Jakšić, Đura - PROZA
Naše je selo ostalo na miru, nije nijedna kuća oborena, nijedan krov spaljen. Naše je selo sa Nemcima izmešano — a Nemci su naši pitome naravi, blaga razuma...
Francuzi i Nemci poštuju igračicu, i hiljadu usta govori o umilno lakome pokretu te i te, ove il’ one igračice koja se ovih dana u Beču
Ali vremena prolaze, a svakim danom sve crnja i gora dolaze!... Pre nas gaziše nemci a sad i Nemci i Madžari... Ti već slabo kud ideš, bolestan si, nije ti ni zameriti...
Ali vremena prolaze, a svakim danom sve crnja i gora dolaze!... Pre nas gaziše nemci a sad i Nemci i Madžari... Ti već slabo kud ideš, bolestan si, nije ti ni zameriti...
Jedva si motao čuti isprekidane slogove: „Ma...džari... a sada Nemci... krv nam is...pi...še...“ „Opet se nešto strašno moralo dogoditi, opet je krv pala“, pomislila sam u sebi, pa sam
Bojala sam se da ne dođu sad Nemci da nam siromašnu kolibu zapale!... Ali oni ne dođoše, a dođe čiča Marko s doktorom.
Obradović, Dositej - BASNE
Niti su pre bili, niti će do posletka biti. No oni vele: kakva je to pravda da im Rusi i Nemci otimlju ono što su oni od drugih oteli? Neka samo poslušaju ovo što ću reći, pak neka sami sude.
udaljavati od zdravago razuma (koji neotložno mora služiti za osnovanije sviju čelovečeskih znanja) upadaju u ono što Nemci zovu „švermeraj”, a po naški „parenije i okretanje uma”, i počnu se sjemo-tamo motati, istražujući nekakve
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ozbiljni Englezi, s licem u kaljuzi, s nosem kraj cveta čiji miris nesta! Kraj Degendorfa sahranjeni Rusi, Nemci zakopani na nepoznata mesta! Francuzi s gasmaskom na licu, pred sonetom, pred poljupcem I cvetom, pred šampanjcem!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Otac mi je pričao: kad su Nemci hteli vojnu na Turke da podignu, slali su mu proklamacije te je on bacao kroz prozor u džamije valjevske, no Turci ne
Kad — jedne noći nestane sviju čamaca što su bili s naše strane na Savi! Docnije čuo sam da su Nemci za jednu i tu istu noć, od vlaške granice uz Dunav i Savu do Dubice, sve turske lađe oduzeli i na onu stranu prevezli.
To je bilo uz naš božićnji post (1787. godine). U isto vreme bili su spremili Nemci dve pune lađe vojnika, da udare na donji grad i da uđu na Su-kapiju.
godine počeli s dahijama tući.) „Ja sam čuvao — priča dalje moj otac Aleksa — da ne pređu Nemci, a neprestano sam preko Save — gledao i jedva čekao kad će preći, dok uz naše mesojeđe 1788.
Ja odem onim Turcima što su sa mnom patrolirali i kažem im: ,Nije vajde, ne mogosmo sačuvati, Nemci evo de pređoše, no vi idite u Valjevo i pozdravite age da ja više ne smem doći u Valjevo, jerbo od ovi’ kaura ne smem
da bi i drugim ljudma omilio egzercir, skine oficirski mundir, pa stane u red i egzercira se kao prost frajkorac. Nemci pouzimaše gradove, kao: Šabac, Beograd, Smederevo, i tukoše Soko, kuće popališe, ali grad uzeti ne mogoše.
Kad su Nemci Beograd tukli, onda je moj otac Aleksa sa 700 momaka između Pančeva i Beograda u nekakvim ritovima 15 dana čuvao ćesaro
Kad već Nemci s Turčinom učine mir i u Srbiji što su osvojili sve povrate Turkom, i ćesareva vojska ode natrag, a frajkorci odu
” — Mihaljević: „Ćuti, Aleksa, da od Boga nađeš, čuće Nemci pa će te olovom zaliti.” — „Ja” reče, „to Srbinu kažem, a ne Nemcu; a i Nemcu ću to isto kazati, i svakom.
