Jakšić, Đura - PROZA
„Dušo“, reče, „i mi se na ovu godinu jedva hlebom hranimo, a kako ćemo još i dadilju držati?!... Nego idi nekoj gospođi, te valjda te prime?...“ Ja odem...
Obradović, Dositej - BASNE
” Sluči mi se u Crnoj Gori čitati u nekoj knjigi da od sviju znanja najbolje je čoveku znati da će poći s ovoga sveta s dobrom sovjestiju, kad je u opštestvu u
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ljudi i žene i deca vazdan su govorili o rogi i gazda-Raki i smejali se. Sima je taj dan popio više časti nego ka nekoj slavi. A tako isto i Đura i Spasoje. Gazda Raka utekao u kačaru na tavan, pa nije odatle tri dana silazio.
na priliku, potpisanog oduzme, a tako isto i sveštene utvari, koje se, kao što sam mogao doznati, nalaze sad u nekoj saračani učiteljevoj, i u njima drži on — učitelj — što se tiče, jaja i mekinje; a za sve to molim, na priliku, vlast tu
« Šta da radi, nego poteci nekoj Anđi, travari i gatari, da je pita ima li mu kakva leka. — Bogami, prijo, nije dobro! — veli joj Anđa.
Ko zna šta je čeka dok se Živan vrati. Tada je u Zarožju, podaleko od sela, na reci, bila, u nekoj grdnoj guduri, vodenica, seoska. Tu su Zarožani kad su god bili gladni, mleli žito te se hranili hlebom.
Podne beše uveliko prevalilo. Pred kućom Mirjanića u Ovčini sedi, u hladu na nekoj po njavici, stara, prestara baka. Već sastavilo bradu i kolena, izgleda, kao neka avetinja. Treći zubi davno joj nikli.
Zbog nje se i zove ta kuća Mirjanića, a svi u kući — Mirjanići. Ele, sedi baba u hladu na nekoj ponjavici, praznik je, pa su je izneli malo pred kuću. Radnim danom baba se obično ne odmiče od ognjišta.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ona je za te prošla!... Zbogom!... I ode... Kao da su glave pogubili u kući Ivanovoj... Neka slutnja o nekoj velikoj nesreći obujmi sve ono što je umelo razmišljati... Ozebao, okisao do kože, sav mokar vrati se Kruška u han.
Najedared zatutnji nešto... zazveketaše sablje kao po nekoj višoj zapovesti, i puške turske umuknuše. Sila zastade i okrete se... I jeknu kroz vojsku: — Opkoljeni smo!
Dučić, Jovan - PESME
A sto srca noćas kucaju u meni, I celo mi biće budi se i diže Časom nekoj zvezdi, a čas kakvoj ženi. Sve kipi u meni, kô plima kad stiže: Kao sad da postah!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— A šta si sanjala, 'ćeri? — Sanjala sam kô ja u nekoj velikoj varoši, pa kô neke velike, velike kuće: pa kô ja se vozim na zlatnim kolima; pa se sve ljuljaju kao vladičina!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Nastade jedna poveća pauza. Svi se dali na posao. Čuje se samo srkanje kafe; svi srču kao po nekoj komandi. Obe popadije podmetle šnuftikle pod šolje pa piju kafe, a jednako ispod oka gledaju na devojke i na učitelja.
Ej, Lalo, Lalo! Furt mi tvoje reči i tvoj testamenat zuji u glavi i u ušima. A pred četvrtom kućom pripovedaju o nekoj svekrvi kako je veštica, pa se iskopistila na svoju snahu, zavadila je s mužem, pa dolazi svaku noć; dokle je tu, sve
Poznajem ja to po meni; ta bolji mi žabac ne treba! (Pera Tocilov je nekad sekao drva u nekoj spahijskoj šumi, i tom prilikom zaostale mu neke sitne sačme i sô, pa od toga doba je bolje i sigurnije znao da
Ima i ženidbe i udadbe. Pa je lako bilo i mililo se čoveku onda popovati! Nego popuj ti sad kad je sve taksirano i po nekoj tarifi, pa ’ajd’ živi ti sad ako možeš. — Ne valja, ne valja! — veli pop Spira.
za lice, i onu spravu za brenovanje kose, i neke komendije za pravljenje lokni, i neke nove hornodle (nazvane po nekoj švapskoj princezi, udavači tadašnjoj), i gumalastiku za čišćenje, i spravu za zakopčavanje rukavica, i neke silne konce i
Naspelo mi da se malo proveselim. Nije šala, toliko već vreme sve u nekoj neizvjesnosti i strahu; kako sam ot’šo, a kako se vraćam iz Temišvara!!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Crne masti, crne kose, crnih očiju. Pogleda istina blesastog ali nekako upornog, prkosnog. On je večito, gotovo gô, u nekoj dugačkoj, prtenoj košulji, samo spavao i ležao.
Čak je imao i kao neku prevlast što je samo on mogao do klisarnice, u jednom zaklonu od streje i pruća, da u toj, kao nekoj sobi, samo on spava i dovlači ta svoja pustinjska odela. — Žene davav, Taja buta!
Lice joj sitno, staro i puno nekih belih, velikih malja. Usta joj i vilice sve obrasle u tim maljama kao u nekoj bradi. Samo joj oči krupne, bele.
XI MENKO Uvek u govoru, i to onom brzom, dokazivajući, kao kad se čovek pobije ili prisustvuje nekoj pogibiji pa odlazeći od nje, prestrašen, priča o tome, dokazuje... Takav, zanesen u tome govoru, svagda se viđao.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ljutitog i ogorčenog izgleda, ali bez trunke one radoznalosti, koja je raspinjala sav onaj ostali svet što se gušio u nekoj mutnoj duševnoj uzbuni, mrzovoljan, bled, sa crnom bradom i čudnim očima, student prava Aleksije Jurišić.
je porazila, pa je kao neko što je očevidac dok se na njegove oči ruši kuća sazidana do samoga krova, najednom obamro u nekoj strašnoj, ukočenoj i malaksaloj uzetosti, dok se postepeno nije povratio da oseti jednu jedinu strast: jednu mutnu i
sunca podrhtavala je nad ravnicom i u onom lakom svilenom sjaju sunčane magle i boja, mir ogromne doline snevao je u nekoj mističnoj udubljenosti.
noći y njegovom životu, grizlo ga, grebalo kao mačjim noktima, pa je zmijski gmizalo duboko u njegovoj duši kao u nekoj paklenoj senci te se sav osećao jadan i ukaljan, sav od smrdljivih crvi i nekog pacovskog gada.
streljaju one nesretne vojnike što dolaze ovamo da vide kuću i familiju pa da se vrate, i pošto pobiju one jadnike tu u nekoj jaruzi više groblja, oni izađu na korzo kao da ništa nije ni bilo, šetkaju, zagledaju u prozore i zanimaju se sa ženama.
i sumnji silom uguši; i sa jednom iskidanošću i jadom, koji unakažuju dušu, nosio one slutnje i sve ono tužno iskustvo u nekoj mutnoj nadi: da se mračna propast što je pred njim zjapila, ipak nekako može izbeći...
Ali ova duša koju Ti obožavaš, ova poludela paklena duša, sva mračna i mutna, plamti sva u nekoj sumnji prema svemu.. O jadna, mila moja mala, oprosti mi, jer malo posle ona i tebi neće verovati.
“ I sad šta? Ja sam njihov sin, a praunuk sam jednoga kiridžije. Pa šta ja hoću? Raspinjem se nešto i kidam u nekoj umnoj napetosti i stalno bi hteo da idem, putujem i da se pentram po onim vrhuncima stvari.
Preda mnom je ogromna pučina haosa, sve je najcrnja, najstrašnija zbrka, nečuveno se vitlaju kalamburi i sve huji u nekoj užasnoj groznici i ludilu. Agonija. A otud preko oštrih stena jure, huče i zapljuskuju penušavi talasi one nove vere.
Da li treba? Ili je bolje: ostati gore i ovako u planinskoj usamljenosti, u bolnoj i sanjarskoj nekoj kontemplaciji, gledati: kako po večnim, neumitnim i ledenim zakonima one periode pijanstva i slepila smenjuju periode
Afrika
Čak i u noći se oseća čađ pod rukom, gde god se ova spusti. Prilazimo nekoj vrsti ogromnog mola podignutog na koljima, osvetljenoga sam o lampama što klate oni koji nam pomažu da se ispnemo.
Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku. Polovina saputnika ima karte kupljene za povratak još na nekoj drugoj šalupi, ali na kojoj im je rečeno da će važiti i za sve ostale šalupe pošto pripadaju istome belcu, te odbijaju
To su goveda ne veća od naših ovaca. Sve spava. Po nekoj larmi u daljini, tražeći tam–tam, nailazimo na dečake koji u jednoj zabačenoj uličici govore glasno i viču.
