakala! I ostavi tu flašu, kad ti kažem! Treba još negde pijan nešto da izlaješ! BLAGOJE: Ja, za razliku od tebe, vladam sobom! I znam šta govorim!

VASILIJE: Sve. JELISAVETA: Nesrećni Filip! SOFIJA: Zna li se gde je sahranjen? SIMKA: Verovatno negde u Krčagovu. Danas sve bacaju u masovne grobnice, poliju krečom i utabaju! SOFIJA: Znači, nikad mu neće pronaći grob!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Smrt moja zavisi od pevanja tica, a nemam ja doma, ni imena. Daleko negde stoje vite jele, snežna lica, radi njih mi je, majko, drago da si potištena.

kamenja i neba pašće, krikom, u zavejane, mlade jele, i posuće im krila, dahom našim, što će se slediti u zvezde, negde... gde nisam bio... i gde nisi bila.

Rekao sam ti cvet jedan lak ispuniće tvoje misli. Sve osmehe koji su od bola svisli, sačuvaće zrak negde u daljini. O ničeg nek te nije žao. Zato sam ti tu misao dao tužnoj goloj i beloj, neveseloj.

A rage mokre parove vuku, u kolima, ko u mrtvačkom sanduku, što škripi. Da nisi sad negde nasmejana, bogata i rasejana, gde smeh vri? O, nemoj da si topla, cvetna, O, ne budi, ne budi sretna, bar ti mi, ti.

Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala. Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga izgubismo jedno veče, znamo da, negde, neki potok, mesto njega, rumeno teče!

STENjE Danas sam bio tako veseo! A sad? Gle, jedva dišem, sa osmehom mutnim, umorno. Daleko, negde, iza škotskih obala, diže se, iz mora, modro stenje, tako grdno, tako pusto, sumorno. Ja ga se setih! Ja ga vidim!

Moja baba, Jula, othranila je mog oca valjušcima od crnoga brašna. „Daleko mi je Banat, crna košulja!“ – kaže, negde, Jakšić. Pop Mita je imao tri sina i dve kćeri.

Prvi mi se poslednji put javio pre prvog svetskog rata, sa Eksportne akademije u Kelnu, a čuo sam da je bio negde u Indoneziji, posle rata, trener konja. Njegov otac imao je kompletno mađarsko i englesko izdanje Šekspira.

Bio se oženio ćerkom prote u Smederevu i bio je sreski načelnik negde u Nišu. Bio je nekonformist, i vlada, i radikalna partija, gonili su ga, tako da je svaki čas gubio službu.

U toj nadi sam se prevario. „Nado moja, valjda nisi pena?“ kaže negde Branko. A policijski pisar Nikoljče u Beogradu: „Neki Branko, da odmah u policiju dođe!

Međutim, taj kritičar se nije bio zadovoljio time. On je tvrdio da sam se ja protiv tih svetinja bunio tamo negde oko godine 1916. Hteo je da kaže da sam Austriji služio. Imao je pravo. Čitalac je video kako.

Pomislih: gle, kako nikakvih veza nema u svetu. Eto, taj moj drug voleo je tu ženu, a ona je ostala negde daleko u nekoj zavejanoj kući, sama, u Tobolsku. Ništa ne može da se zadrži. I ja, kud sve nisam išao.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Gde je i kad je ovo bilo, to se, mislim, ne tiče ni vas, ni mene. Glavno je da vi meni verujete da je ovo bilo negde i nekad u nekom kraju, a to je dosta.

malo-pomalo, oslobodih se te strašne zablude, i sad tvrdo verujem da je sve ovo što ću sad pričati bilo i moralo biti negde i nekad, i da ja to nikad i ni na koji način nisam ni mogao izmisliti.

Neće da paze, no će tako negde da istrešte oči u jaruzi.” Uzme dete drvo u ruke, a ona bi, grešnica, na to progunđala: „Padne s drvetom, pa, kako je

” Ode ko iz kuće da se kupa, a ona čitav čas pre polaska gunđa po budžacima: ,,Prokopala negde voda pa, tek, samo dok se omakne u ambis, hajd', pa posle da bude kuku lele, al' dockan! Huuu!...

Otac mu bio majstor, ali poslednji čovek, a on otišao u školu, mlatio se negde po svetu, pa došao natrag i započeo da mi priča: treba ovako, treba onako, pa ne znam uređenje, pa zakoni, pa ustav, pa

Javno mnjenje dobi satisfakciju, a nijedna se više pesma mladog pesnika ne pojavi. On se negde izgubi i niko za njega ništa nije mogao saznati. — Šteta, mlad čovek! — govorili su. — Pa i nije bio rđav čovek.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Deblo joj već orapavilo, po negde nakljucnuto sekirom i tu počinje da truli. Grane debele a kratke, pa popuštale vitke mladice, koje se pregibaju od

»Posle Arkadija... nema Luksemburške dinastije. Kakva Luksemburška dinastija? Nje nema u Vizantiji; ona je tamo negde... ta, ko će to znati, i šta me se to tiče... Glavno je: posle Arkadija«... — Dakle?

to je tako nešto nejasno, tamno, nepoznato... U ostalom, samo to ime nije mu nepoznato; on se seća da ga je negde čuo i možda čak i pročitao, ali s kojim narodom i događajem stoji u svezi — to nije u stanju ni iz daleka da odredi.

Jedan radnik provuče prazna kola od prtljaga, ostavi ih tamo negde među šinama pa ga nestade... »Kažem ja njoj, misli Živko hodajući, da se ne kreće po ovakvom vremenu.

Samo mu pred očima proleću neki svetlaci i u mislima stoje samo oni, njegovi najmiliji, koji tamo negde u ravnom polju na ovoj studeni, možda leže razmrskani, pobijeni, mrtvi. »Šta je ovo ?... Ne može biti!

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Pa ona sad kaže: dosadilo joj, i otišla od mene, kao da će negde naći bolje. Nego tako, ženska pamet! Pa otišla pravo u advokata, te tvoj gospodin tuži mene za tešku povredu i sad me

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

je morala naposletku da bega iz očeve kuće i da bega u svet, a mladog kancelistu naravno da su već pre toga premestili negde bestraga daleko. Morala je, dakle, da bega, jer se i sam rođeni otac poveo za maćijom.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Ulica je pusta odavde do Tahita. To je vreme kad se čak i tramvaji negde skrase I kad besposleni vetar po vrtovima skita. Nogu pred nogu, pa sve preda se.. Izgleda, nečega seća se...

Koje ukršta hitro, sve hitrije; Do podne obigra sve birtije, Pozdravi lenštine najznamenitije, Raspita se da se negde nije Dogodilo kakvo važno zbitije...