Paša došao, primio Beograd po traktatu, s malo Turaka. Kako su Nemci otišli, a Turci jošt svoje sudove ne postavili, to moj otac počne suditi kao knez ili obrlajtnant, i svud je po nahiji
brinu, ja ću je iz Nemačke dobiti, a veće svi glavni ljudi znali su, da je moj otac kod Nemaca poznat, i veruju da će Nemci meni dati džebane. Drugi dan dođe moj stric. On ostane u vojsci, a ja odma odem da tražim džebane, i 17.
” kao kradom, ali to sve Nemci znadu, ali kroz prste glede. Sve četiri dahije sede u gradu i izlaze na boj sa krdžalijama, koje je Kučuk Alija pod
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
da! Ja ih ne volim. No ti si mi sama pričala da je tvoj deda bio Poljak. — Otac, mati, braća, sestre, svi su Nemci — reče ona nekako žalostivo. — Ti si moja, — rekoh ja — ma šta da si. Ona se pripi uza me. Išli smo dalje.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ličila na kapije gradske princa Evgenija Savojskoga. Ličila na sahat‑kulu u Belgradu – koji su Nemci držali više od dvadeset godina.
Nije bio raspoložen nimalo zverski. Kao svi Nemci, u rosijskoj službi, on se držao oholo, ali, kao zamišljen i prosvećen čovek, bio je ljubazan, u prvi mah.
kockara, sa njegovim džepovima, uvek punim dugova, mnogo više, nego mnoge druge oficire svog poznanstva – koji su bili Nemci.
A komandovali su đenerali, koji su bili Nemci. Vitkovič je, kad bi se podnapio, vikao da Isakoviči treba da znaju da je tome, zauvek, učinjen kraj!
U vojsci su to bili Nemci. Minih, koji je sanjao da za Rosiju uzme Konstantinopolj, Osterman, koji je sanjao da Rosiji stvori mornaricu, koja će i
A što ih je, još više, bilo začudilo, svi ti Nemci, i među nižim oficirima, koje su u Mirgorodu, i Kijevu, upoznali, govorili su, ne nemecki, nego ruski.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Najstrašnija je katastrofa bila krajem 1915. god. Celu su zemlju zauzeli Austro-Nemci i Bugari. Vojska i deo stanovništva su se povukli kroz Arbaniju i to je povlačenje bilo strahovita moralna patnja.
Slovence, koji su za vreme velike slovenske najezde došli u ove krajeve i uskoro primili katoličku veru, pokorili su Nemci u početku srednjega veka. Ali su oni svima silama nastojali da održe svoju nacionalnu individualnost.
Mali je broj varoši, i to samo sa po nekoliko hiljada stanovnika. U njima znatno mesto zauzimaju Nemci i Jevreji, ali su ih Hrvati gotovo već pohrvatili. Stanovništvo je vredno i vrlo odano uživanjima.
Oni sebe zovu imenom Slovenci (jednina: Slovenec, ženski rod: Slovenka). Nemci su ih doskora zvali Vendima ili Vindima. (Wenden, Wіnden).
Usled ovoga pritiska Nemci su gotovo potpuno iščezli iz varoši u Kranjskoj, a jako su oslabili u drugim slovenačkim središtima.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
paganskom bogu groma Perunu (Baltički Sloveni nazivaju četvrtak peründan: Rimljani Jupiterov dan, Jovis dies; a Nemci Donorov dan, Donerstag). Veoma je povoljno za dete da se rodi na ovako srećan dan kao što je to četvrtak.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tehnika postade opijum za narod. Pošto su predratne »telefunkene« i »blaupunkte« odneli Nemci, a radioaparate »kosmaj 1« i »kosmaj 2« mogli da dobiju samo ministri, diplomate i udarnici, počesmo sami da sklapamo
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
A jošt da mi Gavrilović toliko ne smeta! 2. NANČIKA, PREĐAŠNjI NANČIKA: Neki te Nemci traže. ŽUTILOV: Šta ćeju? NANČIKA: Došli da mole za Petra Grinentala. ŽUTILOV: Ne može da bude.