Davu priča kako je zbog gluposti koje je počinio prema nekoj Ruskinji u Parizu — „o sasvim ružne stvari!“ — porodica tražila da ili stupi u stranu legiju ili da se izgubi u kakvoj
Ipak, ja sam sve tvrdoglavije zamišljao kako bi bilo već krajnje vreme da smo u nekoj kolibi, gde bi mi boj mogao razviti postelju i filtrovati vodu za piće.
Ja im dajem znak glavom da pristajem na ono što žele, iako upravo ne znam kako se misle pomoći. Piroga zatim prilazi nekoj kolibi pred kojom je upaljen oganj. Dobre nage žene spremaju nam kus–kus od prosa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
polkovi srpskih „šerežana“, da bi se, iznenada, pomakli, pretvorili u kolonu, koja maršira, i menja oblik, kao na nekoj tabli šaha. Pešadija je, te godine, bila, prvi put, uniformisana, pa je, izdaleka, imala boje cvetnih leja.
Đurđe se bio prućio na pod, kao da je u nekoj divanani, i virio je kroz pukotine dasaka, dok je Petar sedeo na klupi, naslonivši glavu o direk, sa jednom nogom na
A još se toliki spremaju, da pođu. Stalno, tako, lutamo, u nekoj noći, iz koje, nama, izlaza nema. Rakosavlevič je, s početka, tešio svog sunarodnika, ali kad ču da je Pavle pobegao
Živog ga neće dobiti još jednom, sad, kad ima pištolje u pasu. Trandafil se i na to smejao. Ni govora nema, kaže, o nekoj opasnosti, ako sa Božičem bude putovao.
Mahale, koji je ugledao na zidu bela mesta u prašini, tako je i Pavle, na tom svom putu, osetio da je sam, samcit, u nekoj prašini, koja se diže kud prolazi, a koja se slegne, kad prođe.
Na kući su bili upaljeni svi fenjeri, a u prozorima su gorele sveće. Sav je Herrenhaus treperio, kao da plovi, po nekoj vodi, u večernjoj svetlosti i tmini. Putnici su bili srdačno dočekani.
Dovoljno je bilo da mu ponudi da sedne kraj nje, pa da joj, omatoreli, teški, čovek, poljubi, kao nekoj princezi iz bajke, ruku.
Pavle je koračao pognute glave. Bio je umoran, kao da je jahao iz Srema, do Beča, na nekoj ludoj kobili, bez odmora, bez cilja, bez pameti. Nije ni primetio Agagijanijana, koji ga je čekao u kapiji.
Tako su prolazili dani. Noću, međutim, gospoža Evdokija ležala je na svojoj postelji kao u nekoj groznici. Noć provedenu sa Isakovičem, snažnim, ćutljivim, ali žarkim, nije mogla da zaboravi.
Osećao se kao muva u nekoj mreži nekog pauka. Sve je bilo drugače nego što je očekivao. A kroz tri dana – na dan mučenika Jermolaja – kad se od
Bila je pravi anđeo. Pavle je još uvek mislio da ga je Petar omrznuo, zbog te selidbe u Rosiju, ali se nekoj ljubomori Petrovoj nikad nije nadao. Šta mu bi?
Ta lepa, stasita, žena, kraj njega, vrtela je glavom i, gledajući u tavanicu, ponavljala, kao u nekoj groznici, da se ona više nikad neće u Temišvar, Trifunu, vratiti.
Teodosije - ŽITIJA
U takvom neprijateljstvu i preganjanju između braće bila je srpska zemlja u velikoj nevolji, kao u nekoj teskobi, opustevši od mnogo plenjenja i prolivanja krvi, propadajući do kraja od gladi zbog neoranja, tako da su se mnogi
a mislim da je bogoljubivim dušama koje ovo slušaju i sada poučno do suza. Jer kao po nekoj saglasnosti živi sa mrtvim dogovarahu se, i ovaj kao bogoslovnim jezikom apostolski sve poučavaše, a drugi, točeći
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sudovi koje su dali ljudi raznih generacija o nekoj narodnoj grupi mogu da budu vrlo raznoliki, jer su u pojedinim vremenima jedne ili druge osobine došle do intenzivnog
Oni koji su dosta putovali po Balkanskom poluostrvu odmah osete i raspoznaju u nekoj narodnoj masi dinarske ljude od drugih grupa. Na njima su najbolje izražene sve osobine zapadnih Južnih Slovena.
Ima čudnih primera, osobito u staroj Raškoj, kako muhamedanac beg i pravoslavni kmet saznaju da su od istog roda po nekoj staroj ikoni, po starom krstu, haljetku ili oružju, koji se ponekad čuvaju u muhamedanskoj kuć, dok su se u
Izgledalo je da se povlastice koje su davali austrijski vladari više daju nekoj veroispovesti nego jednom narodu. Pravoslavna vera je tako za izbegle Srbe postala simbolom njihove nove otadžbine, a
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Lanac dugačak a gospođa stara, aždaja nestašna pa samo trčkara. Malo, malo, pa na nekoj steni aždaja stane i počne da šeni. Verovatno znajuć’ šta najvoli ala gospođa joj baca princeze u zjala.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Ne znam, ali ona je bogata. Doduše, ona se nosi mišlju da sve svoje imanje ostavi nekoj humanoj ustanovi; sve matore devojke, znaš, boluju od humanizma, ali ja mislim da će ona voditi računa i o tebi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Nisi ni mogao da čuješ. Nisam ti ni rekla. Tako sam saznao da se zove Rašida po nekoj svojoj turskoj babi, da je pre tri meseca napunila četrnaest i da već odavno zna sve o meni: Vesna me prepričava u
Naša gimnazija, sagrađena u nekoj mešavini gotike i baroka, sa čitavim čudom kulica na krovu, izgledala je kao kartonska maketa utisnuta u nežno plavu
- I ti se nisi obesio? - bilo je sve što mi je rekao kad smo se sreli. - Na tvom mestu ja bih već visio na nekoj grani!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
vіrtuosus, ital. vіrtuoso) — čovek koji je u nekoj veštini ili vrsti umetnosti dostigao savršenstvo vist (eng. whіst) — engleska igra karata sa četiri igrača i 52
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Noć je prolazila u nekoj beloj svetlosti, koja je sipala kao sitna kiša. Tužni, izudarani, umorni, toliko da su sedali svaki čas, počeše polako
Ni za trenutak nije se setio brata, ni za trenutak ne iziđoše mu pred oči njena deca. Bio je sam, u nekoj prijatnoj, visokoj hladovini. Ni najmanje nije mešao sebe sa bratom.
Ne, ovoga puta, neće se više vratiti. Katkad, u njenim uspomenama, on će joj se javljati na nekom brdu, u nekoj šumi, u snu lep kao jelen u proletnom sutonu, ali biće dana kad će joj biti odvratan, kao neki medved u smradnoj
Čak i sa njenog krila, njene su ćerčice pružale ruke prema daljim stvarima, kao prema nekoj drugoj obali, za koju se otimahu vrišteći, kao iz ruku nekog džina.
Nije hteo više ni da čuje o povratku u Tursku, još manje o nekoj seobi u Rusiju. Sa željom za nepomičnim i neprolaznim, iznenada, dade mu se da ispuni svoju želju za telom svoje snahe,
pasa, odlazeći noću na igranke koje su priređivane u njihovu čast, Vuk Isakovič je obično odabirao prenoćište na nekoj visoravni, propustivši vojsku u dolinu, tako da je puk noćio nedaleko pred njim, rasturen oko mnogih vatara u šumi,
U nekoj vanrednoj vojsci, u nekoj divljoj bici, mišljaše da će se pojaviti on i njegovi ljudi, silni, proslavljeni i nagrađeni nečim
U nekoj vanrednoj vojsci, u nekoj divljoj bici, mišljaše da će se pojaviti on i njegovi ljudi, silni, proslavljeni i nagrađeni nečim, što nije znao šta će
Početak te večeri videla je već u nekoj magli, sa visokog, znojem natopljenog uzglavlja, obronke brda, bezmernu širinu i vode blatišta usahnulog, od kojih se, u
Greh njegov ostaće tajna, niko je više neće imati, a ta njegova jedina, prava ljubav u životu, svršiće se u nekoj svetlosti, bez koje bi, to je osećao, postala neizdržljiva, mračna patnja i kazna.
U tom životu, iako se sve događalo po nekoj bezumnoj, iznenađujućoj neočekivanosti, treperilo je sve od zvezdanih oblika događaja, koji su bili izvanredni i za
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
u utrobi i posteljica bili povezani za vreme trudnoće i činili jednu celinu sve do porođaja, narod veruje da su oni u nekoj mističnoj, magijskoj vezi čak i po prestanku njihove stvarne fizičke veze.
