Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I, časomice, od neke pesme u kafani učinilo joj se da čuje Razviše ružu vetrovi, što je tobože naručio Ita, njena nepregorela ljubav: ona, ovamo u bašti, od straha, počela da skuplja oko sebe odelo, kao krije prsa, sebe, da se ne vidi ništa od nje