Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Naposletku, gotovo pred podne, ustadoše. Vidak ode svojoj kući da načini neke procene, a Milun nekud u selo da prikupi neki loj i vunu.
— upita Vidak i uz to namignu na Goluba te ovaj usta i nestade ga nekud iz mehane. — Što ne bih? — odgovori Sreja. — Ako je dobra kuća, najmio bih se još ovo leto. — A zar ne bi više?
U tom rvanju doguraše se do ambara. Ono momče skoči bunovno, pa nadade dreku i uteče nekud u korov. Utom Sreja nekako odgurnu Miluna, zgrabi bubanj, pa njemu na glavu i bež na vratnice.
ramena i zakačio ga nekako ružno ispod vrata onim parčetom još zapete kože, dotle Sreja već daleko odmače i nestade ga nekud niz potok. — Ta pušku mi dajte da ubijem psa!
taman beše Milun opremio Sreju čak u Rogaču da porogozi nekom kace i burad, a on se, opet, spremio da ide poslom nekud na drugu stranu, dok eto ti mu dođe pet-šest ljudi; neki nosi vučiju, neki čabar, a neki ne nosi ništa.
Pa ti se teke trgnem. Malo svedem oči, a ono kurjaci, kurjaci, čitav čopor, da me izede... — reče Trpko i iziđe nekud u avliju. Malo zatim vrati se pa viknu: — Dete, bre! — Čujem, gazda! — A kamo mleko? — Još nije doneo.
— reče učitelj Grujica, pun radosti što je dobio tako retku ticu jutros na uranku, pa uze jeinu i odnese da je nekud skloni. Živadin razgleda ostale već ispunjene tice, i sam veli: »Bože, kakav ti je ovaj naš učitelj!
Seo je tu da se malo odmori i da zapali jednu, pa će već dalje. Spremio se da putuje nekud. Za pojasom mu dva pištolja i veliki nož. Torbu i gunjac spustio pored sebe na zemlju.
U taj mah izlete vampiru iz usta pramičak nekake maglice — sušti leptir i odlete nekud. — Ih, uteče leptirak! — povikaše mnogi. — Šta učini, Ćebo, da od boga nađeš!
Taman Miona ozdo uz voćnjak, a Dušanka ispade iz kuće. Stutoljila nešto u lepu šarenu torbičicu, pa sve nekud žuri. — Kud ćeš ti, Dušanka? — Ene-de! Zar i ti dođe!... — odgovori Dušanka gotovo kao i zbunjena.
Pop Mića zaturio ruke iza leđa, hoda nestrpljivo ispred kuće. Na njemu stajaće odelo. Videlo se da će nekud u goste, jer nije nikakav praznik da bi čovek rekao zato se obukao tako svečano.
Stamena vrisnu uplašeno, ispusti luč i pobeže nekud. Vuja ode gore u kuću, pa, kročivši jednom nogom na prag, upita: — Popo, hoćemo li spavati?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ona dvojica iđahu pored njega kao senke... Išli su poprilično, sve nekim stranputicama nekud su zaobilazili... On se voljno pokoravao. Najzad vide on u gustoj senici šumskoj potuljenu vatru i pomisli: tu smo...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Tako! — kažem ja. — Da nije bolestan Mitar? — Nije — kažem ja. — Otišao, valjda, nekud? — U selo — rekoh ja, pa pobegoh u avliju. Eto ti zatim dva takozvana „devera”, tj.
Ona je bila tužna — Zašto si tužna? — rekoh ja Ona metnu prstić na svoja usta u znak da ćutim. Od nekud dopiraše do nas tonovi od fagote. Bili su neobično tužni.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
obrijani oficir; na četvrtoj jesenji sumoran landšaft, a ona naslonjena na neku ruinu, sumorna takođe, a misli joj blude nekud u daljinu; na petoj s rukama u mufu i pahuljicama snega; na šestoj s lálom i zumbulom u ruci; na sedmoj u lakom, vrlo,
Leti mu je bilo lako. Uvek je imao poneku priliku da putuje, jer se uvek desilo da je neko iz sela išao svojim poslom nekud. I kad sad g.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
On se samo naprezao da odagna od sebe sve one neprijatne uspomene iz prošlih ratova, što su neprestano od nekud navirale, pa je hteo da misli o tome: ima li ama kakve god mogućnosti di sve ovo prođe bez opasnih posledica i šta će
rep gusenice, pršte u strelce, siđe s druma i besno pojuri kukuruzima odakle beše iznenađen vatrom gonioca koji se od nekud probio.
I naposletku, vidi on da drukče i ne može biti i da ne može da se uzdrži, pa uzima od nekud metlu i celu celcatu onu kolonu, jednim samo mahom, izbacuje na čisto na polje, i tek se posle toga zadovoljnije i
Afrika
Docnije nailazimo na još jedan tam–tam. Grupa žena i ljudi, neobično veselih, ide nekud žurno sa muzikom na čelu. Saznajemo da se proslavlja tetoviranje grudi jednog devojčeta što je sa njima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije više ni lep, ni zanosan, ni nežan. A ta misao, da treba sad otići nekud, daleko, u neku hladnu, zavejanu zemlju, činila se gospoži Kumri sasvim luda.
Umoran, podiže glavu i obuhvati pogledom Mahalu, kao uplašen, da nije nekud nestala. Ona je bila tu, pred njim, i ležala je mirno u bagrenju, na sto‑dvesta koraka.
Bio se od žalosti kao skrhao. Seo je tu na prag tuđe kuće, kao da se bio nekud izgubio, zauvek. Fenjer ga je samo do poprsja osvetljavao. Lice mu se nije videlo.
Osetio je, odmah, da će ta žena pokušati da ga skrene nekud, u neki život, koji više nije bio za njega. Đurđe je imao običaj da kaže, u familiji, kad ne bi bilo Pavla: „Naš je
Pavle je sedeo, dugo, namršten, i zanemeo, a gospoža Evdokija gledala je nekud u daljinu, kao da se tamo, na vidiku, nešto, veliko, događa.
A Pavle je ušao u tišinu svoje odaje, kao da će noćiti u grobnici. Sa osećanjem da je opet stigao nekud, kud nije nameravao ići, a otkuda nije sasvim sigurno da će u Rosiju otići.
A „Amin“ frlji, zatim, nekud, daleko iza leđa. Tako se krsti Mikailo Vani. Pavle onda pokuša da uđe, prevarom, u taj lazaret, pomoću Agagijanijana,
Um je naš za morem, a smert naša, možda, za vratom. Pop se onda zagleda nekud u daljinu i prestade da pije. Smert, kaže, kao materina ruka, uspavaće i grešnika i bludnika i ubicu.
Učini mu se kao da pop Mikailo ode nekud u Visinu. Pomoću tog popa, to jest apotekara, koji je, ranije, u lazaret odlazio, a koji se zvao Ignac Štengl,
kako gleda u njene širom otvorene oči, izvrnuto, u belilo očiju u kom su oči treptale, kao crne zvezde, koje padaju nekud u dubinu i vuku i njega u taj zvezdani sjaj, u nekom prevrnutom svetu, kuda ona gleda.
