Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Krunija trže ruku, pa, van sebe, reče: — Odoh da ti kažem ocu. I kao vihor izide iz vajata... Jelica osta nepomično. Zamalo vrata se otvoriše. Krunija promoli glavu i reče nekakvim tupim glasom: — Zove te otac... Nju prođe neka jeza.
Izneše ga napolje. Starac je ležao nepomično. — Zavrzan se naže nada nj. — Šta je? — upita Jovica. — Još diše... U taj mah Stanko istrča iz hana.
Dučić, Jovan - PESME
nikad, nikad nismo sreli — U sunčana jutra tražeć jedno drugo Kraj zelenih reka; ili noć kad brodi, I dok mesečina nepomično, dugo, Leži hladna, bela, na zaspaloj vodi.
Sluša pesmu gora kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme, Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.
Brzo on je seo: „Gospođo kontesa, noćas... kad sve zaspe, Doći ću. Addіo, cara. Bartoleo.“ DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom. Samo mlaz fontana Prska.
Pod noć, ta jata stoje nepomično po granju i zemlji, i gledaju svojim hladnim očima zapaljeni horizont na čijoj crti zalaze i izlaze mirna i ravnodušna
zvezdi, što u taj mah blisnu na zapadu, uze svoje dve gole crne i teške dojke u ruke i poče govoriti molitvu, držeći nepomično oči na planeti. To je bila molitva Zohri, koja je boginja s tako isto crnim i teškim dojkama.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
S Bogorodicom imam rabotu... Ona me zove... Čekam Bogorodicu. — Odgurivao bi svoje da bi i dalje ostajao da onako nepomično, pažljivo viri u crkvu.
A kad ko od braće mu dođe da ga obiđe, on, onako ležeći nepomično, ne otvarajući oči a mljeskajući ustima kao da nešto siše iz vazduha, tuži se blesasto bratu: — Bato, srca nemam...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ja volim hrabrost i snagu. I ona široko otvori oči, pa ga pogleda nekako nepomično čvrsto-ukočeno i oprezno kao mačka, pogledom u kome se videla sva ona požudna čežnja i strast za snagom.
i spuštajući kao lopta, ona se glava na jednom visoko izvi i usred onog penušavog i burnog vrtloga, zadrža, zatrese i nepomično učvrsti na sred vode.
Afrika
Za svaku sigurnost on odmah udvaja dozu kinina, stavlja vlažne obloge na glavu i oko grudi, i ostaje nepomično ležeći da se ne bi dalje umarao. Ujed najljuće otrovnice ne bi probudio taj izraz užasa u njegovim očima.
Jedino iza bregova požar savane izgleda kao svitanje. I to svitanje požara ne ostavlja me celu noć. Ja nepomično gledam, okružen sve više velovima magle, vodu oko sebe, udar vesala, veslače, i tamno nebo nad sobom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na njima su se, po ceo dan, pa i sada, mogli videti eskadroni konjice, koja prelazi u kas, pa galop, i juriša. Nepomično, i crveno, stajali su pešadijski polkovi srpskih „šerežana“, da bi se, iznenada, pomakli, pretvorili u kolonu, koja
Jedino je Engelshofen ostao sedeći, pa se nakašljavao. Nepomično su stajali, oko paviljona, i husari, sa isukanim sabljama. Samo su se konji, mašući glavom, branili od muva.
Te godine je bilo mnogo groznica i na grobljima je, skoro svaki dan, bilo po nekoliko sahrana. Za trenut, stojeći nepomično sa reskriptom Krigsrata u ruci, Garsuli je imao utisak da je na njegovu komandu i ta beskrajna, zelena, utrina postala
Uzalud se dozivaju, nemo, u noći. To njihovo dozivanje ostaje bez glasa i oni ostaju ležeći, jedno kraj drugoga, nepomično. U tom trenutku, valjda razdražena njegovim ćutanjem, gospoža Kumra ustade, pa reče, jetko, da odlazi.
Kad bi okrenuo glavu od nje, Pavle bi susreo tamni pogled očiju gospože Evdokije. Ona je sve to gledala i slušala, nepomično.
