Dučić, Jovan - PESME
I cela istkana iz sunčanih niti, Kao krupno jedro stojiš, nedogledna. Hoćeš li ostati ili proći? Kuda Ide tvoja brazda? Kakvo seme klija Putem tvog triumfa?
I njena lepota, tako nedogledna, Neobeščašćena hvalama glupakâ, Da obiđe tiho, kao snoplje zraka, Sve tamne puteve duše, samo jedne.
Kostić, Laza - PESME
da smesti divotu, svetlost i mrak da stopi, noć i dan, anđelsku slast i paklenički plam, neproniknuta biser-jezera uz nedogledna visa urnebes, slavuja glas, sikuta gujskog bes, sred letnjeg žara zimogrozan jez, uz ružin miris otrovan zadaj; i sve
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nastupaju njive. Ulazimo u planinu od kukuruza. S obe strane puta podigla se nedogledna gora... Ništa ne može radnika tako oveseliti, ništa mu ne može naterati srce da brže lupa, kao pogled na tu divnu,
Smej i žagor, vrisak i pesma, prolamaju se iz njive u njivu, preko cela nedogledna polja, preko čitavog mora gore — hraniteljke...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Prolaze dani u velikome moru bez jačih promjena. Pusta pučina, obavita tankom maglom, nedogledna, bez kraja, monotono djeluje na njenu prirodu, a bezrazložna tuga, iz koje se na mahove ispoljava volja za žinotom i