Sretnem li ga negde, pre podne, Iz glave mi odu misli nezgodne: Da, vredelo je doći u svet Da se s njime doživi susret!

Al čini mi se da znam šta mu je: Zaljubljen je, tako mi Boga, Iako ni sam ne znam u koga! Jer ima negde jedna mačka, Svetla i dobra ko igračka, Sa očima ko dva maslačka, Ah, tako lomna, i slabačka, Čista ko ljubav prva,

Jer ima negde jedna mačka... BALADA O ODBEGLOM MAČORU Deco, tužan sam da bi mi srce moglo pući: Sedam je godina jedan

po ivici Šume miču se klizavi svici — Zvezdani insekti, punoglavi, Petrolejske suze u travi; Popac, na stazi, tu negde, sleva, Naizmence sa sobom peva; Dok roj komaraca iznad mog doma Lebdi kao nacrt atoma.

Vrba je po prirodi uporna i zadrta: Čim negde oseti vodu, sama se kraj nje nacrta. A kad se jednom kraj bare il kraj reke namesti, Više se ne miče, ko Vaclav sa

Da mi je preplivati Studenicu Da ukradem jednu lubenicu! Otrčao bih negde u goru, Pojeo bih joj čak I koru! DINjE Iz deteline ledene, sinje virkaju lubenice i s njima dinje; zategla

preliva dunja; taj sjaj: sve mesečine u nj se sliše, sjaj, al i miris, jošte više, koji nas, uvek iznova, seća da negde — van zemlje — postoji sreća, i da smo, pre no što smo na zemlju pali, sve već videli i sve znali.

Leva, na ulici, gorko pati: Ne ume kući da se vrati; I desnu čeka kraj neslavan: Zabaciće je negde na tavan. Pazite, zato, na rukavice — Ne rastavljajte najbolje drugarice. OLOVKA Davno je bilo.

Dok ne ciknuše: „Ko to?” „Šta to?” Zaglibivši se, cele, u blato. FURUNICA JOGUNICA Negde, u najmanjoj od svih ulica, U radnji limara Petra Boboša, Dugo je živela jedna furunica, Furunica ne veća od doboša.

” Pođoh u grad, u najmanju ulicu, Sa ušteđevinom od deset dinara, Rešen da negde kupim furunicu. Tako natrapah na starog limara. — Molim, imate li kakvu furunicu? — Kako da ne! Evo! Najmanja.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Skup— ljen je dragocen materijal koji je sve više dovodio Šmita, do uverenja da plodište jegulja treba tražiti negde u blizini Sargaskog Mora.

Došlo se dosta brzo do pouzdanog zaključka da se evropske i američke jegulje plode negde u Atlantskom Okeanu, severozapadno od Azorskih ostrva, počevši od kojih je bio zagubljen trag odraslim jeguljama koje su

Sve su one imale ispod 30 milimetara dužine, što je potvrđivalo zaključak da se negde na tome okeanskom prostoru moraju nalaziti plodišta jegulje.

Pesnici su prihvatili tu ideju i stvorilo poetsku legendu o brodolomcu koji večito pliva po okeanskim dubinama, negde između površine i dna mora, ne mogući nikud, dok traje sveta i veka, stići na dno.

Rakić, Milan - PESME

DRAGIM POKOJNICIMA Verujem da negde van našega kruga, Van granica zemlje kržljave i sive, Pod večitim sjajem nepreglednih duga, Vaše drage duše kao nekad

sprema, Pa dok iz daljine grmi gradska jeka I zabave puste što nize čoveka, I bučno vesele tajanstveno huji, Zapevaće negde skriveni slavuji, I priroda cela zašumeće strasno, I pola, i gore, i bašte, i vrti, Sve što u njoj živi pozdraviće

Tišina. Samo, tužno i očajno, Jeca ko dete cigansko ćemane. I dokle pesma polagano trne I tone negde, nevešta i bona, Starinska pesma mnogih miliona I dok po nebu kruže senke crne, Eto se bude iz prošlosti gole Spomeni

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

A kada bi, i posle tolikih grdnja i psovki, čuo kako je opet sa nekim begovima negde načinio kakav lom i čudo, i u zoru kući došao on tada ne bi zvao njega, sina, već nju, mater. — Ču li za onoga?

da će ih on sasvim napustiti, ako ne javno a ono bar tajno; da će, nikako ne dolazeći k njima i ne javljajući se, tamo negde svršiti, čak i navlaš, i nasilnom smrću umreti, da bi time i pred njima i pred svetom zabašurio pravu istinu...

Okolo, iza ravnica, kroz magle, već su se ocrtavala bila. Iz njiva i bašta dopirao miris trule trave i korenja. Tamo negde daleko, oko reke, čulo se šuštanje vode i po koji cvrkut probuđenih tica.

nije gledao ni kako mu je bila kolija pala, te on ostao go u košulji i gaćama, ni kako mu jedan opanak ostao tamo negde | u dvorištu, nego, otvarajući krila, a od straha ne znajući šta da govori, on poče konju: — O, alat! Ja, alat!

oni bili opšiveni novom, skupocenom postavom, dok ostala leđa iznutra, cela postava, sva je bila stara, masna; pa čak negde i bez postave sa poispadalim pamukom.

On, Marko, nije mrtav, ova kuća nije u varoši, među svetom, nego kao negde daleko, na nekom žutom pesku, usred neke pustinje i sve se to spaja u jedno, i sve, kao nešto živo, zajedno sa

Odmah se zbog toga izgubi ona oštrina uglova sobnih a negde i napuklost i otvori od vrata i prozora. Sve postade mekše, toplije i ututkanije. Cela kuća dobi drugi izgled.

Pandurović, Sima - PESME

Ni dah poći nije pirn’o. Ti ne moraš, kao mati, U toj tami Bditi, znati Da smo sami, da smo sami. Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte.

Svaki od njih noćas staće, Prstom lednim Zakucaće Na vratima tužnim jednim. Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Ti si to negde ukrao.” Najposle otac da bi ih umirio, reče im: „Znate li šta? Idite još jedan put u svet, pa koji donese lanac da se

nje zlatan lanac, oni se svi udive, pa starija braća skoče nanj, gotovo da ga ubiju: „Ti ćeš našu kuću oboriti, ti si to negde ukrao.

