Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U gostima, u svatovima, kad se dojke tresu u kolu. A često je takva ljubav ostajala neznana i neispunjena želja. Neka zla, mračna, podmukla, nevidljiva volja, Božija, sastavljala je, tako, katkad, i rođaka, i rođaku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
se, najposle, u celom polku da ne idu na Turke, kao pre, te im se zemlja kojoj su išli, učini, zbilja, tajanstvena i neznana. Nastupila je tada duboka potištenost.
Radičević, Branko - PESME
pred nju pada, Za svoje je moli dete, Da ga glene milostivo, Da mu svoje ruke svete Na srdašce metne živo, Od neznana spase jada, Sa kojega tako strada. XX Amin!
Kostić, Laza - PESME
Samo na vršku brega visoka, neznana soja, neznana roka, jedno se drvo golemo gleda, i sunca, i posred, leda vekove traje, pobratim kama, od smrti živeć,
Samo na vršku brega visoka, neznana soja, neznana roka, jedno se drvo golemo gleda, i sunca, i posred, leda vekove traje, pobratim kama, od smrti živeć, od jada
Lalić, Ivan V. - PISMO
Možda časovi Pomiču te terazije; Neznana mera na snazi je I još oklevaju tasovi: Jesmo li sabrali tegove? Šume u jezero silaze I sećanja se razilaze u
Pandurović, Sima - PESME
presta: Kad mu stare grane ostadoše gole, A poslednja tica ne dođe mu više; Kad su duge, hladne udarile kiše Na neznana groblja onih što se vole; I kada je, prvi put u svome veku, Čuo korak rulje i usklike njene da će snažno, dobro drvo
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Koliko puta djetinjom dušom promakne, neznana, smrt! I za njenim prolaskom, kud je ona pomela svojim crnim skutom, ostaje vir praznine...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Stočarstvo je u Gori uništeno i nastala dotle neznana pečalba. Ne može on ići u Smirnu i Sarajevo da gradi halvu i prodaje bozu. U drukčiju je pečalbu pošao.
Miljković, Branko - PESME
Peva iz neznana. Jedina ume da pepeo pobedi I da iz vatre iznese svoj glas Obećana u odgovoru na pakao leti Sama u sebi i čeka svoj
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ona sluša i gledi, a kako sluša i gledi, Ljubov sa cele sija, ljubov neznana sebi. Nije moguće gledat da t’ ljubov lomi devojče, Pa da t’ ruku sila k njoj ne ponese moćna.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
i čaršilije divili I čudili zgodi i bogatstvu Reljinom, a u njegovoj duši dizaše se slast i toplina, svijetla i meka kao neznana pjesma bez riječi što se diže od zagrijane zemlje, i mirišući veže se sa nasmijanim nebom proljetnim.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
). U Leskovačkoj Moravi v. se još upotrebljava u vračanju za oduzimanje mleka (SEZ, 70, 382) i u vračanju za kišu: »neznana« krstača privezuje se za v. blizu vode — da je zapljuskuje tri dana (ibіd., 556). Gatanje pomoću v.
Petrović, Rastko - PESME
gde je prva četvrt mesečeva, Rastvoriti grudi ponosito, Pokloniti se na sve strane; Pogledaću nebo žitno visoko: Neznana sa grane ptica peva, Ko srebrom kovano drvo vito, I sve je novo i opet kao lane.
Šantić, Aleksa - PESME
Bog mu sreću dao... No hljeba nema... Zbogom! Hljeba... hljeba...'' 1906. RIBARI Primite me tamo na ubogu lađu, I neznana stranca nazovite drugom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Progovara Kosovka devojka: „Dragi brato, delijo neznana, ja od roda nikoga ne tražim: niti brata, niti bratučeda, ni po greku stara roditelja.
Mož̓ li znati, delijo neznana, kad knez Laza pričešćiva vojsku kod prekrasne Samodreže crkve tri nedelje tridest kaluđera?
Veli junak od Prilipa Marku: „Oj, boga ti, neznana delijo, nijesi li otud od Prilipa, od odžaka Kraljevića Marka? Je li Marko kod bijela dvora? Ima l’ Marko dosta uzavnica?
Veli njemu neznan dobar junak: „Neka ima, neznana delijo; ako bog da i sreća junačka, sovra će mu u krv ogreznuti, boga mi ću njega objesiti baš o vratim’ bijela
“ Devojka se do zemlje poklanja: „Zdravo da si, delijo neznana!“ Al’ joj Marko poče besediti: „Draga sestro, Kosovko devojko, lepa ti si, seko, mlađa bila!
“ Proli suze Kosovka devojka, pa govori Kraljeviću Marku: „Dragi brato, delijo neznana, s sebe sreću izgubila nisam, ni sa sebe, ni sa svoje majke, ni sa svoga stara roditelja; već sam jadna sreću
Imam reči besediti s njime“. Devojka mu poče besediti: „Dragi brato, neznana delijo, a što pitaš Arapove dvore? Što i pitaš? ostali mu pusti!
“ Arap njemu lepše odgovara: „Zdrav, junače, delijo neznana! Od’, junače, da pijemo vina, pa mi kaži što si mi došao“. Al’ besedi Kraljeviću Marko: „Nemam kade s tobom piti
Pogiboh ti danas iznenada!“ Pa me junak jeste upitao: „O, boga ti, neznana delijo, od koga si grada i plemena? Kako li se po imenu kažeš? Neka znadem kog sam pogubio“.
Kad su bili poljem širokijem, progovara Mustaj-beže Lički: „Oj, boga ti, neznana katano, otkle li si, od koje l’ krajine? Kako l’ tebe po imenu viču? Kuda li si bio namislio?
“ Javi mu se Turkinja đevojka: „Ja te pitam, neznana katano! Ja sam sestra Mustaj-bega Ličkog“. Progovara Janković Stojane: „O Hajkuna, da te bog ubije!
“ Ona njemu bolje odgovara: „Živ mi i zdrav, delijo neznana! Nemam, rano, nikoga mlađega, do Stojana jedinoga sina. Njega jednog zarobiše Turci, a i njega i Iliju moga, Stojanova
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
večerom, pored ognjišta, kazuje baka zablenutom unuku, a dječak samo širi oči i od mačka u ćošku čini mu se da je neznana ogromna zvijer s vatrenim očurdama.
Samo se kroz drveće nejasno bjelasala nekakva bezoblična gomila, neznana njihovu oku, nikada dotle viđena. — Rat! — potišteno se javi poljar. Rat!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ponajposle — neznana smrt, mirna, zla li. Mrtvim pak u grobu smrdljivo rastrunjenje. To je svima poslednja izdata čast. BRZI KONjANIK A naši
Ja tebe prosim da dođeš na moj izvor, a ti mene, kako neznana, iz daleka umorna putnika iz tvoga studenca napoj. Daj ti piti meni piće svoje, i od mene prihvati moje.
Od sad lav se mišu moli, boljarin na glasu od prosjaka kap vode prosi, ne od drugoga koga neznana, nego isto od toga koji je pre želio šnjegove sofre mrvica mu okusiti...