Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
opkole, i tako se vas dan tukli u jednoj vrtači opkole naše vojske i s njima one slavne i hrabre sve ajduke i obadva Nedića.
U šancu se zadržimo, ranjenike ispratimo koje u Valjevo, a neke svojim kućama. — Zovnem ja Mijaila Nedića iz Osječne buljubašu, i reknem njemu da uzme vredni̓ momaka, koliko više može, da ide da zapali tursko selo Petrc,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Nesrećni susret dečjeg pesnika Zmaja i kritičara Nedića ponovio se kasnije bezbroj puta, s tom razlikom što su Zmajevi i Nedićevi potomci često bivali slabiji i kao stvaraoci
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zbog bolesti stavljen je u penziju 1899. Umro je u Beogradu 29. jula 1902. KNjIŽEVNI RAD. — U književnom radu Ljubomora Nedića ima prekida i promena.
Ali na tome se zaustavljaju zasluge Ljubomira Nedića. On je u prvom redu negativan duh i rušilac, i odlikovao se u odricanju i rušenju, krčio zemljište za druge koji će znati
On je u prilikama kada je trebalo, umeo da bude oštar, ali ne sa onom surovom negativnošću Ljubomira Nedića. On je rušio, ali ne iz zadovoljstva da gleda ruševine, no da raščisti zemljište za građenje novoga i boljega.
ličnosti (Makijavelija, Tome Karlajla, Džona Morlija, Artura Balfura, Tome Vučića, Pere Todorovića, Ljubomira Nedića, itd.) široko shvaćeni, živo predstavljeni, savršenstva su svoje vrste.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I milujemo daleka brda i ledene gore, blago, rukom. Beograd, Braće Nedića 29, 1920. STENjE Danas sam bio tako veseo! A sad? Gle, jedva dišem, sa osmehom mutnim, umorno.
Uštogljen. On je završio kao general, Nedića. Završio je pred puščanim cevima. Lunačarski je, jednom, pričao kako je teško iskoreniti poštovanje starih ikona.
On je, već posle drugog broja, otišao u Ameriku, a meni predao redakciju Dana, i svoj mali stan, u ulici Braće Nedića (br. 29). U toj maloj kući, sa jorgovanom pod svojim prozorom, preživeo sam najsretniju godinu u svom životu.
„JA, TI, I SVI SAVREMENI PAROVI“ Za vreme moga boravka na Univerzitetu u Beogradu, u onoj maloj kućici, u ulici Braće Nedića br. 29, koja je bila redakcija Dana, ja sam, za štampu, bio pripremio mnogo štošta.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Svaki je osećao, da se događa nešto neobično, i želeo je da ne uzme učešća u tome. A krupna figura pukovnika Nedića stade da se primiče major Iliji.
On vide da je svaki otpor besmislen, i očekivaše pukovnika Nedića kao što osuđenik očekuje smrtnu kaznu. Pukovnik Nedić učini dva-tri koraka, pa stade, vitlajući korbačem i adresujući
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
To se jasno oseća počevši od književnih i jezičkih ogleda Ljubomira Nedića, pa tokom celog trajanja moderne i paralelnog izlaženja ključnog časopisa – Srpskog književnog glasnika.
pisao „beogradskim stilom“, on je zapravo pisao izvanrednim naučnim stilom koji se, kao i naučni stil Ljubomira Nedića i Bogdana i Pavla Popovića, formirao u našem modernom književnom jeziku a u beogradskoj kulturnoj sredini.
“22 Posle ovakvog objašnjenja slike menjaju smisao. Ranije se činilo, u tumačenju Vladana Nedića i Hatidže Krnjević, da su iznutra ozračene nekim dubljim, možda zaista drevnim i mitološkim smislom, iz mnogobožačkoga
Funkcionalni stilovi, među kojima je i naučni stil izlaganja. Danas bi se reklo naučni diskurs. Od Ljubomira Nedića, preko Bogdana i Pavla Popovića, pa do najviše hvaljenoga Slobodana Jovanovića obrazovao se jedan stil uravnoteženoga i
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Valjevca Jakova, — u Jakova nije mlogo vojske, nema više od trista Srbova, i četiri s njime arambaše: do dva brata, dva Nedića mlada: Dimitrije i s njim Gligorije; treće bješe Damnjan Kutišanac, a četvrto Damnjanović Panto.
Al’ besjede dva brata Nedića: „Čiča Jašo, što si poluđeo! Mi nijesmo jedne ženske glave — pod zatvorom ženski da pomremo, pa da crkvu krvi
Slušaj, gospo, ko zavrže kavgu: dva Nedića busije ne traže, već padoše oba na kolena, a obadva puške oboriše, — obje pukle, ostaće im puste.
Bogo mili, čuda golemoga! Đe dva brata, dva Nedića mlada, pogodiše u turskoj ordiji do dva brata, dva Turčina mlada, oba brata izvrh Vukovija, oba brata, oba
Bože mili, srca slobodnoga u dva brata, dva Nedića mlada! Đe s Turcima zavrgoše kavgu, trista Srba sa sedam hiljada: dva Srbina ud’riš’ na pedeset, četvorica na stotinu
Đe je sreća, tu je i nesreća: u Nedića nestade džebane, a ne mogu na noge ustati da potraže po društvu višeka, već izglasa staše dozivati: „O družino, braćo
Pogiboše dva Nedića mlada, i pogibe Damnjanović Panto, — pogubi ga Derviš od Zvornika: Derviš-aga Pantu dolećeo, udari ga sabljom