U tolikoj starosti živeći, usni jednu noć, da ima negde u svetu nekaki grad, i u tome gradu da ima jedan studenac, pa da mu je vode iz onoga studenca da se okupa i umije, da

ide, stane smerno i žalostivo kazivati sve po redu, kako ima oca stara i slepa i gluha, i kako mu je otac usnio da ima negde u nekom gradu studenac, i da bi se pomladio, i da bi opet čuo i video da mu je vode iz njega, da se okupa i umije; i

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

SLIKA 119 VII SLIKA 138 ČUDO U „ŠARGANU” LICA IKONIJA, vlasnica privatne kafane „Šargan”, negde na beogradskoj periferiji; udovica, držeća, u svemu iskusna GOSPAVA, drži radnju za otvaranje rupica; u slobodnom

I to dogurala sve do četvrtog meseca! CMILjA: To je Boga mi prilično kasno! SKITNICA: Uapse me baš negde pred venčanje. Principijelno neslaganje, takva su bila vremena. Dobio sedamnes meseci, odležo petnes.

CMILjA: Jesu ga barem uvatili? JAGODA: Nemote da ste naivni! Prefrigano je to! Zdimio, i to negde Karađorđevom, pa Sremskom. Upamtila sam mu lice za ceo život! Ovako mi se urezo! Svaka crta! Markantan!

Zaringlaš se triput, pa opet nisi sigurna! Da nije bilo sveta i milicije, sad bi vam ja plivala negde u Dunavu, silovana i zadavljena! (Izlazi) CMILjA: Kako ću ja noćas po mraku sama do Repišta?

TANASKO: Goskapetane! Ovaj što prođe mnogo mi izgleda poznat! Ja kanda sam ga već negde nekad video... MANOJLO: Ne prekidaj me, vidiš da rekognosciram! Kačanik, Vranje, Vučje, Gabrovac, Stalać...

SKITNICA:: Samo da se pozdravim, putujem noćas. IKONIJA: Opet negde da tražiš Vukosavu? SKITNICA: Digo sam ja ruke od Vukosave! IKONIJA: Ne mogu da se načudim kako te prošlo!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Bog i[h] znao otkud izniču i proizlaze; valja da se i oni, zar, negde plode. Lete jedan za drugim kao gavrani, pak sve istražuju gdi je ko umro; ni na onom svetu duša čovekova od nji[h] s

Kako je njemu odveć milo mnogo čitanje, on zadugo u [H]opovu mesta neće zgrijati.” Ja sam među množestvom u sali negde u bužaku stajao i slušao ovo govorenje. Nisam se mogao načuditi što je ovim ljudma. I mitropolit iste pameti moga starca!

U Kotari, negde oko Nadina, namera me nameri na nekog Spiridona Torbicu Dragovićanina. „’Ajde, krašani“, reče | mi, „sa mnom u Plavno.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Niz tebe sav krvari Medved sa vencem od inja I slepe slonovi stari. Prepun si zmija, majmuna. Dok negde u dnu tek tinja U setnom snu zlatna kuna. NITI Jednom nas tu, gde nas ima, Neće biti.

U gusti sneg? U pusti vrt? Pasti u meki bolesni san Kao na smet, pod led, u smrt? Kuda pobeći sa ovog dna? Visoko negde? Još dublje? Gde? Evo već teške ruke sna Pribijaju te kocem za tle.

KULA NA PESKU Nije li kasno (sati jutra idu) Dodati opet neku reč toj hrpi Reči, što leži odavno u krpi Korica, negde na rafu, u zidu?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Često bi noću zaplakala u brizi za njim što je negde daleko u svetu, tuđem i mrskom, u svetu druge vere i drugog govora, misleći da je gladan, bolestan, kad zime dođu da

U ovoj krčevini smirio se negde i moj deda. Luka Došljak. U Beogradu, na groblju, i ja ću biti došljak. Na sredini groblja stade, kao umoren tiskanjem kroz

“ Nećeš više. Kafana je bila puna crnih šubara kroz koje je on propadao negde dugo, dugo, pa je grmnuo iz tog mekog crnila: „Nismo mi prijatelji! Posle izbora odžak ću da ti preturim!

Krov svoj da imam. Pa da negde ženu nađem. Otkako sam se rodio, spavam sam. Pravo je da i mene neko ugreje. Radi toga služim.

Istukao je zato što nije mogao da joj kaže. Ona će, sigurno, s njim, sada, dok je on ovde. Naći će se oni negde. Zašto je nije ubio? Tako bi se sve svršilo. Pa se svukao i legao u krevet. Smirio se. Boli ga... glava.

Vrisak je zamukao negde u korenu dojki. Jednom rukom susretao je kratke zamahe njene srdžbe što je jači, a drugom jurio po toploj i kosoj

Stegnu vilice, kao da se budi negde gde nije zaspao. Sam. U praznoj ćeliji. Ćelija je u njemu sada, uglavljena između rebara, nalegla na stomak i pritisnuta

Kučići su joj i hleb jeli i vodu lokali. Kad krdžalije pobacaše kole s ljudima negde da niko nije znao gde, ona je dva dana lunjala za grobom, pa, kako ga nije našla, vratila se i sela kraj rupe što

Kad dorastoh da se na konja popnem, on mi ispriča da mi je mati od žalosti za ocem poludela i izgubila se negde. Niko mi nije rekao gde joj je grob, a ja se nisam ni raspitivao.

Biće nešto i za seljački svet. Brže od knjaževa, poče vlast da se menja. Ljudi ni ovamo, ni onamo. A negde se mora. Sad si gore, pa si dole, danas jesi, a sutra te niko ne pita.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Imam levu! — dečak stisnu zube i nastavi da dele sve Dok se na istočnom rubu neba ne javi mesec. Negde pred zoru majci se učini da dečak sa nekim razgovara. — Ne daš se? — svađao se s nekim koga ona nije mogla da vidi.

A onda dođi po njega! — patuljak se nasmeja, ali tako tiho da se dečaku učini da je vetar prošao kroz trave ili negde u daljini zažuborio potok. — Više nikada nećeš biti gladan! — kao kap rose patuljak skliznu u paprat i nestade.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Polako je odlazio iz sebe a svuda je bila svetlost. Opet je lebdeo i kao da je, negde ispod, video kapiju jednog grada. Ocećao je da je tu kapiju, nekad, poznavao i osećao je da mu je, nekad, značila.

ostaje samo koža, suva i nestrpljiva pod žmarcima, ostanu i zapeti mišići, u dosluhu sa onom napetošću koja je sva negde unutra.

Tu gde je sada njegova ulica, negde blizu raskršća Simine i Dobračine, još ne na strmini, Dobrača je zastao, sam, u dvorištu rabatne turske kuće.

dalje je prepoznavao: sedeo je na ulazu u nečiju staju, prsti su mu doticali slamu, ovlaženu i prisnu, ovce su bile tu negde, na čakšire, prosenjene na kolenima, padala je toplota.