Agagijanijan reče Pavlu da ga je dovezao, ali, da mu je naređeno da ne ulazi. Ima da se vrati po Volkova, koji nekud izlazi. Doći će po Pavla, kad to svrši. Tako mu je naređeno, rosijski.
Čuo je samo, iznenada, iza leđa, neka kola, koja su jurila, nekud, besno. Konji, upregnuti u ta kola, negde, u mraku, galopirali su.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Sad me moj čiča Trišo nekud vozi, a sigurno na dobro mjesto dospjeti neću. Nastradao sam, nadrljao sam, obrao sam bostan, ode mi koža na šiljak!
kuku meni, opet sam bio u džaku! Dok sam spavao, neko me je strpao u džak i taj Neko sad me je nekud nosio na svojim leđima. Sad sam dolijao!
Tako su, praćeni nevidljivim repom vjetra, Brko i Kruškotres projurili kraj mačka i Šarova i izgubili se naniže, nekud u pravcu Brkina sela. — E, kud ćemo sad nas dvojica? — zabrinu se Šarov.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
sam na pramac skele a Ataman je uzeo krmu, neke ostatke od krme, i kao krmanio, tako da je izgledalo kao da plovimo nekud. Baronica i seterka bile su na drugoj strani skele i razgovarale nešto.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Priprave prvo i prvo „provijant”, jer je u Galiciji teško bez njega putovati. Čamča, ne kazav društvu, ode nekud sam i kupi lepu krivu mađarsku sablju, dobro je umota, da se ne zna šta je, pa besprimetno sakrije u svoj sanduk.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Oči su mu bile prevrnute, iskolačene, gledale su nekud u stranu. Ko zna kud je hteo otići, da nešto kaže, bolno iskrivljenim ustima?
muž, koji je sad beše ostavio, i život sa njim, činio joj se kao jedna duboka nesreća, u kojoj se ona uzalud trudila da nekud ode. Plačući još jače, ona se seti muževljevog lika i, spustivši glavu na jastuk, poče u mislima, da ga ljubi.
i kad bi ga obuzelo sažaljenje, a sažaljenje ga je obuzimalo isto tako plaho, posle ljutnje, i onda bi želeo da sa njima ode nekud, dalje od onog života i od onog kraja.
dobivši svoj novac, ni talire svoje žene, slušajući pri tome, stalno, podsmeh bratovljev što se nosi mišlju da se odseli nekud, možda u Rusiju.
Otići nekud i živeti bezbrižno, odvesti i njih da žive negde lako, prijatno, činilo se Vuku Isakoviču tako moguće. Negde je moralo
mračne njine gomile, kako leže oko kola, osvetljene vatrom, njemu se činilo, naslonjenom na točak, da ih treba odvesti nekud dalje.
tog, tako dugog, čekanja da je dobije, izgledaše toliko grozna, da je mislio da će onda i on propasti, odleteti jaukom nekud glavačke, u vodu, razdražen, očajan, osramoćen, prevaren, ne mogući da ostane bez nje, u toj kući, sa tom decom,
Otišli su bili, kao da su nestali, nekud, u oblake. Pre, kada su se klali sa Turcima, videli su zapaljena sela, turske lađe, pune roblja, na vodi, kako prolaze,
Žene za njega više nisu postojale, a njegov pogled, pre svetao i žut, kao u mačke, beše postao mutan i podignut, nekud, iznad Ananijeve glave.
Baron Berenklau beše otišao nekud, većina nemačkih oficira beše se razišla i od puka postade gomila beskućnika i bednika.
i te poslednje noći, Isakovič, boreći se svojom dušom, reši: da je njegov dotadanji život bio zlo i da treba otići nekud, gde mora biti da je bolje.
Otići nekud i živeti bezbrižno, odvesti i ove ljude, da žive negde lako i prijatno, činilo se Vuku Isakoviču tako moguće.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za svakoga koji izlazi iz reda svakodnevna, naviknuta, koji opčinjen luta nekud van druma drevna. Tražim pomilovanje, dragi care, za one koje su od mladosti rane privolele se carstvu poezije, koje
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« U kući nema nikoga, svi su se nekud razišli, svi sem oca koji puši i dalje gleda u onaj zid. Vraćaće se zakrčenim drumom u dugoj koloni povratnika što su
kako je ustao iz mrtvih isti onakav kakav je bio pre nego što ga je ujela zmija, a starac je i dalje sedeo i gledao nekud prema onim ljubičastim brdima u daljini.
ustajalih intelektualaca pretvoriše se pred ovom ne više tako mladom ženom u pet Romea: suziše im se strukovi i iščeze nekud kiselina u trbuhu i ova učionica plesnivih zidova, a neko slatko-gorko očajanje od lepote ispuni im grlo suzama i
razmešta i ugađa, otima snajama džezvu iz ruku da sama skuva kafu na njihov način i tako sve do sumraka, kada iščezava nekud kroz paprat, ogrnuta dugim šalom, i sama tamna kao noć, šušketava kao zverka grabljivica u doba parenja, tajanstvena
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Rade odlično zna da od tog, nervoznog preterivanja vajde nema: I da čudo ne gleda očima, ogorčeni strikan obično zdimi nekud na njivu, hvata se pluga, srpa il motike i sve napreskok, kao da mu se nekud žuri, raspali da obavlja mukotrpan i
gleda očima, ogorčeni strikan obično zdimi nekud na njivu, hvata se pluga, srpa il motike i sve napreskok, kao da mu se nekud žuri, raspali da obavlja mukotrpan i jednoličan zemljodjelski posao, koji ne trpi ni žurbe ni zanosa.
Milićević, Vuk - Bespuće
Uspomene na prijatnije dane bile su utekle nekud u daljinu i tamo izgledale male i neznatne, a sadašnjost mu se činila plitka. I zamalo mu ne uteče jedan prezriv osmijak.
Znao je da je ona sama kod kuće, da je inžinjer još u jutro nekud otišao, da se i ona možda dosađuje i muči, da možda želi da progovori nekoliko riječi, ali ništa se u njemu nije
Radičević, Branko - PESME
Odneše nekud, ma kud, ko to znade?! Odneše nebu, doneše mu jade, To kaže lice, o Bog ti ga ne dô! — To kaže lice to njegovo bledo,
A juče njemu nji dvojica doše, Kod njega biše, odma otidoše. A jutros konja on pojaa zorom Pa nekud krenu kamenom i gorom; Al' de on beše, što činjaše mlađan, Ne znam vam kazat ni pričati jađan.
Kad štogod šušne, a on ti se preda, Sve nešto sluša, sve nekud pogleda. Ne mogu njemu da sagledam lica, Jer i njeg' zavi duga kabanica.
U oku sjajnom onu ljutu muku, A ruku njojzi stište Stojan mio, Pa vako ode govoriti tio: „Da, ja se spremam, ja ću nekud poći, I to skoro, jošte ove noći, Na velje delo jesi pogodila; No ti si, mislim, Stojanova Mila, Al' ostan' doma,
Svuda silan narod grnja: Crni, beli, ponositi, Suvi, tovni, puni prnja, Zdravi, kljasti, goli, bosi — Svakog nekud đavo nosi. 3.