Podalje od muža i ćeri. Oko nje su, konjušari, iznosili u kola, pivo. Njeno bledo i lepo lice ostalo je na rastanku nepomično. Praštala se naočigled celog sveta, ceremonijalno.
Jedva je što govorila, sve do odlaska, u Osek. Kad je ostala sama, tog dana, sedela je dugo, nepomično, čak i kad se bilo smračilo, i Pavle je takvu zatekao, u polumraku. Nije se, međutim, tužila.
Ona ga dočeka uplašeno. Bila je razrogačila oči. Pavle je drhtao od besa i gađenja. Tekla je stajala nepomično, zagledana u njega.
Vide samo da zastade, na jedno desetak koraka ispod mosta, i da ga gleda, nepomično. Zatim se približi, lagano, noseći hlebove na glavi.
On se seli u Rosiju. A njegovi su putevi nedohodi. Gospoža Evdokija, koja je sedela pred njim, nepomično, bila je obasjana nekom zelenom svetlošću koja je dopirala iz bašte.
Kad bi seo, gledao bi Isakoviča sa puno mržnje u pogledu, ali se trudio da sedi, pravo, nepomično. Međutim, desna noga mu je, u čizmi, stalno, drhtala. Pavle mu reče da je lud, u tome, kako govori o svojoj ćeri.
Ako je pehoti srce na mestu! Pri napadu konjice prajska pehota sad napravi karu i bljuje vatru. Stoji nepomično! Kolegija smatra da je pitanje: hoće li moći Rusi da stvore pehotu, koja će, kad stane, stati nepomično.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Vrlo se često odmaraju, i njihov je odmor nepomičan. U stanju su da satima nepomično sede, da ništa ne rade i ne misle, pušeći na dugačkom čibuku ili nargilama, sanjareći i slušajući žuborenje tekuće vode.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Greta bi ležala nepomično, čekajući, na mestu gde smoje ostavili. Uzalud sam priželjkivao da odluta, ili da nekom padne na pamet da je ukrade.
Rašida je još stajala nepomično. Tamo gde joj je kožu pokrivao bikinac, sigurno su bile bele pruge. A možda sunce prodire i kroz platno?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
I dok su starci, prozebli i mokri, stajali nepomično, na blatnjavom bregu, dotle su žene sa decom, i psi, trčali duž obronka strme obale, jaučući i plačući, sve dotle dok
donesen i bačen pred ulaz u taj čudni drvored, kojim je imao bez daha da projuri, a u kom su mesto stabala stajali nepomično njegovi zemljaci, iz kojih je izraslo šiblje.
U ruci sa maramom od mletačkih čipaka, seđaše skoro nepomično kod svog prozora. Za strašnim vriskom, kojim je vriskala svu noć kad je iz nesvesti povratiše, nastala je u njoj
Čist sjaj plavog neba ukočio mu je oči, tako da je ostajao dugo, nepomično, zagledan. Tad, kao i njegovim ljudima, prvi put mu dođe misao i neka nejasna žudnja da se više ne vrati.
Vuk Isakovič je bio tim nespretniji što je u ogledalu, pred kojim je stajala, video samoga sebe i što je, za njim, nepomično, slušala njene reči čitava grupa Srba, oficira, koji su disali tako duboko da se to čulo, i da je njin dah osećao na
U mesečini, posle ponoći, morali su da leže nepomično, da se ne bi odali, dišući jedan drugome u blatnjave opanke i oštre noževe, ne mičući glavom.
Obešeni o stabla voćaka, blizu zemlje, gde su se račvale grane, visili su nepomično, zavrnutih glava, kao da ludo poskočiše sa drvećem na leđima, iznad tog jarka, punog ustajale vode, duž bostana.
Padajući iz nesvesti u nesvest, prekidala je to jutro svaki dodir i sa nebom i sa zemljom. Ležala je nepomično, tamna kao lešina, oznojena, u postelji. Pa ipak se, pred podne, opet povrati.
Videvši svoje upale oči, strahovito čelo i sasušen vrat, mada ležaše nepomično, nasluti i svu rugobu pokrivenih svojih udova i opet poče da plače.