Uvek u putu a sluha izoštrenog za promenu, očekivao je da će, bar negde, otkriti preimućstvo drukčijih moći. Ali, ne: kao da su svi koje je susretao bili saterani u isti strah sa mnogo

su optuženi da su u austrougarskoj monarhiji pripremali ustanak koji je trebalo da izbije u turskoj imperiji, istina negde na dnu, u Grčkoj. Bili su optuženi za veleizdaju a Evropa se zanimala.

Drugo: da su zatvorenici u Kuli proveli gotovo mesec i po dana iako nijedan dan više nisu videli. I treće: da su negde pred kraj juna, koji je te godine bio prozračniji nego ikad, svi poubijani noću, iznenada, brzo i tajno.

Svetlosni treptaj je uzmicao ali ne natrag, ka njoj, nego negde pored, u provaliju. Miloš je gledao Ljubicu, a ona je osećala da je ne vidi: ili joj se to samo pričinjavalo?

Nije bila sigurna ni kome je ona, osim svojoj deci, prijatelj. Negde sasvim daleko bila su ostala ona vremena kad su svi oni, oko Miloša, bili povezani čistijim poverenjem.

što se, posle propasti Prvog ustanka, nadvila nad Srbiju, Miloš je predložio Ljubici da je, sa decom i majkom, skloni negde na stranu a on će ostati, sam, da hajdukuje.

Postao je svestan te senke kad su ga prvi put, negde krajem septembra, izvezli na izlet u Košutnjak, do Hajdučke česme, i kad je ugledao vodu što ističe ispod zelenila sveg

Svi su ga odgovarali od tog ludog nauma, ali je on slušao u sebi izazove neizvesnosti: morao je da hita, negde ga je u toj belini, predosećao je, čekala neka poruka.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

nebo raspaljeno sija, i crveni reka od večernjeg žara; Još podmukli požar kao da izbija Iz crne šume starih četinara. Negde daleko čuje se gde hukti Vodenički točak promuklijem glasom, Al' nad dolinama dok još nebo bukti, Cvet vodeni već je

Opet jedno veče... I meni se čini, Negde daleko, preko triju mora, Pri zalasku sunca, u prvoj tišini, Tužna u senci smaragdovih gora, Bleda kao čežnja,

Samo, - u tmini, polumraku lednom Vidi se negde slabi zračak plama u tihoj vili. U prozoru jednom, Kroz vreže ruža, i za zavesama, To gori svetlost.

V. Ilić LVIII SOK U širokom hladu palmine lepeze Leži lepa Naksis. Podne je vrh Nila. Jato lasta negde prevrće i veze; I vazduhom toplim razleće se svila. Nil prastari, zelen, s iznemoglim dahom, Odilazi tromo.

Pa dok iz daljine grmi gradska jeka, I zabave puste što nize čoveka, I bučno veselje tajanstveno huji, zapevaće negde skriveni slavuji I priroda cela zašumeće strasno, I polja, i gore, i bašte, i vrti Sve što u njoj živi pozdraviće

Trava puna rose... Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen.

Dučić LXXXVIII SAT Dan bolestan, mutan, nebo neprozirno. Nad bezbojnom vodom mir večernji beše. Časovnik nevidljiv negde izbi mirno; Tad potonje ruže lagano pomreše. I kad opet izbi - s topola se rasu Zadnje mrtvo lišće.

Pučinu gledam neba bistru, plavu, Dok ranâ pčela negde blizu zuji. A sunce lije, toči zrake vrele; Pod žarom im, ja sanjam usred jave; I pred sobom već slutim voćke zrele, I

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Smestih svoj recipijenat u četvrti sprat i ponovih svoj opit. Ovoga puta voda se ne pope do recepijenta, no zastade negde u cevi“. „Do koje se visine ona popela u cevi?

To mora da je bilo negde u Beču! Rasklopih plan te varoši, kako je ona izgledala u dobu moje mladosti. I zaista, u njenom trećem kvartalu

„Stvarna istina“, odgovorih mu, „leži, kao obično, negde u sredini. Dok su Jezuite gospodarile našim školama, bio je i naš Univerzitet u nekim naukama vrlo nazadnjački, ali

Očekivao sam da ću njeno rešenje pronaći negde u arhivu Zemljine istorije. Počeh da ga preturam i tek onda jasno uvideh kako je taj arhiv nepotpun, sličan knjizi iz

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I ne samo rukopis nego sam pogađao unapred i samu sadržinu pisma. U Vujanovcu, jednoj maloj okružnoj varoši negde dole, imam najboljeg druga iz detinjstva, mladosti i ratova koji me, ne znam već po koji put, poziva da mu odem u goste.

A posle, svaki ode na svoju stranu, sem kuma kome voz beše umakao Dok se negde bavio. Oh, a nekoliko trenutaka zatim, kad sam se našao sam u kupeu voza koji me je nosio za Beograd, sećam se kako

Ajd' recite sami. U svakoj kući oficir, je l' te? Jedna kuća, brate. Stâri pospe, deca pospe, a negde je i bez dece, nema govora. Tu ti je jedini Gospod Bog svedok.

okopilila se i ceo svet zna da je apotekarovo; i on se sad ženi drugom; a kad je policija došla da traži dete što je negde bačeno ona lično služi policiju kafom, smeje se i zanima s policijom. Pa i vlasti nisu kao nekad, nema govora“...

— A napolju vetar besan, lud. Mislio sam, podići će i odneti i mene i ambar i celo Slance, i baciti nas tamo negde preko Dunava, na austrijsku stranu.

— A-la! — Učinilo mi se, gospodo, da sam pao negde kroz patos, u podrum, ambis, pakao, šta li, i tek kad me ona pozva: „Pođi“, pa lagano, na prstima, izađe iz sobe, ja

pogled sudari sa pakosnim komandantovim pogledom ja videh moga Boga, ja sam bio načisto da ću koliko sutra zaglaviti negde pešački rov. Ni pomisliti nisam smeo da izađem za seljankom. I tako prođe noć u najvećim mukama.

opomenu zveket gvožđa na nogama i onda se najedanput sruši u nemoćnom besu, pa obamro klonu i oseti kako opet tone negde dole u mračni bezdan pun maglovitih, zamršenih slika.

A kad je opet nešto svanulo u svesti njegovoj, ćelija nije bila sasvim mračna i svitanje jutra gonilo je negde užasne noćne vizije.

odobravao i govorio za njim i kazao da poznaje, nego šta, sve one bestidne učesnike, a da je onog označenog dana bio negde oko parlamenta skriven i očekivao rezultat te da, u slučaju promašenog atentata, sam, baš on lično, Petronije Svilar,

pa se strašnim treskom slomila i on kao pao, stropoštao se i uglavio ugodno između dve grede i tako uklešten ostao negde dole, duboko, u ponoru, sam, ali u prijatnom nekom osećanju i ugodnosti.

