Upotreba reči nekog u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

srcem posmatrala, posle mu se primakoh bliže; a kad sam se dotakla usnicama njegova visokog bledog čeda, on se kao iza nekog nemilog sna trže, pogleda me onim velikim grahorastim očima, pa onda se tužno osmehnu. „Grlice, jesi li gladna?

Kapetan ga je mučio, sve dok nije priznao... — Siromah!... — uzdisaše seljaci, baš oni isti što su ga pre nekog vremena onako grdno proklinjali; oni koji su želeli da se na vatri spali, ti su isti sad žalili što ga tri dana moriše

Pa ujedanput vrisne... — Šta ti je, Jelice? — pita je stari Sremac, koji od nekog vremena slabo s kime govori, a kod kuće se retko kad i bavi, nego sve nekuda po selu i po lugovima luta.

Ali on je samo ćutao, ne mičući se. Tek posle nekog vremena diže se i sasvim lagano, rekao bi da broji korake, uputio se pravo pogoreloj kući.

Obradović, Dositej - BASNE

Kažu za Španjole da ako će ko od njih i prosjak biti, opet je ponosit i visokouman. Jedan od ovih zaište od nekog gospodina da mu što da, a on ga počne uveštavati da zdrav čovek ne valja da prosi, nego s trudom ruku svojih da sebe

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

’ Na to mu nisam ništa umeo odgovoriti, do samo slegnem ramenima. Car primeti na meni tu zabunu i brigu, pak posle nekog kratkog ćutanja reče mi sasvim blagim glasom: ,Moj dragi kneže, ja se od vas i od toga naroda uzdam i nadam da ćete vi

On pošlje to pismo Hadži-Mustafa-paši u Beograd. Posle nekog vremena dođe jedan pašin kavaz u Brankovinu našoj kući na konak, i sve se tajno sa mojim ocem razgovara.

A Hadži-Musta-paša tukao je iz grada toponima”.) Tako posle nekog vremena pođe ozdo Hadži-Musta-pašin sin s vojskom, a tako isto i moj otac krene vojsku s ove strane, a drugi knezovi s

moomče To je znak nekog počitanija i blagovolenija.) DNEVNIK MATEJA NENADOVIĆA POSLOVANjE U BEČU U vreme Bečkog kongresa Drugi red polaska

Moje o vama obeščanije zaista čućete do nekog vremena, a želim i radiću da ga u sostojaniju vašem osetite. A vi postojte onde (u Baču) jošte, ja ću vam kazati šta

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— razvikao se gazda Raka, pa polete kao smušen za Pajom. Kad tamo, a ono — dva nazimeta nekog Sime Ivanića provukla se kroz plot, pa riškaju oko uvratina. Siromah Sima! Sad će imati posla!

Osim tih slika poređane su još i neke ženske slike, što tokorse pokazuju delove sveta i godišnja vremena; slika nekog deteta s naočarima a dole piše: Kleiner Groѕѕpara i druga — opet dete, žensko, s naočarima a dole piše: Kleіne

— A kako? — upitaše ga neki i okretoše se da čuju. — Odem ti ja u Šabac nešto poslom. Uvratim se kod nekog Nikole, što je ovde bio ćata kod našeg kapetana. Uđem u kuću, a sama mu gospođa njegova tu.

Što se ne bi napisao kakav lep kapetan?! Eto, na primer, znam ja jednog veoma finog i lepog kapetana... nekog Maksima Sarmaševića. Biće dve godine kako je dobio čin kapetanski.

Poče i da se opija. Uzeše govoriti da je i pameću šenuo. — E, jadnik! Kako ne nađe nekog poštenog čoveka da ga iščupa iz te bede? — Nalazio je i to, ama mu sve podliju vodu.

Baš kad mu htede biti prodaja, nađe, siromah, nekog poštenog čoveka ovde da mu da novaca. Htede se lepo iskobeljati. Ali, ne lezi vraže, to nekako prokopkaju kapetan i

Kapetan tera opet svoje. Vinograd je dobio. Sad, valjda, ima opet nekog te mu pomaže da trguje s glavom šećera... Siročad Radanova potucaju se po najmu; a žena mu nekako ubrzo presvisla od

Na saboru ne beše drugog svirača do nekog Sretena Stojića i još jednog momčića što udaraše u bubanj. Sreten nije Ciganin, nego jedan siromašak iz sela N.

Jedno jutro poranio ćir Trpko, pa čeka pred mehanu hoće li naići kaka mušterija. Dok eto ti nekog Tiosava Negića, uprtio punu torbu voska, pa se uputio putem.

Ako mu bude 29 godina, više nema. — Nego čekajte da vas nešto upitam! Da li vi poznajete počem nekog Mojsila Pupavca? Jamačno ga ne znate?

Jedan dan oko Petrovadne, a baš u sam prvi sumračak, počeše zvrktati nasipom beloševačkim mâle, prljave taljige nekog Simice Šuškala iz Meonice.

! — Istroše ljudi i crno ispod nokata dok dođu do nekog svog prava. — Sve je tako, ama nema ni smisla ni vajde dokazivati tako što kapetanu Paji.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Trebalo je, recimo, svršiti kakav posao seoski. Kmet Jova to odmah kaže popi, a popa mu rekne te pozove po nekog od ovih domaćina, pa se o svemu razgovore.

A to izdevanje imena beše tako duhovito!... Ako je ko dobio padimak od nekog Crnobarca, to je tako pristajao uza nj kao da se s njim rodio. I sam besni Marko Štitarac zazirao je od toga.

Ta, dokle je god mogao pogledati unapred, video je samo patnju i neizvesnost. Stojao je kao na ivici nekog ponopa, ne mogavši se rešiti ni na šta. — Da ga ubijem!... — A kuda ćeš onda? — U goru! — senu mu kroz glavu.

Ja bih ga lepo zubima zaklao!... Oči su mu sevale. — Pravo vele! — reče Nogić. — Kad nekog voleš, pa kad te ujede za srce, gore ga mrziš od najljućeg dušmana!...

Srce mu se razigralo u grudima... Pa još i Jelica tu! — Stanite! — reče on i zbaci kapu s glave. Treba još nekog da pozdravim!... Pa priđe kućnjem pragu, kleče, prekrsti se i celiva ga. — O, gnezdo moje!... O, radosti moja! Babo!

Hvala ti!... Prođe nekoliko dana. Surep sa ono nekoliko ljudi beše udesio sve stvari u zbegu, te je imalo nekog reda. Sad već ne beše nikoga bez krova i hrane... Ali ružno vreme dojadi. Sitna kiša i hladan vetar ne prestajahu...

Stanku senuše oči radošću. Zavrzan i Surep stali i raširili ruke kao da bi nekog hteli zagrliti. — Pa da vidiš, i nas je bilo dosta... Došao Đorđe, pa Luka, pa Stojan, pa Jakov...

— Ama šta je tebi, pobratime? — upita ga Zeka. — Ne znam — reče on — ali tako mi je nekako oko srca kao da nekog saranjujem! — Pa razgovori se, čoveče! — Hteo sam ja to, ali se ne može! — Zašto? — Ne umem ti kazati!...

dotrajati izmećar — sluga, u pogrdnom značenju izmir — pomirenje ispiraziti se — ispizmiti se, naljutiti se na nekog istraga — istrebljenje, uništenje ištira — vrsta poreza u hrani jaglica — iskokano zrnevlje; pucanje pušaka kao kad se

Dučić, Jovan - PESME

Kô duša jeseni, kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i prirodu bônu. A kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni: činiće se

Prošle su zvezde i sati; I talasi pod lukom mosta; A svu noć ja čekah da svrati Nekog svog neznanog gosta. Sva koplja jutra duž neba, Sva platna dana po dolu...

S celoga nebosklona Blisnu u jednom trenu, Da bi po zemlji ona Bacila svoju senu... I spazi, pokraj puta, Sa nekog panja trula: Sav kosmos da zaćuta Da bi se ona čula.

Na obali morskoj moje srce ima Žamor nekog vala što večito pline; Što čuva sveg mora zvuke i gorčine, I svu huku davno nestanulih plima.

MIRNA PESMA U zenice me neprestano gleda: Šta traži u mojim očima ta žena? Sjaj magijski nekog sunca koje seda — Jednu drugu ženu i druga vremena?

Snevao je o prvom svom poletu sa gnezda, u nebo, u sunce. Snevao je o prvom telu na koje je pao, pokraj nekog druma, na letnjoj žezi. On je tu pao s kliktanjem, s nepoznatom radošću, i zario odmah svoj kljun, oštar kao čelik.

Tada on pusti svoj glas gadan, sirov, rapav, ali pun mladosti, sile i nekog divljeg, neodoljivog veselja što je živ. I, kao pobožni glas zvona, i taj se glas podiže u nebo.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Svi vi, svi!... Pa onda, kao da se trže iz nekog sna, pljesnu se rukama i okrete se meni, oštro me gledajući u oči: — Ali naopako, da ti otkud ne voliš Đorđa, pa da

Oči joj zatvorene, lice kao u nekog teškog bolesnika, a grudi joj se nemirno dižu. Više nje stoji moj otac. Upro pogled u nju i ne miče se.

O, kako mu tu beše drago sve: i stari orahov orman, i zarfovi oteti od nekog turskog paše još u prvom našem ustanku, i skrhani nogari za kacom u podrumu, i ikona svetoga Nikole s dvokrilnim i

Ovaj, veli, kad pročita pismo, otišao je s njime i sa Marom kući nekog profesora Vučetića, i tu je Maru predao. Pričao je kako u toj kući ima mnogo koješta, da ni deseto ne znaš čemu je i

Morao sam proći kroz moje selo. Na pošljednjoj stanici dobijem novog komordžiju, nekog Iliju Teovilovića, moga seljaka. Kažem mu se. Mnogo smo štošta govorili. Već se primicasmo selu.

Iz toga šala provirivaše joj lice kao iz nekog crnog okvira. — Izgledaše mi neobično lepa. — Da se vratimo? — pitah ja. — A što? Ona smaknu ramenima.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Pa pre ste opcigivali četir? — The, pre onako, a od nekog vremena ovako. Sad ovako poč’o, pa šta mu znate? — veli pop Ćira. — A što ga ne date da se opravi? — veli pop Spira.

stari makaza kojima su nekad sekli krila guskama, da ne preleću u komšiluk, — i dva grdno velika eksera, — i tučak od nekog malog avana, — i parče potkovice, i pola »štogla«, — i opet mu ništa ne pomaže, on tera svoje.

Posle nekog vremena Jula unese kafu i posluži ih sve. Kafa je bila taman koliko treba vruća i crna, i učitelj je pio i hvalio, pljuck

Ne valja, ništa ne valja! Biće, što rekli naši stari, »krvoprolitija« nekog, biće, biće! Dok se oni tako razgovaraju, čaše se neprestano pune i prazne.

Njega je pop Ćira dobio od nekog njegovog do zla boga rđavog dužnika, a tešio se time: bolje je išta nego ništa, a posle, i proces mu je već izašao na

« A sirota Jula posle toga ne može da igra, nego sedi pored mame među ženama, a posle nekog vremena ajd’ kući, baš kad je balu najvećem jeku, kad se i same máme ràspâle pa poručuju po tencere i hoće da igraju,

srce joj jače bilo, obrazi se zaplamteli žarom koji se jednom i nikad više u životu ne vraća, i misli su njene od nekog vremena često bludile izvan kuće, i zanimale se jednom njojzi milom i dragom slikom već od nekoliko nedelja.

Preksutra kad je Jula došla pre podne u baštu i stala pleviti, zapevala je po svom običaju. Pesma je potekla iz nekog raspoloženja koje daje mladost i raspoloženje, a ne iz kakve ljubavi, jer Jula još nije bila zaljubljena (iako je ovo već

samo se čuje zujanje i treperenje vilinih konjica oko onih silih bikova u lejama, i silno lupanje u grudima Julinim od nekog straha. — Nema ga,... otiš’o je — prošaputa Jula. — Huncut jedan!... Misli on, ja sam mu ona sa šora paoruša...

Čuo je neke korake iz daljine, pa se sklonio u hlad ispod nekog bagrenja. To behu koraci seoskog boktera ča-Niće, koji je javljao selu koje je doba, i čuvao selo od lopova, pored sve

sokak, kako zeva, i posle kreše ocilom u trŷd, pali lulu i psuje Čivutina što mu je dao sitnu trafiku; a posle grdi nekog gazdu što drži zla garova koji grize kapiju kad god on prođe i laje na vlast.

Uvek od desetog nekog čujem što se u selu dogodilo. — Ta šta govorite, milostiva!? — Ta brez šale! Nego izvol’te, ne ženirajte se ni

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Čak se i tukla s njima. Zato su je ostali prosjaci i voleli. A isprva ona nije prosila, već je služila u varoši, kod nekog gazde.

Ali ona od njih je bežala kao luda. Ni novac, ništa nije htela da primi. A izgledalo je, da je od svih zavolela nekog Ljubu, prosjaka, koji je večito ležao i spavao. Bio je to mlad, razvijen dečko. Crne masti, crne kose, crnih očiju.

Tom travkom se ima sve što duša zaželi, čovek pomisli... Ali nju je teško naći. Jedva se za po nekog pamti da je taj „raskovnik“ našao, imao ga. I zato je posle mnogo bogat bio. Njega samo željka nalazi i čuva pod jezikom.

ostala udovica, još više se prolepšala, nabujala a onako sama u svoj velikoj, bogatoj kući prevarila se i zagledala u nekog lepog, čuvenog sa svoje lepote t.z. Manu-Grka. Ubrzo se to doznalo. Skupila se porodica.

I svet bi kazao da je on uzeo decu da čuva da bi im prigrabio imanje. A da opet, kao što je i to običaj, udadu je za nekog slugu, kakvoga blesastoga, poslednjeg u maali, iskvariće se porod... I šta su mogli drugo? ...

Čim uđe u čaršiju, sluge, šegrti iz pojedinih dućana kao nekog svog davnašnjeg poznanika dočekuju ga. Zivkaju, šale se, dajući mu duvan i mešajući barut da bi posle kad u cigari

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Zevalić je bio zemljak Čekmedžijićev. Baš je dobro došao. Pita ga Redić: — Poznaješ li, brate, nekog Ljubu Čekmedžijića iz O.? — Vrlo dobro. — Šta sudiš o njemu? — O njemu mnogo se može suditi. Čega radi pitaš?

Tatijana mi je rekla, pre neg’ što će u trešnje otići, da je ne čekate, neće doći, jer je čula da joj iz varoši dovode nekog grka đuvegiju, a ona kaže da nipošto za ćiftu poći neće; pre će, veli, za mene poći.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Pa kroz sve one gomile žurno i naročito važno, zasuzila od nekog zadovoljstva što drži u rukama poslednju novost, gura se laktovima, očepljuje i probija, nervozna i promukla jedna mršava

draži i kako ga spopade jedna sasvim luda želja: da kao lud skoči i popne se na jedan od onih sanduka onde, ispred nekog dućana, pa da svu onu svetinu rasturi prosto sa nekoliko reči.

Iz tih očiju bila je neka čudna svežina i gledajući u njih Jurišić je najednom imao osećanje nekog svežeg prostora sa divnim jezerom usred šume. — Dakle, druže? — Da, kad se mora onda drage volje!

Bled, i ako nešto bolje uravnotežen, sa izrazom nekog sumornog ponosa Jurišić je žurio ka stanici. Nezapamćena živost vladala je ulicama prestonice.

i krv uzbunjivala oslepljenu maštu do pomračenja svesti i kad je atmosfera, čudna, puna neke panterske nakostrešenosti, nekog strašnog treska i lešinskog zadaha.

II. Kad je prestao dvoboj baterija, Hristić, uklješten i raskrečen usred nekog oštrog kamenja, osta još neko vreme na osmatračnici.

Sunce se crvenilo iznad šume i sva priroda, kao pod vladom nekog dubokog i uzbuđenog osećanja, zaćutala je zamišljeno. Nad suncem, na plavom nebu, jedan dugi olovni oblak, kao ogromno

A posle nekog vremena, iza njegovog izveštaja, onaj prostor tamo obasu vatra pete baterije i oni topovi postepeno potpuno umukoše.

gmizalo duboko u njegovoj duši kao u nekoj paklenoj senci te se sav osećao jadan i ukaljan, sav od smrdljivih crvi i nekog pacovskog gada. Sve, baš sve što se od onog trenutka desilo.

se sav u prašini sa onim zvonima i kubetima dole na travu u porti crkvenoj i da nije bilo jedne naduvene lešine nekog vojnika iz desetog lovačkog bataljona na koju je pao, ne bi ni ostao živ.

Posle su došli na red mitraljezi i četiri prva konja pređoše mirno. Petoga, nekog nemirnog alata, oprezno povede sam podnarednik, vođa odeljenja.