¹¹⁵ Za održanje dece u životu pribegava se i obredu žrtvovanja životinja. Kada u nekoj kući često umiru deca, tada domaćin, dok sveštenik čita opelo, odseče petlu glavu na kućnom pragu.
BLAGOSLOV I I ZDRAVICE Blagoslovi su lirske govorne formule u kojima je na svečan i lep način izražena želja da se nekoj dragoj, voljenoj ili poštovanoj osobi dogodi mnogo toga lepog i dobrog, uz uverenje da će se ono što je rečeno i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
načine da nas primeti, ali dok su naši vršnjaci pravili čuda po svetu, rodni grad nas je još držao u dečjem vrtiću , u nekoj vrsti produženog boravka. Zbog toga smo provodili večeri pričajući, pričajući, pričajući, oh, samo pričajući...
Žuži popravlja šminku. Sve je već rečeno. Ustaju i odlaze ka nekoj pozajmljenoj sobi da se još jedanput vole. Plakaće, biće im lepo, biće im očajno, biće im očajno lepo.
akumulatorom nose me sada sredinom nostalgične matice sarajevske jeseni 1953, kada je Sead zarađivao za život u nekoj smešnoj predstavi udarajući kao šašav po lažnom kontrabasu. Odlazio sam da ga gledam kako se muva po pozornici.
Zamišljao je buduće večeri u nekoj nestvarnoj sobi i brzi prolazak ulicama koje bi u tom slučaju izgubile za njega svaku važnost.
da ga pitaju kuda ih to vodi, a on ih je vodio sve dublje u planine, pa su se negde krajem avgusta meseca našli tako na nekoj nepoznatoj hercegovačkoj visoravni.
obrasloj u šikaru koja je čoveku dosezala do pasa, a dan kasnije — u potpuno pustom i pretužnom Mesečevom predelu, na nekoj crvenoj zemlji, po kojoj je bilo rasuto oštro kamenje obraslo mahovinom i kržljavom travom.
Na Kalenića pijaci kupi kanarinca sa kavezom, pa posle, ne znajući ni sam šta će s pticom, pokloni sve skupa nekoj staroj gospođi i pobeže smejući se posle ko zna koliko vremena, kao dečak. Odlazio je u nove četvrti.
Jesam li zbog toga studirala englesku književnost, da budem sluškinja u nekoj kretenskoj selendri budalama koje tek tako svraćaju? – Istina, studirala jesi, ali još nisi diplomirala...
Ali čovek nikad ne zna šta ga čeka u životu... Zahvaljujući nekoj optičkoj varci, Zamak nekadašnjih grofova, posednika zelene doline s obe strane reke, udaljavao se kao da je začaran što
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
kuglu da bi pritekao u pomoć nepoznatom drugu, Papuancu, s kojim je došao u dodir razgledajući jednu „čudnu sliku” u nekoj slikovnici.
Stoga, ako se govori o mogućem uticaju ranih dečjih iskustava na obrazovanje jednog talenta, te o detinjstvu temi i nekoj vrsti estetskog ideala, dobro će biti da se sve to ispita baš na Ćopićevim pričama iz zavičaja.
On poseduje verbalnu lakoću i smisao za igru slika i ritmova, ali sve je to nekako bliže logičnom planu, i teče po nekoj bezdušnoj inerciji: kad bi na svetu ostala samo neozbiljnost, onda ništa više ne bi bilo neozbiljno, a lakoća i
Sremac, Stevan - PROZA
Jedared ga je i ostavila bila i odbegla nekoj svojoj tetki za koju je tad prvi put i čuo Jova da je uopšte ima na svetu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I tako, skupljajući sve što mu padne šaka, polako, pored zida ode nekoj svojoj kirajdžiki, podvodačici, da vidi da li mu je dovela što „novo“... I posle, ostalo?
Ali ne slobodno, bezbrižno, već sve kao u nekoj brizi, strahu. Nikad se oni ne provedoše, ne razveseliše. Kad slavu slave, slave je lepo, otmeno, ne izostane ništa
Zato ona plačući poče da nariče o nekoj svojoj sestri, koja je bila odavno umrla, a njemu, mužu, Miti, da poručuje, moli ga: kad tu njenu sestru tamo na onome
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja
Lalić, Ivan V. - PISMO
noćnog bdenja Strepnja iznutra razmrežava oči I koren vida širi se i menja da novim putem nova slika kroči — Na nekoj zvezdi more se rascveta, u čaši vode zaiskri tišina, Svaka je prošlost stalno započeta, A more, to je najlepša gorčina.
ko pustinju voda, Javu u kojoj iznova si stvoren: u nesanici svetluca sloboda — Druge su noći onih koji bdiju — Na nekoj zvezdi more se rascveta, Pradavne šume zagrcnuto piju Vazduh i vodu budućega leta; Poslednja slika: kao retrovizor Pun
Leptir u srcu. I osećaš da si I odstupnicu predao u zalog Odsutnoj nekoj milosti. Na trasi Što uvire u obzor, sjaj daljine Već rubi nevid, i oblak prašine Za konjanikom koji nosi nalog.
Svejedno, pevam lepotu Po sećanju i možda po nekoj inerciji, što je Sećanju sestra blizanka; obmanu dakle pevam u nekoj upornoj nadi da će budućnost jednom Posvedočiti da
Svejedno, pevam lepotu Po sećanju i možda po nekoj inerciji, što je Sećanju sestra blizanka; obmanu dakle pevam u nekoj upornoj nadi da će budućnost jednom Posvedočiti da je obmana bila bitna U svetu suviše stvarnom, a da bi istinit
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, šta će mi sve to? Hoću da kažem: više volim da sedim u nekoj kuhinji gde me niko ne vidi. Da sedim s prijateljima i klatarim nogama, evo ovako (ne, neću pasti, ne plašite se), pa da
osim da izigravamo hroniku o siromašnim ljubavnicima, i da foliramo kako smo poblesaveli od ljubavi, dok se kao vatamo u nekoj smrdljivoj kapiji punoj promaje i budnih nastojnika, dobijajući hronični bronhitis, a o distoniji neurovegetativi da se
I uopšte, to je život u konspiraciji: osećate se kao u nekoj filmčugi o ilegalcima za vreme okupacije. A tek njihove priče! Gospode! Znate li one sisteme: „Žena me ne razume!
Mislim, trebalo bi da čovek u životu neprestano u nekoj svojoj fioci čuva po jednog starog Foknera ispod svega, da se ne izblamira suviše, ako razumete šta oću da kažem?
(najmanje minus dvesta ili blizu te cifre), koju sam videla u nekoj izložbenoj dvorani kako čuva dozlaboga dosadne slike?
Šta mi drugo preostaje nego da počnem da se zatreskavam u Beograd, kad sam već bila takve sreće da se ne rodim u nekoj pristojnijoj varoši! Šta najpre uradim? Počnem da ispitujem šta je sve izmislio moj rodni grad!
a njihovi matori nisu u stanju da im pruže ništa više sem onog idiotskog servisa za rakiju od kristala, kupljenog na nekoj rasprodaji. Ponovo potucanja, ponovo gazdarice, tuđe prolazne gajbe, ista stara izlizana filmčuga...
luka iz pljeskavice od petnaest komada, boja razlivene nafte po reci Savi, krckanje pečenih kokica, linija džonjanja na nekoj tarabi, boja beogradskog asfalta u avgustu, kada se letnji vetar ludira i igra šuge sa starim novinama; oću da kažem
Čudo jedno što je svet navikao na šablone. Čim se nađe u nekoj kupoli punoj promaje, odjedanput mu je sve tako romantično!
Kada sam tog jutra polazila na put, matori mi je pružio mali zamotuljak — Ponesi to nekoj bubi iz tvoje zbirke! — kazao je, tajanstveno se smešeći.
“ i, zaista, bio je to Tom Džons, ali šta ima veze, mislim, kad već drži svog čoveka za ruku u nekoj polumračnoj diskoteci; baš treba da je bude briga ako se slučajno pojavi neki lažni rudar iz Velsa, neka ikebana od
A neprestano je držala svog čoveka za ruku, i to tako nekako kao da drži ruku na nekoj pepeljari punoj opušaka, ili na dopola popijenoj čaši, a onaj se njen momak sve nekako smanjivao, sve se više i više
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tamo ih strava i danas tuče, u nekoj špilji vječito čuče. Pomeljar Ćosa uzima torbu i brašno sipa, kući se sprema. Divu je Brki skuvao čorbu, pa više
Kraj same štale dedica hrče i sanja prizor lud: izvesti njega u nekoj šumi pred pravi lavlji sud. Vezan je deda, trese se sav, dok pred njim riče grivasti lav: „Vi li ste Trifun,
Jedino kad bi došao mlinu bilo je sreće loše, tu bi naseo podvali nekoj lukavog mačka Toše. U svakom lovu, igri i borbi taj ti je bio spretan . . .
