Jakšić, Đura - PROZA
„Grlice, šta ti je?“ pitaše me tužno osmejkujući se. „Vode!... Samo jednu kap vode!...“ On se maši rukom u nedra, izvadi jedan mali sudić čudnoga izgleda. (Ja onaki nikad nisam videla, samo to jedanput u snu.
Ja sam odbacila te nesrećne hartijice od sebe. On ih pokupi, pa mi ih silom turi u nedra. „Na, na!“ dodade on žurno. „Uzmi ovo, pa beži, Grlice! Beži od gladi! Bež’ od nepoštenja! Beži odavde...
strana debeli grm, uvuče u jednu šupljinu ruku, pa kao da je onde neku dragocenost našao, turi tu nađenu stvarku u nedra, pa brzim korakom ode... Stojna je zamišljeno gledala za njim.
Kad su bili kod škole, skide stari Sremac krompir s leđa, odreši uže i metu ga, pažljivo u kotur savijajući, u nedra; posle se okrete učitelju, pa mu reče: — Sad još s Nikolom moramo svršiti, u njega je ona druga polovina od konopca...
I one ljube ono šareno cveće što svoju lepu glavicu umiljato dole savija da u svoja nedra usisa te biserne kapi potokovih poljubaca... — Ti kao da iz knjige čitaš, moja mila Jelčice? — Ah, i čitala sam!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No neki Živan Jerotić iz sela Blizonja, koji je onde posluživao, noću je ukrade, metne u nedra, sklopi gunj oko sebe, i tako glavu u nedrima nama donese.
kažem da sam sin Aleksin; dok jedan meni ruku u džep, izvadi kesicu, u njoj sedam koje petaka koje marjaši, pak sebi u nedra.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sima priđe Raki, izvadi mu iz džepa u gunjcu četiri dukata u zlatu i dva u sitnini, pa zaveza u peškir i strpa u nedra. Zatim mu odreši ruke, pa uze jedan kamen i poče mu izbijati klin ispod vrata.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ko hoće da zna njene draži i njene lepote, taj mora živeti u njoj. Tome ona otvara svoja nedra i daje svoju miloštu... A ko proživi u njoj, taj je lako ne ostavlja, ili, ako je baš mora ostaviti, nikad je ne
To Drina priča čudnovate priče. Priča čuda i pokore što ih se nagledala i naslušala... Mnogoga je nevoljnika u svoja nedra primila. Taj užasni huk, to je jauk njihov... Oni ga dižu bogu pravde i istine, te se smrtnom stvoru diže kosa uvis...
Ja nisam videla, ali znam da je samo tako moglo biti! — Govori! Govori, prokleću te! — ciknu mati i turi ruku u nedra. Jelica sklopi ruke: — Ne kuni me, majko! Ja znam da je on njega mrzio! — Ko?... Lazar Stanka? — Jeste. — A zašto?
Skoči drugi — isto tako... Turci se skamenili... Šajke su tonule, a oni ne imadoše kuraži baciti se u nedra te ale što tako huči... — Jao! — dreknu đedo, i nestade ga u valima. — Što to bi!? — upita preplašeno jedan.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Otvori kovčeg i izvadi jedan đerdan od nekakih starih orlaša. Turi đerdan i jedan ubruščić u nedra i dođe ponovo bunaru. Svi se behu umili, a svima je Anoka polivala.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
naguntan, sa po deset pari košulja i gaća oko sebe i pun drugih krpa što jednako kupi i halapljivo trpa u svoje pazuhe, nedra, nogavice.
I zaista on je uvek, gde god išao po čaršiji, ulici, vukao, skupljao kamenje i trpao u nedra, pojaseve. Kad negde naiđe na mnogo, on izuje čakšire, gaće i pošto uveže nogavice trpa u njih, puni ih i onda nosi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
na obali, tako mali, ote iz materinih ruku, pa skoči iz skele i uze kupiti, po pesku, na obali, kamičke, i turati ih u nedra. Dok ga mati uhvati za ruku, rekavši: Šta ćeš tu, voda može da te privuče i odnese, bolan brajko.