Nek mu se sekvestrira imanje, koliko će izgubiti? NANČIKA: Je li u takvoj meri kriv? ŽUTILOV: On je Nemac, pa mir. Nemci su bili protiv nas. NANČIKA: Pa šta ćemo raditi? ŽUTILOV: Novce im baci natrag. Danas nemam kad s njima govoriti.
Srbin bez brkova ne može biti Srbin, dakle je mađaron. NANČIKA: I Madžari nose brkove. SMRDIĆ: Jeste; ali Nemci ne nose, a oni su poznati kao mađaroni; dakle i Srblji bez brkova jesu mađaroni. Dalje, mnogi nose brade.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»počnu udaljavati od zdravoga razuma (koji neodložno mora služiti za osnov sviju čovečanskih znanja), upadaju u ono što Nemci zovu: švermeraj, a naši: parenje i pokretanje uma...
Kao i u celom prosvećenom svetu, kao što su već učinili Nemci, Talijani, Francuzi i Rusi, i Srbi treba da usvoje za književni jezik svoj narodni jezik, valja primiti »čist i
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: Da nije to nemačko trifel? DOKTOR: I Nemci tako zovu. MANOJLO: E, pa to su gljive. ISAJLO: A otkud ti to znaš?
MANOJLO: E, pa to su gljive. ISAJLO: A otkud ti to znaš? MANOJLO: Kako ne bi znao, kad kod nas u kući Nemci svaki dan gotovo jedu. DOKTOR (gledi u Manojla, prstom pokazujući u zvmlju): Jest, gljive, i gljive su vrlo prijatne.
ISAJLO: Ne znam ni kako ću iskati, ni gdi ću ga tražiti. MANOJLO: Da nije to što i Nemci zovu datel? DOKTOR: To ne graniči ni na kaku sumnju. MANOJLO: E, pa kod nas se kaže urma. ISAJLO: Urma? Urma?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
pije kofijanović u ogromnim količinama, liže sladoled i ogovara vladu kako ništa ne ume da organizuje kako valja, a Nemci izgubili rat, pa opet žive bolje!
Hoću da kažem, bilo mi je mnogo lepše nego sa onom mojom vešticom, na časnu reč. Nemci su me bar puštali po dva sata u šetnju oko barake, a ona ni da Čuje: kud god se maknem — idem i ja s tobom!
Svake godine u januaru, naša škola, naoružana do zuba odlazi da osvaja grad Beograd, koji brane Nemci (i to samo zapadni, jer s istočnim nismo ratovali!), a u tome im pomažu saradnici okupatora u ogromnim količinama.
Važno je da smo mi Nemci, a on će da mazne unapređenje i da ga još tapšu po ramenu. Opa! „E, .nećeš bato!“ — mislim u sebi, sećajući se svog
Ali, vidite, svejedno što smo bili kobajagi Nemci, nekako nam se nije povlačilo. Bez veze! A grad, kao što je poznato, može biti osvojen samo preko nas mrtvih.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
„Moja deca suze liju, Jer ih dušman muči stari, Dušmanski im krvcu piju: Turci, Nemci i Madžari, Što slobodan svuda nije, Zato Srbin suze lije”.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Mi, mlađi, iz potaje priželjkujemo da nas upute na severni front. Ma bili tamo i Nemci... Kada stigosmo na stanicu, lokomotive su bile okrenute jugu. Otpočelo je odmah žurno ukrcavanje.
Iz vagona vire umorne ili uvezane glave vojnika. Govore ranjenici da sada na Beograd napadaju Nemci i pokušavaju prelaz velikim snagama. Sa zaprepašćenjem pričaju o strašnom dejstvu nemačke artiljerije.