Onda je najedanput ugledao dole, negde na dnu varoši, velike odžake fabrika i instinktivno tamo pojurio. A hučna reka onog sveta ostala je za njim, bučala,

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Odjedared zastane bled kao smrt, stane da sluša s napregnutom pažnjom: učini mu se da tu negde u blizini zasvira truba, ali baš prava vojnička truba, samo malo tanjega glasa.

Uhodu poslaše da se prikrije negde oko kuće, da bi mogao paziti šta se tamo radi, a za njim poslaše jednoga od onih mladića, da se prikrije u kukuruzu,

Neće grliti pljosku, kâ ovo ja i ti, no đevojku zrelu kâ puce. — Ti si se, more, negde nakvasio! — reče Vujo, pogledavši ga malo bolje. — Od muke, moj starče, nije od zaludnice.

Trebalo je, dakle, naotimati — »zaraditi«, kako on mišljaše — što više, pa se posle negde skloniti i proživeti mirno. A da bi mogao zaraditi, trebalo je prethodno da zajazi stotinu drugih strana; trebalo je

— Čim svane, krenuće se ceo srez osim naših sela... još sinoć su svi skupljeni i sad su tu negde blizu. — Hoće li svi pravo ovamo?

— Ja ću vas samo pratiti, a vi vršite vaš posao bez mene. — Pa šta ćeš ti za to vreme da radiš? — Ništa, čekaću vas negde u potoku ili u šumi. — A, tako bi i moja baba, da je živa, mogla hajdukovati... — Stoj !

— Znaš da ćemo da se sklanjamo, da se negde nastanimo, pa da živimo... U taj mah nešto šušnu više njihove glave. Oni ne opaziše, ali Pantovac lagano podiže glavu

Imali su, dakle, još samo dva načina: ili da opet udare rekom, gde su mogli naići na poteru, ili da se zavuku tu negde u šibljak i da ćute, pa, ako ih opazi potera, da skupo prodadu svoje glave... — Šta ćemo sad?

Jedan mališan sa vrha brda, više kuće, dovikuje majku i javlja da ne može nigde da nađe jagnjad, koja su se pozavlačila negde u paprati.

Na licu mu ne beše ni brkova ni obrva, već namesto njih stajaše crna gar, po negde obrisana, te pokazuje ia tom mestu tragove plamena.

Zora već zabelela, a on, posle ovolikih zločina, još nije ni trenuo. Morao se negde odmoriti. Posle kraćega dvoumljenja ode k Jovu.

— Badava, svoje pa svoje! — Znaš... ja sam mislio da nakupim mnogo novaca, pa da pobegnemo negde daleko, da iskočimo iz Srbije... ali sad vidim da ne bih mogao... Nisam znao kako je to neobično.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad junak srete ovoga čoveka, zamoli ga da ga negde sakrije, jer ga neko goni. Ovaj ni pet ni šest, odreši široke čakšire, pa ga sakri u njih.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Gde nema zala. Sa zanosom nekim Ja često idem iz tužnih dolina Negde, daleko, sa zvucima mekim, I tu smo srećni ja i violina.

Vazduh mokar pao. Neba nigde nema. Možda je propalo. Elementi strasti negde se još bore. Možda je i sunce ropstva nam dopalo. Znam, tog jutra zemlji nije bilo zore.

A nebo uzele planine oblaka, I ničeg nad glavom do litica goli'? Kroz noć glas prigušen kreće se iz mraka: To se negde roblje za nas Bogu moli.

tama širi i po njoj se kreću Neke senke što se, ustremljene, nagle I prilaze, vuku, u povorci sleću; Ne vidi se ništa, negde nose magle. I, kostiju, krvi k'o da sada nesta! K'o da sve iščeze neosetno minu! Zar ničega nema?

Sve se dosad preživelo. Nema više Ni vremena ni potrebe da se strada. I dok negde strašno liju teške kiše, Sad sudbina, kao majka, sa mnom vlada. I sad mi je dobro, tiho, i sve tiše.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Znao sam da ću stradati ako ne uspem. Sada sam osetio da je bitka dobijena. Negde duboko u svesti nalazilo se rešenje, ali još nisam mogao da nađem način da ga izrazim.

sliku svoga dragog prijatelja, pod uslovima za njega vrlo čudnim, pošto ga je samo malo ranije sreo na ulici ili video negde njegovu fotografiju.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Veliki Medved, Severnjača i Mlečni Put su nam služili kao kompas. Znali smo takođe da negde duboko u noći, kada čujemo slabačak zvuk crkvenih zvona u rumunskom naselju, oko četiri milje istočno od nas, preko

Kristijan je još bio u Klivlendu, ali me njegov otac dočeka raširenih ruku i obeća da će mi negde naći posao. Nije prošlo ni nedelju dana a on me zaposli u poznatoj Tvornici dvopeka u ulici Kortland.

Ali jednog dana Fred stade na ”ludi kamen”, oženi se i izrodi mnogo dece, negde u Džersi Sitiu. - Danas je - nastavi Džim - Fred po svojoj pameti na onoj istoj poziciji na kojoj je bio i pre dvanaest

Bližio se letnji raspust 1879. godine. Znao sam da će svi moji prijatelji sa Akademije u Njujorku i iz Bruklina otići negde u unutrašnjost. Nije bilo nikakvih razlop da ostajem u Bruklinu, osim mojih obaveza prema dobrom doktoru Šepardu.

uveravali da je sada suviše kasno očekivati da ću naći mesto za stanovanje u nekom koledžu i da smeštaj treba da tražim negde u gradu, najmanje za jednu školsku godinu.

Mekmilenova koliba bila je veoma skromna kuća koja se nalazila negde na pola puta između Koria i vrha planine Gout Fel Mauntin, najvišeg vrha na ostrvu Aranj.

- Da li si ikad video skromnijeg, misaonijeg i produhovljenijeg čoveka negde na svetu? - upitao me je Nikola. Ja sam mu priznao da nisam. - Onda prestani da govoriš o pruskoj nadmenosti!

Na jednom od ovih sastanaka, negde krajem 1887. godine, prisustvovalo je mnogo naučnih divova univerziteta i Helmholc je bio predsednik.

Pre toga, teorija je u svoj kompletnosti postojala, ali se nalazila negde na visini, na nebeskim visinama Faradeja i Maksvela.

