Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
vnimanjem sam zemaljske mudrace voprošava o sudbi čovjeka, o zvaniju njegovom pred Bogom; no njihove različne dokaze nepostojnost koleba užasna: sve njih misli najedno sabrane drugo ništa ne predstavljaju mi do kroz mrake žedno tumaranje, do
Adamova lakovjernost grdna i njegova nepostojnost lika baciće ih u plačevno stanje, što i narav ni u snu ne snila. Satanine mračne namišljaje vidi moje svevideće oko:
i njegova lika; šar će ovaj bit sastavljen mali od haosa i mračne prašine, stihije ću na njem poumjerit, a vremenu nepostojnost dati. Mir ću grubi ovaj Zemlja nazvat.
osuđuju kratki; neka oni črez judol plačevnu lance teške s burama nemira u stenjanju prenesu gorkome; neka svoju nepostojnost grdnu sa prokletstvom tamo oplakuju u suzama i u ridaniju; nek tijela svoja prepitaju sa bilijem i njinim sjemenom,