“ I Jurišić se sve više muči i ljuti što ona jogunasta kolona jedanput ne izlazi na vrata, i oseća oko sebe puno nekog crvljivog gmizanja.

Afrika

beloj košulji, opranoj na brzu ruku, razdrljenoj na prsima, posuvraćenih rukava, u čakširama koje su nisko opasane preko nekog debelog omota na trbuhu.

Potrebno je nekoliko godina, često, da se pokažu simptomi. Kod nekoga bolest ide lagano, lokalizuje se i sasvim, kod nekog napada odmah na organe, i srce. Masa slepi, ostaje bez nosa, ušiju, prstiju, čitavih udova.

U glavnom dvorištu, između mase okruglih žitnica i tremova, nalazi se žrtvenik, sagrađen na formu nekog uzdignutog prestola od crvene zemlje.

žene koje ne vidim ali koji me glasno pozdravljaju, jedva nailazim na mesto gde treba da se tam–tam održi i gde je kraj nekog baobaba zapaljen mali oganj. Pomrčina.

Potom je stao zapisivati svaki čas ponešto, odbrojavajući zrna. Sin je nekog velikog marabuta, i čini sve to tako iznenadno, misteriozno i uplašeno, da nije ni primetio da ja celu scenu snimam.

Potom evo groba nekog a marabuta, kažu još iz sedmoga veka, ne znam koje ere, sa vrlo lepom starom fasadom i unutrašnošću pokrivenom

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Mislim da produžim Begej do Jozefštata.“ On je odnekuda, valjda iz Venecije, od nekog admirala, uprtio ogromni durbin, koji skoro i nije skidao s nosa.

I tako umirem svaki dan ovde, od straha, da mi Đurđe nekog ne ubije! Piši ti tamo, u Beču, da svi mi idemo, i deca, i ja, i Đurđe. Ja sam za to da se ide. Takva sam.

U stoleća! Sa Turcima se – tvrdio je Engelshofen – nose, oko nekog Kosova (Engelshofen je pisao: Cassova) već nekih trista šeset godina. Serbi ne zaboravljaju!

Bio je sad sasušen, čvorav, a kad je sedeo, sedeo je kao neki panj, zarastao u zemlju, ostatak nekog starog hrasta. Samo što iz njega ne pevaju sove.

Kad bi joj se desilo to, da joj neka ljubomorna gospoža podmetne nekog podmuklog, opakog, konja, gospoža Kumrija bi prišla, i potapšala konja, po sapima, svojim dugim šakama, i pomilovala ga,

A taj smeh, kao žubor nekog šedrvana, u vrućini, dopao se umornom Isakoviču. Kad bi okrenuo glavu od nje, Pavle bi susreo tamni pogled očiju

Mlađi parovi putnika počeše da igraju, na travi. Neko je opalio, iz puške, na vevericu. Isakovič se bio sklonio, iza nekog žbunja, bojeći se da ga neko ne pita otkuda je, ko je, i kud ide.

Činilo mu se da je daleko, u proleće, u neki lepi proletni dan, otrčala. Bila je lepa. Ona je, međutim, kad stiže do nekog jarka, gore, legla u travu i zadihano, teško, disala. Valjda umorna. Bila je zatvorila oči, a ruke iznad glave savila.

Tek onda, tek onda, Isakovič skoči, kao da ga je oparila, pa je gurnu, čizmom, kao da, u štali, budi nekog, svog husara. Drhtao je od besa. Božič će, kaže, imati da čuje, kako mu se na putu ponaša ćerka!

Dohvatila ga je, iznenada, gospožica Božič, i ona ga hitnu, uvis, dva‑tri puta, kao da nekog goluba, prevrtača, uvis baca, a zatim ga dočeka na ruke i baci na vatru, koja se na proplanku gasila, kao što sejači

Bilo je sigurnije, i udobnije, kod nekog prijatelja. Komersant Krečarevič, kod koga je Božič prenoćio, bio je rođak Despotoviča.

Kao da su ta kolena, taj pas, ta pleća, prvo, htela da budu u nekog lepog igrača i vitkog mladića, pa su tek posle postala nežna i laka, kao u mladih žena.

Teodosije - ŽITIJA

Ovaj sveti bejaše iz kraja hvostanskog u Dioklitiji, iz nekog sela koje se zove Unjemir, sin blagovernih i blagočastivih roditelja hrišćana, koji ga po rođenju njegovom svetim krštenjem

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Štaviše, bolje se zapazi ceo značaj jednog promatranja o psihičkim osobinama nekog naroda ako se posmatra geografski raspored ovih osobina u celoj oblasti toga naroda.

Ali su one samo jedan među tolikim drugim vrlo mnogobrojnim znacima, koji su karakteristika psihičkog tipa nekog stanovništva. Klasifikacija Južnih Slovena, koju pokušavamo dati, nije lingvistička klasifikacija.

Čak i posle 1842. god. su doseljenici mogli dobiti zemljišta u oselinama ili se nastaniti u hataru nekog sela. Mnoge Južne Slovene iz Austro-Ugarske privlačila je slobodna država, u kojoj se govorilo njihovim jezikom i u

Iako aktivni i smeli, kod njih ipak ima nekog uzdržavanja kojim se odlikuju od stanovništva panonskog tipa, katkad vrlo ekspanzivnog, od dalmatinskih govornika koji

Od nekog vremena Ere se sve više bave i zemljoradnjom. Ali u ovom stanovništvu dinarskih brđana, homogenom u tom smislu, što nije

Preislamski ostaci i uticaj muhamedanske vere. — Možda nijedna vera ne menja tako duboko celokupan život i karakter nekog naroda kao islam. To se vidi na svim muhamedanskim narodima od Kine i Indije do severne bosanske granice.

Mirni seljaci su visoko cenili ovu uslugu. Još i danas Zagorci smatraju za čast imati za pretka nekog hajduka. Imena i dela najistaknutijih i danas su dobro poznata, naročito Stojana Jankovića, Ilije Smiljanića, Sinobada,

Mi ne znamo da li su ti delovi nošnje ovde postali ili su nasleđeni od nekog starog stanovništva kojeg danas nema. Mora se biti u nedoumici da li da se a grupa uvrsti u kosovski ili u

Karakteristično je da su kod njih česte „prijateljske odaje“ za goste. Oni pamte lozu po nekoliko kolena unazad. Od nekog su uticaja bile na formiranje najbliže seljačke okoline dve varoši, Struga i Ohrid, koje su jedna od druge samo nekoliko

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

nemuštom ribljem jeziku značilo, po prilici ovo: — Zar ti, čiča, misliš da smo mi baš toliki somovi pa da lovimo tamo nekog mačka u džaku?

Jedni trkom pobjegoše od njega misleći da je mlinar lud, neki ispričaše da su susreli po nekog mačka, ali bez džaka, a drugi, opet, opisaše čitava kola džakova, ali u njima je bilo samo brašno, žito, vuna, a tek u

javljao da je negdje u rakiji izgubio pamet, pa potjernica za nekom vranom koja je drugom čiči popila mozak, pa oglas nekog pijanice koji traži dane izgubljene u krčmi, pa onda opomena gostima krčme da ne idu na tanak led za nekim kockarom i

!! — Jesam li ja kazao: ko je moj, blizu rupe stoj! — začu se iz najmračnijeg ugla gunđanje nekog sta-rog miša. U toku noći još sam tri-četiri puta pokušao da se popnem do slanine, ali bez uspjeha.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u svojoj glavi Zemlju dobro utaba Čeka da seme nikne Seme mu glavu isprazni Pretvori je u mišju rupu Miševi

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Kao takva, dakle: kao autentična udovica, ona se preudala za nekog konduktera. Dok je bila sama, mučila se pa htela žena da zbrine sebe.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Onaj se još znojio po temenu i po tome sam znao da se plaši. Od nekog ko iz čistog mira ili dosade zavitla knjigu nasred časa uvek je moguće očekivati i nešto gore.

povuče Baronicu prema gradu, ka onoj kući od naboja niže groblja, koju je pre čitav jedan milion godina podigao sobar nekog barona. Rašida je i dalje žvakala zagrcavajući se i ja joj rekoh da je niko ne juri.

Sve tri crkve, narodni odbor i gimnazija raspoređeni su oko trga i, sedeći na bilo kojoj od klupa, možete da čujete nekog klinca kako odgovara na pitanje o razlomcima, „Deus Vobіѕcum” iz katoličke crkve i gromoglasno „Gospodi pomiluj” Luke

Žena, koju ste nekada mogli da vidite kako hoda pored Tise u raznobojnim čarapama, gledala je sada iz okvira nekog medaljona.

Na te debele, olinjale mačke, morao je trošiti čitavu svoju platu. Pokušah da ga zamislim u mundiru kao nekog od Tolstojevih junaka, kao kneza Nehljudova, na primer, ali to mi ne pođe za rukom.

Sa svojim natapiranim tikvicama i grudima šiljastim kao sam vrag, one su nas uvek gledale tako kao da vide nekog iza nas.

interesovala za kosinuse i te stvari tek otkad je Hadži-Nikolov zamenio Majtenjija, niti vas je gledala kao da gleda nekog iza vas, iako je imala najlepšu malu tetkicu u gimnaziji i oči tamnomodre i baršunaste, nalik na cvetove dan i noć

sam smejući se, a ona je, sklonivši ruku sa moje mišice, rekla da to nije smešno ni naročito genijalno napisano za nekog ko namerava da postane pisac.

Sada sam znaš: Neda i Rašida biće varane dok ne nalete na nekog druga direktora kome će ono što bi drugi mogli govoriti o njemu biti najvažnije, a žena samo neophodan dekor.

Mrzeo sam Vesnu zbog njega. Zamislite jednu crvenokosu pegavu, divnu devojčicu zaljubljenu u nekog kome je pamet u nogama! Zarekoh se da ona kao neko zaljubljen u to fudbalersko kopile neće ni slučajno ući u roman.

se još jednom, ali sam sada znao da ne misli na mene, nego na fabriku mog očuha u koju već mesecima pokušava da ugura nekog rođaka. Nisam bio ubeđen da će mu četvorka data meni pomoći, i po povratku kući ispričah to mami.

- Otići ćemo, otići ćemo, Rašida! - šaputao sam držeći njenu ruku i hodajući unaokolo bez nekog naročitog cilja, a onda, držeći je i dalje za ruku, došao do železničke pruge i seo.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Posle nekog vremena, gospodar Sofra zove Šamiku na važan razgovor, u salu. — Sedi, moj Šamika. — Vidiš onu kontrafu?

Kucne, uđe. — O, drago mi je, gospodine fiškale, izvol’te sesti. — Gospodar Polaček, ja već Od nekog doba dolazim u vašu kuću, i lepo sam primljen. Evo me sad opet ovde, i znate zašto sam došao?

Šamika vrlo dobro zna da se treba ženiti. Treba se ženiti za sebe, mora se ženiti za oca. Posle nekog vremena, kad mu se bólja malo utaložila, drži da je vreme opet ženidbu započeti. Uzeo je na oko svoje varoške frajle.

Pre nego što će se navršiti godina, umre doktor u tifusu, a Katica neće se nikad udati. No Katica je od nekog vremena slaba u zdravlju, sve vene, dok nije uvela.

Svi mole gospodina Šamiku da se on primi, pa na mnogu molbu posluša ih. I tu je u toj molbi bilo nekog formaliteta. Tri od frajla ispod ruke vode se, i dođu, kao tri gracije, u deputaciju.

gouvernante) — vaspitačica, domaća učiteljica gumilasti (od fr. gomme élastique) — ovde: Šamikina uzrečica bez nekog određenog smisla, najčešće označava prostotu; inače: gipkost, rastegljivost Damenzeіtung (Damencajtung, nem.

) — smešno ili podrugljivo podražavanje nekog ozbiljnog književnog dela; izopačenost neke ideje ili dela pasija (lat. passіe, fr. passіon, ital.

) — zbog osramoćenja moje žene protokol (gr.) — zapisnik koji sadrži odluke nekog kolegijuma, pravila ceremonijala koji se primenjuje u diplomatskim odnosima Profet („Prorok”) — opera od nemačkog

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Tada mu već i nozdrve behu prepukle, i šake i prsti razbijeni i pocepani, tako da su visili kao krpice sa nekog rukava.

Brat mu je u tim brigama bio tako lak. Na putu, on bi ga se setio kao nekog neočekivanog dužnika, čudnog, pod vojničkim klobukom, među onim svetom odevenim u anterije, sa fesom i brojanicama, sa

Plakala je nad samom sobom, kao što je to, uostalom, od nekog vremena, otkad joj je muž bio naglo oronuo, često činila. Žalila je sebe neizmerno.

su ćerčice pružale ruke prema daljim stvarima, kao prema nekoj drugoj obali, za koju se otimahu vrišteći, kao iz ruku nekog džina. Tako ih, najposle, zajedno sa sluškinjama i kučićima, otera.

Tako su se i koci nekog pletenog plota, ispovezivanog šibljikama, ređali sve dalje, istim pravcem, nedaleko jedan od drugoga.

On se tog čoveka sećao kao nekog nakaradnog čudovišta, koje je imalo običaj da ga za vreme razgovora ščepa za neko dugme i da ga tako drži, dišući mu u

U želji da spase konje, pomisli da se vrati, pod drugi brežuljak, do nekog drveća, pa da tamo vidi šta će i kuda će. Potrča sa konjima, ali opet leže kad ga meci zaokupiše, udarajući u zemlju oko

Isakovič izjaha iz logora, u prazno, zvezdano jutro, na zelenu travu, grejući se u isparavanju konja, do nekog obližnjeg drveća, da osmotri put kojim je hteo da ide.

Bio je mutan i vreo dan i on se sav preznoji dok stiže. Već izdaleka primeti, duž nekog ustajanog potoka, bostane i visoku kudelju, pa kuće, krave i njivu, u kojoj još beše visoka trava, puna turčinka.

video je samo napregnute sapi i trbuhe konja, po kojima behu od napora iskočile žile, da se zatim, opet zagleda, kao iz nekog sna, u svoje sluge, koje su ravnomerno skakale sa kola, sad desno, sad levo, da podmeću cepanice pod točkove, te da ih

Kola su njegova međutim probila se duž jednog jarka, u kom beše usahla voda, do nekog mosta od balvana i granja, među žbunjem.

Zemlja je bila toliko tvrda od suše, da se konjski topot čuo tupo, kao pri prelazu preko nekog mosta. Kas i neprekidnu promenu nogu konjskih imao je da gleda do sutra, uz vampirsko osvetljenje fenjera, koji je bio

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

, a to se najčešće vrši pre isteka sunca, za vreme nekog praznika, pri čemu je smer kretanja od zapada prema istoku. Tako, na primer, iznad Katlanovske Banje uoči petka ili

Propisani postupci dobijanja ženskog deteta najčešće su samo druga strana ili naličje nekog magijskog obreda za dobijanje muškog deteta.

Tačnije, pri opisu nekog postupka kojim se želi uneti izmena u nizu rađanja dece istog pola, uvek se kaže šta se radi kada se želi da sledeće

U boljevačkom srezu i širom Srbije običaj je da mlada, dok na putu za venčanje prelazi preko nekog potoka ili reke, malo zadigne košulju i kaže: „Osetih se, rodih!“, pa će onda lako decu rađati.

od zlih sila i dobro magijsko oruđe za olakšavanje porođaja jesu izvesne govorne formule ili basme, koje ulaze u sastav nekog obreda ili se samostalno izgovaraju.

Čak trudna žena pazi da ne susretne nikoga ni s manjom telesnom manom, kao nekog sa zečijom (rasečenom) usnom, pa izbegava i onog s opekotinama po licu, pa onog koji nahramljuje, zatim čoveka jako

, ili šivenje, tkanje itd.), ali i za neke sakralne aktivnosti (svadba, krštenje i slično), kao i za početak nekog važnog posla (odlazak na put, prodaja itd.).

će biti radljivo; ako pored toga i rukama maje, biće serbes (drsko), ljuto i dignoglavo; ako isprva ćuti, pa tek posle nekog vremena počne da plače bez jakog napona, biće pametno“.⁶³. Rođenje blizanaca smatra se za rđav znak.

⁵⁹ Iz istog razloga, da bi izbegli mogućnost zameranja kumu, mnogi ljudi uzimaju kuma iz nekog udaljenog sela, a ni u kom slučaju ne uzimaju za kuma komšiju.

²⁰ Da bi dete prohodalo, ono se često prevodi preko nekog predmeta. U gornjoj Krajini dete koje nije prohodalo valja prevesti preko slepčevog štapa.

, veoma plastično svojim oblikom kazuju da se odnose na jedno još neformirano biće, na nekog ko se još nije „ispilio“.