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ničega na njemu nema što bi mi bilo tuđe ili što bi me činilo tuđinom. Vi biste noćas mogli biti na nekoj mojoj reci i osećati se isto tako prisno i ugodno kao da ste u samom zavičaju.
Možda će se na nekoj ideji naći zaista ceo svet i početi zajednički verovati u nju... Do sad su, osim religioznih ideja, samo ideje
Lupaju opet. — Baš vrlo dobro, — kaže žena ispred otvorenih vrata i kao lebdeći u nekoj rujnoj svetlosti, što nam pođe polugašena i pomešana senkama. Ja tada vidim sva okupljena lica.
Ja tada vidim sva okupljena lica. Oni gledaju unapred oštrim pogledima i kao da su na nekoj noćnoj misi. Veliki ženski krik polete na nas teško i oštricom.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: Eto, zar to nije jasno kao dan? To su dokumenta, brate! SARKA: Ako je po tome, Proko, visim i ja valjda na nekoj grani, a ne samo ti. TRIFUN: A kako bi bilo da nam Agaton prvo objasni po čemu je on tako blizak rod?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
OD SADA PRIPADAMO OTADžBINI Osećao bih se lakše, čini mi se, da sam u nekoj jedinici koja se mobiliše u mom rodnom mestu. Tu su bili svi moji drugovi i poznanici.
Išli smo žurno baš u tome pravcu. Osećali smo da se bliži odsudan čas. Možda ujutru, možda sutra. Tamo već ginu. A u nekoj bari žabe krekeću... Mi žurimo u borbu, u smrt... Svesno?... Voljno?...
Idi tamo gde ti se nareda! — veli na jednom zastanku kapetan Jovan. — Jer, bio na Drini, ili na Šapcu, ili na nekoj trećoj strani, uvek te isto čeka: popravnik, mesni ugao, plotun zdesna... — More ćuti, bogati, ovako fino!
Još piju i pivo... Prođosmo most i, na kraju varoši, na nekoj poljani, gotovo u sam mrak, postavismo bivak. Strogo je naređeno da se iz logora niko ne udaljuje.
Sećam se i kafane iz koje su vojnici ukrali bure piva. Kažu, bilo je namenjeno nekoj komandi. Sad svejedno, ma čije bilo, glavno je da je cela baterija pila u zdravlje Tanasija i Jankulja.
Eto... Govorio je sasvim spokojno, gotovo veselo, kao da sedi u nekoj kafani. — I vi ste mitraljezac? — Ne, već mučenik božji, zvani pešak.
Ali celom dužinom tela osećao sam jedan struk kukuruza i, kao da ležim na nekoj gredi, žuljilo me po kuku i ramenu. A u neko doba osetih kako mi nešto mili niz leđa, pa me zasvrbe.
Progurasmo se kroz narod, koji nas je u čudu gledao, pojahasmo konje, i, onako okićeni peškirima kao da smo na nekoj selačkoj svadbi, poterasmo u galopu ka Milićevom brdu. Da mu samo izmaknem sa očiju.
I sa dosta pouzdanja tešio sam ih. Oko podne otišao sam na očev grob. Po nekoj čudnoj asocijaciji tu se setih da se komandantu rodilo dete... Izdaleka čuo sam veseli žagor.
Bez ijedne reči pojahasmo konje, i pojurismo na razne strane. Silazio sam prema nekoj uvali i baš u potoku ugledah jednu grupu vojnika. Ne više od jednog voda.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pod njima se zelene gusti zreli voćnjaci, treperi šarenilo po gradinama sa povrćem, viju se čardaklije po nekoj usamljenoj dunji ili šljivi, a iz te sniske zelene gustine izdvojio se ponosno u visinu po neki brest, ili se izvio
I Ljubica oseća da joj se sve više vraća staro raspoloženje, oseća se u nekoj većoj slobodi, spali joj lanci s nogu i ruku, kojima beše okovana, i odjednom joj dođe da zapeva, da potrči nekud, ali
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
” JELISAVETA: Šta mu to znači? VASILIJE: „...i da se moja lobanja preda nekoj pozorišnoj trupi, kao rekvizita.” SOFIJA: Kao rekvizita?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Čitalac je možda, stekao uverenje, iz ranijih komentara, da sam ja, sa površnošću ženskara, romantičara, proveo rat u nekoj vrsti literarnih halucinacija. Čitalac se vara.
Možda pije dobijala moja pisma. Ko zna šta će i ona dočekati? Ne znam ni sam šta ću, možda ću dobiti mesto u nekoj banci.“ Sve se to odigralo na stanici u Zagrebu. Posle sam ja seo u voz i otputovao dalje.
Polako sam se nasmehnuo. Gde sve taj čovek nije bio! Sećam se da mi je pričao i o nekoj ženi. Iz njegovog opisa zapamtih samo njeno bledo lice.
Pomislih: gle, kako nikakvih veza nema u svetu. Eto, taj moj drug voleo je tu ženu, a ona je ostala negde daleko u nekoj zavejanoj kući, sama, u Tobolsku. Ništa ne može da se zadrži. I ja, kud sve nisam išao.
Iziđoh u hodnik, gde je bilo hladno. Stajali smo opet u nekoj šumici. U jednom vagonu su pevali. Negde je plakalo jedno dete.
Izgubio sam strah od smrti. Veze za okolinu. Kao u nekoj ludoj halucinaciji, dizao sam se u te bezmerne, jutarnje magle, da ispružim ruku i pomilujem daleki Ural, mora
zbilja mislim da živim pesničkim životom, da odemo iz Pariza, nekud u Bretanju, na primer na ostrvo Uesan i da živimo u nekoj kuli svetilji. Meni se to, tada, činilo jako komično. I ludo. Danas mi se čini sasvim razborito.
Nebesa Bosne. Šarena i kadifena, kojima se plovi, kao na nekoj raskošnoj, turskoj galiji, punoj blaga i razblude. Sa uzaludnošću rođenja i uzaludnošću smrti.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
je episkop Hristove crkve u Rimu jedan starac, koji je, pre toga, u postu i molitvi proveo četrdeset i sedam godina u nekoj pustinji. Starac se pročuo kao svet čovek, veliki pravednik i čudotvorac.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Kad sam išao hotelu s onim pandurom, moram i to napomenuti, video sam gde vuku u zatvor jednog što je ukrao cipele u nekoj radnji, a i njemu o vratu orden. „Kakav mu je ono orden?“ — upitam pandura.
mi pričaše mnogo iz svoje prošlosti; a od svega toga sam zapamtio samo kako je pre nekoliko godina držao prvi hotel u nekoj palanci i kako je stradao zbog politike, jer je oštećen sa nekoliko stotina dinara; ali je odmah posle mesec dana, kad
— upitam. — Vlast! — Pa zar protiv sebe? — Sigurno! — odgovori mi s dosadom, kao u nekoj nedoumici. — Možda je zbor protivu naroda? — upitam. — Možda — odgovori onaj na isti način. — A šta ti misliš?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A u selu prava mrtvačka grobnica... Tek u nekoj kući začuje se vrisak gladnog odojčeta, koga sanjiva majka pritiskuje na punačke dojke i, dok ono žmureći siše, mati ga
I kako je neravan plamen goreo i drhtao, tako su i zidovi bili čas osvetljeni, a čas su se njihali i treptali u nekoj pokretnoj polutami, koja je usamljenog čoveka plašila, ulevajući mu u dušu neki sumor i setu...
u luci Turijinoj, beli se čopor goveda, a među njima on, đak — osnovac, sedi i čita, a majka mu šapuće o budućnosti, o nekoj velikoj slavi i gospodstvu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Izvadi knjigu: Grobari Srbije, Život Isusov od Renena, Govore nekih poslanika na nekoj skupštini. Zatim oberučke izvuče jednu grdnu fasciklu brošira (paškvila, pamfleta, panegirika, odgovora), većinom
! Već je tri dopisne karte poslao u Beograd nekoj mašamodi u Skadarliji. Đavo od čoveka! Svako mu đavolstvo padne na pamet.
To je pitanje vremena. Sve, sve se izmenilo! A to je Sretina zasluga bila. GLAVA DESETA U ovoj će se glavi kao u nekoj panorami, još bolje, kao u kaleidoskopu nekom, ređati jedna za drugom slike iz sela koje je prenulo iz dremeža, jer se
mu »Srpske Novine« i on ih još jedared pročita s kraja na kraj; pročita čak i godišnji zvanični pregled neke apoteke u nekoj palanci.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sve je produžen odjek, Il teški, napeti spokoj; Grmuša provodi vek U brizi nekoj dubokoj. Stežu se planinske kose, Skuplja se polukrug plavi. Bog je u ptici, što se S puteljka šumskog javi.