Milenko je skupio družinu, Pa krenuo nekud na Krajinu. Al' na domu našô je drugoga, Ta drugoga, Radivoja svoga, Pa mu kaže što je i kako je, Kaže njemu i za
U paše su sve čudni junaci, Mutni, brate, kâ mutni oblaci, Od nekud i kažu preko mora, Deno sunce prži odozgora, I zato su momčad pregorela, Al' odela i saruka bela, Strašna oka,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Spustio je sat u krilo kao da se odmara, zagledao se nekud u daljinu i obradovano protepao: — A, znao sam ja da je on živ, rđa jedna. Živ i zdrav. — Ko to, djede? — Moj pobro.
Odgunđa stric kako baš ni „mjesečari“ nijesu bogzna koliko pametniji od pijanaca pa se brzo nekud izgubi. (— Ode da spava — primijeti Petrak.
Bog zna ko mu je ta Marijana za kojom on svakog proljeća tuguje. Pa da, s njom bi on da ode nekud u ovu provlaženu noć, kroz tamne šume gdje sablasno stražare u bijelo obučene nevjeste, divlje trešnje.
Ipak je strikanu najteže padalo da kočijaši, kad bi se putovalo nekud u okolinu, na crkveni sabor. Sjedi on sam naprijed, švićka kamdžijom, a na metar ispred njega ljuljaju se sjajne okrugle
I ja bih tako znao. I da čudo ne gleda očima, ogorčeni strikan obično zdimi nekud na njivu, hvata se pluga, srpa ili motike i sve napreskok, kao da mu se nekud žuri, raspali da obavlja mukotrpan i
očima, ogorčeni strikan obično zdimi nekud na njivu, hvata se pluga, srpa ili motike i sve napreskok, kao da mu se nekud žuri, raspali da obavlja mukotrpan i jednoličan zemljodjelski posao, koji ne trpi ni žurbe ni zanosa.
— Pa, bolan, ljudi — to ni popu kazao ne bi! — toliko sam puta sanjao kako sa istim ovim svojim zlosrećnim Savom idem nekud u krađu volova. Ogranula pusta mjesečina baš kao večeras, a nas dvojica . . .
Gonetalo se tako i naklapalo, ispitivani ljudi po selu i tražen slikar bradonja, koji se nekud bez traga izgubio, a poslije mjesec dana evo ti Save natrag.
Čak i vlastito ime, godina rođenja, roditelji — sve se pretvorilo u bezdušne lance i kvake koje te sapinju i vuku nekud u tijesnu bezdan zatvora, punu tame i bezimenih strahota.
Veseo jesenji vjetar kovitlao je po vazduhu lišće, slamu i perje, hujao kroz ustalasano granje voćaka i zvao da se pođe nekud, naduvane košulje i zalepršanih gaća — ihaj-haj!
Tamo se još poznavalo uvaljano mjesto u slami, Drmogaćina loga. — Ehej, striče Drmogaća, hajdemo nekud, evo tvoje ljudine! Plovio sam niz vjetar, lak i slobodan, a za mnom jedrio moj veliki prijatelj i pobratim.
onoga koji je otišao, a ovaj, opet, žali njega, pa ipak: seljaku se, bar za jedan svijetli trenutak, učini da bi jednom nekud vrijedelo otići kad je već tu put i šuplje ispod neba, a Cigo, opet, zažali što nema svoga krova, kad ćeš ponovo,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
dođu“, pa se odmah digne i opet vrati onoj pećini đe Baš-Čelik držaše ženu njegovu i, kad izdaleka vidi da Baš-Čelik nekud ode, javi se ženi, a ona se začudi i prepane pa mu reče: — Boga ti, zar ti je tako omrznulo živjeti, te si se vratio
A bog mu želju ispuni. Jednom je taj čojek nekud išao, pa se zamislio, dok u tom iskrsne pred njega jedan kaluđer, a to je bio sveti Savo, pa mu reče: — Starče, šta bi
ZLA ŽENA Putovao nekud čoek sa ženom, pa udare preko livade skoro pokošene, onda čoek reče: — Ala, ženo, lijepo ti je ova livada pokošena!
Tako je to bivalo svaki dan, dok se groznici već ne dosadi pa ga najposle ostavi i nekud pobegne iz vinograda. A kad je pauk otišao u grad, a on se namesti u sobi kod nekog gospodina, i tek počne da snuje
Treći dan evo je opet, pa četvrti, pa tako svaki dan. Onda pauk vidi da tu za njega nema stanka, te se digne i tumarne nekud u svet.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
čekaju; jednako gledaju u ona vrata iza kojih nema više ničeg, ni topova, ni tenkova, ni garnizona, koji se već odavno nekud odselio; čekaju ga, čekaju, a njega nema! Ta scena izaziva u meni suze od smeha, moram to odmah da vam priznam.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Milion miša, milion rupa!“ Uveče mačka nesta u tami, odjuri nekud kroz mišji raj. Žarko i Žuća krenuše dalje da traže Vrapca i njegov kraj.
Kroz mnoge patnje, manje i veće, stižete najzad u zemlju sreće.“ To reče neko, a svjetlo sinu, bez traga nekud pobježe mrak, Crven se Vrabac nad njima vinu, vječite sreće veseli znak.
!“ Stade i Toša, naperi uši: „Ne čujem njegov radosni bruj. Il je promukȏ il možda spava ili je nekud pobegȏ, čuj!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bleda lica, potamnelih očiju, gledali su oni bolno nekud daleko, i, zauzeti svojim mukama, nisu nas ni opažali. Vojnici su ih posmatrali sa puno saučešća...
su se tako raspravljale čisto unutrašnje stvari baterije, na bregu su se sakupljali komandanti i od njih žurno odlazili nekud ordonansi. Iz te grupe izdvoji se jedan konjički oficir i pođe ka našoj bateriji. Zaustavi ga potporučnik Aleksandar.
Onda se zalepi za suprotan breg iskrivljena, raskrečena, kao užasnuta prilika, i zamače nekud iza vrha. Opet zastadosmo, jer se isprečili neki konjovoci koji sprovode pešačku municiju.
Ja l reče!... U onoj masi nešto uzavre, vojnici kao sumanuti potrčaše nekud, a kad još i truba zasvira, kao na komandu okretoše nazad i poleteše na most. Bilo je vojnika oko dve hiljade.
Bilo je zgodno: kujna pokraj puta, a kuvar otišao nekud. Ali Jankulj nije hteo da nosi čorbu pet kilometara, jer su mu sigurnije bile tvrde jabuke u džaku. — Ih!
A možda su i oguglali, tek svi mirno očekuju da se obavi i ovaj današnji krvav tekući posao. I to što pre. Odjahao je nekud i komandant diviziona, sa svima komandirima baterija. Mi se razuzurili na suncu i dremamo.