Posmatrali su, kaže, gađanje nemačke artiljerije. Dejstvo je poražavajuće. Smederevo su Nemci već zauzeli i borbe se vode sada na našoj strani. Slušamo i ćutimo...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Ne pijem ja od besa, nego od muke! GINA: Teško je tebi da nađeš razlog za pijenje! BLAGOJE: Nemci su izbili na Volgu, ženska glavo! GINA: Ne moraš zato da popiješ reku rakije!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Međutim, oni će, kao i Nemci, još sto godina, čekati u zasedi. Ima stvari koje ne mogu biti drukčije nego što su. Oni imaju svoju lepu iredentu kod
Ako mu ovogodišnja proslava ne pomogne! Grke igraju ne može biti gore. Istina, ne misle, kao Rajnhartovi Nemci, da je za grčkost dosta urlikanje, cirkus, i velika osvetljenja, ali nemaju ni stil jednog Moisija, Basermana, Vegenera.
psuje majku potpukovniku, komandantu bataljona, koji, pred strojem, govori nemački, hvali nemačku vojsku i kaže da su Nemci najbolji bili, u ratu. Jedan major, Crnogorac, sa finim crtama lica, neće da skine temnjak Nikole I.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” A Nemci, pošto ne znaju brđanski, puste ga Kao stručnjaka za dizanje olovnih utega! Brđani, međutim, ne mogu bez nesreće (Nać
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kada se neprijatelj povukao iz Beograda, nisu se prilike popravile, jer poslednjeg dana svoga boravka u Beogradu spališe Nemci bogatu biblioteku Matematičkog Seminara Univerziteta koja me snabdevala svom potrebnom literaturom za naučni rad.
spis, pa da se vratim svom uobičajenom naučničkom radu, ali me jedan neočekivani i strašni događaj sprečio u tome. Nemci su pri svome povlačenju iz Beograda pretvorili u zgarište novu zgradu Univerziteta sa svim bibliotekama koje su u njoj
„Da“, prekinuh ga, „priznati se mora: Nemci se ne boje posla“. „Govorite istinu, gospodine carski savetniče, mi, Francuzi, težimo suviše za uživanjem, a to nam je
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Eto, ti ništa ne osećaš. Mogu ti ova derlad skakati po glavi — ti ništa. Sutra da čuješ: pao Pariz — ništa; Nemci ušli u Petrograd — ništa; predala se sva vojska Bugarima, ti opet ništa.
U ime onoga koji nas poziva na mir, oni nas vode u ratove. Mi svi ratujemo u ime njegovo, jedni protivu drugih. I Nemci za vezu s Bagdadom, i Rusi za Carigrad ili ni oni ne znaju zašta, i mi za more, i drugi za ovo ili za ono.
pričam ja jedan svoj marseljski doživljaj, ovako: Čitam novine jednoga dana pred kafanom na La Cannabiére i vidim, Nemci pritiskuju li Pariz pritiskuju. „Boga mu, mislim, propali smo. Propadnu li saveznici propali smo i mi.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Godine 1870. kada su Nemci okupirali zemlju, gospodin Bozen je zakopao veliku zalihu ”St. Estèphe” iz 1801. i došao je do zaključka da ne poznaje
da je čak i tako izvrstan časopis kao što je ”Scientific American” odao glavno priznanje za to jednoj stranoj zemlji. Nemci su nam, naravno, podarili Hercove talase, ruski, engleski i italijanski stručnjaci su požurili da ih koriste u prenosu
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Zato nije voleo ni Ruse ni Pruse, jer su i jedni i drugi bili predstavnici te sile. (U to vreme Nemci iz južnih krajeva nisu mnogo voleli Pruse).
U ovome su Nemci prvi u svetu već čitavih četrdeset godina i to čine veoma dobro.” Pomislio sam u sebi da je to bio razlog što je
Nikad takvu devojku nećeš naći u Berlinu. Nemci ne trpe svet koji sa ljubavlju ne pristupa svojim svakodnevnim dužnostima.
