Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
izgubio, a on zastao onde kod velike kapije odakle su vojnici s mukom uklonili jednu crnu, naduvenu i usmrdelu lešinu neprijateljskog vojnika iz desetog jegerskog bataljona što se bila isprečila na samom ulazu sa razjapljenim crvljivim trbuhom i ulanskim
Teodosije - ŽITIJA
sa mnogim suzama hvaleći Boga govoraše: Ljubim te, Gospode, snago moja, i pribežište moje, i tvrđo, i stube od lica neprijateljskog, i imenom tvojim sve neprijatelje naše što ustaju na nas nizlažemo. I opet podviga posta još više držaše se.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nigde nijednog neprijateljskog vojnika... Otkuda onda ovaj lom!... Kao neki razoran orkan, panika je obuzela ljude, koji su u neljudskom besu razorili
Granate su eksplodirale ispred i pozadi, a jedan metak pade posred neprijateljskog rova, odakle izbaci nečije telo u plavoj uniformi daleko na ledinu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Za ime Božije — uzviknuh zaprepašćen — to ne može biti! — Na žalost tako je, prevarena od neprijateljskog oficira, nevenčana, ostavila je majku...
Da sam sinoć imao revolver, koji sam založio pre tri dana a oteo u bugarskom ratu na Vlasini od jednog neprijateljskog oficira, ja bih sad bio samoubica i ne bih vas danas ni uznemiravao.
Našao sam komandira u rovu kod prihvatnice pod malim šatorom maskiranim, od neprijateljskog oka granjem i travom. Bio je bled i neraspoložen. — Gde Vam je redov Obrad Dostanić?
I sve što je mogao reći to je: da ga je pri svršetku okršaja ugledao kraj jednog ranjenog neprijateljskog podoficira, koga je, kao obično, pitao: Ima li dece?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Prvi je izleteo neki narednik Ivan, vičući: „Za mnom, braćo!“ Ali samo što reče, pogodi ga metak iz neprijateljskog rova i on pade. „Ura! Ura! Ura!“ — jeknu sada još silnije. Vojnici poskakaše i onako u zaletu baciše bombe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bio sam gotov da bezumno poletim kroz noć. Odmicali smo sporo, da se ne bi još izdaleka čuo šum. Od neprijateljskog eskadrona nismo dalje nego tri stotine metara. Čini mi se, vidim tamo i neku vatru. Kuće se pritajile. Onaj pas zalaja.
Naš vođa zastade. — Evo, ovde su. Među stenjem, a zaklonjeni sasečenim granjem od pogleda neprijateljskog, nalazili su se jedan viši artiljerijski oficir i dva podoficira. Oficir je sigurno komandant diviziona.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
izlazu ne budeći ostale, ali čim je izišao napolje i popeo se do ruba jaruge, spazio je na desetak metara ispred sebe neprijateljskog stražara. Vojnik je zijevao i češao se. — Bogme nam ni danas nema izlaska iz pećine!
Vodili su ga Jovanče i Mačak. Družina ostade da ih čeka u šumi. — Bogme ne bih nipošto bio noćas na mjestu neprijateljskog stražara — progunđa Stric zamišljeno.