Sluge koje su jahale pred njim, i sluge koje su sedele na intovu iskrivljene, pokušavajući da sede nepomično i pravo, pucale su bičevima i vikale na sav taj svet što se strčao oko kola, zaostajući za časak kad bi Aranđel
Nek to kažu patrijarhu. Tako, zagledan u zvonik drveni, u kom je nepomično visilo zvono, u voćnjak, u kom su nepomično visile bezbrojne jabuke, u štale i tremove, u prozore gore, u kojima ne
Nek to kažu patrijarhu. Tako, zagledan u zvonik drveni, u kom je nepomično visilo zvono, u voćnjak, u kom su nepomično visile bezbrojne jabuke, u štale i tremove, u prozore gore, u kojima ne beše ni jednog jedinog pokreta, on oseti
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U tom trenutku, ka njima krenu šef sale. Zažmurila je od užasa što je otkrivena dok joj se približavalo njegovo strogo, nepomično i dostojanstveno lice sveštenika. Ko zna na kakav će ga težak posao vratiti zbog nje?
Matavulj, Simo - USKOK
To se vrzlo po glavi Jankovoj, koji jednako nepomično ležaše. Sve što doživje te noći, bješe uglavnom bolje nego što se mogao nadati, ali, začudo, kad se već umoren od
Da ih je ko izdaleka posmatrao, posumnjao bi jesu li živi, tako ležahu nepomično! Svaki turio kamen pod glavu, pokrio lice i grudi strukom, zagrlio vjernog druga — dževerdar.
Milićević, Vuk - Bespuće
Zidovi su bili tako hladni, tako netopli, tako dugo nezagrijavani ničijim dahom; pokućstvo je bilo nepomično, kao uraslo u ispucani crni, izderani pod, nemicano tako dugo vremena i zaprašeno; tavanice se pružale iznad glave,
Tako on stoji nepomično, prazan od misli, dok tanka jutarnja svjetlost ne počne da blijedi noć; kad zatitra magla, kad stanu da se jasnije
svoj školski zadatak, da škripi pero i da se čuje kako ona svaki čas namiješta stolicu, — a da njezina mati koja sjedi nepomično sa radom koji zabavlja ruke, ne prilazi k njoj; ona se radosno iznenađivala kad bi osjetila njezinu ruku na svojoj glavi
On slušaše nepomično njezine riječi koje je gutao i sa sobom nosio mirni šum vode, mehanično se hvatao za džep, pušio i bacao u vodu ostatke
Sremac, Stevan - PROZA
Sve se oko njega diže i pada i opet diže, a on stoji tako nepomično. I nije to sad više ni očajanje, nego neka poštanska rezignacija u kojoj se Jova sada nalazi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nebo je sivo, tmuro. Brda i bregovi crne se i nepomično ocrtavaju. Cela je zemlja vlažna i mrka. Pokatkad proleti jato gavranova, ali ne grakće, već samo šušti i brzo se
Istina da joj je bilo teško, ali opet lakše i blaže joj je bilo tako u tami. I tako u sobi ležeći nepomično, raskomoćena, dišući teško i umorno, slušajući vrevu i žagor iz komšijskih dvorišta i materino sitno, staračko
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sedeli su potpuno nepomično buljeći kroz stakla ka Makedonskoj ulici. I ma koliko puta da sam prošla tik ispred njega, gledao je nekako mesečarski
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
na susret sa suncem lišće je našlo svoju bogazu te pada suvi vodostaj raste i gusne u ponekoj tački u ptici što nepomično stoji u kostima što se usprave na obronku da jednočine u čoveku koji se prućio da spava posle zavetine i podseća
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Teško je posmatrati. Prizor je upečatljiv i mučan. Leže trupine ljudi nepomično kao oborene klade, dok iz obližnjeg žbuna prhnu veselo jato vrabaca. Baterija zastade.
Stajali su nepomično pored topova. Cevi su zjapile sada otvorene, kao mrtvačka usta. Na svim stranama vide se tragovi borbe.