Poslovica, međutim, nastaje kao dobro promišljen, proveren sažetak nekog važnog iskustva koje je dato u formi apodiktičkog iskaza ili moralne pouke.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

preobraze u polje pšenice nečiju plevu, i u dvorce nečije šatre i čatrlje, koji mehovima, opsenarski, raspire oko nekog slave vrevu.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Srce tog praaparata sačinjavala je »kristalana kućica«, celuloidna opna koja je štitila grumenčić nekog tajanstvenog kristala.

svega, baš kao da se dogodilo juče: upravo sam bio raskinuo sa starom Avom (Gardner) u filmu »Bosonoga kontesa« zbog nekog sasvim prosečnog toreadora sa kojeg nije skidala oči.

I pojavila se, i to gde — u bioskopu »Drina«, posle osamnaest meseci čekanja. Iz novina saznadoh da se udala za nekog tipa koji se zvao Mel Ferer, mislim.

Imala je, jadnica, i svojih briga. Čitao sam da je najzad ostavila onog ćelavka Mel Ferera i da se udala za nekog drugog tipa, isto tako nesimpatičnog. Patili smo oboje.

« Blagosloveno vreme sranja! E, tu je malo falilo pa da ne povratim na nekog tipa ispred sebe, na časnu reč. Lavor, vikao je Miki, lavor, dajte mi lavor!

Nikada! Fuck off! KARTA ZA VAVILON Došlo je vreme kad već mogu mirno reći da nekog nisam video punih dvadeset godina. Čitav život!

gradova, ograđen belim konopcima i tablama koje upozoravaju turiste da je to jučerašnji svet, a ne ekstravagantno delo nekog manijačkog graditelja pop-art objekta, kada ste, dakle, prepušteni sami sebi i dosadi koja nikada nije tako tupa i

da budeš zaražen i prenosićeš svoju zarazu drugima; trčaćeš koliko te noge nose, šugav i osamljen, trčaćeš preko nekog bivšeg sveta i njegovih ruševina, a čim dotakneš nekoga od svojih drugova koji beže od tebe kao od šuge, bilo koga od

Igrali smo se šuge i trčali sa srcem pod grlom, trčali i čeznuli da se oslobodimo te nesreće, ludački želeli da nekog dodirnemo...

Postala je žena čoveka koji nedeljom nikada nije kod kuće. Mlada žena i mladi čovek rastali su se davno zbog nekog nesporazuma kojeg se više niko i ne seća.

oko grada pokraj stare »Loze«, ispod »Tonija«, i zaustavio se na Pilama pred agencijom, a da nije osetio ništa sem nekog ponavljanja, zbog kojeg uopšte nije mogao da se seti koje je leto posredi: leto 1962, leto 1965, leto 1972, leto 1986?

Prošli su kroz stonsku solanu isparcelisanu plitkim bazenima u kojima je trunula morska voda. Svaki bazen nosi ime nekog sveca, objasnio im je Stonjanin.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Njegova je snaga kolebljiva; on zazire od opasnosti koja jednu igru pretvara u samosvestan trud nekog višeg značenja i reda. Izlažući se ugnjetavanju usiljenog napora, gubi dah i polet.

Crtež je izdvojen iz nekog onovremenog lovačkog priručnika, ali je i crtaču, i nepotpisanom sastavljaču propratnih stihova, očigledno zaigralo

Kažu daje ona prpošna, nestašna Veverica prepev nekog manje poznatog nemačkog pesnika. Ne znam kako pesma izgleda u originalu, ali sam siguran da su njeni najlepši stihovi

Ton dečje pesme pritom ili se gubi, ili se pokazuje neprikladan, kao navika iz nekog drugog sistema. Momak i po donosi lepe odlomke mašte, ali se po providnosti svoje racionalne sheme, po unutrašnjoj

vetrom ječi brujem nebeskih sfera: Briše bezglasan, studen potplaninski vjetar poljem, i samo kad čovjek naiđe pored nekog osamljenog gloga, čuje se beznadno sitno cviljenje.

On naivno povezuje, detinjasto nagađa; za divno čudo, podosta pogađa. U dočaravanju bitnog kvaliteta nekog glasa, pesnik ređa reči po aliteracijskom ključu; u svakoj od njih određeni glas postiže punu zvučnost, određujući joj,

Pisac ne bira knjigu s kojom će se proslaviti, niti slava uvek okrunjuje ono što je kod nekog stvaraoca najdragocenije. Posle sam se, godinama, sretao s njim na različitim poslovima.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

seljačko dete, dajući mnogo značaja narodnim umotvorinama, on je tražio među Srbima i jednog »boljeg Kačića«, nekog ko će mu prikupljati srpske narodne pesme. Posle dužeg traženja on je naišao na takvog čoveka u Vuku Karadžiću.

Milićević, Vuk - Bespuće

Posijedaše oko ognjišta, čekajući da se razgori vatra, uz lojanu svijeću, zadjevenu u čašu sa kukuruzom, dok se iz nekog mračnog kuta ne pojavi jedna trudna žena, obučena na brzu ruku, koja im svari kavu.

Gavre ga je dobro zapamtio u tim danima gdje se, kao sjenka nekog crnog oblaka, vuče kroz kuću, podupirući se na debeo drenov štap i zastajući da se odmori, s glavom pognutom i očima

preko koga je prešla rukama nekoliko puta, namiještajući kosu i gledajući preda se, još sva uzdrhtala i uzbuđena, puna nekog čudnovatog zadovoljstva.

Kad ju je sreo, poslije nekog vremena, s ocem, koji je ostajao vazda isti i nepromenljiv kao i njegova odjeća, riječi i pogrješke u govoru, on je

Sremac, Stevan - PROZA

Umeo je vešto i da pozajmi od nekog, a još veštije da ga posle skine s vrata. »Kako, kako — imađaše običaj reći kad hoće da izvrši operaciju — kako sa

« I onda iziće s predlogom. »Ama, gospodin Jovo, zaustavi ga posle nekog vremena kakav šnajder, šuster, tišler, ili tako već ko, a ja sam doš’o za ono malo...

nosio Jova prase kući i zastao navlaš pred Aleksinom bakalnicom, za inat Aleksi bakalinu (s kojim je bio u svađi zbog nekog duga na kredu), pa zavrnu malo prasetu rep, a ono zaciči tako silno da je Aleksa bakalin morao pagledati na ulicu.

Izgledao je u tom trenutku kao kakva statua, kakav spomenik junaka nekog, onako od tuča saliven. Jovan okide. Ja strašno li je zapraštio stari kremenjak, jedina zaostavština od dede po materi!

Ostavila ga je kriveći ga da je tirjanin i lola, a on opet njoj prebacivao za nekog pešadijskog narednika, pisara iz divizije, nekog malog vickastog štiglica sa grdnim šiškama ispod francuske kačkete,

ga je kriveći ga da je tirjanin i lola, a on opet njoj prebacivao za nekog pešadijskog narednika, pisara iz divizije, nekog malog vickastog štiglica sa grdnim šiškama ispod francuske kačkete, sa lakovanim kaišem i užasno šiljastim cipelama

jednoga dana mogao se u zvaničnim novinama čitati ovakav oglas: »Moja žena Katarina, nazvana Kaja, ostavila me je pre nekog vremena slušajući sovjete naših zajedničkih neprijatelja, zavidljivaca kojekakvih, kojima je cjel bila da pomuti našu

Lanjske godine dobije on tako poklon od jednog seljaka, nekog Krla — prezimena mu se ne sećam, — znam samo da se pomalo bavio i trgovinom.

Posle nekog vremena vrati se u školu, ali ne sam. Pred njim uđe jedan odžačar u potpunoj uniformi sa plehanim turom i kapom koja je

Radičević, Branko - PESME

Okreto se, napolje se mako, No u itnji nekako s' spotako, Preko nekog pado brakolomstva, Mal' što ne bi, brate, vratolomstva.

Silovit svet se tamo-amo vije, Al' mlogi prođe kanda ga i nije; Za nekog tude jošte i zapita Il' momak, il' gospa, il' deklica vita.

„Već beže, beže“, viče zlotvor kleti, Al' to im nije ni na kraj pameti. Već vataju se nekog kamenjaka, Pa otud staše biti iz pušaka. Sa svi je već strana zlotvor i optekô Dva-triput je već: „Predajte se!

Stazom odi, stazica ga vodi, Niz goricu sve niže i niže, Dokle jednom u dolu ne stiže; Pa kad prođi pored nekog žbuna, Ali nešto zažubori tuna, Pa korači dva do tri koraka... Oh radosti puste za junaka!

mačem oko sebe maše, Dve je ljute posekao paše: Baš Halila i tebe, Tahite, Skinuo im glave ponosite, Još poseče nekog Tahir-bega I Jusufa što beše do njega; Kad se Jusuf s ljubom rastavljao, Zatekô se ljubi, obećao Divna plena od pusta

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Jedne godine i naša kuća dobi sat. Bilo je to ovako: Imao ti je djed jednog pobratima i prijatelja, nekog Petraka, samardžiju po zanimanju.

smjeli da zavire u kuću, nego su me zviždukanjem i raznim znacima zivkali da dođem vireći iza plota, svinjca, aborta ili nekog drugog skrovitog mjesta.

Nađe se tu ponešto i za nepismena čovjeka (a takvih je većina), nacrtano nevještom rukom nekog njegovog burazera, istog takvog nepismenka.

Jednog dana, neminovno, s ivice nekog brežuljka, pred njim će u nizini praznički bljesnuti modra Una, granična rijeka podgrmečkog kraja, a tamo, s druge strane

Ako se vuk ne boji krsta, pucaljke se, beli, plaši. Najteže je živopiscu padalo kad je za nekog trebalo izraditi ikonu svetog Đorđa, hajdučkog sveca.

Za mladih dana, pričalo se, jednom je, obnoć, spazio nekog čovjeka kako iskače kroz prozor od njegove žene i nadao je za njim grdnu viku jer je mislio da se radi o nekom lopovu.

Djed samo poblijedi, lice mu odrveni i oči stadoše. Sad je još više ličio na nekog pravednika s ikone. Pokušao je da nešto kaže, ali mu se kroz stegnuto grlo probi samo nekakvo kašljivo staračko

Nije mu ni na um padalo da nekad nekog ukori za kakav lopovluk, a njegovi pajdaši, opet, nisu ni pomišljali da mu zamjere što je drukčiji od ostalih.

Tamo me dočekaše radoznalo i s poštovanjem, kao nekog slavljenika. Svi su već znali priču o drmogaćinom megdanu sa žandarmima i sjaj njegova podviga treperio je i po meni kao

Svi su već znali priču o drmogaćinom megdanu sa žandarmima i sjaj njegova podviga treperio je i po meni kao od nekog skrivenog nevidljivog sunca. Dan-dva kasnije eto ti pred našu kuću žandarma.

Bilo je, na primjer, kuća koje su u porodici imale nekog budalaša znanog svakom djetetu u selu, pa je, vremenom, taj bezazleni benaš postajao poznatiji i od same svoje kuće i

Jedan gazda ispod šume, srećnik, imao je, još od prvog rata, nekog daljnjeg ujaka, ili će biti tetak, koji je imao priličnu penzijicu kao bivši austrougarski feldvebel.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Tu može i da se povraća! Gde će tu ona svoje begovske nozdrve! Da je zbog nekog, pa i da pokuša, al gde će begovica, pa još Pintorovićka, zamisli, staro gospodsko koleno, stara loza, zbog jednog

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I usred ove blagote, tišine i nekog poludremeža iskrsne on, Dimitrija, iz ma koje kapije. Kad njega spaze svi se pokrenu, nasmeju i uzviknu.

drugo što od poznanika i rodbine ne imađaste nikoga, zato vas je ona prizivala i družila se s vama više kao iz nekog sažaljenja i misleći da vam daje neku milost i time svoju dužnost ispunjava...

Ovo navlaš izbegavanje, i izokretanje razgovora još više me ispuni gnevom i jedom. Sedoh a sav se tresoh od nekog čudnog gnušanja, neugodnosti i besa koji je u meni polako kipio i širio se. Zaćutasmo oboje. Ona je plela.

— Sedi. Vidiš da nema nikoga! — i onda hladnim, oholim, punim nekog prezrivog saučešća glasom, okrenu se tvojoj materi koja se još više zgrči uza zid. — Ama, Marijo ...

Da li to beše strah od smrti? Ne znam. Samo se sećam da sam drhtao kao prut od nekog strašnog osećanja. U tom se jedna žena diže i pođe vratima pogureno. — Što ne sediš, Stano? — upitaše te.

A ovamo i sami, ne znajući zašto, jednako su čistili, spremali kuću kao za nekog gosta. I to strašnog, užasnog gosta. — Eh, bre Mile! — iznenada, odjednom prepade me Mita.

I ja mu obećah. I to da ću, nekog dana uveče, na „sedenje“, doći. Jer znam da sad svake noći njima od rodbine po nekoliko njih dolaze, donose ponude, sede

I, kao uvek, odmah bi tamo po kući počela nešto da rasprema, radi, pali vatru, i to užurbano, kao od nekog straha, i navlaš luparući, udarajući, da se čuju odjeci, udarci, kao da bi time htela da smanji onaj nem, pust izgled

da je tom čoveku, za koga su je dali, Ita pobratim; i kad je to doznala, čisto joj je odlaknulo, kao da se oslobodila nekog straha, bojazni...

Odjednom se trgao, pogledao je onako skamenjenu od straha, i sa izrazom zajedanja, u kome je bilo i nekog gorkog saučešća, počeo da je dira, pecka, pokazujući na muža joj: — Skoro će doći... — Ko? — trgla se ona. — Ta on!

Pa se već uveliko počelo da pogovara za nekog Nedeljka. Znala je i koji je taj. Odskora je otvorio bakalnicu. Prvo je bio sluga, pa, pošto se oženio sluškinjom svoga

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Poslije nekog vremena ovi trojica, carski sinovi, tražeći sestre svoje dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće te učine tu konak, a

U taj mah nestane i konja i kupca. Starac došavši kući s novcima, zateče i sina kod kuće. Kad posle nekog vremena dođe drugi vašar, onda sin opet reče ocu: — Hajdemo, babo, na vašar.

Posle nekog vremena čuje on da se stari njegov gospodar sprema na galiju preko mora čak u drugo carstvo, pa otide sa svojim novčićem

Potom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima. Poslije nekog vremena otac se ove đevojke oženi udovicom koja dovede jednu svoju kćer.

Idući tako dođe u jedan grad, pred jedan veliki dvor nekog gospodina, koji je isti poklanj'o onome te u nj prenoći. Mnogi je pokušav'o tu sreću, ali uzalud: više ga nije bilo ni

Tražeći on kome bi novce na ostavu dao, vidi nekog starog u veoma bogatoj trgovini hadžiju, te pomisli: „Ovdje će mi sigurno mjesto biti da ih ostavim“, — pa najposlije

Poslije nekog vremena otide onaj isti đavo te uđe u kćer drugoga, većeg cara, koji je bio komšija s ovijem. Udare svud po carstvu

Idući ovamo onamo umore se od duga putovanja, pa stanu u jednom vinogradu kod nekog pudara da malo otpočinu. A kad se odmore, kaže groznica pauku: — Ja ti neću odavde dalje koračati, jako sam se

A kad je pauk otišao u grad, a on se namesti u sobi kod nekog gospodina, i tek počne da snuje svoju mrežu kad evo ti sluškinje s metlom i perajicom pa stane čistiti paučinu i

Onda pauk vidi da tu za njega nema stanka, te se digne i tumarne nekud u svet. A posle nekog vremena nađe se s onom svojom groznicom, pa kao ono dobri stari prijatelji stanu jedno drugome kazivati svoje jade i

KREPAO KOTAO Izmislio jedan prosti seljanin, kako bi prevario nekog kamatnika trgovca u varoši, koji mu je dosta krivice uradio, i pođe jedan dan u trgovca moleći ga: — Gospodaru, molim

Kad se tako posle nekog vremena siti isplakaše, utre čovek suze, pa ode k medvedu i ovako mu rekne: — Eto, u svakog čoveka ima ponešto

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

KUM: Ćuti, kume, sad ćemo doznati koja je dobra. Čuli ste valjda, kako je stiglo pismo na našu vlast od nekog neimenovanog, i sto dukata, da se ovo kao nagrada dade onoj u varoši našoj, za koju se osvedoči da je dobra žena.

(Glasno): Ja ne znam, komšo, od nekog vremena izbegavaš moju kuću, kanda smo bogzna što pomešali. Ta, fala bogu, ako se nećemo mi sastajati i razgovarati,

Lalić, Ivan V. - PISMO

kaput, pališ motor: tačnost Pokreta tvojih inorodna biva; Na semaforu peva višeznačnost, Trobojna šara nekog novog tkiva...