No, Nikola je imao bujnu maštu i očigledno se trudio da stekne povoljan utisak o svemu što su Nemci činili. Između mog mladog škotskog prijatelja, moje majke, Nikole i mojih profesora na Institutu za fiziku, uskoro sam
Ovo je bila ta priča: Nemačka gvozdena ruda uvek je imala dosta fosfora, pa čak i ona koje su Nemci našli u Alsas Lorenu. Jedino dobro gvožđe koje je Nemačka imala do 1880.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
U kući ni pred kućom ništa nije ostalo. Što su mogli poneti n pognati, Nemci su obrisali: što nisu mogli ili im nije bilo po ukusu, izneli su i upropastili ognjem i kvarom kakav zemlja nije
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ej, da ne buja što tome smeta A mi da nismo pastorak sveta: Danas bi ovde kô plačni druzi Stajali Nemci, Angli, Francuzi, I Arpad poslô b’ unuke svoje Uz sve Slovene tu da postoje.
Krakov, Stanislav - KRILA
A potom su pili konjaka i jeli goveđe konzerve. Matić ih je veoma oprezno jeo, da ne bi progutao udice, koje su Nemci u Americi pri spravljanju bacali u konzerve. Student je o tome u ”Ratnom dnevniku” čitao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Komandir kao da rezimira događaje u svetu i veli: — Sad je april osamnaeste. Rusi zaključili mir. Nemci zgužvali Rumune i saterali uz Crno more. Centralne sile šire se sada od Baltika do Palestine.
I Tedeѕchі hanno rotto la fronte. Oh Diô!... Sіamo perdutі. — Šta kaže? — zapita Vojin. — Gospodine, katastrofa. Nemci probili front. Ah, Bože!... Propali smo. U prvi mah nisam mogao da razaberem u čemu je stvar...
— I što je naglavnije — nastavi Dragiša — mi smo odstupali hiljadu kilometara pod borbom, pa nam Nemci nisu mogli zarobiti ni vojničku porciju... I to su bili Nemci, kojima se mora odati svaka čast kao vojnicima...
I to su bili Nemci, kojima se mora odati svaka čast kao vojnicima... A trista hiljada Italijana pohvatali su Austrijanci kao zečeve.
— Zaljubio se čovek! — veli čisto s nekim bagatelisanjem Luka. — Kako hoćeš... Nemci kažu: „Alte Lіebe roѕtet nicht“. Ja ranije nisam imao sličnih doživljaja. Bili smo dečaci kad smo pošli u rat.
Misli se nevoljno nameću. Naš pratilac nam sa izvesnom setom govori: — I Nemci imaju ovde svoje groblje. Sad skoro došli su iz Nemačke i nanovo pokopali sve svoje pale vojnike...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Posle bi ove dao štampati, Nemci bi kupovali radi retkosti a ja bih se trudio da i kod nas kupuju. Posle, on bi te pesme posvetio kom srpskom velikanu,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U rudarstvu, kojim su se u ono vreme bavili naseljeni Nemci, tzv. Sasi, preovlađivali su nemački izrazi. U mnogim poveljama, naročito u darovnicama manastirima, nalazimo uvodne
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
aprila pletu vence od grančica sa devet drveta (Oelіcherčík, Slovenѕký folklór, 57), i Nemci, kod kojih takođe u vračanju imaju svoju ulogu »trave od devet vrsta« (»neunerleі Kräuter«, Wuttke, Der deutѕche
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ne mogu to svirati, jer to nije muzika za koncert. Vi znate da je gimnaziski koncert uvek posećen, dolaze i Nemci i Mađari i Jevreji, pa se ne možemo sramotiti. — Šta, sramotiti! Ako nije Švaba, tebi je sramota! Jevrejima udešavaš!