Sa napregnutom pažnjom posmatramo gde će metak pasti. Svitnu šrapnel i sunu iz njega gust dim... Dimljive lopte ostadoše nepomično u vazduhu pozadi neprijateljskih rovova. — Skratite daljinu! — naredi odsečno komandant. — Hiljadu četiri stotine.
A ljudi na onoj strani izgubili su već pojam o sebi, i kao skamenjeni ležali su nepomično, skotureni u jamama. Komanda se ne čuje. Nije ni potrebna.
Kao iz neke dubine, začu se drhtav glas trube... Zvuci su jezivo parali noćnu tišinu. Zanemeli vojnici stoje nepomično i slušaju... — Šta je ovo? — pitamo Jovu, starog štabznačara. — Sigurno su neki naši zalutali...
Jedan ga dohvati za ramena, ostali ga prihvatiše i spustiše lagano između granata. Ležao je nepomično. Usta su mu bila poluotvorena, a oči svetlele čudnim sjajem.
Oči već staklasto sjajne, ali još vlažne, zurile su nepomično negde iznad naših glava. A iznad desne obrve videla se mala rupa, oko koje je bio crven venac od krvi.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Znam da nepomično leži jedan težak, ljubičast kamen. Podižem ruku, i spuštam je na vodu, sa osmehom. More i nebo, čim prođe podne, sliju
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
On izgledaše nešto zbunjen, preplašen, a u isto vreme jako začuđen, ali se s mesta nije micao, stajao je nepomično, kao statua.
Rakić, Milan - PESME
STAROST I U večernjoj magli pred nama se pruža Pusto crno polje, i ubogo selo; Nepomično na njivama žito zrelo; Zrakom struji miris divljih belih ruža... Ćuti mrka šuma borova u tami, I priroda cela ćuti.
nijedna tica propevala nije, Gde prastare šume nikad ne šumore, I gde snežne jele što stoleća broje Kao bele duvne nepomično stoje...
Pandurović, Sima - PESME
Danas je, najzad, za svagda prebolelo Večite rane od sudbine šture, I nepomično i voljno, druže, leži Na prostom stolu hladne prosekture U prolećni, kišan i turoban dan.
Sveti Sava - SABRANA DELA
uzdržanjem, slavni, napadima vražjim odole, javi se nepokolebljiv u napastima i u skrbima i u bedama različnim, čuvajući nepomično vladavinu svoju blagočašća svoga mudrošću, oče Simeone.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
U prozračnoj noći, punoj mesečevog praha, orasi su nepomično ležali na utabanoj zemlji, prošaranoj čipkastim senkama orahovih grana. »Pričinilo mi se, znači?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sa pramca, Riga od Fere je ugledao prostore ogromnog, starog neba, stišanog u svetlostima što dopiru iz samih bezdana. Nepomično, to nebo je stajalo, zauvek, nad vodama, nad ravnicama, nad sjajem dana; stajalo je nad gradom što je, na okomitoj
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Rastrzana tako među snom i javom, Gledajući kako nepomično bdije Taj Anđ'o Stradanja nad tužnom ti glavom, Ti želiš i čekaš.
Sluša pesmu gorâ kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme; Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.
J. Dučić CXI DUBROVAČKO VINO More nepomično, mirno kao srma, Ležaše pred vrtom. Samo mlaz fontana Prska. Dok iz modrog lavorovog grma Viri bludno lice mramornoga
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U to im se pridruži i Hipokrates. Kad opazi onog roba sa teletom kako stoji nepomično kao kip, reče nomofilaksu: „Na Akropoli atenskoj videh jednu staru statuu, zavetni poklon nekoga Rombosa, koja
Jer on uzima da su sve zvezde nekretnice, a i samo Sunce nepomično i da se sfera zvezda nekretnica obavija oko tog centra i da je toliko ogromna da krug što ga Zemlja opisuje stoji prema
A to se dešava kod kruga. On nastaje nečim što je pokretno i nečim što je nepomično. Kad pročita ovo mesto u spisu, Arhimedes nabora svoje visoko čelo i reče sam sebi: „Nema sumnje, Aristoteles ume da
svoga sistema da se Zemlja ne kreće, a pri tome govori i o nekim filozofima koji su smatrali da je zvezdano nebo nepomično, a da se Zemlja obrće i kreće.