Ikar, Jer lavirint je dozlaboga nisko; Ovo je prostor gde nastaje slikar, I knjigovezac, koji zlatotiskom Pečati slova nekog finog uma; Ovde na svome skupoceni brod je, Korenu blizak ovde svaki plod je, Ovde bi palma bila nerazumna.

(2—3. III 1992) SLOVO O SLOVU Sa strme kose nekog čistilišta, Iz guste tišme nesigurnih duša U pomicanju između dva ništa, Govorim na brzinu; već me kuša Ćutanje, kao

brtvu slova, u beznadni nadir Iskaza; moram da greznem u reči, Jer govor, to je opstanak u nadi — Sa strme kose nekog čistilišta Vičem u vetar, slažem slog do sloga U glasne reči, da poništim ništa — Jer užas preti iz ćutanja Boga.

More, More na suncu i u noćnoj mori Nekog Kolumba nasukanog, ili Voda što krotko pokori se sili Kad zatvore se ustave nebesa, More poslušnik moći što ga

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ode! Zamače iza ćoška... Trebalo je da ponese džemper! Naći će ona već nekog da je zagreje... Jezik pregrizo! Što? Danas deca brzo sazrevaju... Moja je, bogami, još pravo dete...

nas živi čovječja ribica u Postojanskoj jami i nigde više, da je Hajduk Veljko stalno spavao sa lepom devojkom ispod nekog drveta, da smo najgostoljubiviji na svetu i sve, a onda jednoga dana, kada završite školu i otvorite novine, načisto

Mislim, nalazio se u sasvim euforičnom stanju ... Je l' prevodiš? — upitah prevodioca, nekog mladog lingvistu sa bubuljicama i obaveznim osećanjem manje vrednosti. — Samo ti furaj, Anči! — reče on.

Roditelji najvećeg dela onih vaših omiljenih afektacija iz razreda imaju toliku lovudžu da mirno mogu iznajmiti čak i nekog polovnog nobelovca da umesto njihovih naslednika obavi taj mučni, intelektualni posao.

Najzad, i gosn Sule se jednoga dana nešto kao proslavi, kada ga izabraše da tumači ličnost nekog krajnjeg negativca koji tek u ratu kao postaje svestan koliko je bio zločest, kad ga prvi put u životu prime kao sebi

Ali jest, oćeš vraga! Kako naći nekog sličnog Sulencetu! Zbog toga ga priupitaju ima li iko u gradu da mu je bar približno sličan, da ga angažuju za dublera?

zvali Dača Tupavko, onako od milošte, zbog toga što su mu bila potrebna najmanje dva saobraćajca da mu pokažu poentu nekog vica, oću da kažem — u čemu je štos.

Naravno, sve se to događa u najužasnijim bolničkim čekaonicama koje su naročito za tu svrhu izdekorisane rukom nekog anonimnog doktora Kaligarija: „Ne pljuj po podu!“ — i slični užasi!

kaputa starijih sestara, toliko zvocanja kada se vrate kući u desetku, a ne u devetku; ko bi normalan uložio sve nade u nekog studenta iz provincije da bi posle svega taj momak lepo zbrisao bez doviđence; ko bi oprao toliko brda prljavih tanjura

najveći broj mladih Beograđanki živi u čarobnom svetu koji se sakriva među koricama različitih modnih žurnala ili nekog sličnog poučnog štiva sa slikama.

vetar ludira i igra šuge sa starim novinama; oću da kažem (ako možete da me pratite), ukoliko mi Beograđanke imamo nekog stila, i štatijaznam, onda valjda negde mora da postoji i naš vlastiti stil u odevanju, neki sistem, oću da kažem, neki

Beskrajna dosada i sve što uz to fura ... —Francuski? —Znaš šta? Kad moja profesorka francuskog dočepa nekog sirotog pisca za gušu, pa počne s analizama slaganja vremena i tim sistemima, onda od najlepše pesme na svetu, kao što

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Po danu pred njim džinovske stope, a noću sjenke i diva zov. Oblak se priča o mlinu roji, Ima li nekog da se ne boji? II A blizu gore, uz njivu prosa u šupljoj bukvi živio Ćosa.

Ćosa kroz mrklu tminu, uz divlji klanac, pustome mlinu i pjeva gromkim glasom: „Niti se bojim lava ni vuka, da nekog bijem svrbi me ruka, požuri, dive, kasom!

Prevare nekog, uvodu svuku, nekog istuku . . . Najlepše tu sam proveo dane, ponekad, bogme, skoro nastradȏ, istina sve je o

Prevare nekog, uvodu svuku, nekog istuku . . . Najlepše tu sam proveo dane, ponekad, bogme, skoro nastradȏ, istina sve je o čemu pričam, svakom

Veze od priča čudesan krug, da samo ne bi zaspao drug. Raspreda Toša: „U nekog cara rađala zlatna kruška . . .“ Pa istom prenu i Žuću pita: „Šta to kraj reke šuška?“ „To vetar šapće!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Kada već mislim da nema nikoga, od čamca dolazi novi šum: neko se ispravlja, nakašljava i odišući, od nekog napora koji je tek izvršio, penje se pravo k meni: — Dobro veče, gospodine. — Dobro veče.

— Vi stanujete u Belmontesi? — Ne, ja Belmontehu nisam ni video. Ali ako ikad sretnem nekog derana odande, reći ću mu odakle im preti propast. Mališe sinuše od ponosa: — Učinićete nam zadovoljstvo, gospodine.

To nije bilo englesko, već skoro kastiljansko ime. Mislite li da biste u tom slučaju poznali u njemu nekog od svojih poznanika? — Sumnjam. Ja sam poznavao vrlo malo Engleza.

— Mislim da ste savršeno u pravu. Ja sam video danas na jednom jezeru nekog mladog ribara... Ali mi odjednom bi dosadno da nastavljam misao. Prosto produžih da gledam kroz prozor.

Sada nijednog više ne želim. Možda ću jedanput poći za nekog, čija deca ostanu siročad. — Svakako da je strašno to što vam je tako pokvarilo život. Ali vi ste toliko mladi.

Bio sam srećan što ima nekog koji, obraćajući mi se u svojoj patnji, ne nailazi na čistu sebičnost. Pustila je, jedva usplahirena, da je milujem po

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Ulazili smo u crkve brzo, kao na prepad, kao izvidnica, i nalazili u svakoj nekog ko je pevao u praznoj lađi bez tovara.

glavama i umnost mu postaje kuća a telo zgar Duva duh kud-hoće nevidljiv i traži svoju stvar 2 Da li će Duh još nekog da izumi? Ili samo stoji pored arhanđela s mačem? Koga će na sudu da brani? Da li će Ništog zaobići?

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

To nije otmeno. SARKA: Pa nije, dabome! Eto tako, zbog nekog šaputanja, mene mal' nije oterao prvi muž. A zar bi to bilo otmeno da me je oterao?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Zvoni... zvoni... drhtavo i tužno, odnekud iz daljine, iz doline, iz nekog sela, sa neke crkve. Otkuda u ovo gluvo doba?... Pridigoh se. Stražar kao da se prenu, i pogleda me začuđeno.

U početku je za mene bila razonoda da posmatram kako pršti šljunak i kako sevne varnica sa nekog većeg kamena. A neki put mi čisto lakne kada se kamen izmigolji i ostane čitav... Misle ljudi o svem i svačem.

Podne je davno prevalilo. Selo je bilo gotovo pusto. Ispred jednoga hrasta opazismo samo nekog starca povijenog do zemlje. Njega su godine pridavile i već nemoćan, a valjda i sit života, gledao je tupo preda se...

utrkivale u brzini, pucnji su se sustizali ili slivali u urnebesni prasak, a iz topovskih cevi je suktala vatra kao iz nekog kratera. Granate su uz strahoviti tresak rile zemlju, prevrtale rovove, obarale drveta, kamenje je prštalo...

I pred navalom čelika kao da se ugasi razum i savest ljudska, grudi su se širile od nekog zadovoljstva... sa ushićenjem posmatrali smo smrtnu agoniju neprijatelja. Pešaci se digoše iz svojih zaklona.

Tek kada pređosmo reku Bitvu, odahnusmo malo. Išla je kolona mračna i turobna, kao da se vraća sa nekog pogreba. Ljudi osećaju, svaki na svoj način, da se odigralo nešto teško i sramotno, iako je svaki uložio celog sebe da

Onako osamljen, u crnoj dugoj mantiji, ličio je na nekog svetitelja sa starih ikona. Okrete se nama, pa širokim pokretom ruke učini krst i tada do nas dopre kao neki

I vest se kao zrak prenosi na sve strane. Ali u njihovim pričama ima mnogo istine. Prevare se u datumu ofanzive ili nekog odstupanja, ali se ipak nagađanja o porazu, o zarobljenicima, o nastupanju ili odstupanju, na kraju obistine...

A onaj ne prestaje. — Posluga četvrtog topa, brže ovamo — začu se glas nekog poslužioca sa trećeg topa. Potrčasmo jedan za drugim kroz saobraćajnicu... Kod trećega topa ne nađosmo nikoga.

Bio sam lak i veseo, a kada rukom prevučem preko lica, čini mi se kao da nekog drugog milujem. Nešto se neobično događa u meni. Dok sam još bio svestan, pojahah konja.

Čuo se samo zvek njegovih mamuza i frktanje nekog konja. Na vratima se zaustavi. Zagleda se u jednu lopatu naslonjenu uza zid.

Brže, brže! Vojnici su opazili ljutnju narednikovu, ubrzaše hod, okrećući se stalno, kao da nekog iščekuju. Ne želi niko da bude prvi.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Da, sad počinjem. — Kolegu ćete imati dobrog, za to vam jamčim. Mi smo ga u školi zvali mlâdom, jer se sve nekog belaja stidi... Eno ga, vidite, zacrveneo se pa obara oči. Još da mu nije ove guste bradurine, — zlo!

šta ima da mi bude teško. Mojoj deci ja zapovedam, a druge starije moram slušati, nije vajde. Svaki ima po nekog starijeg, koga sluša, pa tako i ja... Nego nije to. Opet oni misle o nečem drugom, o čemu neće da govore preda mnom...

Ona se hvata mislima za pojedine reči Stojanove, ali u glavi opet vri, a srce se sve više steže od nekog nejasnog zloslutnog straha.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Molim vas! Pa to dvoje svako pametan razlikuje! JELISAVETA: Za eventualno hapšenje glumaca treba da imate nekog policajca makar sa minimumom pozorišnog obrazovanja! SOFIJA: Tad ne bi dolazilo do ovako tragičnih nesporazuma!

VASILIJE: Njegova će luda glava i mrtva pronaći put od te masovne grobnice do ruke nekog Falstafa koji igra Hamleta! SIMKA: A vi? Nastavljate sa pozorištem?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ne ostade mi ni mila roda, što, bela, rumenom nogom, hoda. Ni dete moje, dakle, ne silazi sa nekog, prečistog i predivnog, nežnog, sveta, dalekog u kome se nevidljivo u vidljivo menja, nedokučivom, sveznajućom slašću

Pop Mita, moj ded, po ocu, na starim fotografijama liči na nekog seoskog Tolstoja. Bio je riđ, plah, strog. Bio je siromah i orao je i kopao sa seljacima, svojim Ilančanima.

Ja sam, pored njega, video ukrcavanje mornara, iz javnih kuća Rijeke, kad je bila naređena uzbuna, prilikom nekog incidenta u Solunu, sa jednom austrijskom krstaricom.

Arhive te Komande svakako postoje. Bila bi to interesantna lektira za nekog lešinara naše literature. U Srbiji, stari ljudi morali su da ustaju i skidaju kapu okupatorskim oficirima, pa i njihovim

Pošto pobunjenici to rade nožem, uz gurnjavu, i operišu i kragnu, žene ciče oko nas, u strahu da nekog ne prekolju. U celom, ogromnom, garnizonu Beča, svega je jedan, jedan, oficir branio svoju kapu, oružjem.

On je sad u velikoj, beloj, šubari Kozaka. Bio je zarobljen u Rusiji, pa se vraća sa činom praporčika. Vodi sa sobom i nekog, belog, Rusa, kome svaki čas dovikuje: „Vjatka, drž’ fason!

Pored toga, ta knjižara, odnekuda, umešala je u to i profesora Univerziteta Vladu Ćorovića, inače mog prijatelja, kao nekog arbitra o moralu. On je tvrdio da u mom Dnevniku treba iseći dobar deo kao pornografiju.

Kao što se danas može videti, to je bilo svesno odricanje od uloge nekog našeg Frajligrata, u Beogradu. Ali, poslednja strofa u tom epilogu, proročki, predviđa da će: „na Itaki da se udari u

„SUMATRE“ Urednik Srpskog književnog glasnika, Bogdan Popović, pozvao me je, pri štampanju Sumatre, da u obliku nekog dodatka izložim sa njom i svoje „Vjeruju“ o poeziji.

Kroz njega je u voz padao vlažan, mokar, hladan miris drveća i čuo sam i žubor nekog potoka. Stali smo bili pred jednim razrivenim tunelom.

Ja znam samo da, ako baš treba nekog voleti, onda ću vodati one koji su najviše patili. A to smo, zasad, izgleda, mi. Imamo trista hiljada Švaba.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

MRTVO MORE STRADIJA U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču; a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a nimalo slobode; držali se govori i pisale knjige o

“ Najedared, trže me neki šum. Kraj obale, malo dalje od mene, ugledam nekog ribara. Čamac mu uz obalu, a on krpi mreže. Zanet slatkim osećanjem, nisam ga pre primetio.

— Napred! u sobu uđe opet neki drugi elegantno odeven gospodin i predstavi se opet kao viši činovnik nekog ministarstva.

” „Ha, ha, ha, ha!” — u tom trenutku kao da mi zazvoni u ušima opet onaj satanski, podrugliv smeh nekog zlog duha ove srećne i blažene zemlje. Nehotice uzdahnem.

Tako je govorio nekad, na nekom zboru, iznemoglim glasom jedan od stanovnika nekog neplodnog kraja. Gde je i kad je ovo bilo, to se, mislim, ne tiče ni vas, ni mene.

Ćuti i misli, kao svaki mudrac! Prošlo je još vremena. Broj putnika sve manji i manji. Svaki dan odnese po nekog; neki su napuštali takav put i vraćali se natrag. Od velikog broja putnika zaostade još dvaestak.

kud bih ja onda mogao i pomišljati samo da u ovoj zemlji, gde je sve bez smisla, jedino ova moja priča ima, k'o bajagi, nekog smisla. The, kad nam je takva divna sudbina, onda — nek ide kako ide. — Huuuuu! v što rekla strina.

Čitao sam u jednim engleskim novinama kako je cela engleska štampa napala najoštrije nekog grešnog Engleza koji beše napisao nekakav putopis kroz Srbiju.

— Žalim ga, grešnika! — sažaljevaju ga. — Nije onako bio rđav. — The, ko mu je kriv. Posle nekog vremena, pojavi se neki mlad slikar. Izloži slike i očekivaše sud javnog mnjenja. Slike nisu bile rđave.

” Stigosmo na zbor, gde je već otpočet izbor časništva zborskog. Jdna grupa istakla kao kandidata za predsednika nekog Kolba, ako se dobro sećam imena; druga grupa nekog Talba, treća, opet, svoga kandidata.

Jdna grupa istakla kao kandidata za predsednika nekog Kolba, ako se dobro sećam imena; druga grupa nekog Talba, treća, opet, svoga kandidata. Napravio se grdan metež; svaka grupa želi da proturi svoga čoveka.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Samo mi oči blude po tom čudnom krugu, po tim tamnim senkama, što ka' prizraci mrdaju tamo i amo, a grudi, prepune nekog čudnog zadovoljstva, samo se nadimaju sve više i više.... — O Ago, viknu Anđa. — Oj, odziva se č'a Marko.

— Pa 'nako, gledna... ka' i svaka varoška; tanka u struku ka' ja u vratu..... samo ono, brate, što meću nekog đavola ostrag... šta im je ono, istina? — Sedlo. — Od sve šale, ono mi se ne dopada, veli č'a Marko.

slave mi, nije!.. — Jaoj!... začu se iz pomrčine. Na drugom slogu reč se prekide, k'o kad bi na nekog, iznenada, sručio punu vidricu hladne vode... Jedna je ruka već zalutala... — Kuku — kuku — ku!....

pred njegovim prozorom, u koji su udarili zraci mesečevi, te mu kroz gust duvanski dim na lice padaju, dajući mu oblik nekog fantastičnog duha u oblacima... Čas za časom izbija, a on još stoji i puši...

ali reči mamine, koje govori sedeći uz njega, uvlače mu se nekako u samo srce, jure mu po krvi i on sav dršće od nekog nenadnog uzbuđenja... Sna nestade, odlete odjednom, i on slobodno otvori oči. Beše to strašan prizor...