Iz nje izbija neka toplota i milina. On je, kaže, grmeo, da se uvukla matorom čoveku u nedra i otima oca deci, a ženi muža. Vikao je, kaže, kao pop sa amvona.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
propuštanja semena kroz odeću: „Kad nevesta pođe na venčenje, njena mati uzme semenke od konoplje, koje spusti mladoj u nedra, te sa njima ide na venčanje. Mlada za vreme venčanja malo podigne pojas, te to semenje iz nedara padne na pod.
najpoznatiji i najrasprostranjeniji simbol plodnosti novog života, pa je logično što majka na venčanju stavlja mladoj u nedra jaje, da bi bila plodna. Puž je takođe životinja koja se koristi za plodnost.
Pri polasku na venčanje mlada, između ostalog, treba da stavi u nedra još i bosiljak i zdravac, pa će imati poroda, veruju u Homolju. Od voća najčešće se koriste jabuka i višnja.
Od voća najčešće se koriste jabuka i višnja. Mlada kad polazi na venčanje, i kod Srba i kod Vlaha, stavlja u nedra jabuku da bi imala poroda. Od lica koja se uključuju u obrede za plodnost, najčešće se pojavljuju trudnica i porodilja.
ovaj postupak: kad se neka žena porađa, nerotkinja treba prva da prihvati novorođenče i da ga zatim proturi kroz svoja nedra. Za razumevanje jezika magije plodnosti važno je znati vreme kada se obavljaju ovi obredi.
Obredi plodnosti zasnivaju se na principu imitativne magije (bacanje semena i plodova na mladence, stavljanje u nedra jabuke ili jajeta, otvaranje sanduka sa devojačkom spremom) ili na principu prenosne magije (obredi u kojima trudnica i
U srezu homoljskom pred polazak na venčanje daju mladoj da stavi u nedra hrastov žir, orahe i lešnike i da se tako venča, pa će rađati samo sinove.
⁷ U šabačkom kraju, da bi porodilja lakše rodila, kroz nedra joj propuštaju jaje da padne na zemlju.⁸ (Široka upotreba jajeta u ovim običajima objašnjava se verovanjem da će se žena
¹⁹ Da bi porođaj bio lak, babica treba da uzme zečiju šapu i da je propusti kroz nedra porodilje, izgovarajući ove reči: „Kao što brzo ide zec, tako brzo i dete da izađe!
Žena koja donese babine sipa malo vode porodilji u nedra i u desni opanak, da joj ne bi presušilo mleko. Smisao babina jeste u tome da se na magijski način dete zaštiti od
pored porodilje, ona umešenu pogaču da prvo nekom detetu da je ono načne, a taj prvi zalogaj uzme porodilja, stavi ga u nedra i čuva ga.
⁶ Pre nego što porodilja pređe potok ili reku, ona mora da se napije voda iz potoka, a zatim da malo sipa u nedra, pa će imati mleka koliko joj treba.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za prećutanog velmože sina kome se smiluje uboga kudeljnica iz potleuša. Za dete ničije što bez nedra majke život poče, kome ne ostavi otac štita, za nahoče kome nema niko da dvori, niko da mosti, niko da
Radičević, Branko - PESME
Kako kleta pod nebo s' uzvila, Kamen pusti kamen je nagnao, Za oblake rujne se vatao, Kô da oće na ljubavna nedra Da nebesa zemlja svuče vedra, A nebo se divno zaplamtilo Pa krasote svoje isturilo, Plamti nebo kao živi plamen,
Momak ruku u nedra joj tura Pa momicu o travicu fura, Ao Bogo — srce dalje tede, Al' i ovo mal' mu ne prisede. Ko da s' gora cela
Ao sele, brigo moja, Dela pokri nedra svoja, Da se junak ne pomamim, Da se na te ne namamim Kano juče, Belo luče — Za tobom mi srce puče.
upre mlada bojažljivo, A on je sluša, osmenut se ćaše, Al' brzo smisli, pa dar dovataše, O vrat ga veša i spušta u nedra, Pa ljubnu zlato posred čela vedra.
Tako beše, al' ne dugo, A on zače još što drugo. 41. U nedra joj ruku tura, A da vidi šta tu krije. „Ne, o nete!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Plave, velike oči oborila si dole i nogom biraš na koji ćeš kamen stati. Tvoja uska nedra i još tanji pas previjaju se čas na levu, čas na desnu stranu.
Išla je i ona brzo sa prekrštenim i zavučenim rukama u nedra i to pognute glave, uza zid, po krajevima kao da se čega bojala i sklanjala s puta svakome. Moja vas je mati rado imala.