” Jer Srbi poštuju svoje kumove Više nego najveće svetske umove! „Kume moj, život si s glavom u pesku Proveo, u nekoj tamo NDžameni, Brinuo si brigu belosvetsku, U srcu zbivanja, uvek na sceni... — Dosta si saveta dao Unesku!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
A kad nastupi noć, one se iznova grupišu u kordon koji se krene uzvodno kao po nekoj komandi i produžuje tako do idućeg dana«.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Dakle, bio je tako blizu, a ne, kao što su ove mislile, vrlo daleko, ko zna u kom gradu, u nekoj varoši čak kod mora. Ali ta mirnoća materina ne potraja za dugo.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sad bijaše u nekoj vojsci. Soldati nošahu gaće modre (kao i oni prvi), a bijeli gunjić i nekakve svijetle kape, kao da bijahu zamazane.
Prostrane odaje bjehu urešene starinskim i novijem slikama i oružijem. U nekoj sobi vidješe visoke ormane, uz tri duvara, pune knjiga. Jedan papagaj vikaše im: „Ko je to, ko je to?“ „Dobro došli!
Zatijem primače se k ognju, dade kraj od stijenja nekoj od ženskijeh, pa ga namaza melemom. A kad to svrši uze vino, cijev, i „fitilj“ (tako zovu taj drenaž), pa se uputi k
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
brat govoriti: „Kad sam pošao s mojom | braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja
Sveti Sava - SABRANA DELA
Sve ovo ima svoje vreme, a sada je vreme ispovesti, isceljenja duševnih strasti. Te ako hoćete da govorite o nekoj srdžbi, sve poruge i uzroke greha, ma kakvi bili, pohitajte da sebi pripišete i nametnete.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
ANĐELKO: Dones ti meni jednu mesečarku! I otvorde mi jedno lađeno pivce! A provodadžiši nekoj drugoj budali! MILE (ulazeći, s vrata): Dajde mi jednu rakiju! STAVRA: Čujem zglajzo ti onaj tvoj!
MILE: Ako ti treba neki poslić, mogo bi da ti se nađem... Možda na primer mestance u nekoj fabrici... ANĐELKO: u fabrici? Da mi i muda oćelave! MILE: Mogu ja i nešto bolje da uredim.
Mami umro muž u zarobljeništvu... IKONIJA: U Nemačkoj? JAGODA: A mama kuvala na nekoj ekonomiji. Svrši se rat, i tamo dodele jednog, iz nove vojske, zaćore se na prvi pogled!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Zašta si ubija dite? — pita Brne, jedva došav k sebi. Ali Pivalica kanda ne ču to, no nastavi kao u nekoj groznici, govoreći brzo: — Pa ’nda sam bija svu drugu godinu bolešljiv. Pija sam puno, opija se svaki dan.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
HLADNO DOBA GODINE 25 JAVA 26 SLIKA U RODITELjSKOM DOMU 27 U DOZIVIMA 28 SKROVITO MESTO 29 MI STIŽEMO PADOM 30 NA NEKOJ PADINI 31 RASKRŠĆE 32 OPET POD NEBOM 33 POD NOĆNOM ZVEZDOM 34 NA RASTANKU 35 NOĆ JE DUGA 36 SLOBODA JE
U pristaništu sam lutao po kafanama punim mornara. Slušao — glas od leda. Gledao — oči od žara. Budio se u nekoj sobi uz škripu starog ormara. Na peronima sam čekao: crn od samoće i gara. Stajao sam kraj mora: zurio u jedra bela.
Sunce nam u oku kule sjaja zida. Trepti srž borika, drhti vlat i hrašće: To stižemo padom mi na hodočašće. NA NEKOJ PADINI Pesmo, ti si žedna, a protiče voda. Bol je tvoje piće (ono: čega nema).
Mogla si, pesmo, da bleštiš kao luna Na nekoj padini i ja tu, u travi, Sa jedinom strepnjom da te grȁd ne smlavi. RASKRŠĆE Zalutah, tajno, gde gomile jedu Pod
Samo je srce u ovoj šupljini. Gle u staklu: sunce! Žuta mrljo, Pod kojom sam se žego, čistio i prljo! (Na nekoj padini sad u žitu, raži — Jedna sama bulka moje oko traži.) Sloboda je usamljenost, al ne leči.
VRATA Ponekad, tako: na nekoj staroj zgradi Otvorim vrata — obično nikog nema. Posmatram stvari bačene ispod trema: Zurim u ormar (u kome žižak
I misao se evo tanji, A volja čili, srce grči. I već sam dvaput, triput manji. I klečim ko na nekoj srči. A do pre samo trena dva-tri Sećam se da sam bio ceo I s glavom čak u nekoj vatri.
I klečim ko na nekoj srči. A do pre samo trena dva-tri Sećam se da sam bio ceo I s glavom čak u nekoj vatri. Sad ko da za mnom pade reza: Sve ono što sam reći hteo Proguta strah i stinu jeza.
I čas se znojim, čas se ledim Na izmišljenom suncu, vetru. Za staklom — ko za rešetkama — Dok bdim u nekoj bivšoj veri Okrenem glavu prema vama: Zavidim čak i mački skotnoj Što se za oknom, eno, ceri Robijašu na doživotnoj.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da znaš, Roza Švabica jedna je u celoj Srbiji. Gazda je čak iz Kragujevca doveo. I čim se Simka porodi, ide u Peštu nekoj grofici da se nađe. — Jedna kao Simka rodila je dete s dve glave šapuće Anđa.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
učila da vidi kako smernost sasvim nestaje iz njegovog pogleda a ljubaznost postaje dvosmislena: ne retko, prethodila je nekoj opakoj Miloševoj zamisli ili je tu zamisao sledila.
Kao da očekuje nešto izuzetno, Ljubica je od jutra bila na oprezu. Onda se dan iskosio i počeo da struji prema nekoj tački koju nije videla mada ju je predosećala.
Učinilo joj se da se sve svetlosti potapaju u nekoj neverovatnoj magli. Pred njom kao da je iskrsavao crn prolaz koji se nije mogao mimoići.
Otezao je da odgovori Rumunu baš zato što je znao da neće i ne može da se odupre ovom izazovu koji ga približava nekoj istini o njemu samom: xoće li umeti da pročita okolnosti što su se splele oko njega?
je osetio kako se bliže hladnoće i, u isti mah, razaznao u sebi novo iščekivanje: opet je, znači, išao u susret nekoj neizvesnosti, i opet većoj no ikada. Bio je spreman, sav načuljen.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Sve do jednoga jutra kad osvanu sneg na zauzetoj nekoj turskoj varoši i kad pukovski dežurni, sav uzrujan, dozva bataljonske i saopšti: da će komandant tačno u podne održati
Stari telegrafista, prvi je hugista u Srbiji, sav smežuran starac od osamdeset godina, žive mošti u nekoj crvenoj bluzi revolucionara. On bolno ječi u krevetu do peći.
Onda se sve zbrkalo oko njega i u glavi pa se izgubio bestraga nekud u snu... Ležao je tako na nekoj, uskoj, truloj daski i nad mračnom prazninom, a daska se ugibala, uvijala, prskala pa se strašnim treskom slomila i on
I sva mu krv opet jurnu u srce i sav, dotle skriven u dubokoj nekoj tajni, krvav, strašan slom negdašnjeg ponosa buknu mu pred očima kao najstrašniji poraz svih iluzija.
kako se meko i nekako fino spuštaju i slažu pred njegovom kućom, razmišljajući sve jednako o tome kako ljudi, a po nekoj urođenoj nesrećnoj navici, vole da zamršuju jasne kao dan stvari i da od pitanja savršeno prostih ispredaju kojekakve
“ Pošto je izgovorio ovu strašnu presudu sudija naredi služitelju da uvede parničare po nekoj drugoj parnici. Za to vreme kao smušeni, sumanuti i poludeli izletesmo ja i moj klijent iz zasedanja.
I brzo uzima, pa traži, prevrće i prelistava po nekoj kupusari koju izvlači ispod tezge. — Viđi, viđi, boga ti, tako, mislim, jesenas. — A odaklen ste? — pita Iketa.
Dođu besposleni seljaci i dosade mu probajući one vlaške vezene svirale i dvojenice, koje on drži u nekoj plehanoj kutiji od bonbona.
branio istorijski Takovski grm i Gornji Milanovac, izvadi iz džepa rotkvu, doista vrlo sličnu bombi, a kupljenu tu u nekoj krfskoj piljarnici, pa je iseče, posoli i zagrize apetitom kurjaka čiji zubi zaista nikakvu milost ne poznaju.