Sve misli o prošlom životu, sve nade i snove mladosti zavio je gustom koprenom zaborava i kao nekog prezrenja... Hladna surova smrt zauzela je sve misli njegove i stegla mu mozak svojim paklenim otrovnim noktima.

Gleda nekako zbunjeno, kao krivac, ali u dubini same zenice sija sreća beskrajna, nevina, puna nekog novog, življeg, ozbiljnijeg značenja... Dete se zbunilo... Ali zar je teško umiriti rasplakano, ožalošćeno »malo mače«?.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Oni su, znaš, i inače u svađi, načelnik i Ilić, pa sad oni iz Beograda pristali uz načelnika da nađe nekog mekšeg. SRETA: Gle, molim te! A ko to tebi reče? JEVREM: To... nemoj da me pitaš, to je poverljivo.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Na kelneraju behu poređane mnoge stvari. Tu behu čaše nekog starog fazona, pa izgledahu kao ona kandila u džamiji, dalje: čašice, flašice, »pištolji«, čokančići za rakiju, koža na

Pa onda kad je odrasla, roditelji su je hteli da udadu za nekog bogatog arendatora, malo postarijeg, istina, ali je bio to pravi bogati Gavan.

Imao banaka, pa sve naslagane kao ćeramide na ciglani. Ali ona se zaljubila u nekog siromaška, nekog mladog kancelistu i zadala mu reč.

Imao banaka, pa sve naslagane kao ćeramide na ciglani. Ali ona se zaljubila u nekog siromaška, nekog mladog kancelistu i zadala mu reč.

I Sreta posle nekog vremena vide sa zadovoljstvom kako mu posao iz dana u dan pospešno odmiče napred! Ovu malu grupicu nezadovoljnika, koju

To je Sretu tešilo, a i nagrađivalo ga; jer mu se nekako činilo da mu od nekog doba život opet ima određen cilj. Sad bar opet zna što živi!

I Sreta uze ćir-Đorđa nastranu, pa odoše u mutvak, odakle isteraše dremljivoga i gluvoga aščiju Leftera, nekog daljeg rođaka ćir-Đorđevog, da pročitaju dopis. Kad izađoše iz mutvaka behu obojica osobito zadovoljni.

Nastade džumbus. Jedno pravo veselje, onako svesrdno. Tu Cigani, jedna slavna družina iz Meljaka, koja se s nekog vašara vraćala i zaustavila tu; tu se jede i pije, peva i igra. Pune okanice i glave.

Pamti samo još jednom da se tako nasmejao kad je neki Talijan, šta li je, doneo nekog majmuna, a majmun u nekom oficirskom mundiru; plave pantalone, crven mundir s generalskim epoletama, a ima kapu kao

!! Bruko učiteljska!!! — Čuješ kmete, pade mi na pamet nešto žestoko! — reče Sreten pošto se posle nekog vremena malo umirio i novo nešto smislio, pa došao ćir-Đorđu. — Ali žestoko, kad ti kažem!

— Dopis nije bio iz Prudelja nego iz drugog nekog mesta (gde je bio premešten i već počeo kupiti potpise za nepoverenje staroj opštinskoj upravi čiji mu se predsednik

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Bioskop? Nikad! („Kauboji, i razni Džejmsi Dini” ). Jednom je slučajno nekog tapkaroša uhvatio I dugo mu objašnjavao da „nije dobro to što čini”. Korača, nogu pred nogu, gleda preda se, zna se..

ona dva puta na bojno polje, Poznati su joj i veći ratni pohodi, Čak je i pucala, al reda radi, bez volje, Pazeći da nekog slučajno ne pogodi.

su već tu, prilično žive, U napetom odnosu, i sad će mašta Skupljati razloge, veze, motive, Da bi se do smisla nekog dovele Sve niti te satire, to jest novele.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Larva ni u kome slučaju nije mogla doći iz Mesine, već sa drugog nekog bližeg mesta, koje valja pretražiti. Kad je sebi postavio taj zadatak, Šmit se, napustivši od toga događaja sve svoje

Alge su ubrzo za tim postajale sve gušće, tako da se posle nekog vremena počela ukazivati potreba da se, s vremena na vreme brodske mašine zaustave, pa da gnjurac siđe u vodu i sa

Ali malo za tim, usled nekog kvara on se, pred očima onih koji su ga posmatrali sa broda, stropošta u more gde se podave i bolesnik i pilot.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

| I zaista, Sofka posle nekog vremena kroz prozore odozgo ugleda Magdu. Izišla iz komšiluka i ide onom ulicom koja vodi pravo gore u čaršiju, gde je

on ode i, za svoj novac, kupi najbolje i najugojenije jagnje, odmah ga do kapije, ispod šamduda, okačivši omču od starog nekog i masnog užeta, tu zakolje i odere.

zdrav, dok je međutim ona znala da ih je on naučio da tako navlaš govore, — krišom i od Sofke, posla naročitog čoveka, nekog seljaka, koga joj je Magda našla.

glasnika, i od Sofke, i od celog sveta, čaršije, varoši, što za ovo kratko vreme toliko, na mah, kao podgovoreni od nekog, nagrnuše na nju, njenu kuću, te je eto sada sasvim uništiše...

Pandurović, Sima - PESME

šeretski i glupo Povorku misli, nadanja dalekog, Svu ljubav, čežnju, nadahnuće skupo U forme prostog prijateljstva nekog. Nemile tako slutnje, kao zraci Zarankom, blede i žute, jâve se – Sumornih dana neveseli znaci!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Dvojica, Marko i Petar, bjehu rođeni sinovci serdarevi, djeca nekog mu mlađeg brata te je davno poginuo u Dugi. Njih smo već pomenuli u početku ove pripovijetke, jer su bili sa stricem u

„Ja sam do posta redni bio kod gospodara, pa po drugi put zamijenih nekog mi rođaka, eto sve do tu ’nomadne. Ono jest, gospodar ga je odvraćao, ama najzad pustio ga je... Što ćete de!

Djeca u gomili pođoše put sela, obzirući se put stranca i brbljajući o njemu i njegovu psu. Na putu sretoše nekog starog seljaka, koga sve selo zvaše „striko pečeni“, valjda što je zbilja nalikovao pečenu jarcu.

Jednom se i Vira zamjeri starijem bratu. Ovaj je iz nekog starog prirodopisa učio, pa kazivaše da je i miš u istome razredu životinja u kome i lav, jer oba imaju četiri noge.

“ „Što ne dođe majka ti, Spasoje?... Njoj je najbliže, a ona je najpotonja iz ove kuće povedena“, zapita Joka nekog zgodnog crnomanjastog momka. „Bogami, pravo ću ti kazati, nagonio sam je. Pa se ščinjala sve do juče, e hoće, e neće...

Stanu otpraviše u ujačevinu, na Ceklin, gdje je više od po godine stajala. Druge jeseni udade se Stana za nekog postarijeg čovjeka iz Primorja. Udala se toliko da se usiđelicom ne nazove.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Lumpuju banovi, pukovi plaćaju. — Na vuku vika, a lisice meso jedu. — Narod je kao oblak: nekog orosi, nekog pokosi; nekog nahrani, nekog sahrani. — Na carevu ljebu ima sedam kora. — Nebojšu najpre vuci pojedu.

— Lumpuju banovi, pukovi plaćaju. — Na vuku vika, a lisice meso jedu. — Narod je kao oblak: nekog orosi, nekog pokosi; nekog nahrani, nekog sahrani. — Na carevu ljebu ima sedam kora. — Nebojšu najpre vuci pojedu.

— Na vuku vika, a lisice meso jedu. — Narod je kao oblak: nekog orosi, nekog pokosi; nekog nahrani, nekog sahrani. — Na carevu ljebu ima sedam kora. — Nebojšu najpre vuci pojedu. — Ne budi svakoj ptici kobac!

— Na vuku vika, a lisice meso jedu. — Narod je kao oblak: nekog orosi, nekog pokosi; nekog nahrani, nekog sahrani. — Na carevu ljebu ima sedam kora. — Nebojšu najpre vuci pojedu. — Ne budi svakoj ptici kobac!

Ustanite konje da se pusta boga namolimo! — Pripovijedaju da je rekao nekakav Hercegovac kad je udario pored nekog velikog manastira. Da padnu kuskuni s neba, vujašu bi se o vratu objesili.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

U taj mah nestane i konja i kupca. Starac došavši kući s novcima, zateče i sina kod kuće. Kad posle nekog vremena dođe drugi vašar, onda sin opet reče ocu: „Hajdemo, babo, na vašar.

Poslije nekog vremena ovi trojica carski sinovi tražeći sestre svoje dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće te učine tu konak, a

Onaj svinjar posle otide svojim putem. Posle nekog vremena opet car dozove najmlađega svojeg sina, pa mu reče: „Ja čujem, gde se ti hvališ da možeš napojiti sto volova

12. KREPAO KOTAO. Izmisli jedan prosti seljanin, kako bi prevario nekog kamatnika trgovca u varoši, koji mu je dosta krivice uradio, i pođe jedan dan u trgovca moleći ga: „Gospodaru, molim

Sveti Sava - SABRANA DELA

Zapovedamo da ni jedan od vas nema drugoga oca. Ako li se ne nađe tako pogodan u vašem činu, onda vam je za oca uzeti nekog od kaluđera koji blagoverno živi, ali svi jednoga, i da se poučavate od njega, a da on sasluša one koji hoće da se

Oni koji hoće štogod da okuse, to jest od sočiva kvašenog vodom i sirovog nekog zelja i voća, a piće je vruća voda smešana sa kiminom.

Ako se koji od vas zbog nekog ručnog rada ili koje druge službe sastaju i prazne tvore razgovore, te naviknuti na ove sastanke u sramne razgovore

Ako li ko, olenivši se, ne ustane na jutrenje, ili drugu službu crkvenu, osim zbog nekog opravdanog razloga ili bolesti, neka čini metanije pred igumanom i svom bratijom — trideset metanija posred trpezarije.

na vratima stranim i nemoćnim koji su nas spokoja radi posetili — zbog njih gostinicu sazidasmo, isprosivši mesto od nekog hristoljubivog, u kojoj ćemo stranoj braći odmora dati i nemoćnima da leže, koliko moć dopušta da ih udostojimo brige.

A usred toga, kao slatkoglasnu pticu i pustinoljubnu grlicu, željenog nađe nekog monaha, milu utehu hristoljubivom starcu, i nekada od njega othranjeno jagnje, izdanak od ploda njegovog i cvet od korena

I skupivši tu crnaca dovoljno, i postavi nekog prepodobnog muža po imenu Metodija monaha. I sve, pak, na zadovoljenje manastira i onih koji žive u njemu upravivši,

otac naš u večni pokoj prešao, zavetom ostavivši manastir meni grešnom u skromnom nekom stanju, u kojem mi otide, i nekog prepodobnog muža, po imenu Metodija, sa još četrnaestoricom monaha.

Čuvaj se, čedo moje slatko, da ne iziđeš iz nekog mog zaveta. Pa ako čovek i sav svet zadobije, a dušu svoju izgubi, koja je korist? (Mt. 16, 26; Mk.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

ANĐELKO: Moglo bi i da mu prisedne farbanje brkova! IKONIJA: Drži se ti malo dalje od njega. Da l on nekog cinkari, il ne cinkari, ja lično ne znam, gledam ja svoja posla! ANĐELKO: Misliš da ja ne kapiram?

Ne mogu da vas ogreju ni toplane, ni cerova drva, ni ugalj, ni ovnujske kože! A kako to nekog i jedna lula može? Stvari, stvari, blago... obično đubre! Na čoveka se brecate, a i mravu treba skinuti kapu!

Jedino su ti društvo bubašvabe... IKONIJA: Pogledaj nekog ovih zgradilišta! Dođe sam, jede sam, ode na spavanje sam.

Nit sam ja na kraju apšen zbog nekog neslaganja, nego mi našli u magacinu manjak! A ni kuvala nije ko što sam falio! Nego il presoljeno, il nedosoljeno, il

(Ruku podruku, ispod kišobrana, izlaze sa scene. Ostao je samo Prosjak koji, s vrećom na glavi, čuči kraj nekog groba. Oprezno izlaze Manojlo i Tanasko, s puškama na gotovs.) MANOJLO: Ti ga zaokruži zdesna, ja ću sleva!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Imao sam u ljubavi nekog mladog jeromonaha Vasilija Osečanina, jer je i on vesma ljubio čitanje. Ovi me sovetuje da čitam Baronija, kojega,

U Kotari, negde oko Nadina, namera me nameri na nekog Spiridona Torbicu Dragovićanina. „’Ajde, krašani“, reče | mi, „sa mnom u Plavno.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Iz nesreće: ko iz kokosovog ploda Srčeš tužnu hranu što te za svet sprema. Do pojasa skinut pod suncem — ja vidim Nekog boljeg sebe kako zemlju orem. Prenem se — i vidim gde sam — pa se stidim. Krenimo, pesmo, naš put: od zla — gorem!

Sunce o vrata brda sjajem kuca. (Stid mu u mlad ruj boji čelo, uši.) Glad mi zavija u stomaku — pseto, Pa zrnje nekog mlečnog klasa žvaćem. U istom trenu: sunce, treći petô! Bosu mi nogu zemlja draška vlaćem.

PRAZNINA Razbežale se reči sve iz mene: Kao od bata nekog kad za časak Nestanu ptice sa grane zelene (Al ostave u sluhu šum i prasak).

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Rugaš mi se! — Nisam zbog toga došao u vašu kuću. Vidim, testije su vam pune, a svakako da imate i nekog ko vam nosi pisanke.

Mekog, jesenskog dana, i nekog razgovora žena. Ne misleći, on učini nekoliko koračaja, pa stade: Raka nosi testiju vode i smeška se. Aćim se postide.

A Srbijica je livada koju reka plavi kad god zacveta. Mi se više semenjem ne množimo. Iz korenja nekog ničemo. A zemlju sile nisu još tako duboko zaorale, ni nas sasvim iščupale. Da bismo živeli, mi se žilama kalemimo.

A razlika je između vas samo u prezimenu. Istinu zborim. Tola će da umre u tvojim oborima, kraj nekog korita, rasterujući svinjama što se goje vrane i vrapce.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Dečak, koji je trčao za njom, čučnu i zagleda se u dubinu. — Pa, ovde ima nekog? — uzviknu i strča se niza stepenice. — Ej, ti tamo, vrati mi loptu!

Ko zna koliko je spavala? Šta sanjala? Kada je otvorila oči, bila je na obali nekog jezera, pred vratima dvorca načinjenog od svetlosti. — Kakva je ovo kuća? Gde sam?

Slobodno idi! — Poglavica mu spusti čičak na dlan, upozorivši ga da pazi: naleti li čičak na nekog kome je tuđe dobro važnije od sopstvenoga, pretvoriće se u ružu.

Kako i ne bi? Svetlokos, svetlook, sav prozračan, dečak je izgledao kao da dolazi iz nekog drugog sveta. Takav sjaj je iz njega izbijao da bi, još dugo nakon njegovog prolaska, po razrovanom pločniku treperila

— uzviknu dečak, pokušavajući da ubrza let, kad oseti kako mu se krila smanjuju i on pada na obalu nekog jezera, zaprepašćen. Otkuda ova voda ovde? Malopre je nije bilo! Riblja Glava bila je već na drugoj strani.

odlazak na obalu plašeći se susreta s Zlatnom krabom, čije je naredbe nemilice kršio, sve dok jednoga dana, udarivši nekog mališana, ne opazi da se sapliće o nogavice sopstvenih pantalona. »Verovatno se porub oparao?

TAŠKO ORAŠKO Jedan za drugim dolazili su ratovi i odnosili po nekog starčevog sina ili unuka, dok nije ostao sam na salašu, usred širokog žitnog polja zatalasanog na vetru.

— Ja tebe? — stena prezrivo nabra usta. — Zar ne vidiš da si tek lokvica vode? Stena može poljubiti jedino nekog jačeg od sebe!

— zamisli se Istočni vetar, pa reče s tugom u glasu: — u Kamenom je jajetu, sad znam. Video sam jaje kako se otvara i nekog u sebe uvlači, gunđajući: — Doći će ona, doći!

— reče. — Možda je ded još živ! — Možda — promrmlja otac i poče da oprema najveći i najraskošniji brod. Ako na ostrvu nekog ima, neka vidi šta je stekao! Te noći leže, osmehujući se: svome ostrvu vratiće se kao pobednik!

Priređena bi najraskošnija svadba. Svi su zadivljeno gledali u nevestu. Samo je nevesta gledala kroz prozor kao da nekog čeka. — Sad naš princ ima princezu! — reče carica srećno, ali princ se ni ovoga puta ne osmehnu. — Šta da radimo?