Bila si samo u jeleku i šalvarama. Košulja ti se na grudima beše otkopčala i zavrnula te se viđaše mali deo belih ti nedra. Htedoh duže da ostanem ali poče pucati suvo i trulo granje pod mojim nogama. — Stano! — Viknuh. Ti se trže i oslušnu.
Kako ću da te metem u krilo, raskopčam ti jelek, i, uviv moje lice tvojom kosom, zagnjurim ga u tvoja bujna, topla nedra, i osećam dodir tvoje meke, nežne, tople kože i sišem, sišem... Đipih. Uhvati me strah.
Dođi doveče ili lupi na kapidžik, baci mi makar kamen preko zida, te da ga metnem u nedra i ljubim... Oh dođi, dođi i javi mi se!“ ...
Ona se nagnula k njoj, ručicom joj zapušila usta, a, od stida sva zažarena i uzdrhtala, sakrila lice u njena nedra. — Teto, molim ti se, stani... Slatka teto!... — šapuće i sve više u krilo moje matere krije lice. — A... Ne može!
Ako slučajno čuje što od žena da joj treba kakve ponude, odmah bi otrčao i donosio. Jednom uzeo pa napunio pojas i nedra nomorandžama, limunovima i drugim voćem. Ide, smeje se; mi trčimo oko njega tražeći mu, on nas odbija: — Hajd, hajd!
On izvadi kesu s novcima i pruži mi dinar: — Na, da si kupiš... — Pa mećući mi novac u nedra pusti ruku na njene ruke i zadrža ih. — Ne uzimaj, ne uzimaj! — iza mene čuh kako mi Nuška prestravljeno šapuće.
Kako sam je desnom rukom obgrlio oko vrata, prsti moje ruke dopirahu čak do njenih toplih, vrelih joj usta. A nedra joj topla, tvrda. Čisto osećam kako se neke grudvice rastvaraju i krše u njenim nedrima pod mojim laktom.
Jedva se trže. Razgrnu jorgan, pade, uze me u naručja, prigrli, privuče u skut i metnu moju glavu u nedra. — Spavaj, spavaj!
I da bih bio veći, stariji, opasuješ mi očev, svilen mor pojas. Njegov sahat mećeš mi u nedra, vadiš lanac i raspoređuješ ga da mi lepše i istaknutije stoji.
Još s kraja ulice skidam kapu, dobro je uguram u nedra, da mi je ne bi ko izvukao, i palim sveću. Jedva ako se proguram do porte.
Kostić, Laza - PESME
Raspade se cela građa od livanska teška kedra, na junačke pada glave i na bela pada nedra. Kô usovi sa Livana kad ukopnu na vrh brega te kedrove zbrišu luge pod navalom silna snega: Tako tutnji, tako
kedrove zbrišu luge pod navalom silna snega: Tako tutnji, tako puca poljuljana zgrada cela, na junačke pada glave i na nedra pada bela. I na krune i na vence i na mitre od obreda, i na starce i mladence, na rumena i na bleda.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Hvala ti na daru i bog te blagoslovio — reče starac, zatim primi novce, spusti ih sebi u nedra i ode svojim putem. — E, hajd, hajd, videćemo! — kaže Sreća. Idući starac dalje, ožedni u putu, pa siđe na reku.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Tek s devojke zarumeni voće tamnom ružom disove mekoće. Otkrij nedra, istorijo sura: pozna zrelost u korovu spava, parabola, od bola figura, otrže se vreži zaborava, iznad kojeg kao
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Zemlji sam blizak, ona bolje pamti reči no krv; u nedra ću joj kazati, zagrljen sa zovama, sve što o ljubavi znam. Mali je vaš mač da čitavoj zemlji glavu poseče.
najluđa prerađevina ima nežno lice za svakog ludaka i mrtvaca što trune kog niko da pogleda neće ona nežno uzima u nedra zemlja je najveća pokroviteljka uvek pristaje da bude odozdo al njen pol je tajna inače bi svako mogao da je ima ona
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Bez nas, bre, ne možete. Ko će vas hraniti? — govorio je debeljko otkopčavajući prsnik, pa zavuče ruku u nedra i poče da se briše. — A posle, gde ću ja ovakav? Našli bi me od prve — i on se zadovoljno nasmeja. — Šteta bi velika...
