Jakšić, Đura - PROZA
I danas, kad mesec prospe svoje setne zrake po lugovima i po dolinama, mene obuzme neka neiskazana tuga, neka čežnja, išla bih nekuda, tražila bih, gledajući suznim očima u te blede mesečeve zrake: ali ga srce nikada
Posle mi ljubljaše usta, trepavice, čelo... To me sve trže iz ukočenosti u koju me je neiskazana žalost bacila, i ja, savladana tugom, padoh na njegove grudi, pa sam tu na njima plakala dugo i gorko.
Lice mu je ozbiljno, namršteno, ali preko svih tih bora zbrčkanoga lica lebdi neka tuga, neka neiskazana bolja... Kad bi ga vi videli, vi bi se zapitali: šta je taj čovek tome bolesniku?... Šta je u njemu izgubio?
Teodosije - ŽITIJA
I blagodat Božja beše na svima i veselje i neiskazana radost. Uzevši reč, prepodobni reče bratu samodršcu i blagorodnima i svima koji su tu: „Gledajte sada što se zbiva
Milićević, Vuk - Bespuće
je osjećao toliko tereta na sebi; sive, olovne čame koja je bila strašna, jer je bila nepomična i grozna, jer je bila neiskazana i nemilosrdna, jer se nije mijenjala, ostajući vječno ista.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Jer, vaistinu, svi koji su živeli u okolnim krajevima i divili mu se, gledajući na njemu neiskazana Božija silaženja, i dolažahu njemu na blagoslov.
pak, na zadovoljenje manastira i onih koji žive u njemu upravivši, provede tu osam meseci, čineći podvige i dela duhovna neiskazana, koja ne može iskazati um čovečji.
A svi mi gledasmo i plakasmo gorko, gledajući na ovom blaženom starcu takva neiskazana Božija proviđenja. Jer kako je i ovde, u državi svojoj, molio u Boga i dade mu, tako ni do ovoga časa ne htede ni jedne
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dobrota neiskazana, milost otečeska i ljubov, sve je to onda bilo pred mojim pomračenim umom, kao pristrastija ovoga sveta koja odvlače
Ćipiko, Ivo - Pauci
— I, govoreći plaho, rasijano, nasrće na nju. — Je li nam lijepo?... Što veliš? Maša ne odgovara, otupila je velika, neiskazana slast... Nasmijana, gleda mu pravo u oči, i rukom ga pridržaje, da ne izgubi s vida tih očiju...
— Prerano, da!.. Ta još pokojni otac u grobu nije se ni raspao !... — I zgrozi se, i trga ga velika neiskazana bol... — Drage volje podmetnuo bih gospodaru svoja leđa, — pomisli, prolazeći preko svojih zemalja, što leže u
I neiskazana bol ovlada njime i ubi u njemu razbor i nadu, i premišljaše. A dok se pomolio kroz pukotine dan, diže se, uze kabanicu i p