Pažljivo i polako on potraži svoju kulu i zaustavi se načas. Iza stakla prozora gledale su ga širom otvorene oči nekog dečaka: — Gle, Princ oblaka!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

izgubi vid: dim sa ognjišta i sitan rad, više u mraku no pri svetlosti, zapalili su mu i kapke i zenice i da nije bilo nekog Hadži-Karimana, vidara koji je umeo i sa travama iz Indije i koji ga je lečio bez naknade, on bi ostao ne visoki nego

utonuo u tu istinu ali bez nemira, Dobrača je naglo u sebi prepoznao spokojstvo koje je, jednom, već bio upoznao kod nekog drugog. (Moraš li to, sinko?

Oduvek je to umeo, ali, od pre nekog vremena, umeće se pretvaralo u strast, sve luđu. Nije ni pokušao da joj se odupre, naprotiv, izmišljao je opravdanja.

Tada je u sebi osećala mah nekog gneva pred kojim je sve drugo iščezavalo. Bojala se tog gneva i odmah pokušavala da ga sputa: uveravala je sebe da

Verovatno da bi se i iz tog prizora mogao iskamčiti smisao nekog sklada, ali je Dositej već bio odviše umoran. Groblje se prostiralo nešto iznad ovog parka koji se danas zove

U njoj je, te jeseni 1807. godine, vladalo spokojstvo od nekog uređenog življenja. U želji da se što pre oporavi, Dositej se vraćao malim zadovoljstvima.

Gledao je u lice omanjeg čoveka nekog Rumuna, smežurano kao suva kruška a iskrivljeno od neprijatne ljubaznosti. Beć danima taj mu Rumun nudi na prodaju dva

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

K'o duša jeseni, kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i prirodu bonu; I kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni; činiće se

Majka ga je često nosila po studenim senkama nekog drveća čije je lišće mirisalo mirisom sna. Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na

Mandušić sanja, i taj predeo nemi Njegova ljubav kroz san oživljava. On ćuti dodir nekog tajnog krila - K'o struje sitne u vodi što spava Što, kada cveće svojim mahom dirne, Ostaje na njem izmaglica plava.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Šta se dogodilo? Iza plota ukaza se glava nekog čudovišta, toliko užasna da im svima noge pretrnuše. Jedini Hipokrates ne izgubi prisustvo duha. „Ne plašite se!

Dobro ste se oznojili. Mnogo vam hvala!“ Služitelj se udalji, a ja stajah onemeo. Tek posle nekog vremena obratih se Faradeju.

Ali to novo činilo je na mene, mladog, jači upečatak nego na nekog kojem ono ne beše iznenađenje“. „Deset dana posle polaska, kada projedrismo između Kanarskih Ostrva, a sunce, pri

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

sa prozora jer mi iz daleka dopreše zvuci posmrtnog marša, koji me ponovo baciše u tugu, izazvanu sad pogrebom nekog oficira; i gledati u krst nije mi vredilo.

Sam se krstio. Vrag bi ga znao otkud mu to ime. Kažu iz nekog engleskog romana. Nikola se sad okrete meni ali me nije gledao u oči: — E moj pobratime — govorio je klimajući

Komandant kao priseća se nekog važnijeg posla, rasejano sluša vojnike, i onda nervozno prelazi na četvrtog da bi prekratio raport.

u pljački, krenuo se ranije i pre svih stigao na “Parlog“, gde zateče popa nekog, iz obližnjeg sela, kako s dogledom na očima i popadijom na krilu posmatra borbu što se vodila na nekim daljim

Ne, oni to nisu, nego smo mi slepi i ne vidimo. Zar bezdušni komandanti ne streljaju, u ime Božje i nekog „božanskog“ zakona, svoje rođene vojnike koji su u sto borbi učestvovali i bili na svom mestu, a u sto prvoj nisu

Tada mu se najedanput učinilo kao da se sve oko njega zavrtelo okolo, u nekom čudnom nečujnom vihoru i usred nekog jezivog kalambura, što mu je namah ispunio glavu, kao da je neko rekao: „Kapetane, pazite, budite prisebni, sad je

AVETI U LOVU (doživljaj) Sa lješkoga grada, ozgo, svu noć je slazilo zlosluto urlanje ostarelog nekog arnautskog psa, i kurjačko, muklo i duboko zavijanje njegovo s brda ispunjavalo nas užasnom jezom.

se dobro: baš kad, ludi od bola, roditelji ukopavahu razlog svoga života u mali grobić pored puta, Arnauti gađaju sa nekog brega u gomilu, u nas što i sami utučeni prisustvujemo tom tako bolnom ukopu.

kola što su se tu ukrštala i kad jedva stiže na trotoar stade trčati uz kikot radoznalih žena i dece što kuljahu iz nekog kina.

A trećeg dana opet je pržilo sunce i tice su pevale oko njega kad ga je krvavi jezik psa nekog zalutalog, što mu je krv i gnoj lizao po ranama, osvestio, te se tako do sela dovukao i previo.

Disao je teško, ubrzano, kao da se s najvećom mukom penje uvis, drhtao je od nekog nejasnog, jezivog straha. Bez snage, bez hrabrosti, bez vlasti da vlada sobom on nije mogao pronaći izlaz.

on se i dalje neumorno klanjao na sve strane i smešio razdragan, blažen, očaran i obuzet uvek onim novim osećanjem nagona nekog da se žrtvuje.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

očevidno bi značilo pretpostavljati uobraženo realnome, fantom živome stvoru; značilo bi, na koncu konca, voljeti više nekog drugog nego sama sebe.

Za vrijeme prošlog rata, poslije Marne, Verdena, Iperna i drugih golemih kasapnica, kao član nekog odbora pohodio sam ranjenike i izbjeglice po bolnicama i oporavilištima, po izbjegličkim logorima, po zavodima za ratne

vode s mastikom osjećam neki odbljesak nerealnih, šimeričnih prostora, pa sam je pio i onda kad nisam bio žedan, kao iz nekog duga prema bezgraničnome.

radosti, i naše „beskrajno veliko“ , „bezgranično” — priviđali su mi se kao sićušni atom tvari u noktu malog prsta nekog ogromnog zvijera; koji, sa sebi sličnim bićima, u nekom višem, svome svijetu, sa vrućicama svojih žudnji i s ponorima

bola i s buktinjama svojih radosti, i sa svojim „beskrajno velikim” i „bezgraničnim” — i opet nije nego atom nokta nekog bića još višeg reda; a ovo, sa svoje strane, dolazi u isti takav odnos prema jednom još višem svijetu.

Bruno, najstariji od muške djece, u koga je Egidio polagao mnogo nada (a mislim da su u njegovom protestnom imenu imali nekog udjela i bradati liberali iz djedove blagovaonice), izrastao je, naprotiv, u mučaljiva i povučena mlakonju.

und was verschwand, wird mir zu Wirklichkeiten! Ali kad sam posjetio nekog prijatelja i vidio nad njegovim stolom istu takvu tablicu s tim istim natpisom, odjednom mi se to učinilo krajnje

Kako ja shvaćam, filozofije imaju nekog smisla i vrijednosti samo ako ih uzmemo kao načine osjećanja. Svaka je filozofija samo izraz datog načina osjećanja,

Sve je u tome: treba imati vještinu da se svakoj stvari poda egzotičnost. Treba posegnuti u način mišljenja i osjećanja nekog udaljenog ljudožderskog arhipelaga, pa po mogućnosti takvu egzotičnost podati i stvarima iz svoje vlastite kuće.

izgledala nesravnjivo veća, pa su stoga odlasci „u vinograde” poduzimani rijetko, s dugim premišljanjem, i ne bez nekog stvarnijeg razloga.

kao i dosad — odgovorim neodređeno. — Kad putuješ? — Sutra u podne, brzom prugom. — Kuda? — Prema jugu... Imam nekog posla u Grčkoj. Taj „posao u Grčkoj” bilo je sviranje u jednoj lučkoj noćnoj kafanici u Pireju. Ustadoh.

O, ne! Takav primarni fitiljčić-pokretač otkrit ćeš i kod renomiranog književnika i kod javnog čovjeka od nekog formata. U tom slučaju čitavo će književno djelo onog prvog biti upregnuto u tom pravcu i podvrgnuto tom cilju.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Poslije nekog vremena ovi trojica carski sinovi, tražeći sestre svoje, dođu u jednu od tijeh mehana da zanoće, te učine tu konak, a

Umorio se konj, a umorio se i on na njemu. Nigdje ništa ni pojesti ni popiti. Dok odjednom, iznenada, iz nekog šumarka, bane, brate, pred njega teta lija. — Dobar dan, pobratime! — Bog daj, sestro! — A kuda ćeš ti, pobratime?

Potom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima. Poslije nekog vremena otac se ove đevojke oženi udovicom, koja dovede jednu svoju kćer.

Posle nekog vremena dođe đavo i zapita dete: — Šta si naučio? A ono mu odgovori: — Nisam još ništa. I tako prođu tri godine

U taj mah nestane i konja i kupca. Starac, došavši kući s novcima, zateče i sina kod kuće. Kad posle nekog vremena dođe drugi vašar, onda sin opet reče ocu: — Hajdemo, babo, na vašar.

Medvjed na to pristane, te legoše i zaspaše. Poslije nekog vremena lisica se probudi, jer joj je na um palo meda, pa počne vikati: — Šta je, šta je?

“ KREPAO KOTAO Izmislio jedan prosti seljanin kako bi prevario nekog kamatnika trgovca u varoši, koji mu je dosta krivice uradio, i pođe jedan dan u trgovca moleći ga: — Gospodaru, molim

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ustao sam rano, preko običaja; Otvorio prozor. Izgledaše kao U prirodi da je bilo okršaja Nekog groznog, strašnog. Vazduh mokar pao. Neba nigde nema. Možda je propalo. Elementi strasti negde se još bore.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ilustracije radi, mogu da navedem jedan ili dva primera. Među poslugom smo imali i nekog razrokog momka po imenu Mane, čiji je posao bio da ispomaže na imanju. Jednoga dana, Mane je cepao drva.

“ Drugom prilikom povezao je u šetnju nekog svog prijatelja, koji je iz nemara dozvolio da mu se skupocena bunda tare o točak kola.

One su se sastojale od svakojakih zadataka. Zadavao mi je, na primer, da pogađam tuđe misli, da otkrivam nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavljam dugačke rečenice ili da računam napamet.

U mraku su moja čula bila osetljiva kao u slepog miša i mogao sam da razaznam postojanje nekog predmeta na udaljenosti od 12 stopa čudnim osećanjem jeze na čelu.

Razvijajući ih ja sam jednostavno sledio urođeni instinkt da usavršavam postojeće naprave, bez nekog razmišljanja o našim mnogo prečim potrebama.

prijemnik, ne veći od ručnog sata, omogućiće mu da čuje bilo da se nalazi na kopnu ili moru govor, odnosno muziku iz nekog drugog mesta bez obzira na njegovu udaljenost.

se da ovu teoriju objasnim sa svoga stanovišta - u telu se verovatno, malo-pomalo nagomilava određena količina nekog otrova i ja tonem u gotovo letargično stanje, koje traje tačno pola sata.

Pošteno rečeno, postignut je mali napredak ali ne na osnovu nekog posebnog metoda ili naprave. To je jednostavno postignuto odbacivanjem ogromnih antenskih struktura, koje su loše za

Naime, kad god su mene ili nekog kome sam bio privržen, ili delo kome sam se posvetio, drugi povređivali, na poseban način, koji bi mogao

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Tamo sam prvi put čuo za nekog Amerikanca koji se zvao Franklinu a koji je pomoću ključa i zmaja otkrio da je munja posledica električnog pražnjenja koje

Jednog dana sam na poslednjoj strani nekog ilustrovanog lista našao oglas parobrodarskog društva Hamburg-Amerika, koje je nudilo jeftin, nekonforan prevoz od

u Novom svetu bićeš ”žutokljunac” (grinhorn) a ”žutokljunac” mora da odsluži svoj šegrtski rok pre nego što dođe do nekog uspeha.

Kad je brod prošao mimo Kasl Gardena, čuo sam nekog ko je rekao: “Ovo su vrata Amerike”. Posle nešto više od jednog sata svi smo stajali pred ovim vratima.

nebo dignu slabe zračke” Pogled u daljinu, sa visine na kojoj sam se nalazio, u blizini horizonta, otkrio mi je sliku nekog grada sa kulama i visokim krovovima koji su ličili na krovove crkava.

Počeh mu dobrovoljno pomagati pri donošenju uglja i loženju vatre. Posle nekog vremena, po Džimovom mišljenju, bio sam već dobro upoznat radom u kotlarnici. Najviše me je zanimala parna mašina.

” Džim nije bio školovan, ali je bio pun urođene američke mudrosti. Džim je imao nekog rođaka koji je posećivao školu u Kuper uniji.

da je i životinjsko telo neka vrsta mehanizma i da stalan razvoj tog mehanizma u savršenije oblike, svedoči o postojanju nekog konačnog ideala, kome stremi ceo život. Čim pomenuh reč razvoj, evolucija, Bilharc se ustremi na mene kao zolja.

Na molbu jednog glasača, kome nešto nije bilo sasvim jasno koga čoveka treba, zbog nekog tobožnjeg zločina proterati, svojom rukom upisao je svoje ime.

brucoš, okružen telesnom gardom ostalih brucoša, držao i čuvao kao što bi fanatični kaluđeri branili svete relikvije nekog velikog sveca.

I sada mi se isto tako žurilo da sa nekog planinskog vrha bacim prvi pogled na konture Švajcarske. Vodeći računa o savetima moga poznanika iz voza, Engleza,

Posle nekog vremena rekao sam im sve što sam znao, ali su oni uporno tražili dopunska obaveštenja. Na moja izvinjenja oni su mi isprič

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Majka božja ne ostade dužna i odazva se na njegove molitve. Nekog napuštenog popodneva klečao je pred njenim oltarom. Pusta prostrana crkva beše vlažna, kao da se ovlažila suzama

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Evo jednog Holovog primera: kad je američki poljoprivredni stručnjak upitao nekog egipatskog seljaka koliki prinos te godine očekuje sa svoga imanja, seljak se ozbiljno uvredio zato što je već samo

pažljivo čita imaće priliku da se malo začudi kad vidi koliko se često kod nas pojavljuje ocena da su, na primer, romani nekog pisca značajni i dobri, ali im je loš jezik ili stil i forma.

sada nam već ne preostaje ništa drugo nego da pretpostavimo da su slike o oblačenju u sunce, mesec i zvezde preuzete iz nekog teksta koji ne pripada narodnoj poeziji.

Dovoljno je sada pomisliti da ovakvo pojavljivanje žene na nebu nije ništa drugo nego pokazivanje nekog znamenja ili znaka na nebu, i u našem će probuđenom čitalačkom sećanju istoga časa iskrsnuti dobro poznati prizor iz

očima običnog čoveka, za koga je neimarovo ponašanje zagonetno i čudno, jer je bez ostatka i u svakom trenutku u vlasti nekog nerazumljivog graditeljskog zanosa.

tamo se dubina nebeskog plavetnila ponavljala u dubini morskog plavetnila, a ovde mornar u času pogibije – poput nekog mitološkog bića, pomalo nalik na oličenje groma – razbija nebo, odvlači komad plavetnila i zatim se ceo svod sručuje u

tone... večno tone... I ritmično struji, k’o šum mekih krila; Preko moje duše, sanjive i bone, Snova nekog Boga rasiplje se svila („U majske večeri“) Poezija Rada Drainca, za razliku od Radojka Jovanovića, počinje tek od

Ali četiri navedena primera pokazuju još nešto: težnja da se na oba kraja stiha (ili nekog drugog segmenta u pesmi) stavi ista reč u istoj gramatičkoj funkciji – kao što je u primeru (2a) subjekat topole

u kojima je izraženo osećanje, stav, volja i misao individue, bez obzira na to da li ona govori u svoje ime ili u ime nekog kolektiva.

Naime, reakcije na Popinu Koru pokazale su da više nije u pitanju stvar ukusa, stilskoga ili nekog drugog opredeljenja u okvirima aktuelnoga književnog života (mada su se i na toj ravni bile bitke), jer su počeli da se

jedinica, dakle njihovi dopustivi poreci u iskazu, stoje u tesnoj vezi sa formiranjem i iskazivanjem masivnog ili nekog drugog sadržaja.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Pri čemu kod Stankovića - a po pravilu je tako i kod drugih pisaca - autor retrospektivni ugao izvodi iz sećanja nekog lika.