— Sa mogućom prilikom sigurno, pa će i preteći nešto — smeje se Tanasije, gurajući duvan u nedra. — E, braćo, hvala vam i do viđenja! — Kuda? — Kuda?... Opet bacamo bombe večeras...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
80. Povila se zlatna žica iz vedra neba, Savila se milom kumu u svil’na nedra. To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda.
Povila se zlatna žica iz vedra neba, Savila se milom svekru u svil’na nedra. To ne bila zlatna žica iz vedra neba, Već to bila lepa Ruža od dobra roda. 81.
“ 113. Smilj Smiljana pokraj vode brala, Nabrala je nedra i rukave, Izvila je tri zelena venca: Jednoga je sebi ostavila, Drugi svojoj drugarici dala, A treći je niz vodu
Ili dunjom, il’ nerančom, Ili smiljem, il’ bosiljem?“ “Oj Boga mi, mlad junače, Moja nedra ne mirišu Niti dunjom, ni nerančom, Niti smiljem, ni bosiljem — Veće dušom devojačkom.“ 152.
Iza polja jedna gora zelena, I u gori bunar voda studena, U bunaru jedna gruda snežana; Uzmi grudu, te ju metni u nedra, Kako kopne ona gruda u nedra, Onako kopne moje srde za tobom.“ 179.
I u gori bunar voda studena, U bunaru jedna gruda snežana; Uzmi grudu, te ju metni u nedra, Kako kopne ona gruda u nedra, Onako kopne moje srde za tobom.“ 179. Aj, došla Drina od brega do brega, Da l’ od kiše il’ od bela snega?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Jednako ćarlija kao dalek vrt tragom mojim senka moja, puna žita i neba vedra, vrela kao jedra nedra tvoja. I dok mi se noću prepliću na ruci gole žene, i zvuci krvavih nakita strašnih, teške svile i listovi
Pod gorom visokom u večeri jasne, šaptaćeš mi reči plahe strasne, i nuditi nedra naježena bela. Ali će iz moja oba oka nevesela jurnuti da grle pogledi žudni planinski jedan strm, ili bor, ili jelu,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čiča Pera se uspravi. Mahnu levom rukom preko čela, zatim je zavuče u nedra i izvadi jednu hartiju — Evo ti, dete, rešenje opštinskog suda.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A to je bila dužnost zamenika Vujice. I on uze depešu sa potpisima i metnu je u nedra. Sede na konja, potapka ga po vratu, pa se krenu uz radosno klicanje mnogobrojne svetine. On ode, a oni ostaše.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
SREDNjOVEKOVNOG DVORSKOG PESNIKA JESENjA ŽALOPOJKA Fenjer gori i psi laju i u nedra drevnih njiva Od večeri do razdanja sa neba se kiša sliva.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Tada oseća kako je ova duboko, duboko ljubi u usta; rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u’skut, i znajući za Sofkine najtananije, najslađe i najluđe želje, čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza
Iz nedra im ispadaju stvari što su nakupovali i poneli svojima u selo. Gaze sve ispred sebe, naročito Cigane, i Ciganke.
Kida samu sebe. — Uh, uh, teto, teto! Grčeći se, ugurivajući se u Simkino krilo, u njena sparuškana nedra, plakala je, vila se Sofka obezumljena.
Ide polako. Nikada se ne žuri, već nesigurnim koracima s uvučenim rukama u nedra, te joj košulja na grudima uvek nabrana, skupljena i prljava. Nećete je nikad videti da jede. Gotovo nikad ništa.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
i pusti patke u kadu, pa obuče one haljine od mišje kože, a od svile, od srebra i od zlata u orahovim ljuskama metne u nedra pa kroz pendžer pobegne.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ako dopustiš da se utopim, primi u milost i u otečeska tvoja nedra dušu moju! „Nisi ni to govorio veli mi. | Molim ga da me se prođe: „Što ću ja s bogom govoriti? Zar je bog kao čovek?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kesa s dukatima žulji rebra, kao da je belutak. Gurnu ruku u nedra i pomeri je s leve na desnu stranu. Zlato suvo zaškripa i Tu škripu krv raznese po svim žilama.