Istina prirodnih nauka nije hladna ukoliko vaša duša i srce to nisu. Negde u svakoj činjenici prirodnih nauka postoji žar koji ćemo osetiti ako pravilno razumemo poruku koja nam se otkriva.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Najednom vetar plaho du'nu i podiže hartiju i drugo smeće. Ono šušti i kotrlja se dok se negde u zaklonicu ne uvuče i smiri.

Zvižduk i šuštanje gdekojeg suhog lista gubi se negde u visini, praćen tugaljivim hukom noćnog vetra što čak do srca dopire.

Kad je napolju vedro, naziru svjetliju zraku što odozgo s prozora k njima dolazi da im navijesti da je nad njima negde javilo se sunce i — želja ih za njim vuče.

Ma samo da mi ga je vidjeti! — zaključi i, pobojavši se kiše, obaziraše se uokolo da se negde zakloni. A bilo je i vrijeme, jer nad pučinom i kopnom pade rani jesenji suton, vrhovi posuriše, a u dubravama već je

Pa pučina negde prostrana, pusta, negde tesna kao reka iz koje kao da niču ostrva, školi...I pusti rati zadrti u more, okićeni belim

Pa pučina negde prostrana, pusta, negde tesna kao reka iz koje kao da niču ostrva, školi...I pusti rati zadrti u more, okićeni belim peskom, penom....

Devojka svrne pogledom drugamo. Činjaše joj se kao da se probudila iza sna i sada gleda ono što je u snu negde gledala.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

„Pesnik je sin harmonije“, a onda odmah dodaje: „njemu je dato da igra neku ulogu u svetskoj kulturi“. Tu je negde i većma uzvik i želja no što je gola konstatacija Andreja Belog: „Sva kultura je izrasla iz pesama i igara“.

U Enciklopediji likovnih umjetnosti zagrebačkoga Leksikografskog zavoda ističe se tako da su se negde od petoga veka posle Hristovog rođenja uz razumljivo poštovanje ikona počele širiti i – očito se misli da su nerazumne –

Prekida, diskontinuiteta negde ima manje, negde više. Srpska književnost ima u svom razvoju vrlo oštre lomove i dugotrajne prekide.

Prekida, diskontinuiteta negde ima manje, negde više. Srpska književnost ima u svom razvoju vrlo oštre lomove i dugotrajne prekide.

jula 1820. g., u sedam časova izjutra, polazila iz Beča za Zemun, i svakako da ju je u to vreme i negde na tome putu i zabeležio; pesmi je naslov naknadno dao, a štampao je u stihu 6: A zvezdama m. Zvezdama se.

kao da su goleti, „užasnim zbiljama“ u kojima se živi: Oči će ti zauvek ostati zaražene Užasnim zbiljama koje si negde živeo, I kojima ćeš opet pošumiti Sve provalije sna, Još pre rođenja – zalud za spas tvoj – od beskraja obnažene.

Tu negde i započinje novi jezik poezije. Taj jezik očito izmiče pojmovnome shematizmu koji vreme strogo deli na prošlost, sadašnjo

Prekida, diskontinuiteta negde ima manje, negde više“ – piše Petković u završnici svoga moskovskog referata: „Srpska književnost ima u svom razvoju

Prekida, diskontinuiteta negde ima manje, negde više“ – piše Petković u završnici svoga moskovskog referata: „Srpska književnost ima u svom razvoju vrlo oštre lomove i

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Bolje bi bilo kada bi on požurio da nam javi šta je novo. Ali, dabome, on se zavukao negde u kafanu. (Seti se.) Čekaj... gde su karte?...Ti si ih sinoć razmeštala. DARA: Eto ih u fioci.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

poređani uz kućni zid jednako kleče ili leže: „On, Marko, nije mrtav, ova kuća nije u varoši, među svetom, nego kao negde daleko, na nekom žutom pesku, usred neke pustinje, i sve se to spaja ujedno, i sve, kao nešto živo, zajedno sa

Odmah se zbog toga izgubi ona oštrina uglova sobnih, a negde i napuklost i otvori od vrata i prozora. Sve postade mekše, toplije i ututkanije .

bi se dalo pokazati kako se s kraja na kraj Dnevnika o Čarnojeviću kroz neposredno datu ravan pripovedanja probija - negde jasnije, negde prigušenije - još jedna ravan.

kako se s kraja na kraj Dnevnika o Čarnojeviću kroz neposredno datu ravan pripovedanja probija - negde jasnije, negde prigušenije - još jedna ravan. Ova druga, da se poslužimo prostornom slikom, smeštena je ispod one prve.

258 I za drugog brata, Vuka Isakoviča, takođe postoji simbolička veza između golubova (ptica) i zvezdanih nebesa: „Negde, kao i taj snop sjaja što je stajao na vrhu voćnjaka, iznad varoši , sa zvezdanim nebesima za sobom, u tami krovova što

jednim tajanstvenim osmehom”; (2) „Bilo joj je ravnodušno da li će to, / na neki način, / doznati čak i muž, / tamo, / negde, / daleko, / u svetu”; (Z) „Prazno je dakle bilo, / pred njim, / zauvek, / i uzaludno, / za njim, / sve što beše

Zamislimo da su nam date dve ovakve rečenice: (1) „Bilo joj je ravnodušno da li će to na neki način tamo negde daleko u svetu doznati čak i muž”; (2) „Bilo joj je ravnodušno da li će to, na neki način, doznati čak i muž, tamo,

daleko u svetu doznati čak i muž”; (2) „Bilo joj je ravnodušno da li će to, na neki način, doznati čak i muž, tamo, negde, daleko, u svetu”.

Sve skupa uzeto otvara put raznoličnim sintaksičkim ponavljanjima, koja inače nalazimo - negde više, negde znatno manje - u svima vrstama stihova, ali ne i u prozi.

Sve skupa uzeto otvara put raznoličnim sintaksičkim ponavljanjima, koja inače nalazimo - negde više, negde znatno manje - u svima vrstama stihova, ali ne i u prozi.

prema početku rečenice (tačka računanja je prirok „doznati): „Bilo joj je ravnodušno da li će to na neki način tamo negde daleko u svetu doznati čak i muž”.

poredak bio preokrenuo ovako: „Bilo joj je ravnodušno da li će to, na neki način, doznati čak i muž, / tamo, / negde, / daleko, / u svetu”. Slično se može postupiti i sa prvom navedenom rečenicom.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Međutim namršteni harambaša upre pogled iznad njih negde u daljinu, pa se duboko zamisli, a rukom se igraše sa golim jataganom, po izgledu samo da naredi da mu poviju Spasu

Miljković, Branko - PESME

gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost žuta negde u visini čuva otisak tvoga lica. Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica.