Zaćutasmo. Onda ona podiže lagano glavu, pogleda nekud u daljinu i čisto zavapi: — Mnogo je to, tetka — tako je zvala moju majku — mnogo!... I od ljudi, i od...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Oboje osećahu kako im se duh otresa ovog svakodnevnog sitničarstva, pa teži nekud dalje i više, tamo u nedogled, onoj beskrajnoj večnoj istini... — O, kako je divno!
Ali šta ?« I njega opet stadoše potresati nekakve tople, prijatne struje, koje poticahu otud od nekud od srca... — A, evo mog stana, uzviknu Ljubica, dignuvši glavu. Da je ranije pa da svratite, ali je već mrak...
Vi ste mi tako poznati. — Učili smo gimnaziju zajedno.. Vi posle odoste nekud... u policiju. — Ha, pa što se ne kažeš, brate!... Drugovi iz gimnazije, pa se čine da se ne poznaju.
— Jest, samo sam tada i živeo, više nikad, odgovori Gojko s nekim bolom, gotovo sa očajanjem, pa se opet zagleda nekud u daljinu, a pred očima stadoše mu proletati sećanja iz bezazlena detinjstva. Kako da se ne seća!
Gojku kanu suza iz očiju, ali on ne smede podići ruku da se ubriše. Skrenu okom u stranu, pa opazi da se i Ljubica nekud daleko zagledala, oči se sjaje, ne miču se, a usne po kadšto grčevito zaigraju.
A drugi put vidiš kako mu se oči zaplamtele, celo lice obuzeto nekom nervoznom živošću, jednako nekud trči, nešto raspituje, dogovara se sa Stojanom. Jednoga dana vejaše sneg.
se u nekoj većoj slobodi, spali joj lanci s nogu i ruku, kojima beše okovana, i odjednom joj dođe da zapeva, da potrči nekud, ali odmah naiđe neko gorko sećanje, koje joj pomuti celo raspoloženje, i ona se opet oseća kao u lancima...
Da nije pandur ?... Kako ga nisam opazio !«... Pri kraju pričanja otvoriše se poznata vrata, uđe depozitar i zađe nekud iza Gojkovih leđa. Začu se otud najpre šaputanje, pa onda jasniji odgovor, koji je mogao i Gojko čuti.
Stojan izvesti Gojka da je sad tamo u kući još veća užurbanost : baba Smiljka neprestano ide nekud po selima; ode, vrati se, probavi nekoliko časova kod Ljubice, pa je opet nestane.
navlači se crn zastor oko njega, on se gubi, propada nekud i ne vidi ništa... I opet ide ulicom, govoreći glasno sam sa sobom i mašući rukama.
je tek iz vode izišao, a Ljubica sedi prema njemu za stolom, gde je odmah po ručku prešla sa Vlajkom, sedi sama, gleda nekud u daljinu kroz prozor, a u ostalom možda nikud i ne gleda...
Stojan ga i ne pogleda, inače bi se jamačno uplašio od njegova izgleda, nego mu odgovori onako, gledajući nekud po zidu: — Otišla onome loli, ja kuda će ! ... A ti, bratiću, ne misli više o paksijanima, nego lezi tako...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ah, nije taj strah samo naš uzdah, kad vidimo šumu, kako lako cveta. Nego je to plah, isprekidan dah, kojim bi nekud dalje, sa ovog sveta. U Slobodu, kud, nad nama, grane jezde. U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde!
“ „Pa šta misliš sad?“ – pitao sam ga. „Ne znam ni sam. Sâm sam. Ti znaš da sam se bio verio. Ona je otišla nekud. Možda pije dobijala moja pisma. Ko zna šta će i ona dočekati?
Oni su naslonjeni na zid, prokisli i mirni, gledali nekud, Sećate li se ribara, starih, izrađenih, pretrgnutih, kako stoje na obali, među konopljem, na svakom dalmatinskom
kako stoje na obali, među konopljem, na svakom dalmatinskom ostrvu, i gledaju isto ovako, mirni i prokisli, nekud? Njine su kape crne, ali oni puše iste lule, a lica staraca su na celom svetu, svud, jednaka.
Užasne ove žute vode, i modro stenje nose me mirna, ispružena, bez strasti i straha, nekud. Ljuljamo se, između stenja, sa ostrvima, u more, što se spušta sve niže, na rtove, koji se dižu sve više.
tkačke radionice), ona koja mi je danas žena kaže mi: Ako zbilja mislim da živim pesničkim životom, da odemo iz Pariza, nekud u Bretanju, na primer na ostrvo Uesan i da živimo u nekoj kuli svetilji. Meni se to, tada, činilo jako komično. I ludo.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
je da se ljudi neće za njegovu ljubav raseliti da bi on mogao ostati sam, nego smisli da se ukloni on od ljudi i da ode nekud gde njih nema, pa će mu se zla ćud sasvim izmeniti.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Metnuše me u fijaker, oko koga behu naoružani panduri da odbijaju svet. Onaj sede sa mnom i odvede me nekud, a sa sviju strana juri za kolima svetina. Kola se zaustaviše pred jednom prostranom, oniskom, a zapuštenom kućom.
— Da pođemo, odmah da pođemo, jer se ovde živeti ne može! — zašušta šapat, i masa pođe nekud, ne misleći kuda. — Stanite, braćo, kuda ćete? — opet će onaj prvi govornik. — Moramo ići, ali se tako ne može.
— Juče sam ja video ovoga istog čoveka sa jednim dečkom. Uhvatili se za ruke i idu ulicom. Sinoć onaj dečko otišao nekud kroza selo, a ovaj sam ostao. — Ostavi, brate, te sitnice i ludorije da ne gubimo vremena.
Sunce sakriveno oblacima, koji se kotrljaju i jure žurno nekud dalje, dalje. Ona se trojica zgledaše u smrtnom strahu. — Kuda ćemo sad? — procedi jedan grobnim glasom. — Ne znamo!
Naučnik se borio, borio, pa se umorio. Savlada društvo i njega, savlada ga radi ugleda svoga, a naučnik se izgubi nekud. Niko o njemu ne ču ništa više. — Žalim ga, grešnika! — sažaljevaju ga. — Nije onako bio rđav. — The, ko mu je kriv.
vodene mase po kojoj se uhvatilo zelenilo, pojavilo se, iskočilo nekoliko talasića, žudeći da se otmu, da polete nekud više, ali se brzo vratiše masi; zelenilo opet sve pokri, a mirnu površinu ništa više ne uzdrma, nikakav se talas više
Išao sam tako vrlo mnogo godina, i otišao nekud tako daleko, daleko od svog zavičaja u neki nepoznati kraj, u neku čudnu zemlju, za koju, valjda, niko živi i ne zna, i
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Za tim dohvatiše puške po sredini, okretoše nam leđa i potrčaše napred. Pripucaše puške od nekud. — Uaaa! — Ne daaaaj! — Predajte se! — Pucaj! Kao ilinski vihor, zaljulja se i zavitla se cela ova lesa od naroda.