Ne pamtim tačno koliko je godina prošlo (ali nije mnogo, kad sam u nekoj prilici slučajno čuo da je mala Svetlana, čiju sam rukavicu davno bio izgubio i zaboravio, umrla.
Ja ostavih ljude na nekoj ledini iza brda pod kojim se groblje nalazilo, pa se, nimalo uzbuđen, uputih tamo gde sam se nadao da ću moći da
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Stalna i trajna, ona je ugnjiježdena negdje duboko u svojim nosiocima, u nekoj skrivenoj ćeliji ili genu, i dalje neumitno prenosiva. Takve su ljepote lijepe i kad miruju i kad šute, i kad spavaju.
Svaki se život odigrava u nekakvom, mada i iluzornom, mada i proizvoljnom, sistemu koordinata; na nekoj, mada i čudnoj, šahovskoj ploči.
Pokušaji muškaraca, za nuždu obazrivi i puni suzdržanog jeda, da uklone deriščad ili da ih bar zadrže na nekoj udaljenosti ostali su potpuno bezuspješni: djeca bi samo prenijela svoje ispitivačke poglede i svoja otvorena usta sa
Kud da se djene, što da započne? Van da mu posreći mjestance sekretara (više kao dekorativna prosjeda figura) u nekoj koncertnoj agenciji, ili bibliotekara u kakvom starom dvorcu, među policama na kojima se, kao poslednji i
kako postupio, to nije više bilo iz spontane pobude već u oba slučaja zato da bih trećem nešto dokazao ili opovrgao, u nekoj relaciji s tuđom insinuacijom i kao utuk na nju.
Obična dječja želja da što prije postanu „veliki”, koja niče iz predstave o nekoj neodređenoj ali bezgraničnoj slobodi odraslih, a koja se često ne uobličava ni u čem boljem nego u tome da pođu u
Tek, po nekoj neobičnoj čistoti obrisa, po nekoj svirepoj oštrini doživljavanja mi možemo da naslutimo da li će ono što se u taj čas
Tek, po nekoj neobičnoj čistoti obrisa, po nekoj svirepoj oštrini doživljavanja mi možemo da naslutimo da li će ono što se u taj čas odigrava po nahođenju onog slijepca u
I nehajno sam ostavljao da se ta bulažnjenja lelujaju na nekoj ugodnoj granici, jednako daleko od sračunate laži kao i od stvarnije pomisli.
A kako se, po nekoj podsmiješljivoj igri udesa, događa da najosnovnije naše istine spoznajemo iz istini suprotnih tvrdnja i ocjena naših
Kao što ni ređanje, alterniranje, suprotstavljanje tema u nekoj simfoniji ne biva zato da bi na kraju neko nekoga o nečemu uvjerio, neko nekome nešto dokazao.
Oni su imali „životne ozbiljnosti”. Eto opet nešto što mi nedostaje. Po nekoj mojoj fantastičnoj frenologiji, centar za ozbiljnost leži odmah negdje iza obrvnog luka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
brat govoriti: — Kad sam pošao s mojom braćom po ovom putu, prvu noć kad smo došli konačiti kod jednog jezera u nekoj velikoj pustinji, kad braća moja oba spavahu a ja čuvah stražu, najedanput aždaha pođe iz jezera da nas proždere, a ja
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Da biste imali predstavu o mojim nedaćama, zamislite da sam nekad bio na sahrani ili u nekoj nervno napetoj situaciji.
Oni su verovatno moje najčudnije i neobjašnjivo iskustvo. Obično su se pojavljivali kada sam bio u nekoj opasnosti ili nevolji ili kada sam bio vrlo ushićen. Ponekad sam video kako je sve oko mene ispunjeno plamenim jezičcima.
jednog gospodina, čudnog izgleda, koji me je nedavno posetio da bi me angažovao za izgradnju svetskih predajnika u nekoj dalekoj zemlji. ”Mi nemamo novca”, rekao je, ”već puna kola zlatnih poluga i bićemo velikodušni.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
studenti su dolazili u kontakt sa profesorima, a u koleškim aktivnostima van slušaonica, bilo u atletici, bilo u nekoj drugoj sportskoj disciplini, dolazilo je do ličnog dodira među samim studentima.
Osećao sam jasno da kroz ovu noćnu tišinu struji zanosna pesma o ljubavi, o ljubavi prema nekoj devojci koja se nalazi pod nekim idvorskim krovom i misli na njega.
U takve, po uspehu izabrane grupe studenata koji su završili neki koledž na nekoj drugoj strani, dolazili su studenti da bi učili matematiku i pripremali se za “Trajnos” ispite iz matematike.
Pa šta onda rade ti naši univerziteti? Oni rade svoj posao, kao u nekoj prvoklasnoj školi, ali o takvom radu mišljenja su podeljena.
Svaka prirodna pojava ima dva kraja: jedan koji je u našoj svesti, a drugi na nekoj zvezdi koja uživa u bujnoj snazi svoje mladosti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Uto dvojica mladih varošana iznenada pristupe Zagorcima. Približe se nekoj ženskoj. Jedan se od njih uozbilji: —Hoćeš doći u mene na radnju? upita je, gledajući je bezočno ravno u oči.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
temom kao što je uloga književnosti i umetnosti uopšte u prožimanju nacionalnih kultura1, on gotovo nehotice, i možda u nekoj vrsti samoodbrane, želi da započne razgovor sa neke neformalne, neočekivane, pa čak i manje ozbiljne i veselije strane.
pojavljuje se u Popinoj pesmi u prostoru koji je hijerarhijski organizovan kao kutija u kutiji: u duši je kao u nekoj kutiji srebrna riba, u ribi slama, na slami šarena krpa, na šarenoj krpi tri zvezde device.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Što je mreža ili „sistem zabrana i propisa191 u nekoj kulturi gušća i stroža, manje se može govoriti o „sirovom” i „prirodnom”, a više o uslovnom i kultivisanom čovekovom
Misao o nekoj dalekoj nepoznatoj zemlji samo je jedna od mnogih utopija koje je tadašnja mlada generacija u svetu, nakon stravičnih
Malo je, međutim, verovatno da je ta lakoća slučajna. Zasniva se ona, po svemu sudeći, na nekoj zajedničkoj podlozi koju je Crnjanski izradio za stih podjednako kao i za prozu.
Za trenutak su je zanele poznate, prisne crte muževljevog lica. I ona ih razgleda u nekoj vrsti ekstaze. Ono što je najteže iz junakinjinog nemog sećanja verbalizovati, jezički izraziti, to je psihološki
] Vuk Isakovič je obično odabirao prenoćište na nekoj visoravni, propustivši vojsku u dolinu, tako da je puk noćio nedaleko pred njim, rasturen oko mnogih vatara u šumi,
kraju krajeva, ni beskrajni plavi krug sa zvezdom u Seobama niko nije zbilja video, nego se samo ponekad, kad se nađu u nekoj graničnoj situaciji, junacima čini da su ga ugledali.
U tom životu, iako se sve događalo po nekoj bezumnoj, iznenađujućoj neočekivanosti, treperilo je sve od zvezdanih oblika događaja, koji su bili izvanredni i za
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Siromav čovek sam, pa opet vo moj ćemer će se nađe nekoj altan... Samo zemi moj prsten. Do Senjanik ima još loši ljudi: neka ti bidne on derudedžija — zašto pa jedan je
Miljković, Branko - PESME
PRVO PEVANjE Obreh se u nekoj mračnoj šumi DANTE To je bila šuma koja je pojela nebo šuma iz koje kad izađoh videh da nisam izašao da su me zveri
IV Ne, više nije važno šta ću reći. Već beše sve to nekad ko zna kad u nekom snu il nekoj čudnoj reči. Ja posle sna tog ne znam kuda sad.
Krakov, Stanislav - KRILA
Duško je već tiho šikao sa glavom na bisagama, i nije osećao kako mu revolver žulja krsta. Sanjao je o nekoj crnoj ženi, koja je pri hodu izbacivala visoke kukove, i imala jamice na laktovima. Major je ležao na leđima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čak i u noći se oseća čađ pod rukom, gde god se ova spusti. Prilazimo nekoj vrsti ogromnog mola podignutog na koljima, osvetljenoga sam o lampama što klate oni koji nam pomažu da se ispnemo.
Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku. Polovina saputnika ima karte kupljene za povratak još na nekoj drugoj šalupi, ali na kojoj im je rečeno da će važiti i za sve ostale šalupe pošto pripadaju istome belcu, te odbijaju
To su goveda ne veća od naših ovaca. Sve spava. Po nekoj larmi u daljini, tražeći tam–tam, nailazimo na dečake koji u jednoj zabačenoj uličici govore glasno i viču.