Gleda ih: nekada, na putu Do ove mehane, radovao se njihovoj težini. Slatko su mu grejali nedra. Sitne i tople detinje pesnice. Laki i meki detinji prsti. Oči što sve vide.
dosadilo mu da me ujeda za srce. Aćim će me nadživeti. Simki, vrata su tesna. Loš im je život. Opipa nedra: dukati mu se javiše sipljivim dikom. Uze pušku i stavi je na kolena. — Tole, nek ti je puška u pripravnosti!
Sećanje na oblačenje košulje stvrdnu se u Simki u stid i ženski bol. Đorđe naglo i nervozno zavuče ruku u nedra i baci kesu na naćve. Pored njene ruke ražabi se platnena kesa i umuče, ove večeri poslednji, sipljiv cik dukata.
Svoje ću oči podmetnuti pod njegove pesnice. Neka ih bije, zlotvor. Nesanko, gurni mi glavu u nedra. Kad dete plače, svejedno mu je čije je naručje i čija su nedra. Pomeri bradu da ti ne grebe lice.
Neka ih bije, zlotvor. Nesanko, gurni mi glavu u nedra. Kad dete plače, svejedno mu je čije je naručje i čija su nedra. Pomeri bradu da ti ne grebe lice. Zavuci mi ruku u nedra. Ugrej se Tu, ćuti, nisam ti ja otac...
Kad dete plače, svejedno mu je čije je naručje i čija su nedra. Pomeri bradu da ti ne grebe lice. Zavuci mi ruku u nedra. Ugrej se Tu, ćuti, nisam ti ja otac... Osećaš li koliko sam mlad i jak?... Vidiš li? Vidi me...
i nije mogao da izdrži, koprcavo i grčevito okrenuo se k njoj i zagnjurio glavu u njena nedra, pa se pripio i ugrčio u njeno telo, a ona mu se podala, opuštena, tuđa i daleka, čvrsto stežući rukama daske kreveta.
Ušli su u vodenicu i našli ga mrtvog pored koša. Pao je s vrećom, a žito mu se prosulo u nedra i oko glave. Prazan kamen se okretao i u trenju palio paspalj i ram od ambara.
— Nekoliko trenutaka još podrža pečat, pa ga vrati u nedra. — I kad preko nas mrtvih pregaze! — viknu Tola, a seljaci ga pogledaše, poćutaše, pa se glasno složiše: — A vi se,
Uzmi prvo! Pokupi sve, metni u nedra...“ Đorđe hroptavo jauknu, prući se na zemlju i zari lice u grudve zemlje. Senka se odmakla od njega. Bio je na suncu.
“ Lice je nadneo nad valogu razmaknutih dojki: znano su zamirisala njena nedra, mučio se da ih ne izgrize i ne raskrvari. „Ako ga i posle budeš puštala u sebe...
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sred tišine neme, U toploj sobi, krevetu od kedra, I pod jorganima, kud su krizanteme Rascvale bujno - mlada, golih nedra, Tu leži žena. Pred njom, u ormaru Od ebanosa, ukoženi krasno, Taso i Platon...
Sve klija, pupi; svud strujanje, vrenje. Čisto se vidi gde zemlji iz nedra Život, kroz žile, siše podmlađenje. Pod jednim hrastom leg'o sam na travu, I slušam kako šušti, pucka, struji.
Skrušena ide k'o pogreb pun misli; Garave svoje kose je rasplela: Pale su vlasi k' tužni talasi, Potopile joj vrat i nedra cela; Crnje neg' nojca, one kriju čari Bele neg' ova mesečina bela!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Otvoriše se vrata na sreskoj kući i na njima se pojavi Radisav. Stade leno pred vratima, zavuče ruku u nedra i počeša se, kao čovek, koji je svu noć proveo u duboku snu.
Samo mi njega ne dirajte... Đurica razvi zavezak i, videvši da je pun banknota i dukata, zavuče ga u nedra, pa iskoči sa Pantovcem na polje.
— O-hoj ! Ti si dobro pazario... Kako da nije dosta, bolan... — reče on, uzimajući novce i bacajući ih u nedra. — Samo hoće li ostati što drugima? — Biće dosta svima, samo me čuvajte?
Jadna Joka, kako smo lepo živele.... Ona meni eve: Šećerka, veli, metni mi ruku u nedra, a ja polako, polako... A-a-a-... ono!,.. Zar takav kraj dočekasmo? I naša se ljubav jednom svrši, ode, nestade je...