I tu opet sede profesori za stolom, od nekud dođe i njegov otac, pa stade pred profesore. »Je l'te da ne zna ništa?« — veli otac mu.
— Mama, šta će to da bude?... Hoće li me teta opet voleti? A mama brižno i plašljivo gleda nekud, ne čujući tužno, prestravljeno pitanje. Roditelji joj ostaviše malu sestricu u amanet... Šta li je sad čeka, Bože?...
Ala se teta promenila. Samo joj preleću one čudne oči preko predmeta, glavu obrće zbunjeno, besmisleno, pođe nekud, pa stane i vrati se. Devojke je neprestano nešto pitaju, savetuju, zadirkuju.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NOĆ POSLE KIŠE Noć posle kiše. Pomalo vetra. Ulični sat odavno stao: Dani su se od njega nekud izmakli! Noć je zver duga tri kilometra, S očima u vodi, s rukama kao Sava i Dunav. S glavom u magli.
U avgustu, nebesa teško dišu Prepuna zvezda ko uzreo dud. Katkada — poneke od njih zbrišu, I idu nekud A ko zna kud... NOVEMBAR Novembar. Skraćen luk popodneva. Proviruje kroz plot bundeva.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Te ja uzmi trostruku kandžiju, uženi joj u meso košulju: vrag uteče nekud bez obzira, a ozdravi snaha Anđelija. VOJVODA BATRIĆ Turci braćo, — u kam udarilo! — što ćemo vi kriti u kučine?
ZORA JE; BUDE SE I DIŽU. OBRAD Da vi pričam što mi se prisnilo. Naroda se bješe mnogo diglo, kao nekud da krste nosimo; sunce peče da oči iskoče, i tvrđa je kudijen idemo.
SVI POSJEDAŠE PRED GLAVARE I DRŽE DUGE PUŠKE UZ RAMENA. SERDAR VUKOTA Dobro došli! Što je bilo, ljudi? Krenuli ste nekud kâ na vojsku! To vam nije bez neke nevolje; da se nije ko poklâ, Boga vi?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I na iznenađenje svih, pucnji pušaka ubrzo počeše da se mešaju sa svirkom svirača, koji su odjednom, od nekud odozgo, ovamo kući počeli da dolaze. A sve je to bila Magda spremila.
Marko ulete na otvorenu kapiju, koja je, kao uvek kad bi on bio u varoši, a ne bio kod kuće, nekud noću otišao, morala cele noći otvorena da stoji.
učini kao neki logor, kao neko odmorište, gde se oni sad svi sa njom, svojim plenom, zaustavili, da se odmore, pa opet nekud, daleko, neznano kud krenu se i pođu...
Pandurović, Sima - PESME
put u svome veku, Čuo korak rulje i usklike njene da će snažno, dobro drvo da poseku, — Stari hrast je hteo da se nekud krene... I prvi put bol je, mračan, neizmeran, Prošao od krune do njegovih žila Što je zemlji svojoj bio uvek veran.
gde njegove tice Odlaze, da bolje podneblje potraže, Nekud, gde je lepše, gde je život mio... A s večeri, kad se senke noći snaže, I pre pada svoga — hrast je mrtav bio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
I car mu dao, te tako i njega prevario). Ti ćeš svirati. — Kad je nekakav čovjek polazio nekud na put, komšije i poznanici navale oko njega, pa jedan veli: donesi mi ovo, drugi veli: donesi mi ono, a nijedan ne
Kuči-babu predstavljaju kao staru ženetinu, koja ima dvije vrećetine, pa neposlušnu djecu kupi i nekud u nekakvu jamurinu baca. (Odnešće te Kučibaba).
glavom u šljemena; ima sedam zubova, koji joj svake neđelje posta po jedan ispane, a o Uskrsu ostane bez ijednoga, pa je nekud nestane.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
I. ZLA ŽENA. Putovao nekud čovek sa ženom, pa udare preko livade skoropokošene, onda čovek reče: „Ala ženo! lijepo ti je ova livada pokošena!
Sjutra dan opet dođe carev sin da svoju zaručnicu nađe, ali mu svasti odgovore da je sama jutros rano nekud pobjegla i da ništa ne znadu kuda se strvila, i počnu kao plakati i žaliti je pred njim.
Kad maćija vidi da joj ovako dosaditi ne može, otera je od kuće kad joj je otac nekud na put bio otišao. Ona išla ne znajući ni sama kuda, najposle zaiđe u šumi, pa tumarala tamo amo tražeći kud će da
Kako su pravo radile onako su i prošle. 37. ZLA ŽENA. Putovao nekud čoek sa ženom, pa udare preko livade skoro pokošene, onda čoek reče: „Ala ženo! lijepo ti je ova livada pokošena!
pa se odmah digne i opet se vrati onoj pećini, đe Baš-Čelik držaše ženu njegovu, i kad iz daleka vidi da Baš-Čelik nekud ode, javi se ženi, a ona se začudi i prepane pa mu reče: „Boga ti, zar ti je tako omrznulo življeti, te si se vratio po
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ova se uda za nekoga koji rodi s njom (ne pamtim dobro) jedno ili dvoje dece, pak je onda ostavi, ode nekud i stepe se i za nekoliko godina nejma mu ni glasa ni traga. Žena, jošte zdrava i mlada, sledovatelno za rađanje ljudi.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
(Gledali smo je, u mantilu, sa mosta!) Pokraj nas: grana s načetim lišćem nekud ode. Smišljamo da nam se vraća leto. Ali: varka!
) Sve što je bilo — čega nesta — Što ode u dim, prah i paru: Ja znam da nekud traži mesta. O tako i taj miris, boja... O tako i tu kuću staru Ne drži više zemlja, no ja.
(Ja se pomalo bojim Na ovom pesku gde ležim.) Da li da krenem Bogu? Ili okrenem vragu? Da maknem nekud nogu Il stojim u svom tragu?
Ćosić, Dobrica - KORENI
i to grotlo odakle žena govori „muški“, i sve što je žena, i ta gomila živog peska u koji propada, ne, on se uspinje nekud, samo ne zna kud, krv mu se sporo uspinje od peta, gušća od katrana, naliva ga, on može, mora, jači je od njih.
„Ma kakvo ubistvo! Koga da ubiješ?“ uplašeno je odgurnula njegovu ruku. Kaži šta želiš“, jeknuo je, „Da pođeš nekud i da mi nađeš lek...“ „Neću!“ „Kad te molim... Umeću ja dobrim da ti vratim. I Đorđe će ti dati koliko zatražiš.
S njom je svršeno. Ona, dok ja živ, neće prekoračiti prag njegove kuće. Ovoj će dati para koliko god hoće i odvesti je nekud dok ne rodi. Čim dete odbije od sise, uzeće joj ga. Ona će se s dobrim parama lako udati.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Više ih niko nije drugačije ni znao ni zvao. Je li im prava imena ukrao vetar? Ili su sama nekud odlutala? Ko zna. Dečacima to nije smetalo, ali Plačko je stalno bio nezadovoljan, stalno imao usta spremna na plač.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kliče veselo galeb nad plavom pučinom mora, I mirta sladosno šumi pod nebom žarkoga juga I pesma od nekud grmnu. Uz udar srebrnih struna Izvesno leventa neki pozdravlja srdačnog druga. V.