Mrtva je a negde još traje dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada U pustinji si što u praznoj svetlosti raste dok u

su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okreće oko svoje smrti negde ispod zemlje zri tišina zla Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se

IV POČETAK PUTOVANjA Šta je to što se u dnu pesme krije Kad isti dar negde je jutro a negde noć mira? O daljino sna gde jug vlašiće svira Skrij me od slepog kamena koji u nebu bdije.

IV POČETAK PUTOVANjA Šta je to što se u dnu pesme krije Kad isti dar negde je jutro a negde noć mira? O daljino sna gde jug vlašiće svira Skrij me od slepog kamena koji u nebu bdije.

) Neizdvojen pojavom još niko nije Otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima Vrati mi dan ako ga negde još ima Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se zmije.

sklopljenog oka gde ni jedan cvet nije uzaludan niti izmišljen ona mi ispere glas i smiri ga, pesma bez reči pošao sam negde a udaljavam se o vodo Ti si glas ptice posle ponoći vremena anđeo s dvostrukim licem i potaja daleko iza svetlosti

Krakov, Stanislav - KRILA

Sedi major je igrao sansa sa Duškom i potporučnikom Milovanom. Ovaj je stao da pretura po džepovima, i odjednom — negde je blizu grmnulo — sa trgnutom rukom izletela je i kutijica. Providne, žute kapsule se prosule po zemlji.

Svako je u njemu osećao budući delić sebe. Na sve je pala noć i poderani pokrov lišća. Bilo je tiho i čulo se kako negde dale ko, daleko zavija usamljeni pas. Možda je i on bio priviđenje. Svi su bili zaneseni, pospani i bliski smrti.

Toga je dana sa suzama molio bolničarku da ga izvini što su ga tako sa prljavim nogama doneli. Bio je ranjen negde kraj Crne Reke. Njih dvojica su bili sami u sobi, jer su pukovnika pre dva dana poslali u depo.

Njih dvojica su bili sami u sobi, jer su pukovnika pre dva dana poslali u depo. Jedna sirena je pištala negde daleko u noći.

I opet se sjajne elise vrtoglavo prevrtale. Noć je bila hladna, te je po sasušenoj travi bilo još inja. Tamo negde gde je istok, nebo je trebalo da se rumeni, ali je svuda još bilo magle. Jedan se pilot sanjivo protezao.

Sneg je utirao trag prošle komore sa hranom. Čulo se još kako negde u magli lupaju plehane kante sa peksimitom, potom je vetar sve odnosio. Svuda se belila ogromna pustoš planine i snega.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Švajcarac diže pušku i čeka; svetlost se odmah potom gasi, što je znak da je zver skrenula svoj pravac kroz noć. Negde beskrajna gora u plamenu, praćena praskanjem drveta i dernjavom ptica što odleću.

Nama bi međutim bilo bole da zanoćimo negde dale od reke, gde nije močvarno. Tako odlazimo u puste kolibe koje su određene za putnike, crne ili retko bele, koje

Ne uzimam nijednog od naših slugu, koji su do maločas prali rublje i koji sad treba da se zabave negde u selu. Idem samo sa jednim starcem i nekim velikim deranom, njegovim sinom, obojicom iz Banfore.

Šaljem jednog od derana da ih negde dobavi. U susednoj ćeliji, go, pokriven krpama, sa licem zakopanim u slamu, rasturenih ruku, skupljenih nogu, kao da

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

GLAVAŠ: A jesi l’ negde video Časnoga oca, sedog Pajsija?... ISAK: Video, Ali ne više među živima! Na bedemu se laki vetrovi Sa sedom

(Glasno.) Pa, deco, pseto kô i keruša, Sa lajanja su zube gubili! A to će reći: da su kauri Na tursku pravdu negde lanuli. I zato... TREĆI TURČIN: Be, aferim, babo! STANA: Zato im treba zube vaditi.

GLAVAŠ: Čuo sam sve I razumeo kuda naginju Sulejmanove ćudi smišljene... HASAN: I ovo piše: „U Stanoja se negde prikrila Vojvode bivšeg ćerka jedina, Pa sad je traži mati njezina“.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Ja se opominjem da sam negde čitao da one pod jesen u velikim jatima... Ja ga prekidoh pitanjem: — Mislite li vi, oče proto, da pred onom turskom

Jedan turski top s visa svakih deset minuta šalje po jednu granatu koja uvek preleti visoko nada mnom i udari tamo negde dole u potok.

— Jašite, jurite sve u trku, nađite kapetana Sirovackog, on je negde oko Šumatovca, podajte mu ovu zapisku i recite mu, i pomozite mu da se naši bataljoni što odstupaju od Prugovca zadrže

bol za ostavljenim ognjištem, za milom porodicom, za onim malim, gladnim sirotanima, što su ostali tamo daleko, daleko negde u Aziji samorani, bez oca, bez roditelja. A ko je toga nizama doterao amo? Misliš valjda došao je sam dobrovoljno?

Černjajev je negde u Rusiji, i davno se već utešio i za Srbijom i za pokojnim kapetanom Živanom. Komarov uređuje svoje novine u

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Sve se tiša, sve se miri, — Svet je kanda sad još širi — A beskrajnost u crnini Želi negde da odane, Pa na moju dušu pane, Tu preblede, kao da je Crna rani moć, — Gledi na me, ostavlja me, — To se zove noć.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Težak je bio ovaj put. A uza sve napore još je i noć. Puške prašte bez prekida negde napred. Artiljerija povremeno gađa i vidimo zasenjujuće odbleske topova. Ljudi su ćutali.

Na drugo mesto gde hoće. U ratu se gine... Jest... Ali, mislim, nema gluplje smrti nego kad te pogodi zalutali kuršum negde u dalekoj pozadini. Skinuo sam šlem sa glave i držim ga ispred lica, i svakog časa očekujem kad ću čuti: dan!...

Zastali smo da vidimo gde li je zaklon komandanta pešačkog bataljona. Mora biti negde tu oko nas... Okrenuo sam se slučajno. Ostrovsko jezero... a još dalje ravnica, nad kojom lebdi prašina. Trgao sam se.

— Bilo je doduše neko malo pomeranje, koliko da se izravnjamo. Ali tukla nas bugarska artiljerija s boka, tamo negde od Starkovog Groba.

Možda su pošli i sad lutaju po magli, te će nam doneti jelo na kojem se s prsta uhvatio loj. Ili su negde pali, te prosuli jelo. Ali ono što je glavno, doneli su... Makaze za sečenje žice.