Petković, Vladislav Dis - PESME
I tu vide doba, ona svetla, vedra, Da ih već nestaje polako i tužno, Da prolaznost svoja otvara im nedra, I da stvarnost svuda podiže se ružno. Iz misli se trgoh. Bacah pogled dole, Nikog nije bilo.
NARAŠTAJ GROBOVA I SU3A Pođi mi zbogom, moja misli vedra, Prošlo je vreme za radosne priče: Surova smrt je otvorila nedra, Veliko zvono na saranu viče, Truli vetrovi lome snažna jedra.
Pođi mi zbogom, moja misli vedra, Prošlo je vreme za pobedne priče: Surova smrt je otvorila nedra, Veliko zvono na saranu viče, Truli krstovi lome snažna jedra.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Želim da spim u sredi letnjih jazbina, A međ zube zapalo puno zvezda ko žita prezrena I ruke su mi u kladencima a nedra puno zelena.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i počela jednim naglim potezom): „Razgrnu jorgan, pade, uze me u naručja, prigrli, privuče u skut i metnu moju glavu u nedra [. . . ] a sva se tresla, valjda od svega ovoga što je oko nas sve silnije i silnije bivalo.
I kao što to biva pri čovekovom suočavanju sa graničnom, samrtnom opasnošću, ona traži majčino krilo i nedra - da se vrati prvom izvoru milosti i zaštite.
U njena sparuškana nedra, plakala je, vila se Sofka obezumljena. Jer ono „što je znala, slutila da će doći ali ipak do sada još bilo daleko,
prizor autoerotizacije: „Tada oseća kako je ova duboko, duboko ljubi u usta; rukama joj gladi kosu, unosi joj se u nedra, u skut, i znajući za Sofkine najtajnije, najslađe i najluđe želje, čežnje, strasti, grli je tako silno da Sofka kroza
ne usteže se, već slobodno ide, sagiba se, pruža, bez stida i bojazni što će im se možda pokazati, jače istaći prsa, nedra, obline tela . . . I to ne čine iz želje da draže, izazivaju, već milo, strasno . . .
Stankovićevi likovi - pre svega ženski - mogu opustiti svoje telo, smeju se slobodno kretati, pa i „jače istaći prsa, nedra, obline tela”.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pune oči žara; Puna usta slasti, Mirisava nedra Puna bujne strasti; Milo čedo, kome U pogledu piše, Da ni samo ne zna Za čime uzdiše; Što bi znalo čarne Ne
Saviće se biser oko zlaga, Saviće se triput oko vrata, Što preteče, nek u nedra teče Što ostane, nek u nedra pane... Moj je biser, a na mom je cveću, — Zavideću, — al’ zamerit’ neću.
Saviće se biser oko zlaga, Saviće se triput oko vrata, Što preteče, nek u nedra teče Što ostane, nek u nedra pane... Moj je biser, a na mom je cveću, — Zavideću, — al’ zamerit’ neću.
LXXII Tija je ponoć sveta, Čuje se zvezda poj, — A mene draga pita: „Šta radiš, brate moj!“ Ljubim ti, dušo, nedra; — Al’ ja sam uvek Srb, I sad sam tu našarô Poljupci srpski grb.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zatim se hitro okrete, otvori vrata, izvadi ključ, pa iznutra zabravi i ključ stavi u nedra. Uh, šta uradih! — pomislio sam. Njeno lice je sijalo od zadovoljstva. Ona obrisa oči i priđe mi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Žedniš li znati rado l’ gosta prima I što zamuči prijan dok te prati: U svoja nedra ozbiljski se hvati, Ti ključ imadeš grud’ma dvoličnima. Sagrevaju sva srca isto seme!
Razvij, dični populjče, krasotu i rajsku milinu, Prospi nebesni miris, izlij sunčanu svetlost! Topla tebe nedra očekuju, čisto sedište, Da te od svake sobom zaklone bede i zla.
Dalje ideš, u lugu kroz granje beli se nešto; Nestašno tu se momče s mladom devojkom sigra. Sigra kivna na nedra, a kopče nedru neverne, Pobedu ruke muške kaže zgužvana čipka.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Još živi on. A ta izvesnost Na ustima mi ledi poljubac, Ne dâ mi srcu jasno zakucat Da na drhćuća nedra pritisnem Mog žića danak, sunce dana mog. KAP. ĐURAŠKO: Umreće! Sad zbogom!