I k'o kad ptica, plašljiva i laka, Raširi krilca u noćnoj tišini, I ona prhnu i iščeznu nekud, Preko sokaka - k svojoj „Violini“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda se sve zbrkalo oko njega i u glavi pa se izgubio bestraga nekud u snu... Ležao je tako na nekoj, uskoj, truloj daski i nad mračnom prazninom, a daska se ugibala, uvijala, prskala pa
baštama, prolazio fabrike u čijim su dvorištima išli tamo-amo punim džakovima natovareni ljudi, kao kad se veliki mravi nekud sele sa larvama, i onda se uputio prašnjavim drumom ka golom, najvišem brdu nad prestonicom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Povirio bih kroz priklopljene žaluzije, ali Aždrubalu već ni traga: predosjećajući batine, nekud je klisnuo i skrio se.
Zatim, postepeno se izbistravala: ono prvotno nejasno „otići nekud”, „nekamo pobjeći”, uobličavalo se u određeniju težnju; obično u imperativ „krenuti prema jugu”, ili „poći za suncem”;
Ali gdje je Zvonko? Uvijek on nekud šmugne! No, sigurno je dolje, kod kola... Samo, zaboga, da ne bi što taknuo!... Ali neće, bez brige, razuman je on u
Da s nečim raskrsti, da nešto raskine, da nekud otputuje. Ako ništa drugo, a ono da se propije. Najviše na što zahvalnost može da nas natjera, to je uzdah.
Najprije mali nemir, malo uzbuđenje. Nelagodnost u vlastitoj koži, žudnja da se iziđe iz sebe, nekud napolje, kao mjesečar. No to je samo u početku, dok temperatura ne poraste.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Hoćeš li sam da nam predaš te stvari, da ti ne preturamo celu kuću? Đurica najpre beše oborio glavu i gledaše nekud u stranu, ali kad pisar pomenu opasnu krađu, njemu zadrhtaše usnice, a preko lica mu pređe, kao senka od oblaka, neka
Sreten, koji bejaše napred, podiže kosu i kao da htede nekud poći, pa, videvši da se nijedan od drugova mu ne miče s mesta, zastade i sam, dvoumeći šta da čini s kosom: da je baci
Kad mu je pre mesec dana saopštila svoje otkriće, baš tada ga odazvaše nekud, a posle nikad ne započinjahu govor o tome.
Oseti samo kako nož udari u neku mekotu, kao kad on u jesen cepa but goveđi za pršutu, pa posle ode tamo nekud sav do drške...
dvojica drže konopac čvrsto.... — Đuro, hajde, silazi!... — veli Mitar i gleda nekud u stranu. On pođe, nadviri se nad rakom, pa stade ... »Šta bih imao još?... da produžim još malo...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
u pomoć dođu“, pa se odmah digne i vrati onoj pećini đe Baš-Čelik držaše ženu njegovu i, kad izdaleka vidi da Baš-Čelik nekud ode, javi se ženi, i ona se začudi i prepane, pa mu reče: — Boga ti, zar ti je tako omrznulo življeti, te si se vratio
ZLA ŽENA Putovao nekud čoek sa ženom, pa udare preko livade skoro pokošene. Onda čoek reče: — Ala, ženo, lijepo ti je ova livada pokošena!
SIROMAH I MUDRI SAVJETI Bio jedan čovjek veoma siromašan, pa reče ženi: — Ženo, meni valja nekud ići, a ti gledaj djecu i to malo ajvana. I tako on ode, pa dođe u jednog čovjeka na konak.
Žena mu odgovori: — Ono je moj sin. — A gdje ti je muž? Il̓ je nekud otišao ili je umro? — Ne znam, brate. Otišao je u svijet da zarađuje, pa ne znam ili je živ ili je mrtav.
Brže car pošlje sluge po Nasradina. Tražili su ga dugo, niđe ga stići. A Nasradin svaki bi dan uzjahô magarca pa išao nekud po Stambolu, kud on hoće, a taj dan pustio Nasradin magarcu na volju, da ga nosi kud magarac hoće.
TI ĆEŠ SVIRATI Kad, je nekakav čoek polazio nekud na put, komšije i poznanici navale oko njega, pa jedan veli: donesi mi ovo, drugi veli: donesi mi ono, a nijedan ne
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sve to stoji na gomili trenutaka U neredu, po prošlosti razbacano, Dok nju vreme vuče nekud, nekud nosi I odnosi bez otpora i lagano.
Sve to stoji na gomili trenutaka U neredu, po prošlosti razbacano, Dok nju vreme vuče nekud, nekud nosi I odnosi bez otpora i lagano.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
otima svoje polje Iz ruku četiri crna vetra I savija ga od podneva do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni svitak („Kosovo poslanstvo“) Ovakva celokupna transformacija u oba pravca moguća je zato,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
učini kao neki logor, kao neko odmorište, gde se oni sad svi sa njom, svojim plenom, zaustavili da se odmore, pa opet nekud, daleko, neznano kud krenu se i pođu. . . 132 Jedan se detalj posebno izdvaja: klečanje ili ležanje seljaka uz kućni zid.
a glavni junak tone u san: „I dok mu se, u duši, kao u beskrajnom krugu, jednako ponavljahu misli o odlasku, o odlasku nekud, u Rusiju, nad kojom se u očajanju, iznemogao, posle toliko meseci tumaranja i patnje bio nadneo, dotle mu je, zaspalom
krugom, i zvezdom u njemu: „I dok mu se, u duši, kao u beskrajnom krugu, jednako ponavljahu misli o odlasku, o odlasku nekud, u Rusidu, nad kojom se u očajanju, iznemogao, posle toliko meseci tumaranja, i patnje bio nadneo, dotle mu je, zaspalom
Krakov, Stanislav - KRILA
Tihi se glasovi ukrštali i sudarali. Potom je zapovest dalje raznošena. Vidi se kako se odvoji jedan deo i pođe nekud u noć. Oni što odilaze srdito se žure, i ne osvrću na ove što ostaju.
Sada nije bilo više nikog. I uvek su ljudi nekud odlazili. I umirali. Prljavi seljak je terao putem mršavo magare. Prošli su kroz selo, na gazu su ispljuskali kola
Petrović, Rastko - AFRIKA
Docnije nailazimo na još jedan tam–tam. Grupa žena i ljudi, neobično veselih, ide nekud žurno sa muzikom na čelu. Saznajemo da se proslavlja tetoviranje grudi jednog devojčeta što je sa njima.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Jutros je sve mirno; izađem u varoš. Ulice se zagušile od silnoga sveta, sve ti to nekud hita, odlazi, dolazi, viče, peva, protestuje.