Davu priča kako je zbog gluposti koje je počinio prema nekoj Ruskinji u Parizu — „o sasvim ružne stvari!“ — porodica tražila da ili stupi u stranu legiju ili da se izgubi u kakvoj
Ipak, ja sam sve tvrdoglavije zamišljao kako bi bilo već krajnje vreme da smo u nekoj kolibi, gde bi mi boj mogao razviti postelju i filtrovati vodu za piće.
Ja im dajem znak glavom da pristajem na ono što žele, iako upravo ne znam kako se misle pomoći. Piroga zatim prilazi nekoj kolibi pred kojom je upaljen oganj. Dobre nage žene spremaju nam kus–kus od prosa.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Između nas se otvori ovakav razgovor. — E, moj oče M., vi u skupštini većaste o ratu, većaste o nekoj vajnoj kontroli narodnoj, mi novinari opet sanjasmo o Solunu i Jedrenu, pa gle našta izađe: došljaci Rusi zapovedaju po
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Dragan je bio hladan i pribran. Stajao je naslonjen na zid, ruku zavučenih u džepove čakšira, kao da je ovde bila reč o nekoj sportskoj utakmici. — Sada dolazi ono glavno... Nas dvadesetorica raspodelićemo se u četiri grupe. Po petorica.
Ujutru, kad je trebalo krenuti, nema šofera... Ostao u nekoj kafani. A italijanski vojnici, koji su putovali sa mnom, vukli su se kao creva. Jedan dođe, drugi ode.
Opet koraci, brava škripnu, i mi uđosmo... Veliko predsoblje, mnoga vrata, starinski nameštaj. U nekoj sobi zalaja kuče. Ona žurno pređe i otključa vrata jedne sobe, odakle nas zapahnu težak vazduh od raznih mirisa.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Je li pravo da to stari rade? Poimlju li oci vaši što ste vi iz' brali, Mogu l' u tom postupati k'o u nekoj šali? Kane l' oni žizan svoju vašem pridat drugu, Ili serce mnje pljeniti vaše kao slugu?
— Uz pesmu, Ostojić je doneo savremenu belešku koja objašnjava postanak ovih stihova; u belešci se kaže: „V nekoj kompaniji v Novom Sadje nekotore device javile čto bi one rade za oficire udati se; na kotoro slovo skazao stihotvorac
Manojlovića: one se razlikuju od originala, a rađene su prema nekoj zagubljenoj prvobitnoj verziji Ljubopevca. CVET (str. 270).
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOŠKO: Hajd’mo, Bogdane, hajde, Staniša! Te lutajući valjda nađemo, Ako ne melem teškim ranama — A ono barem, nekoj kolibi Kucnuv na vrata, izmolićemo Umornom telu tvrdu postelju.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zar nije tako? — Jest, brate Krstane, tako je — mijenja glas i odgovara sam sebi... — Kad bude po nekoj pameti, brate Krstane, mračne su ovo i krvave bešjede, ali se meni ne more ni smrknuti ni svanuti među ljud'ma, jer ja
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kupina; ostruga; »đavolje grožđe« (Vuk, Rječn., Sofrić, 144 i SEZ, 32, 95; 40, 74). U nekoj kupini, pored izvora, kod Trstena (okolina Dubrovnika) nađena je ikona Bogorodičina: nekoliko puta se pokušalo da se
daje zaključiti iz etiološke skaske o postanju jedne džamije u Čajniču: Mehmed-begu prividilo se u više mahova kako na nekoj o. uči hodža jezan, i on na tom mestu podiže džamiju (BV, 16, 177). OPIH Sellerіe (apіum graveolenѕ).
Nekakva Ciganka, za opkladu, od 50 plugova koji su na nekoj njivi orali zaustavila je svojim basmama 49, a jedan nije mogla, jer je u rogovima volova bilo uvrćeno pomalo tisovine
npr. Vuk, Rječn., ѕ. v. vještica; SEZ, 50, 163). Marko Kraljević je u nekoj prilici razmrsio vili kosu koja se tako bila zaplela, i vila ga je zato nagradila da bude junak nad junacima (Karadžić,
Na sredini svakog lista, s gornje strane, nalazi se po jedna zatvorenocrvena pjega koja je najsličnija nekoj mrlji nastaloj na nekom predmetu od kapi krvi.
poređani), vezuje crvenim vunenim koncem, kiti cvećem, i onda odseče (ili, iščupa) najlepša devojka (koja mora biti u nekoj vezi sa ženskim božanstvom žita), a zatim »božju bradu« (pošto je ponegde i poljube) nose kući ćuteći (da miševi ne
Ćipiko, Ivo - Pauci
na popa Vranu: ono jest, ranije bili su dušmani radi toga što pop zavrgnu seosku blagajnu, ali otkada se govori o nekoj slozi između lacmana u varoši, za koju govorahu da će biti od velike koristi težaku, — pomiriše se.
Na osamljenoj hridi sjedio je i danas Ivo i gledao u valove mlake južine. Obrnuvši se k'o po nekoj tajnoj dojavi, ugleda djevojku, diže 'se i škrapavom stazom popođe k njojzi...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jer, šta gubi ako se prepusti nekoj tupoglavoj vradžbini? Zar mu nije dosadio teret nemoći pod kojim mu klecaju kolena.
Bio bih prazan kao stari badanj u kome više ne grgolji voda. Da li bih osećao svoje telo? Da li bih u nekoj bistroj bari mogao da pogledam u svoje lice, makar i s ovom sparušenom zelenom kožom, makar bilo još izboranije i
Našim priprostim ljudima bi se učinilo preteranim ako bi kakvom jagnjetu bilo dato da vodi glavnu reč u nekoj važnoj stvari. U redu: jagnje u polju, na ražnju pa čak i u rukama sveca. Ali zaboga, otkud jagnje koje žari i pali.
Sa punim ustima Dorotej se kikotao nekoj Dimitrijevoj šali, koju nisam čuo, jer sam tog trenutka pomislio na Ančicu. Eto dakle Ančice gde mi čupka dlačice na
Kudro reče da su ga našli šćućurenog u nekoj mračnoj pukotini u zidu pećine, tako da ga u prvi mah nisu primetili. Nije hteo da pođe s njima.
Šta sam hteo da kažem, šta sam hteo da kažem, šta sam hteo — šapućem kao u tužbalici, u nekoj davno zapamćenoj otegnutoj pesmi koju je mumlao u nedra nepoznati, bezubi starac, da li kraj nekog izvora, ili na
Ilić, Vojislav J. - PESME
No uz put kravar ga srete, i čisto u nekoj stravi, Potrča sad kravar krčmi da čudo narodu javi. „Ta takvi dovode oluj,“ pijući kravar je vikô, „Ja lepo govorim
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ne čukaj, da te ne čuknem sas nekoj čabrnjak. (Opet lupa.) Ama pa koj si ti? SAROŠ Ja, Saroš. KAFEDžIJA Saroš li? Eli sam, eli sas begovi?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ja po visini, kao nešto malo i sećam na oca, a po svemu drugom ni na oca, ni na majku. Rodih se u nekoj debeloj koži, i ona mi sve kosti poravnala, i došla sam trupac. Lepom čoveku se moraju i kosti videti, jȁ!
ceo dan ostaje gos-Toša u sobnim cipelama, i u nečem što je možda praroditelj današnjoj pidžami, u širokim pantalonama, i nekoj vrsti ženske rekle s malo dugmeta i mnogo gužvaljaka od prileganja i ležanja.
Dva prsta nema na levoj ruci; zna Sveto pismo; stanuje u nekoj napuštenoj opštinskoj staji, koju je veštački očistio, namestio i ukrasio kao vertep, s polupregradama i raznim
k'o za pakost, dadoh poslednji štuc tamo opet nekoj sirotinji... A što ne zapali kandilo, kad si već tako milostiv, ej, čiča Nikola!
Naučila se da gleda u život kao neki umetnik. Izveštila se da individuališe ljude i događaje, i da ih vidi kao na nekoj pozornici... Švabe imaju uslužnost. Uslužnost otvara sva vrata, jer svima treba usluga, za telo i za dušu...
Ja mater vrlo volim, ali je to čudna i teška žena. Uvek nezadovoljna, brižna, uvek u nekoj raspri sa svojom savešću. Sve se nešto kaje i kara. Međutim, ima mnogo vere u sebe. Ne ovako kao ja.
Zvuci i ritam žmare. Glave oko klavira se ponaginjale, polegutilo se staro i mlado u melanholiji i ljubavi nekoj koja bi svet spasla, kad bi svetu spasa bilo.
Zamalo, kao u nekoj bajci, kuća se i stvorila, i svi stanovi bili izdati. Sabio se tu šaren siromašni svet. Od sudskog pristava s ludom
Da, ono ens appetibile nije ni u filosofiji, ni u nauci, ni u položaju, ni, naravno, u nekoj doktorskoj tezi, pa nije ni u nama Slavenima, nego je u jevrejskoj rasi. — Biće, manje-više, kako kažete.