No Njutn je, svojim smelim umom, pošao znatno dalje od njih. Napustio je Kopernikovo učenje da Sunce stoji nepomično, već je zamislio, kao što jeste, da ono lebdi u prostoru, izloženo, kao što je to njegov princip akcije i reakcije
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ A ja sve odmičem glavu da me ne ubode onaj brk što je šiljast kao igla. Samo student sedi nepomično, gleda me podsmevački i dobacuje mi svaki čas, klimajući obešenjački glavom: „Servus, bato, gotov si.
Ali, eto, one sam noći sedeo uzalud: zemlja je ćutala, trava nije disala, tamnjan nije goreo; sve je bilo nemo, crno, nepomično, mrtvo.
Ona je ispunila vodom svoj blještavi sud, pa žurno iščezla za vratima donjega stana, ali se vratila odmah, zastala nepomično, i u zaklonu starinske kuće naslonila o zid. Posmatrala ga je pažljivo, pomalo zavodnički.
Međutim, u podnožju betonskoga gorostasa, dole, na gomili kamenja i maltera, mladić je na leđima ležao nepomično. Slepoočna kost bila mu je razmrskana, i levom smoždenom stranom krv je bujno lopila po zemlji.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Položen nauznak, bespomoćno, kao nekad u svojoj zipci. Tako se započinje i tako se završava. Ležim nepomično, kao u doba prvog migoljenja svijesti u novorođenom stvoru.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Nema promena. San jednak, kameni Spaja sva mesta sa predelom nada. Osećaj mirne ravnine na meni I preko stvari nepomično vlada. U mome oku poslednji prameni Još žive kose. Više se ne strada.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Kad je vlak dojurio na veliku stanicu, hvatao se mrak; vjetar huče i studeno je. Cvijeta iziđe za Lazom i, nepomično gledajući u nj, uđe u prostranu čekaonicu. Uokolo svijet se žurno razilazi.
pomisli da je tamo negdje iščekuje jedno od njenih čobančića, požuri nizbrdicom, jednako gledajući u svoj školj što je nepomično čeka, okružen raznolikim bojama mora i neba.
Pušeći, trpeljivo iščekuje da u dnu zategne, i nepomično jednako gleda u more. Ribice s reda se mešaju i koja, lakoma, najposlije prevari se i zaguna.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A mrak, sumrak. Kuća, oko nje široko, opkoljeno susednim zidovima dvorište i bašta leže nepomično, ocrtavaju se. Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme.
Čist sjaj plavog neba ukočio mu je oči, tako da je ostajao dugo, nepomično, zagledan. “337 Nigde Isakovičevo opažanje nije - na dugome putu od zavičaja do Rajne - u tolikoj meri dinamizovano,
Krakov, Stanislav - KRILA
Samo se jedna ogromna leđa, narasla od ranca, odigla od zemlje. Leže nepomično. Žene u košuljama beže kroz voćnjake. Na kmetovoj kući istaknuta je bela krpa. Predaju se. Neko pominje bombe.
Neke druge prilike se sad kreću i trče pred njima. Po zemlji nešto leži tamno i nepomično. Prolomiše se odjednom komande kroz mrak i pucanj, zaljuljaše se strojevi, pođe se na juriš.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Za svaku sigurnost on odmah udvaja dozu kinina, stavlja vlažne obloge na glavu i oko grudi, i ostaje nepomično ležeći da se ne bi dalje umarao. Ujed najljuće otrovnice ne bi probudio taj izraz užasa u njegovim očima.
Jedino iza bregova požar savane izgleda kao svitanje. I to svitanje požara ne ostavlja me celu noć. Ja nepomično gledam, okružen sve više velovima magle, vodu oko sebe, udar vesala, veslače, i tamno nebo nad sobom.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Šumatovac bi imao više suparnika u slavi, da su samo naše vojene starerešine umele nepomično ostati na mestu, kad je od te nepomičnosti zavisilo sve.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ljudi su prislonili puške na ramena, prsti su bili na orozu. Videlo se samo nepomično kamenje. „Osmatraj, osmatraj!“ — čulo se kako šapuću desetari. — Samo kad se pojave, pucati! Prenesi dalje!