Bojić, Milutin - PESME
— — ''O, razbludna tajno, što ne osta tajna? Zar i ti morade rasvetljena biti? Aj, u nedra tvoja mračna i beskrajna Sav bol svoga ništa najslađe je skriti.
XI, 2, Z) Strast je zakliktala na lešini Vere, Strast što čini usne modre i zelene, Strast što sedi kose i što nedra dere.
Moj dan pun je zime, starost krv mi truje, S raspuklih usana ruj mi vreme strlo, Srce mi je vosak, gnojava mi nedra, Suv jezik prionu za uvelo grlo. Tisuće inoča stezahu mi bedra.
Saloma, Saloma, bruji pesma vedra I slanom se pustom krici zdravlja ore, Sunce prži muška razdrljena nedra. ''Vaj, kako mi usta za poljupcem gore!
Odlazi, o strasna carice satira, I sažeži kose i razgubaj usne, I razlupaj mramor nimfijskih kumira, I raščupaj nedra krv na njih da pljusne. Duboko u mene zarila si nokte.
Snio sam te lepu, ali danas, jao! Razrivena zjape tvoja gorda nedra. Sa hramova tvojih pesma nije vedra A na tvoje čelo crn je sumor pao.
Samo naša duša u tu večer strasti Mrka je i hladna kô nedra dubina, Vrh nas zaman loza prosula je cvasti: Nedirnut je gitar i pehari vina.
Jer nas hvata jeza i severac svira Kroz nedra, gde čama na zgarište seda, Jer hramovi sveti našega svemira Ostali su iza urvina i leda.
Sahranjeni tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj leži u talasa senci Izmeđ' nedra zemlje i nebeskog svoda. Stojte, galije carske!
Nastasijević, Momčilo - PESME
S večeri, tugo, ko kome plen? X Krst na raskršću tu nauka. Sina ne raspeste vi, raspeo se sam. Ni nedra majci, ni bedra. U krstu kad nje rođaj vam i zadojenje. O, zar za dalja raspeća nevinoga ne.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Za spasonosnu snagu p. svedoči činjenica da ga devojka, kad polazi na venčanje, meće u nedra (SEZ, 19, 151; TRĐ, NNŽ, 3, 122).
kum stavlja mladi maramu na glavu (GEM, 38, 1975, 139). U Resavi majka mladi »kod opraštanja spušta u nedra jaje ili crvenu jabuku« (koju mladenci pre spavanja podele i pojedu, GEM, 28—29, 1965—1966, 174).
U Gornjoj Resavi (u Panjevcu) mlada na polasku od svoje kuće skida sa kapije venčić od cveća na kome je i j. i spušta u nedra, i čini to isto i kod mladoženjine kuće (GEM, 25, 1962, 149 id), a za vreme ručka čauš ili vojvoda sud sa vodom i j.
isti način okretali jedni oko drugih« (SEZ, 83, 1971, 174, Aleksinačko Pomoravlje); majka mladi pri opraštanju »spušta u nedra dva oraha da bi mlada rađala mušku decu« (GEM, 28—29, 174); »porodilju posipaju orasima kako bi joj se olakšao porođaj«
na njivu« ili se, ako se to ne učini, zamenjuje (obično kod suseda); sem toga, »uzmu malo semena u krpu i provlače kroz nedra mrtvaca, jer, ako to ne urade, neće ,život da rodi̓ (ništa neće roditi u toj godini)« (GEM, 25, 1962, 176). Seno.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
sam hteo da kažem, šta sam hteo — šapućem kao u tužbalici, u nekoj davno zapamćenoj otegnutoj pesmi koju je mumlao u nedra nepoznati, bezubi starac, da li kraj nekog izvora, ili na kladi pod starom bataljenom vodenicom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
mirne gazele pasu i rajske tičice lete I Ganges večito šumi, Noseći sveštene vale sa daljnih indijskih gora U nedra sinjega mora... Da, mi smo već stigli tamo.
drevne palate njine, i njine pagode svete I Ganges pored njih šumi, Noseći sveštene vale sa daljnih indijskih gora U nedra sinjega mora. 1887.