učen čovek, čita proroke na hebrejskom jeziku, i grčke klasike u originalu, i to je jedina kuća gde se ponekad skupe Nemci, Srbi, Grci, i još poneki gost iz belog sveta.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
pravi, to opet ovo rodoslovije ili genealogija (poznato je da magarci mlogo na brak s leve ruke drže, koji izobraženi Nemci dіe Ehe zur lіnken Hand zovu), ovo pak mloge druge nezgode toliko kalabaluka prave da je biografiju jednog magarca
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Mora se ipak priznati da je bilo nemačkih reči koje bi se i dale naučiti stoga što su vrlo mudro i praktično smišljene. Nemci su, verovatno iz ekonomskih razloga, jednoj reči dali po dva i tri značenja i uz to još, valjda radi toga da bi se lakše
drugim gramatikama ima izuzetaka, ali su nekako uljudni i pristojni, al' ovi u nemačkom jeziku, prosto osećate da su ih Nemci izmislili kao jedno od svojih militarnih sredstava za uništavanje neprijatelja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
„Da se bar njoj osvetimo“ — govorili su naši pešaci. Ali, suzbijeni na jednoj, Nemci bi prodirali na drugoj strani i moralo se hitno odstupati. Bilo je to negde iza Palanke.
Neko zadihano protrča pored mene pitajući gde je komandir. — Gospodine kapetane... Naši su rovovi prazni. Evo ih Nemci u vinogradu. — Pst!... Dosta, znam!... Zovi mi vođe odeljenja... Osetih žmarce niz leđa. Pokajah se što sam ostao.
Zovi mi vođe odeljenja... Osetih žmarce niz leđa. Pokajah se što sam ostao. Ali najednom mi pade na pamet da me Nemci mogu sresti na putu i kad sam sâm. Ipak... — Niko da nije reč progovorio!... Razbiću mu zube!
Zapitah ga kako se to zbilo. — Gužva je bila danas, pa se nije znalo ni ko napada, ni ko se brani. U dva maha su Nemci isterivali artiljerijom naše pešake iz rovova, i dva puta su naši na juriš osvajali svoje rovove.
Ceo dan su prolazili ranjenici, pa me baš pita narednik Stojić: „Da li ostade još ko od naših?“ I sigurno su Nemci u sumrak udarili ponovo, da grešnici nisu ni stigli mene da izveste. Silazili smo ka selu.
— Stanite, stanite! — čujem gde nepoznati govori. Okretoh se. — Gde ćete, pobogu, ljudi?... Evo ih Nemci na raskrsnici sela — govorio je jedan naš seljak, starac. — Gde, gde? — upita zaprepašćeno komandir.
Eno su i konji privezani za ogradu... A oni iz crkve nešto iznose. Jest. Nemci su, vide im se kalpaci. Opet zadrhtah i obuze me lud strah da što pre umaknem odavde. Uverili smo se. Dosta je.
Posle jedno sto metara, komandir progovori: — Jest, Nemci su... A ti hoćeš da opališ? Lepo bismo se proveln. Sada smo išli malo slobodnije. Negde u selu zakukureka petao.
Stigosmo do baterije. Komandir zovnu vodnike. Dakle, Nemci su. Jedini je izlaz da udarimo jednim bočnim putem. — Onda se priseti: — Je li, stari, kakav je to put? — Dobar...
Zbogom! Sa bagrdanskih položaja južna vojska odstupila je bez borbe, jer su Nemci probili na drugoj strani. JANKOVA KLISURA Nije više bila u pitanju nikakva naša odlučna ofanziva, već samo da se na
Dozvoljeno je vojnicima da uzimaju koliko mogu, a i narod je pušten da razvlači, jer Nemci tek što nisu stigli. Demontirana lokomotiva podseća na lešinu, prazni vagoni zjape kao grobovi.
Kroz klisuru, a i dalje, komora se zaglavila: stoka popadala, kola se polomila. A Nemci neprestano Tuku iz aeroplana mitraljezima stoku iz zaprege u klisuri. Komordžije se razbegle.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Sasvim su fantastične docnije turske vesti po kojima su kneza Lazara pomagali i Bugari, Arbanasi, Vlasi, Mađari, Nemci i Česi: trebalo je prikazati tursku pobedu što težom i značajnijom. Do sudara je došlo na Vidovdan 15. juna 1389. g.