Ako nekome nije dobro, neka se slobodno prijavi. — Komandir je zaćutao. Vojnici su stajali nepomično. — Recite slobodno! — Gospodine kapetane — progovori jedan. — Trajko je jutros imao groznicu. — Eto, tako, kažite.
Prišao sam... Pred samim otvorom, kuda su bili izišli izvan bugarskih žica, visilo je nepomično telo narednika Dragana. Jedna ruka bila je izdignuta i zakačena za žice, dok je telo mlitavo ležalo. Glava klonula.
— Lice mu je bilo nepomično, ali njegove oči se ovlažiše i dve krupne suze skotrljaše se niz preplanulo lice. On mahnu glavom i uzdahnu: — Šta ćete,
— Oprostite, gospođice, vi ste svakako u zabludi. — Tada sam je pogledao izbliza, u ono staklasto, nepomično oko. Učinilo mi se da njen pogled prodire u mene. — Ja sam dopratio svog prijatelja... Sada čekam da iziđe.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
navučena bošča čak do stopala, da su joj virili samo vrhovi prstiju belih joj čarapa na nogama, celog dana bi mirno, nepomično tako ostajala, kao da joj sin, gazda od dućana, nije umro, nestalo ga, već kao da je otišao, nekud otputovao a ona,
A mrak, sumrak. Kuća, oko nje široko, opkoljeno susednim zidovima dvorište i bašta leže nepomično, ocrtavaju se. Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme.
Ćipiko, Ivo - Pauci
pred suton stoke u selo zakriljen litičastom, golom planinom koja na dogledu živoga, razgovorljivoga mora od pamtivjeka nepomično stoji i ćuti...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Imam šesnaest godina i sva sam u belom, laka sam kao dim. On, moj konjanik stoji nepomično, samo mu bojni konj striže ušima i nemirno se stresa kao pred polazak.
Da nisam poznavao Doroteja, mogao bih donekle sumnjati. Verujem da je ležao nepomično i gledao je svojim krupnim pitomim očima, miran kao jagnje u rukama Jovana Krstitelja.
Dorotej je stajao nepomično, Dimitrije je tiskao dlanove među noge krijući gnjati, a ja sam krio lice da se ti zvekani ne bi naslađivali videvši me
Video sam pred kapijom, pri svetlosti punoga meseca, red kaluđera koji su nepomično stajali dignutih glava prema nebu i pojali zaupokojenu liturgiju. Za njih smo bili mrtvi. I oni za nas.
sam bradu na kameni rub prozora, oštra, suva prašina me štipa po nozdrvama i pokušavam da smislim nešto stameno, nepomično, što će odoleti gnjilom rastakanju koje je svuda; u onoj kaljuzi napolju, u tupom bolu što mi gamiže uz kičmu i zavezuje
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
od oca nasleđeno, imale su ipak obe sestre: suze, bolje reći suzu, onu sevdalinsku jednu suzu koja stoji u oku nepomično, svetli, niti otiče niti usahnjuje.
Petrović, Rastko - PESME
SONET SMRTI Pa i sred ogromne sale što davno već je znana Sedeći nepomično vrebam Istrajnost naspram Smrti Ja se ne sećam više otkad ni kolko ima dana Da su nam pogledi tako unakrsno
Šantić, Aleksa - PESME
No pesma drhtati mora Kô poljub usna joj strasni, Što mi ga darova negda U čas slatki i krasni. 8 Nepomično, tamo gore. Na visini zvezde stoje; Vekovima gledaju se S nemim bolom čežnje svoje.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Za kog si zbore? Za hadži-Zamfirovi si zbore!’ — veli Taska i pogleda krišom na onu koja je nepomično ležala na minderluku i kao da ništa nije ni slušala ni čula. — Idi si, dete, poskoči i rekni si po jedno kafence.