56 I ako postupak Andreja Belog primenjen u prvoj, velikoj verziji Petrograda možemo porediti s postupkom nekog srpskog romanopisca, kada se govorni niz podvrgava dopunskom preuređivanju, naglašeno se ritmički segmentuje i, kao

i likova; potom, takođe promenljiv odnos između samih likova; najzad, individualna a trerutačna percepcija iz ugla nekog lika onako kako ju je pisac u tom času imaginirao.

prizor u celini opisuje, i koja je autorova; ona može biti, kao što kod Stankovića često biva, prelomljena u doživljaju nekog lika; zatim dolazi tačka gledišta lika, ili više likova, što ponekad vodi u vrlo složene odnose.

tako sklopljena rečenica, čak i kada bi pisac bio nesravnjivo veštiji u jeziku od Stankovića, teško da može ostati bez nekog odstupanja, bez uloma u gramatičkoj konstrukciji.

A postupak lažne motivacije ima dva u teoriji književnosti poznata svojstva. Prvo, autor svoje znanje podređuje znanju nekog lika, a u ovom je slučaju to glavna junakinja: što ona zna i kako zna, to zna i autor, pa i čitalac.

koje obično ima Stankovićev opis: i kada je u autorovo ime dat, najčešće je subjektivan, prelomljen u opažanju/doživljaju nekog od likova.

menja ponašanje: čas se zatvara u sebe, prepušta slikama što joj promiču u premišljanju o sebi samoj, čas se prihvata nekog posla, zamršenog veza, predaje mu se sva, s poletom, ali i od toga brzo posustaje, dolaze nesanice, bol joj lomi telo

„u sredi”, između Stojana i Jovana, no na to se kanda zaboravlja samo da bi se istaklo kako je „išla bliže” - sve iz nekog straha - „uz onu stranu puta gde su bili zidovi”.

svest junakovu, i čitaocu nije dato da doista prati „unutarnji monolog” bilo Sofkin bilo, možda, s vremena na vreme i nekog drugog lika.

i posrednik okrenut prema nama čitaocima - ili se pak hotimično i redovno propušta kroz čula, svest ili sećanje nekog od likova, tih neposrednih i neposredno zainteresovanih učesnika u radnji.

- Pa eto! Od te naše ljubavi nije bilo ništa. Dok sam bio tamo, voleli smo se; kad odoh, ona se udade za nekog Tomu, moga komšiju i sina bogatih roditelja”.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ Tišina zastrepi, Oko nam zaslepi I razli se seta Kao miris tužna cveta S nekog lepšeg sveta. I ja slušah jako, Pa sve tiše, tiše I na brzo, braćo, Ja ga ne čuh više, Ja ga ne čuh više...

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

O, to je ništa, ona će se lako povratiti, poznajem ja njeno dobro srce. EVICA: Ali sad oće da me da za nekog filozofa, pak eto naše nesreće. VASILIJE: A šta će tvoj ujak kazati? EVICA: Ah, i on mi ne da da za tebe pođem.

Miljković, Branko - PESME

nad zaboravom nema šta da se voli Neka niče cveće iz prokletog tla MOMČILO NASTASIJEVIĆ Umesto zvezde slavuj iz nekog zida što se od nje razlikuje tek oblikom i maštom.

A dotle sve što bude nek je zbog pesme. Druga uteha nam ne treba. To trajanje se ruga pretnji crnog i otrovnog nekog soka. Ne, neće se otrovom to putovanje završiti. Neki će svemir ponovo da nas stvori.

će svemir ponovo da nas stvori makar slepog lica i mračnog srca dok sunce ne progovori nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.

A ništa nije teže nego gledati čitavu večnost sa nekog zida. I najviše nam pri tom nedostaje praznina gde ne struji krv i gde bismo smestili svoje predstave o eventualnom

Krakov, Stanislav - KRILA

Bela koza sa dugom bradom uvukla se u šator i munula majora. Okrenuo se. Nekog je opazio. — Ima li već jednom? — Još ništa... ni patrole nema. Pridavljeno je ključala pucnjava u klisuri.

I potporučnika Duška metnuše na jednu. S druge strane mazge uz strašno jaukanje namestiše nekog bradatog vojnika kome oba kuka behu prostreljena. Mazga je nemirna, otima se, bije nogom. A rane žigaju i zato se ječi.

Kraj njega je neko krkljao u ropcu. Video je samo krvavu penu na usnama toga lica kraj sebe koje beše crno kao nekog davno pogrebenog. Sklopio je oči. — Daj toga sa nogom. — Lakše, oficir je. — Šta mari, ima ih danas mnogo ovde.

Ljudi su neprestano umirali. Svakog jutra i večera su zakopali nekog. Potporučnik Matić, student sa plavom bradom, bojao se smrti, ali je ipak noću poguren bludio duž rovova.

Duško je pojahao mršavu kobilu i peo se dugo putanjom uz planinu. Sipljiva kobila je brektala. Kod nekog sela pretrpanog balama sena i municijskim sanducima seo je u mali kamion, koga je terala podšišana Engleskinja.

Petrović, Rastko - AFRIKA

beloj košulji, opranoj na brzu ruku, razdrljenoj na prsima, posuvraćenih rukava, u čakširama koje su nisko opasane preko nekog debelog omota na trbuhu.

Potrebno je nekoliko godina, često, da se pokažu simptomi. Kod nekoga bolest ide lagano, lokalizuje se i sasvim, kod nekog napada odmah na organe, i srce. Masa slepi, ostaje bez nosa, ušiju, prstiju, čitavih udova.

U glavnom dvorištu, između mase okruglih žitnica i tremova, nalazi se žrtvenik, sagrađen na formu nekog uzdignutog prestola od crvene zemlje.

žene koje ne vidim ali koji me glasno pozdravljaju, jedva nailazim na mesto gde treba da se tam–tam održi i gde je kraj nekog baobaba zapaljen mali oganj. Pomrčina.

Potom je stao zapisivati svaki čas ponešto, odbrojavajući zrna. Sin je nekog velikog marabuta, i čini sve to tako iznenadno, misteriozno i uplašeno, da nije ni primetio da ja celu scenu snimam.

Potom evo groba nekog a marabuta, kažu još iz sedmoga veka, ne znam koje ere, sa vrlo lepom starom fasadom i unutrašnošću pokrivenom

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Da te nije starac napustio?... DRUGI TURČIN: Ili si se, ovako stara, u drugoga nekog zagledala?... Možda u konšiju? STANA: Smejte se, deco!... Mene prođoše Smehova lepih dani veseli; Sad plačem samo.

) Ćerime!... Tamo na kraju Stambol-kapije, Baš gde se vidi onaj odronak Grobnice davne nekog Rimljana, Danas ćeš jednu glavu videti.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Naš se šanac zaori gromovitim ura a mene ovo ypa čisto kao da probudi iz nekog teškog sna. »Ura«... prvi je juriš srećno odbijen. Ovo je bilo u tri časa po podne.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Svaki bi želeo da se bar u poslednjem času nađe pored nekog druga ili prijatelja. U mraku sam nazreo pored sebe svoga posilnoga, te mi beše nešto lakše. Komandanti su otišli nekud.

„Bre, pa ovde pred tobom leži ceo streljački stroj. — Nanovo je sišao. — Slušaj, dobro bi bilo da uhvatimo nekog živog, da bismo znali koje se trupe nalaze pred nama. Nekog lakše ranjenog. Vidi odmah, pa mi ga pošalji.

— Nanovo je sišao. — Slušaj, dobro bi bilo da uhvatimo nekog živog, da bismo znali koje se trupe nalaze pred nama. Nekog lakše ranjenog. Vidi odmah, pa mi ga pošalji.“ — Pozdravi se sa mnom i ode u pravcu treće čete. Pozvao sam desetare.

— Ne na mene! — povika jedan četnik. Četnici se prikupiše oko mene. Prilegli smo iza nekog zaklona. Pojma nemam gde sam. Vezu smo pogubili. Neki težak zadah ispunio maglu, pa jedva dišemo.

Naši pripucaše i prilepiše ih za zemlju... A kamenje je letelo kao iz nekog vulkana. Tako je to trajalo sve do jedanaest i trideset. Dat je znak za juriš.

On pade pored mene krkljajući. Pojurismo dalje. Ali neko pusto kamenje, kao bedemi. Sručismo se sa nekog bedema i padosmo na gomilu mrtvih vojnika. Smrad da uguši. Gotovo besvesno batrgam po onim mrtvim. Hoću da povraćam...

Ispričaću vam i jedan događaj... U četi sam imao nekog učitelja Andru. On se nalazio uvek u trupnoj komori i tamo je vodio administraciju. Bio je slobodouman.

Ugrabe tu priliku Srbi, i kidnu sa Krfa. Ali posle nekog vremena seti se sveti Petar i sa nebeske osmatračnice pogleda na Krf da vidi šta li mi sad radimo.

Ali ako je čoveku suđeno da pogine, potrebna je izvesna varka, bar u poslednjem času, da je tako moralo biti zarad nekog višeg smisla, nekog ideala, u odbranu života. — I misliš, onda će Mu biti slatko kad umire... — Opet ti!

suđeno da pogine, potrebna je izvesna varka, bar u poslednjem času, da je tako moralo biti zarad nekog višeg smisla, nekog ideala, u odbranu života. — I misliš, onda će Mu biti slatko kad umire... — Opet ti!

— Da... jedan od vas mora ići. — On je nas podjednako voleo i bilo mu je teško da upravi prstom na nekog od nas. — Ova dvojica su bolesni. Ići ću ja — reče Luka. — Ja se sada osećam potpuno sposoban — dodaje Vojin.

Na frontu je bila tišina, koju prekidaju povremeno pucnji naših i bugarskih stražara. Pred nama je silueta nekog velikog drveta, čije je stablo granata presekla preko pola...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

umetničke namere zaista velikih; onde tada još nisu bile ubacivane sa osećanjem da bi mogle dobro snositi i zadatak nekog osobito potrebnog izdvajanja i naglašenosti posebne vrste.

u kojoj su se začele —, iako se sve češće, čini mi se (a što je takođe razumljivo), javljaju sa prizvukom nekog polušaljivog ačenja ili podrugljivosti svih stepeni, od razneženokorbene do hladno kivne...

Samo hoda, i čita, i katkad zaklopi knjigu, Stane, za se gledne, nekog izgleda, vidiš. Malo dalje leži čistina ograđena šumom, Trava — kadifa meka, šuma — neprovidan zid.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

svoju pancijeru-košulju, gerenalsku kabanicu i onu škrljačinu što je neke godine, kad je išô u Kaursku, kupio od nekog Prajza u Zadru.

Ama, otkud ti znaš da je gospodinu ime Dane? To ti je morao neko kazati, ili si od nekog čuo? David: Mlogo sam ja, gospodini moji, svijeta prošô, iz mlogo vuruna kruva io, sa mlogo vrela vode se napio.

Bistar si i pametan čovjek, promisli se... Ti znaš kad sud nekog osuđuje treba da zna koliko je star, je li oženjen, ima li djece, kako govori, koje je vjere. Sve je to potrebno sudu.

Bojić, Milutin - PESME

To sazrela mladost nekog cilja traži: Htela bi iz duše, iz srca, iz grudi, Čak i bol bi htela: kad je bol razdraži, Da se troši, krši, i

I ništa neću od života ovog No milostivog nekog Hrista novog, Da isplačem se u njegove skute. XXVII Završila se jedna tiha drama, Vetar je cveće razneo poljanom,

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

'Ajdemo u kancelariju! (Odu desno.) IV ANĐA, MARICA MARICA (napolju, levo, čuje se tresak nekog suda koji se razbio o zemlju. Odmah zatim pojavljuje se uzbuđena). ANĐA (dolazi za njom): Što da razbiješ šerpenju?

ŽIKA: A, to bi ti hteo? Pa znam te onda, tico, i zašto si došao. Hoćeš po drugi put da naplatiš od nekog dug! MILADIN: Nije, boga mi, nego prvi put. ŽIKA: More, kako prvi put!

Da je prvi put, ne bi tebi trebao moj mali prst. MILADIN: Bog mi je svedok, gospodin-Žiko! ŽIKA: Imaš li ti nekog sigurnijeg svedoka nego što je bog? MILADIN: Nemam. Al' ja najviše na tebe računam gospodin-Žiko.

” – ako je samo tamo na nebu uređena administracija i ako ima nekog reda... 'Ajd' izađi napolje dok svršimo razgovor, pa ću te ja zvati. MILADIN: Dobro! (Odlazi.

! E, blago zakonu ako se i ti prihvatiš za njega! VIĆA (zlobno): Iz ovoga se pisma vidi da gospođica vole nekog i zato se prema čestitim domaćim sinovima onako ponaša. Pa kad je tako, onda bar neka pukne bruka!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

A to je što, posle po i više godine, od nekog doba počeli poneki put, kao u razgovoru, da nagoveštavaju o njegovoj ženidbi. On isprva nije na to obraćao pažnje.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

, koja i inače leči od groznice, narod poštovao. Kod sela Oštarija (modruško-riječki kraj) bila je nekada pored nekog lekovitog izvora velika sveta vrba, po kojoj je i izvor dobio ime Vrbica.

Dimitrijević). Klen može biti mesto gde se sastaju demoni bolesti. Kad demon bolesti nekog napadne, vračara, »s večeri uoči Mladog Utornika«, odnese pod klen malu pogaču, čašu vina, malo vode, i trudi se da

S druge strane, opet u okolini Niša, priča se kako je kupina zadržala devojku koja je bežala ispred nekog momka, i tako je devojka postala njegovom žrtvom (Sofrić, 1. s.

Posle nekog vremena pod tom bukvom on se začudi čemu se je ispovedao u strahu od smrti i malo zaseče bukvu, kad iz nje potekne krv,

jedan od uzroka što su primerci mnogih drveta poštovani kao sveti, pa i onda kad bi nestali: »Ponekad i panjevi nekog velikog drveća predstavljaju svojevrsne kultove. Tako, npr.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Pred njim je velika, otvorena, trgovačka knjiga, u njoj nešto traži, a sigurno nekog od dužnika nije mogao da nađe, jer posegne za drugom, manjom, u kojoj su dužnici pobilježeni alfabetskim redom.

Kud će sada? Prestalo je kijati, pa, gonjen svojom glavnom mišlju, uputi se od kuće. Misli: biće nekog da zametne kolo, ali kod seoskoga bunara nema nikoga. Ljuti se na lijene momke i cure: boje se snijega!

Naruči uz litru vina i komadić pršuta, da slađe napije, i ponudi njime nekog varošanina što je do njega naročito radi toga sio.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Dakle, iguman je krišom od nas poslao poruku episkopu Evsaviju da mu pošalje nekog veštog travara koji bi ga spasao skore smrti. Prepao se stari. Ja sam i ranije kod njega primećivao neke nastranosti.

Kirča izađe iz prostorije, a kaluđer poče da vadi iz bisaga osušene listove nekog bilja koje nisam prepoznala, male tikvice s praškovima raznih boja i čiste bele trake platna.

Konačno je dopao tamnice. Tamo ga je smestio Adam Orlandić, ćefalija Brvenika u Inogoštu, zbog prevare nekog mesnog oružara, kojem je ćerku lečio od žutice na gaj način što ju je po ciči zimi terao da trči naga oko kuće, posle

Zbog ovog poslednjeg naročito. Za Stikriosa je još rekao da je u grupi uvek držao po nekog bucmastog dečaka koji nije radio ništa osim što je spavao s tim odurnim gadom, tim krpeljem i smetenjakom.

baš za rat jer očekuje da će biti mnogo ranjenih kojima samo tako, pomoću melema, može pomoći, da ne izlazi prosto iz nekog inata, da bi pravio neprilike i pometnju. Sve sam to izgovorio lagano, mirno, nastojeći da je urazumim.

„Zašto bi se razbojnici petljali oko nekog sirotog kaluđera?“, odvratio sam. Rekao sam „sirotog kaluđera“. Otvorila je usta, videli su joj se gornji zubi, beli i

Po jednima je Brzan odbegli meropah nekog manastira iz Hvosna. Po drugima on je služio u konjici krala Dragutina. Svi se slažu da se odmetnuo zbog toga što se

Produžio sam mirno. Trudio sam se da pokažem svojim ljudima kako sam potpuno ravnodušan prema onome što se događa. Nekog mladića, novajliju među strelcima, zahvatila je panika kad je video kako njegovo rodno selo nestaje u požaru.

Pa oni su tako slični. Oboje su kao sa nekog drugog sveta, čudni, neobični, kao da na zemlju ne staju, nego lebde iznad nje, slični senkama.

Ako su neznabošci i staroverci, opet mu neće naškoditi, jer zašto bi gubili vreme oko nekog bezazlenog kaluđerčića koji plevi travke po livadi.

Čuo sam kako se glasno dogovaraju, učinilo mi se čak i da se prepiru oko nekog stopala, jedan je tvrdio kako je to deo Pioguzove noge a drugi da je pripadalo Petru Mrsu.

Ja volim da ta neizvesnost muči njih, a ne mene. I zbilja, posle nekog vremena njihova larma se utiša. Počeše da ćule uši i da osluškuju.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

otsjajem zalazećeg sunca, uzdiže se, iz sočnih zelenih livada, lako pošumljeni brežuljak, a na njemu stoje razvaline nekog ponositog kraljevskog gradića; zovu ga Višegrad.