Od četiri grobića, tri su stisnuta kao deca u školskoj klupi; a četvrti je nešto malo udaljen, ali očigledno u nekoj zajednici sa ostalima. To su grobovi dece iz četiri razne porodice.
poštovanjem: njen muž; njena starija pastorka Agnica, mlada devojka za udaju, bledunjava, vitka i visoka na oca, učtiva po nekoj vrlo prijatnoj urođenoj finoći; i prijatelj i pobratim gospodin-Vasin, i prijatelj iskren cele kuće, Miša Bogdanović,
Umro je Arsa daleko pre vremena, ali neočekivano blaženo, na nekoj manastirskoj slavi, na bdeniju, u svečanom pojanju i velikom metanisanju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandir zaćuta, obuhvati prstom slepe oči i protrla ih. Drumom su škripala kola. Po nekoj čudnoj asocijaciji misli, setih se onog ubijenog vodeničara... Možda se još uvek okreće onaj vodenički kamen.
Ovako se misli rastežu, vojnici sede ćuteći pored vatre i povijaju se kao dim na vetru. Pronose se glasovi o nekoj važnoj sednici komandanata. Pričaju neki da će biti ofanziva.
Ali mi sada u njima stalno živimo. I kao po nekoj postupnosti, naš život svakim danom postaje sve teži i mučniji... Teško je prisetiti se i jučerašnjeg dana.
— Ama, pobratime, to nije sitna stvar... — To bi isto bilo kao kad bi neko od nas pošao na osmatračnicu, i ostao u nekoj kafani — objašnjava potporučnik Vojin. Sveštenik nas je zbunjeno gledao. A ta zabuna njegova raspaljivala je našu maštu.
Doskora smo se služili jednom, koju smo našli u nekoj školi crnogorskoj, u srazmeri prema nekoliko miliona. Pa i ona nam izgorela. Očekujemo samo veče te da priklonimo oči.
Naiđosmo i na vojnike iz Dušanove baterije, negde dole, kao u nekoj jazbini. — Slušajte vi, oca vam vašeg, nemojte nešto da dignete sa ove lađe. Nije ovo Albanija.
U sredini toga zelenila je mnogoljudan grad od belih visokih kuća. Pokraj grada starodrevna tvrđava. Kao u nekoj bajci... Neko reče da se ostrvo i grad naziva Krf.
ta deca dovedu sutra na drum, ispod našeg logora, a vi, kao njihov vođa, treba da ih sprovedete do Krfa i predate tamo nekoj komisiji na ostrvu Vidu. Bilo ih je dvadesetak. Stajali su dečaci na putu, dok je kiša nemilice lila.
— Zdesna u topovsku kolonu. I poče da se odmotava dugačka povorka... Po nekoj čudnoj slučajnosti, krenuli smo isto ovako pre dve godine, jula meseca.
Teška prašina obavila zemlju, kao da smo u nekoj pušnici. Od nekoje strane dopire miris pečenih semenki. Pred Belom kulom svira muzika i sve živo ispija pivo.
— Zdravo druže! — obrati mu se potpukovnik Petar. — Zar i ti? — Šta ćeš!... Nemamo sreće da se vidimo na slavi, ili nekoj svadbi, već ovako... — Kako ti izgleda? — Gadna stvar... Eno je linija rova! — on pokaza rukom u jednom pravcu.
Ona me podseća na tihu, bistru reku, obasjanu jutarnjim suncem, uokvirenu mirisnim cvećem, na reku koja, po nekoj ukletoj kobi, najednom ponire u bezdan.
Petrović, Rastko - PESME
njena i tuga: O, ja slobodom ništa nisam stekao Ni nazreo dno ponora strašna, Pa bolje da sam u hlebari nekoj pekao i žvakao Lepinju od zemlje i brašna, Kotao supe da sam ispio, Zagnjurio glavu u krilo dragane, Svoj gnusni žig na
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Da je na vrhu strašne planine poslao bi joj glas po orlu. Da je na nekoj od zvezda, oblaci bi do nje stigli! Dečak bleđi od krompirove klice nasloni čelo o stakleni zid svoje kule.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
njoj u našem narodu postoje razne priče (da je kao živa žena koja traži od ljudi da je nose, da sa ostalim kugama živi u nekoj zemlji preko mora i da je bog otuda šalje kada hoće da kazni ljude, itd.).
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jednom su mu čak, u nekoj crkvenoj procesiji, dali da nosi pred narodom krst, a on ga je pograbio i trkom pojurio oko crkve tako da su babe
— sad nešto bliže ču se tanak piskav glas. — Ne pali! — šanu Mačak. Jovanče je napeto osluškivao. U nekoj knjizi, dobijenoj od učiteljice Lane, on je čitao o patuljcima, malecnim dobrodušnim ljudima, koji lutaju šumom.
Videći gužvu oko svog malog ljubimca, Žuja navali na gomilu kao bijesna. Jednog zgrabi za nogu, drugog za tur, nekoj strini podera suknju. Moradoše joj zato nabaciti na glavu staru Mačkovu vreću, ugurati je unutra i vreću zavezati.
strogi i naoružani, ali prekasno: Nikoletina je već bio odmaglio s nekim ćumurdžijama čak na drugi kraj planine, da u nekoj šumskoj uvali pali ćumur, drveni ugalj.
a kad Stric stiže već nadomak jedne udoljine, nenadan udarac zbaci mu šešir s glave i on se pruži koliko je dug po nekoj gustoj paprati. Pucnjava naglo prestade. Ustaše su, valjda, mislile da su ga pogodile, pa ili su produžile put ili...
— uvrijeđeno i ožalošćeno prošaputa Stric. — Pa dabome da je mrtav! Jasno je vidio sebe mrtvog na nekoj zelenoj poljani, a Lunja se nagnula nad njim pa samo gorke suze roni, jer zna da se Stric više nikad neće dići ni
stražar, koji je te noći stajao na zaravni ispred logora Tepsije, zaspao je i upravo je sanjao kako se nalazi na nekoj gozbi, kad ga stegnu za rame gvozdena ručerda mitraljesca Nikoletine. — Da nisi pisnuo! — Dobro, dobro.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kano i prorok poganski bijaše. Ama i s angeli beseđaše, Boga nebesnoga po nekoj prilici saznavaše. Imenom Valam. Te što bi god rekao, svaka mu se je reč zbila na istinu.
VEČERA VELIKOGA BOGA U neko dobi, kad je bio sveti Joan u Patmu, u nekoj adi i tamo neko videnije čudno od mnogo ruku mu se pokazivalo.
Baš smo tako nalični nekoj vojski da se na mesečini noćom na malu videlu bije ne poznajući se u smesi. Tako i mi s toga lakomstva nesita ne
Ništa ni malo ne fali od mehane: maskara, smeh, govor, šala, ukor, pozor. U crkvi se to staje ka u nekoj banji, na trgu li kome, i ostalih zurnica, svi što isto prizjavaju!
maečkom svećicom tankom sve celo obsjavati lepo svuda viđeno, il' mu sa svim junačkim pusatli bojnim oružjem, — ka na nekoj isto komediji za igru i šalu, — jedno dijete okrilati!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
pesme jedne koja se negda tiho pevušila po srpskoj mahali, — tiho, da Turci ne čuju — pesme o mladom kanuru i o Zejni nekoj!
natrapa na Pašin Čair, i kad jedini obitnici pašačairski, preplašeni od narušitelja ove njihove tišine, žapci, kao po nekoj komandi, u gustim redovima poskaču i glavački bućnu u vodu, — tek tada trza se Mane i gleda oko sebe kao da se pita:
i zato sada niti ide u haps, niti je meću u pesmu; sad mirno i savesno nosi fenjer i ambrele, i kao kaznačej je u nekoj čočečkoj družini.
Zato nije čudo što je cela kafana graknula kad se pojavio na vratima. Svi oturaju od sebe, kao po nekoj komandi, domine, karte, table za šeš-beš i pitaju ga gde se toliko zadržao.
— „Čorbadžija dušu dava i gubi, a pare ne dava“, reče pa ona. „Za toj pa da nije! Nekoj si je“, reče, „bogat sas pare i bruku, a nekoj sas zdravje“, reče, „i sas sevdah; pa takoj je“, reče, „i sas Zonu i
„Za toj pa da nije! Nekoj si je“, reče, „bogat sas pare i bruku, a nekoj sas zdravje“, reče, „i sas sevdah; pa takoj je“, reče, „i sas Zonu i Manu“: Ako pare, reče, nemame, oka i pol sevdah
Jevda je čula, istina, da se nešto priča o Zoni, o nekom bekstvu, o nekoj otmici, ali Manino ime nije čula tom prilikom, a celoj stvari nije poklanjala nikakve vere.