U tome prođe pored ovoga šaljivčine vozara neki bataljoni popa, zakekečio bradu, natukao šajkaču pa nekud hita. Vozar ga zaustavi i sasvim ga ozbiljno upita: — A boga ti, oče popo, da li bi pomoglo ovoj levči da joj očitaš
— Šta tražite? — Đeneralov dogled. — Zar je već ustao đeneral? — Sasvim je gotov; svi su poustajali, sad će se nekud krenuti. Brzo skočim: ležao sam obučen, nije mi ništa drugo trebalo do da protrljam oči, pa sam već bio gotov.
stoga sjašim s konja i na moju ličnu odgovornost ostanem tu sa Savom kod topova, a Komarov sa svojom pratnjom odjuri nekud, valjda da traži Černjajeva.
Izgledalo je kao da se ta vojska sprema da odatle nekud okrene; samo se nije znalo na koju će stranu. Valjalo je dakle motriti kuda će okrenuti Čerkezija.
I sva ova zahuktana masa gvožđa i živih ljudi juri nekud brzinom munje. Iz lokomotive izbija gust dim sa varnicama i povija se po nepreglednom nizu vagona, a ovom lokomotivom —
proredili, mnogi od naših ostali uz put ranjeni i pobijeni; jedan deo Kola Rašića iza nas otvorio vatru pa i on puca nekud preko nas (drugi deo Koletove čete beše se pomeo u šumi i naišao na nas te smo se smešali i borili se posle zajedno).
a drugi: nije, a posle ne znam šta bi od Kirilova, čini mi se da ga u onoj gužvi neki ljudi dočepaše od mene i odnesoše nekud. Ono što dalje nasta sasvim mi je mračno, ja u tom trenutku kao da sam malo bio šenuo pameću...
Bio je skoro sam. Sve je ordonanse nekud razaslao. — Valjade da traže Karadžića! Hodao je uzbuđeno, srdito i jednako je očajno pogledao na onu stranu kuda je
— Pa ko je ono dete? Otkuda ovde u logoru? — E moj, gospodine, ovo je ubita žalost! Vele da je otud nekud od Knjaževca. Turci mu pobili sve ukućane, a kuću zapalili.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Neka pada nad i vera, To mi ljubav, ne savlada — Ja te ljubim, prazna senko, I bez vere i bez nada! XI Bežeć’ nekud — dođoh, stigoh U tišinu gore svete, Pa dozivah bele vile, Što ih snivah kao dete.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U mraku sam nazreo pored sebe svoga posilnoga, te mi beše nešto lakše. Komandanti su otišli nekud. Kad su se vratili, naredili su da krenemo. Osećao sam dah borbe. Neko jauknu. „Ćut!“ — viknu drugi i onaj zamuče.
Na izvesnom rastojanju nailazimo na poprečne saobraćajnice, koje odvode nekud u pozadinu. Pred nama se pojavi široko, četvrtasto proširenje, gde ugledasmo mali rovovski top.
Vojin se naslonio na vrata zemunice, zabio ruke u džepove i gledao nekud tupo u daljinu. I ja sam bio ljut, te sam ušao u zemunicu i legao na poljski krevet.
— Ne, imamo još vremena. — Ipak je bolje da smo tamo. Ona lako uzdahnu. Išla je neraspoložena i gledala rasejano nekud u daljinu. Govorio sam joj nešto, ali ona kao da nije slušala, već me zapita: — Možda se vama žuri.
Išli smo jedno vreme ćuteći. — Et, alorѕ? — prekinuo sam ćutanje. Ona je gledala nekud u daljinu, pa rekla: — To pitanje trebalo je da ja postavim. Prišao sam joj i uhvatio je pod ruku.
Jakšić, Đura - PESME
se kriju sjajni sunca zraci, Ka zapadu zlatni putuju oblaci; Torbicu sam svezô, opanak pritegô, I ja bih sa suncem nekud dalje begô; Ali jedno srce, drugo sudba želi: Ja po sudbi moram, što ona prideli. Vidiš ono stenje što se nebu penje?
Nastasijević, Momčilo - PESME
Po bledu za noć sahranim, ili to utrne srce za dalji nekud poj. Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje. Bliži se, preboleću. Ni vlakna sebe zemlji u rastočenje.
X Vol, i zacrnelo. Al’ hoću, jer biva, rana li, duboko da je živa. Iz pakla ovog za zraku nekud raja. Iz greha da je neko svet. I muku ovom, i mutnji, da nije kraja. Za blagoslov taj na veki, na veki klet.
3 Tajna to tajni, za dalju nekud menu otvori vid. I obnevidi oko, gde progledala duša neproboja kroz tvrdi prostreli zid.
3 Mru, toplinom lape vali lagani. U srcu svih mrenja sve dublje otkucava bilo. I toplo nekud pojeći pomjani, tugom u bezdan neznanoj otvara se strani.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
dana bi mirno, nepomično tako ostajala, kao da joj sin, gazda od dućana, nije umro, nestalo ga, već kao da je otišao, nekud otputovao a ona, majka mu, eto zamenjuje ga, sedi u dućanu da pazi, čuva. Pa ni u kući nije bila drukčija.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
detelina može se naći ovako: ogradi se kornjačino gnezdo prutovima; kornjača kad dođe i vidi da ne može unutra, ode nekud i pod jezikom donese d.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prepao se stari. Ja sam i ranije kod njega primećivao neke nastranosti. Gledao bi nekud u prazno, ne obraćajući pažnju na ono što bi mu govorio.
naslikam devicu iz čijeg lica bije krepko zdravlje, izraz smernosti, blagosti i nevinosti, a mene moj ludi zanos skrene nekud na sasvim drugu stranu pa mi na slici ispadne neko zdepasto stvorenje, koje kao da dolazi iz samog pakla sa namerom da
Niko nije video da li su zajedno nekud otišli, ili je Jakos pošao da je traži tek kad je čuo da su je oterali. Znam samo to da se ni s kim nije oprostio, što
natučena preko ušiju, a možda zato što njegov belac njišti, propinje se iznad ponora i besno grize đem od strasne želje da nekud odatle odgalopira. Iznenada iz plamene kugle u dnu neba, sjurio se ogromni crni gavran i pao na viteževo rame.
Dešavao se jedan od pakla otkinuti trenutak lepote, posle nesnosne sparine. Čak je i smrad nekud iščezao, odnosio ga je vetar, što je lako pirkao, prema gustišu na jugu.
Podmetnuo je palac pod kapljicu i liznuo. Podigao je veđe, oborio pogled i žurno otišao nekud, ne progovorivši ni reči. Probao sam ja, probao je Dorotej.
Pomislio je valjda da ću ja celi dan donositi iz šume probodene svinje, pa se izgubio nekud — da ne gleda. Dorotej mi je pomogao da prenesem nazimad, da očistim, operem i usolim lovinu, da isečem meso na tanke
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ili da me odavde vodite, sklonite nekud, ili ću ja sama... Ja ću, ja... (U očajanju ne znajući šta će): Oh, ne znam šta ću, i šta ja mogu?...
