Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tri puta su kola projurila kroz Neoplatensu, kao da ih je Nečastivi terao, dok su jedva zadržana, na Dunavu. Pavle je imao samo toliko vremena da zarije čizmu u
ostao je, donekle, u pismima koja je pisao, iz Rosije, svom poočimu Vuku, i svom bolesnom rođaku, Isaku Isakoviču, u Neoplatensu. Mi sad znamo šta je, posle, sa Isakovičem, u Rosiji, bilo, kako se u Rosiji proveo, i kako je završio.
Eto, kaže, neka ide, neka ode, slobodno, neka se vrati u Neoplatensu, očevom grobu, a ja ću ostati ovde, na dečjem grobu. „Dočekala sam nešto“, reče Varvara, sa jednim vrlo čudnim
U Kijevu, prestao je da se seća Garsulija i da spominje Garsulija. Njegove uspomene, na Srem i Neoplatensu, svele su se na psovku, kad bi spomenuo svoju taštu, gospožu Agripinu, koja je babac, a još rađa decu, i smanjuje njegov
To pismo, nikad nije stiglo, iz štapskvartere Vitkoviča, u Neoplatensu. Pavle je, dakle, oktobar mesec još proveo u Kijevu, u kući trgovca Žolobova, iz koje se već selio, polako.