Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Hajdmo iz ovijeh stopa Ivanu. Ti znaš da on mene sluša. Lazaru se razgali lice. On se nije toliko plašio nepristanka Jeličina koliko srdnje i ponosa očevog. Njemu se činilo da će se stvar dobro svršiti. I on poljubi Turčina u ruku.