Očekujem da dođe neko da me iznese. Oslonio sam se malo na ruke. Oko mene ležali su nepomični vojnici. A tamo levo, negde daleko preko bugarskih rovova, grmeli su topovi... U neko doba noći začuo sam nečije korake. Pozvao sam ih polako.

Nigde nisam video šajkače. Istina, naiđoh na jednu vojsku tamo negde oko Sredozemnog mora. Nosili su engleske uvijače, francusko odelo, jeli su američke konzerve i psovali strašno...

na Solunsko polje, uze Gospod na sebe spodobije čoveka sa dugom belom bradom i uputi se prema Moglenskim planinama. Negde oko Vertekopa naiđe na našeg stražara, trećepozivca, i ovaj viknu: „Stoj!“ „Stao sam!“ — reče Gospod. „Ko ide?

Spuštali smo se niz jednu klisuru. Išli smo obazrivo. Ja sam prvi koji nastupam. Negde pred nama, ili sa strane, nisam mogao tačno da ocenim, pucale su puške.

„Posle vas ni riba vodom nije mogla da prođe“ — govorio mi je. Ali komandant našega puka, koji se nalazio negde pozadi, naređuje da se pređe po svaku cenu. A ovome izdaje zapovest divizija sa petnaestog kilometra daljine.

— Čitao sam negde — dodaje Živadin — zaboravio sam gde, da je celokupna ljudska istorija jedna grobnica, jedan mauzolej srušenih kultura

štaba, inače dušom i telom pešak, predložio je komandantu divizije, da jedan od vas ide kod te jurišne čete, tamo negde na „Ježu“, kao osmatrač. A međutim, jurišne čete dejstvuju bez artiljerijske pripreme.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

„Mi smo nesrećni po mnogome koječemu (da ne rečem u svačemu)“, — pisao je Vuk Karadžić baš negde početkom godine 1848 — „ali smo u književnosti najnesrećniji.

Šta sve to znači? Znači: da su duboko negde u sebi već pokolebani; da ne veruju zapravo više jednom od dva (a kojem to?

Kostić.) — Po svemu sudeći, Rajićeva pesma je bila i prepisivana: prepisao ju je, svakako negde već krajem XVIII veka, Vasilije Krstić, paroh rumski i osnivač srpske gimnazije u Rumi u XVIII veku; prepis se nije

” Pesma nije datirana; može se pretpostaviti da je napisana negde između 1799—1805, a upućena možda onome istome segedinskome proti kojem i Trlajićevo pismo iz S. Peterburga od 25.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

razgovor Telal tek biva većeg grdila, Što krajem svojim pjano povodeć Za sobom vuče tešku mrcinu — Baš kô na repu, negde, vukovom Što je lisica sante lepila. KNEZ ĐURĐE: Venecija je u opasnosti.

Mrtav je on!... Ubijen... leš!... Na steni tamo negde kamenoj Nemilice se truju orlovi Mesišta tvrdog ljutim otrovom...

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: Ne verujem da je to lice u varoši; ono se krije negde u srezu. Ali opet, neka vidi. Kaži mu neka zaviri gde god se može zaviriti. Po svima kafanicama.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Belasa tvoje telo u suton. TRUBA Šta vredi plavetno nebo, i zumbul i devojče i laste let. Negde zàpeva truba. To iza gora i voda lelek je rušne seljanke. Rod smo. Kad umre čovek, i moje srce rušno je.

Otkini zumbul s grudi, pogni glavu. Negde zàpeva truba. SESTRI U POKOJU Subota, mori me tuga, prisluži, mamo. Ruže što u muci, da umine, vezla, kô mrlje

Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. Zavapim, al’ izvije se glas. Miloglasan je negde na zvezdi spas, što bolni pevač promucah ovde dole. Jer nema ruke da razdreši nam čvor.

I kosti, te do kostiju me opeku, gomila su žara. Oh, to je, pokoja nê, van iza rođaja negde i mrenja. Živ premrem tobom, mrtva pregoriš mnome do spasenja. Oh, to je, to.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

sa njima slučajno ne dozna, ne dokuči što za Mladena: kako nije dobar, kako tad i tad ostavio dućan, zadržao se negde.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

je izdržala«, zato se plod njen ne jede, ali se ni grančica ne sme upotrebljavati ni za šta (St. Dimitrijević). Negde se upotrebljuje za lake alatke (jarmove, čunkove za tkanje, vitlove za motanje pređe), jer se lako radi i laka je, ali se

(»da mi raste kosa kao v., a bude duga kao konopac«, ŽSS, 118). Negde devojke ostavljaju zejtin da na v. prenoći, pa njime posle mažu kosu (GZM, 6, 371). Na Đurđevdan češljaju se devojke na v.

, u kojoj su zabodeni novci (TRĐ, NNŽ, 3, 33 i 34). Negde opet mlada, kad je uvedu deveri u kuću, poljubi ognjište i daruje ga j.

U Resavi baca mlada j., koju svatovi grabe (SEZ, 7, 40). Negde dever baca jabuke ili novčiće preko kuće, a deca trče n grabe ih (Stražilovo, 6, 539). Za vreme ručka svatovi u j.

Za vreme ručka svatovi u j. zabadaju novce, i ona se posle da nevesti (SEZ, 32, 1925, 394; LMS, 122, 104); negde se to radi i pre svadbe (ZNŽOJS, 11, 113). Nevesta treba da sa mladoženjom podeli i zajednički pojede j.

moglo biti vezano religijsko poštovanje. Poneki primerak postao je fetišem. Lj. Pećo spominje, negde u severnoj Bosni, »krivu jeliku«, koja je trajala do pre pedesetak godina.

Ona brani stoku od činilica, i u tome cilju, da se stoci ne bi oduzelo mleko, mažu se stoci o Đurđevdanu (negde i o Svetoj Jevdokiji, 1. marta) vimena k. (SEZ, 19, 56; 32, 1925, 108 id; 40, 112). K.

pa njima puštaju, po zalasku sunčevu, niz reku, »te da i kukuruz poteče iz zemlje kao voda niz reku« (SEZ, 19, 361; negde to rade na Bogojavlenje, SEZ, 14, 23); prvi okrunjeni k.

n. kal., ZNŽOJS, 10, 50). Negde u Dalmaciji se seme za rasad seje na Sv. Trifuna, pa k. neće izesti buvač (ZNŽOJS, 20, 40).

jednu staru bukvu, SEZ, 70, 1958, 398). U okolini Bjelovara bukova grančica, zabodena negde u kući na Đurđevdan, upotrebljava se u vračanju protiv groma; kad leti grmi, stare žene vade tu grančicu i mašući njome