Kmetica, snažna i sniska, vukući prepuna vedra, Zasuk'la rukava oba i malko otkrila nedra, Te kravar ušara mnogo. Najposle ukrsti oči, Kad vredna kmetica poče da hladnu rakiju toči. I sasvim izgubi pamet.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Polazi dečjoj sobi.) TAŠANA (ga prati). HADžI RISTA (vraća se iz dečje sobe mećući u nedra kesu iz koje je decu darivao. Tašani): Kako ti? Dobro? (Brižno): A deca, jesu li zdrava? TAŠANA Jesu.
(Plače.) Ja li, tvoja majka, tebi to u inat učinih? TAŠANA (obesne se o nju, plače, gura glavu u nedra): Nano, nano! O ne znaš ti, nano moja! KATA (miluje je): Pa kaži, čedo, kaži nani svojoj! TAŠANA Ne znam.
I svi ćete biti zemlja. MIRON Jest, jest. Od zemlje smo, i bićemo zemlja. Ali zašto ti zemlju da jedeš, kad su ti nedra puna komadima hleba. I zašto zemlju, kad je i za ptice Bog dao hrane.
Ulazi Mladen (vodeći decu za ruke. Deca obučena u novo. Nedra im puna cveća, bosiljaka i kolača). MLADEN (s ulaza, sav srećan): Pa, čedo, Tašana (pokazuje na decu) mi smo već
Bojim se, će se sopletem, pa nekem na glavu a nekem u nedra da izručim piće. Pa me straf da izručam ćuteci i toj onoj pravo turcko tepanje! KAFEDžIJA Može, može, de.
kad mi deca odrastu, neće smeti da me vole koliko me vole, neće smeti da mi bezbrižno leže u krilu, zavlače ruke u nedra, kosu, bojeći se da to nije u redu i da to ne dolikuje. I eto, zato sam tebe toliko čuvala, rado pomagala.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Nežnu pilad potura sebi u nedra, tu ih greje i uspavljuje, i čini izdaleka prstom znak da niko ne galami. A posle, sedi za klavirom čitave sate, i
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Tek što sunce veličestveno zarnu svoju glavu iz nedra Aurore dignuvši, velikoljepni svoji zraci sve poverhnosti zemne predmete ozari, i životvornu silu na cveće i useve, i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nadimaju ih što mogu više i, umesto da zavrnu zavrtanj oni ostave cev otvorenu, onda pritisnu mišicama, a cev zavuku u nedra, i tako se hlade. Malo posle nastade neko pištanje na brodu, kao da neko duva u one dečje trube.
Petrović, Rastko - PESME
Želim da spim u sredi letnjih jazbina, A međ zube zapalo puno zvezda ko žita prezrena I ruke su mi u kladencima a nedra puno zelena. Noćas ja slušam topot ljubavnoga mlina međ talasima, Noćas!
Pričekaj dok noć padne velika, vedra, Da tihom noći najzad pokrijemo nedra I proleće, koje nam danas srca probudi, Kao kriška će obraz cure da zarudi, U neveste zategnuti bedra: A pozno u noć
grcanjem i da se snilo, tražismo zacenjeni: O, bolno neko prapotopsko meso; Drhtanju našem kao da si streso U nedra, sa grana svojih mornara Ti, Okean!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
i tih je bio glas svirale, ali trave i vode su od njega postajale lekovite, zaustavljale se poplave i požari, otvarala nedra zemlje da pokažu svoja skrivena blaga. Da je hteo — mladić je mogao biti moćniji i bogatiji od svakog dara na zemlji.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Moje je! Čedo mi je! Odavde mi je, gazdo, odavde! (Čupa nedra, kosu i lice.) Odavde, gazdo! ARSA (odgurne je, ponova policaji): U zatvor!
Šantić, Aleksa - PESME
Smorne oči dižu i naginju vedra, Prosipa se voda i na gola nedra, Počađala, curi... Vrhovi se žare — Tiho veče šušti u grimizu svile; Oni kući idu, kao senke milê Putem, pokraj
Kad na tvoja nedra panem, Raj nada mnom počne sjati; No kad rečeš: ''Ja te ljubim!'' Moram gorko zaplakati. 5 Skoro sam u snu gledô
On mi u te veru stvara, Reč je prazni šum i para. O kuni se, samo kuni, Sve verujem što ćeš reći! Ja na tvoja nedra padam I verujem u svoj sreći: Ljubićeš me nad sva blaga, Večno i još duže, draga.