A kad se ružoprsta zora pojavi i ja se probudih, sagledah sa svoga ležišta pozlaćeni rub nekog brega. To što sam video, bio je vrhunac Olimpa, stan bogova.

Iz hodnika zamirisa fina turska kava koju služitelj pronese pored mojih vrata za nekog od gostiju. Mene zagolica grlo i nos i prohte mi se da se napijem kave i napušim duvana kao kakav turski paša.

Prvome od njih virila je iz džepa korektura nekog naučnog članka, a drugi je držao pod pazuhom jednu plavu knjižicu. To je bila zbirka njegovih patriotskih pesama, koja

Stanković, Borisav - TAŠANA

KATA (upada, podnoseći presavijen jastuk, da na njega Miron sedne): Sedi, sedi, dedo. (Pokazuje na Tašanu.) Znaš, od nekog vremena jednako mi se tuži. Znaš, Stanko, sinko... (Trza se.

Kako da se zemame, Kad si pare nemame? STANA (sama za sebe): Eh, keleš, i ti će nekog da zemaš, — a ni čakšire nemaš! (Smeje se): Kada li se ovaj udesi i kada ču da je ovamo slobodno i veselo. (Gleda ga.

»Zar ste, veli, zato mene, kao svoga zemljaka tražili da baš ja budem sveštenik, što ste mislili da ja, kao sin nekog vašeg čivčije, neću smeti da udaram na vas, prve, bogate i najveće, i da ćete vi moći da radite što god hoćete: i sa

Oh, kako bi mi bilo kad bi me neko tako žalio, tako voleo, tako čuvao; da mi je nekog kome bih umoran mogao doći, mogao uzeti mu ruku i metnuti je na svoje čelo, da mi se ohladi, umiri.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Postade popularan, i čak voljen. Tražili su ga ljudi kao nekog vidara, ispovedali mu se kao svešteniku. Razgovarati s njim nije mnogo vredilo, ali tiha njegova pesma, uvek druga i

” Seti se jednoga dana majstorica Ristana — „Došlo mi kao u san” — nekog lekovitog blata kraj manastira u Sandžaku. Majstor Kosta sačeka leto, i ne kazujući nikom ništa diže se s ćerkom na

Neke gvozdene šipke jednako izlaze iz nekog valjka, i pružaju se kao žive, kao neki dugi prsti. A uvuku se, a isture se.

Seka je odgovorila ocu kao iz nekog drugog sveta. Pisala o svojoj lepoj ćerci Anđeliji, o „najboljim” kućama u koje je primaju.

Sve to bila je neka vrsta otmene bogataške karakteristike, nekog tobož plemićskog stradanja. Jednoga zimskog jutra, nađen je Petar u svojoj sobi dosta teško ranjen, a starac u svojoj,

tek posle izvesnog vremena saznala da je Petrova Švabica prešla na drugi salaš, i da se Petar verio s ćerkom posednika nekog trećeg salaša. A što se posredno i kasno sazna, to palanka nekako pušta niz vodu.

Imalo je na tim vraškim salašima nekog gospodstva, koje je palankama mnogo smetalo, a palanka njemu skoro nimalo. Gos-Toša je bio čovek popustljiv, povodljiv i

Voleo je da bude član nekog odbora, da bude tačno prisutan član na sednicama, da bude dobrotvor i utemeljač. Ovo poslednje ga je odvelo u prijatnu

Otvoriše kapke, i čuše kroz staklo da se neko vrlo učtivo raspituje za put do nekog majura i nekog sela. Razgovor taj se prekinu kao nožem presečen, iz dva razloga.

Otvoriše kapke, i čuše kroz staklo da se neko vrlo učtivo raspituje za put do nekog majura i nekog sela. Razgovor taj se prekinu kao nožem presečen, iz dva razloga.

Ona je od Srbe očekivala ne toliko ličnost koliko tip: ili nekog Boška, ili bar čoveka koji će biti sličan onima što silaze s planine.

Umeo se pokloniti; lepo pružiti neki predmet; složiti ono malo svoje telo u naslonjaču na mnogo načina, sa finoćom nekog paža. Ličio nije ni na oca ni na mater. Ružno u njegovu nepravilnom lišcu bilo je drukčija ružnoća nego ona njegova oca.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

zemlju prodan biti, iz koje će najlakše izbavlenija naći, na galiji se voziti, koja se od bure razbije, pošto ga je kod nekog ostrova donela — itd. zabavljaše se s pravilima po kojima se bez izuzetka svi romani pišu.

tu od pustaija uvaćen bio, koji noseći ga u ropstvo, najužasniju buru iskuse, lađa im se potopi baš kad su blizu nekog ostrova bili, svi se podave, samo jedan Svetomir talasom na breg izbačen bude.

) — obdaren ODADžIJA — pesnik, pisac oda ODGOVOR — odgovornost; opravdanje, objašnjenje nekog postupka; dolazi pod odgovor »poziva se na odgovornost, ima da se opravda« ODNOSITELNO — srazmerno ODUŠKA — otvor za

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

i brižna; čelo mu je bilo mutno, a oči — one oči kojima je on tako duboko ponirao u dušu čovekovu — bile su pune nekog čudnog izraza bola i prekora.

Lista moje vlade ovako je otprilike izgledala: spoljnih poslova, kao što rekosmo, ja; za ministra prosvete uzeo sam nekog Čedu Matića stoga što je ponavljao i prvi i drugi razred gimnazije pa se duže bavio na školovanju no mi ostali; pa onda

Za ministra finansija uzeli smo nekog Pericu iz trećeg razreda osnovne škole, koji je još nosio natrag razrezane pantalone, kroz koji je razrez stalno visio

Posle tragedije kojom se završila moja prva ljubav, ja sam osećao potrebu da se opet u nekog zaljubim. Tražio sam na sve strane u koju bih se zaljubio i, kada sam jednog dana sreo pred školom jedno plavo devojče

savest, dao sam da mi se urami ta diploma i obesio sam je kraj uramljene diplome kojom sam primljen za redovnog člana nekog pevačkog društva.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Bat konjskih kopita se ne čuje, sigurno gazi po travi, te se malo osmelih. Opet sam zastao. Jest... Ima nekog. Hajd još malo. Nešto zveknu. Kao da škljocnu zatvarač topa. A-ha!... —... Utrošak municije. — Jesam! 3ačuh razgovor.

I tako do večeri. Po mraku smo morali odstupati navrat-nanos pa se zaustavismo ispred nekog sela Krupca. Naređeno je da baterija u toku noći iziđe na jednu čukaru, ne znam ni sam kako se zove.

— Tungatjeta! — oslovi nekog Đuro. Na malom postolju, zastrvenom samo šarenicom, sedeo je stari Arnautin prekrštenih nogu. Pozdravih ga.

— progovori neko. Ostali su ćutali. Svi su oni imali osećane potištenosti, kao da idu da prisustvuju pogubljenu nekog svoga najmilijeg. A tek vojnici!...

Izišli smo iz oblaka i pod nama je magla, kao neko talasasto more. Poneki mlaz posuklja iznenadno iz nekog ambisa, omane preko nas i lice se najednom ovlaži. Na brkovima ljudi se uhvatio led, a iz usta bije gusta para.

Idemo tamo... Najzad stiže naređenje za pokret. Išli smo prostranom ravnicom, neobrađenom i pustom, punom nekog sitnog šljunka i kamenja.

Kažu da su videli neke pomračena uma, kako jedu meso ovih mrcina. Početkom januara, nekog dana pred sumrak, zaustavismo se na obali reke Maće. Nabujala i široka, satanski je šumela prljava i mutna reka Maća.

Bezizrazan mračan pogled njihov kao da dopire iz nekog ponora. I ćute!... Umiru, svesno, kao da im je ugodno što se oslobađaju muka.

— Sigurno po mirisu — reče Luka. Čujemo zvuk nekog zvona... Sretosmo jednog pešadijskog potporučnika, koji nam reče da je dat znak da oficiri idu na večeru.

Za njima ode i kapetan Dušan. Malo posle vrati se. — Potporučnik Jovča — ispriča nam on — iz nekog pešačkog puka, onako umoran legao pored ograde i zaspao. A lađa malopre kratkim zvukom objavila polazak.

Jedni su imali poderane kaputiće, drugi vojničke koporane, i šake im se nisu videle. Jedan pešadijski narednik donese nekog mališana, koji nije imao više od pet godina. Poznadoh ga odmah.

Opet talas preko broda. Lađa brekće. A ostrvo Vido naraste i deca se najednom ukočiše od nekog straha. Okretoh se. Leševi, goli ljudski leševi, preko stotinu mrtvih ljudi nabacano na obalu, na gomilu, razjapljenih

Petrović, Rastko - PESME

“ A kći spustila vez i ustala i pošla prozoru I pošla i zatvarajući videla nekog da prolazi, Koji joj uznemiri dušu duboko i nasmejao se duboko.

O šumo, goro, napijem li se žedan vina zalutalog oblaka Opet me stid je nekog dvanaestoga veka. Snim: bogumile gone usana žeđju puklih ko raka I nezasitljivih bola, umornih, samrtnih bez leka; I tu

Ja znam mnoga bića ovde, koja pripadaju drugome zvezdanom kolu; Konje koji se kreću, kroz noć, oko drugoga nekog sunca; Ja znam planeta-ljudi koji uginu u neizdržljivom bolu Što ne sagledaju Zakon svoj ni sa jednog vrhunca; Ja znam

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Činilo se kao da čekaju izbijanje nekog nevidljivog zvona, pa da se jave. Kad, najednom, kao prasak skrivene puške puče proleće.

— Ne shvata ništa, nema ni razuma, ni duše! Čovek može da žrtvuje ono što je njegovo, ali ima li prava da žrtvuje nekog ko mu veruje, ko ga voli? — lagano, kao da s nožem zabodenim u leđa ide, pođe mladić niz reku.

Tako nasred bostaništa niče čuvar, čudo golemo! Svira vetar kroz njegove nogavice, lepršaju rukavi kao da Strašilo nekog pozdravlja, nekom maše. Pričini se Starcu da to i nije Strašilo, već stari prijatelj Sofronije koji mu ide u susret.

— To je sada naša tajna! — Naša tajna? — reče dečak zabrinuto, pomislivši: možda je ona čula za nekog drugog dečaka? Možda će se dići i otići, čim opazi da on nije taj?

Možda bi od nekog drugog dobio triput više, ali ko zna koliko bi trebalo da čeka. Stavi trgovac vrećicu s zlatnicima na sto, a Varalica

— javi se nekoliko glasova. — Neka neko drugi o tome brine. — Pa, ne može se tako, ljudi! — ču se glas nekog dedice. — Moj sused je bolestan i ja ću počistiti i ispred njegovih vrata, pa i trg na uglu naše ulice ću počistiti.

Šantić, Aleksa - PESME

Staro groblje ćuti, A krstovi, mahovinom ogrnuti, Svoje ruke šire, kô da svaki čeka Da zagrli nekog... I dok ponoć plava Trepti, i pod božjom rukom selo spava, Žeteoce čudne, koštane i sure, Ja vidim gde s neba niz

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Teško je ne osetiti monotoniju, na primer, pesama koje su zasnovane na razgovoru između nekog lica i gavrana koji donosi vest o boju i pogibiji, ili pesama u kojima se ovaj ili onaj događaj opisuje kao ispunjavanje

Madžarski letopisac Sebastijan Tinodi spominje 1554. godine kao osobito veštog srpskog guslara nekog Dimitrija Karamana.

U ovome vidu, tj. u vidu zavisnosti turskog cara i turske carevine od snage i pameti nekog našeg junaka, nalazimo tu misao isključivo u pesmama o Marku (turskom vazalu).

Zašto je raja odredila baš njega da bude nosilac njenih težnji i shvatanja, a ne nekog drugog vladarskog sina, na to je teško odgovoriti, no zašto je uzela jednog kraljevića, to je sasvim razumljivo kad se

kad se svukao. Zavlačit mu ruke u pazuhe, tj. pod pazuha. 57 Pladin je izmišljen grad (ili rđavo izgovoreno ime nekog grada). Bugarske haljine, tj. proste, senjačke. Boroje i Sredoje su pesnička imena.

kod tvrđave Zečeva (između Knina i Skradina) manit — mahnit manovski — jezik nekog plemena u turskoj vojsci (možda: mongolski) Maoča — selo u Bosni marva — blago Marica — izvire ispod planine Rila,

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Ku-ku! Ovaj na izgled običan „razgovor“kukavica ne bi prevario nekog pažljivijeg slušaoca. Glas ovih „kukavica“bio je, istina, melodičan, iako malo tvrd i previše glasan, ali otkud sad,

pravo ime bilo je Stevo, ali su ga u razredu prozvali Stricem zato što je bio najviši u čitavoj školi, pa je ličio na nekog zajedničkog đačkog strica.

ali tiha radoznala djevojčica sklonila bi se samo za kratko vrijeme i tek je dječaci smetnu s uma, a ona već viri iza nekog žbuna ili šuškajući izlazi iz visoka kukuruza. — Eno je opet, đavo je odnio! — istom bi povikao neko od družine.

Da su dječaci čitali knjige o Indijancima i o američkom Divljem zapadu, njima bi njihova građevina ličila na kolibu nekog trapera lovca na medvjede, ili na maskiran indijanski šator, a ovako...

Mačak provuče glavu ispod njegova pazuha i ostade zablenut, upola otvorenih usta. Pred njim, poput nekog bunara, zijala je široka rupa, a u njoj, na dubini od najmanje tri metra, bliještala je voda obasjana Jovančetovom

Pretražio je zatim kukuruzišta, usamljene ljeskare ivicom livada, najzad i crkveni tavan, ali je tamo samo poplašio nekog pobožnog mačora koji je lovio crkvene vrapce. — Vidi, molim te, čak ni ovdje ih nema. Gdje bi onda mogli da budu?

kad je bio izgubio svaku nadu da će išta otkriti i umorno razmakao granje na jednom žbunu, spazi pred sobom u travi nekog zaspalog dječaka. Kako mu je šešir bio namaknut na lice, poljar ga nije mogao prepoznati.

Pod gustim svodom starih bukava još uveliko je bilo mračno. Vidjelo se taman toliko da ti se od nekog žbuna učini da je mečka, a od mečke da je žbun. Prekrasna rabota, nema šta!

— Šta je, Žuja? — uznemireno upita Stric. — Nekog je opazila! — objasni Nikolica uplašeno trepćući. — To je sigurno onaj prokleti uhoda, opet je došao — namršti se

Jesu li ga, možda, svi zaboravili? Ne, ne. Jednog dana mogli ste šumom pratiti trag nekog dječaka. Stigao je do samog logora, prošvrljao ga unakrst i okrenuo prema koritu potoka ponornice.

— Ovo ću da čuvam za uspomenu na vas dvojicu. Dođe li nekad kakva nevolja, znaću da imam nekog na koga da se oslonim. Opet je stao da prominja snijeg, ali dvojici dječaka danas to nije ništa smetalo.

Laje naš Zeljov, laje, pa odjednom prestade i poče da ciči i da se oko nekog umiljava. — Aha, to je neko koga naš Zeljov pozna! — dosjetih se ja.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Priznavao je da mu je Mane opasan konkurent, kad se uzme u vid njegov kućevni trošak i kafanski džeparac. Zato je našao nekog advokata budžakliju i zamolio ga je da se zauzme, reče, za pravednu stvar i da mu napiše za novine.

“, a kelner samo kaže: „Nemate ništa; plaćeno je“, a kad ovaj začuđeno gleda po kafani i pogledom kao pita, vidi tek nekog gde odmahuje rukom, a to mu znači: „Ne pitaj! To mi je mana da sam druželjubiv!“ u kafani puno.

jer Nacko je bio rado slušan što je imao i onako kao nekog humora. Dugom praktikom na tombolama izvežbao se i znao je iz iskustva da su cifre uvek nekako suvoparne, pa je umeo

Samo dotle, reče joj, sme ići; ni na avlijska vrata ne sme više sama, bez nekog od starijih, izići! Svima je preseo ručak; Zamfir nije ni seo, a drugi niko nije onda ni smeo.

Zašto sag iskočija niki nov adet pa niki sag vode i posle... GLAVA SEDAMNAESTA Mišljenje nekog Milisava Jekonomije o toj, tako da kažem, „krađi i prekrađi” Zone, koje je, upravo, bilo mišljenje inteligentnijeg i

im kako je lepo živeo s ocem njegovim, pokojnim Đorđijem, kako su jedan drugom u pomoći bili — on Đorđiji kad je zbog nekog krijumčarenja mogao da povuče, a Đorđija opet njega odbranio od nekih pijanih askera.