(Brižno Mironu): Opet mi se, dedo, jutros iskrao, opet nekud zalutao. I bojim se da se nije u kakvu jarugu, u kakvo blato zaglibio, upao i ubrljao se.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Dete ono, na sreću, nekud uskoči, a bik, slep i lud, pravo na mene. Sve to za minut. Jȁ da ste videli gospa Nolu, tešku topuzinu!
Najstariji sin je svršio trgovačku školu, tražio da mu otac da izvestan kapital, otputovao nekud na Levant, trgovao, ali tamo umro od malarije.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
otima svoje polje Iz ruku četiri crna vetra I savija ga od podneva do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni svitak (1958—1971) ĆELE-KULA ĆELE-KULA Kula smrti Na čeonim kostima se presijava Strahovito
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bilo je teško naći drva. U susednome bivaku nalazili se pešaci. Oko podne krenuše nekud. Onako izgladneli, iscepani i prokisli, ličili su na kolonu skeleta. — Kuda, pobogu, čoveče?!
Ona obori glavu i poče nalivati vodu u sudove. Najmlađa, crnih očiju, stajala je po strani i gledala nekud u daljinu, pored moje glave. Konj navali na kofu da pije vodu, ja ga zadržah.
Pođosmo uzanim hodnikom... Opet neke stepenice. Siđosmo još dublje i čusmo žagor vojnika. I oni su pošli nekud, sve jedan za drugim. - Kuda ćete? — Zaoćalo nam se, pa ne znamo gde... Drugi pošli po vodu.
Rekoše kako su to pomrli vojnici iz okolnih logora. Oni živi čekaju auto, koji treba mrtve nekud da odnese. Išli smo lagano. S desne strane videlo se more, a sa leve dizali se zaobljeni brežuljci, obrasli maslinama...
Nešto me je gušilo. Onaj zavika: — Ne dam... ne dam se! — upravi staklaste oči nekud gore, i ruke podiže iznad glave kao da se od nečega brani.
U pravcu u kojem smo se kretali vidimo dimove, i uskoro raspoznajemo čitavu eskadru ratnih brodova. Odoše nekud desno. Odnekuda naiđe jedan mali brodić, onda još jedan torpiljer...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta mari ako i njih ponese? Kapljici se, najednom, učini da s Cvetom ponovo nekud putuje, da putu kraja nema.. Pa i nema!
A onda je došao dan kad starac štuke i somove više nije mogao da ulovi. Iščezli su nekud šarani, zamrsile se mreže u korenju vrba, a starca odveli u kuću punu staroga sveta koji je na starost pokušavao da
lice, ugasi se njegov smeh: Micko je sve ređe dolazio, a igre njihove trajale su jedva nekoliko trenutaka kad bi starica nekud izašla ili majka bila odsutna. Čim bi se začuli koraci u hodniku Micko bi odlazio. »Ali šta je Micko?
Sve dokle je oko dopiralo bilo je suvo i sivo. Je li čudo što dečak požele da kao ptica nekud odleti? Otac je to učinio još odavno. Uzalud su ga čekali da se vrati, uzalud ostavljali u prozoru svetlo!
Šantić, Aleksa - PESME
I ti nekud prođe, u mahalu, sama; Pokrila te zima čistim pahuljama, Pa po tebi trepte kô sjajni leptiri... Samo tvoje lice skri
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Šta tražite ovđe u to doba? Đorđe sada pred kućom bijaše, tu sad bješe, pak nekud otide, a ja ne znam kud je otišao“. A to Đorđe i gleda i sluša.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Jedan preplašen zec iskoči ispod niska žbuna i jurnu nekud udesno. Stric se nadade za njim. — Eto ga tamo! Drž, ne daj!
Neko mi izgrizao šešir. Zaista, pola oboda Stričeva šešira bilo je otkinuto i nekud iščezlo. — Stoj — povika Mačak. — Znam ko je kriv. Virio sam iza drveta i mislio da to tebe jede vuk, a kad ono Sivac.
u stablo prastare bukve gvozdene klince da se lakše može popeti gore, u široku krošnju, a jednog dana izgubio se nekud prema stenovitoj jaruzi kroz koju je romorio taman potočić. Satima se nije vraćao. — Kud li se izgubi Mačak?
Sve je bilo mrtvo i tiho u plitkom jezercu koje se pružalo nekud u nedogled kroz kamenit hodnik niska svoda. — Da imamo kakve ljestve, pa se spustimo u jezero, mogli bismo da zasučemo
Šta se može početi bez njih dvojice? — Da nijesu stigli prije nas pa nekud otišli? — upita Nik Ćulibrk. — Teško da jesu — posumnja Stric.
Mačak se trže. — Koji je sad ovo đavo? Da to nijesu oni nesrećni patuljci, pa se popeli nekud gore? — Ne znam ni ja — uozbilji se Jovanče. — Tiše malo da čujemo.
Jovančetu pođe uz tijelo čudna, dotad nepoznata jeza, zapali mu čitavo lice i šumno ga ponese nekud naviše. — Možda je s njima i naš Nikoletina! — pomisli sav ošamućen, u vatri uzbuđenja.
! Nik i Jovanče stadoše radoznalo razgledati prorešetani šešir, dok je Lunja prezrivo zurila nekud u stranu kao da se tu zaista radi o nekom tamo mačkovom repu, a ne o puškama i pogibiji.
Letjeli su nekud u pravcu male industrijske varoši Drvara, sakrivene u brdima i divljini. — Kud li to tandrču ove krntije?
— Pazi ga, spušta se! — promuca Đoko Potrk. S fijukom i urlanjem, avion progrmi nad samim Gajem i sunu nekud u pravcu škole.
negdje pronašao i popravio kočijaški fenjer, nabavio pojači konopac i jedne lagane drvene ljestve bude li trebalo da se nekud penju ili spuštaju. Opremljeni tako oni se jednog jutra krišom spustiše u kamenitu jarugu i uvukoše se u pećinu.
Poslije sedam-osam koraka naiđoše na bistar potočić, koji im je sjekao put i brzao nekud u tamu. — Da krenemo niz potok? — upita Jovanče. — Hajdemo. Dugo su išli niz tunel gazeći potočić.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Pak mi posle toga da smo mu opet pokorni u službi što nam zapoveda!« IGUMAN SILOAM I LENjI MONAH Pride od nekud monah k igumnu Siloamu u sinajski manastir. I vide bratiju delajuštu.
Tome se o sebi dovi. Proznade to tatarhan skitski car Kagan, jer grčki car ostavi svoje carstvo i nekud na daleku stranu ode. Mnede jer uboja se od Persijana, te probeže u Špansku zemlju, kud li.
Ovo uzavri mu krv, a ovo pak nestane je te nekud otide. Kakvo je stojište zapodevanju zaktevanja koga na zlo, na dobro li u telesi?
Onako je nesta i prođe, kan' da u neku bezdnu duboku podzemljanu nekud bestraga dole propade, tako da joj ni spomenka više nesta.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Koliko samo puta kad ona prođe tako nekud sa svojim strinama ili tetkama kraj njegova dućana, a on u dućanu radi i opazi je, a zna otprilike kuda će i kojim će