Jakšić, Đura - PROZA
Oh, kad bi se to zaboraviti dalo!... Al’, evo, čovek često u nesreći želeo bi da i samu sreću zaboravi, pa, gle, gde ne može!
“ Posle toga ogrnu opakliju i ode da se posle dva sata vrati, da me više nikada ne ostavi samu! U tuzi i nesreći postane čovek mislilac... I ja sam počela misliti.
Tako sam ja razmišljala o unesrećenima u svojoj nesreći, a posle sam uzela dva-tri zalogaja suva hleba, napila sam se na jednom bunaru koji je iz krajnje avlije na utrinu
Obradović, Dositej - BASNE
A lakomstvo prinuždava sve to više želiti, i privlači ljude k nepravdi i k nesreći: „O, da mi je jošt to, jošt ono!” Pak ovom „O, da mi je!
Ovo je zmijino mudrovanje. I po nesreći, i za ljude služi, dok gođ su jošte nepravedni. Ali kad bi hoteli da od nepravednih postanu pravedni, i od zlih da budu
O nesreći i stradanju drugih radovati se, kakova slabost i nepravda! Smrt ljudi sebi drže za najveće zlo što im se priključiti može,
u oni mesti ne biva gdi su poglavari narodni prosvešteni i opšte polze pravi revnitelji i želatelji; a tu gdi po nesreći biva, po višoj časti iz zavisti proizlazi. Davno je rečeno da zavist ne zna počitati poleznoje.
” — veli nam neložna istina. A zašto to? Zato što po nesreći na svetu još ima mnogo zlih i lukavih ljudi koji o onom ne govore dobro ko njima po ćudi nije.
Bik počne, jednom, jelenu govoriti: „Znaš li što je? Rogove obojica imamo zdrave, 'ajde da se dogovorimo: ako po nesreći udari na nas lav ili medved, da se ne odustajemo, nego da se zajedno branimo.
Ovoga neka se ostregava kako živa ognja! Ovi je način mišljenja za prostake, a ne za njemu podobne ljude! Zašto, ako on po nesreći ovako što pomisli, prirodno doći će mu zatim i ovo na pamet: da ono što mu je bog dao, on je dužan nadobro upotrebiti,
ili ako kad jedna strana drugu nazove „Kućani” ili „Rišćani”, to se za osobitu milost i učtivost tvori i drži, i po nesreći vrlo retko biva.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
koju sam rano poznao i na koju se nigda tužio nisam; iz te promenljivosti naučite: da se ne treba u sreći gorditi, ni u nesreći očajavati.
No po nesreći obadva su ta puta i šume okrčeni i u livade i njive obraćena, i to je velika šteta za Srbiju. Dozna Afiz-paša, da ga
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje, po nesreći, druge. Otresita i vredna žena prihvati u svoje ruke i teške ratarske poslove...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sumnjao je na pop-Miloja, ali nije bio siguran... A on, zaista, beše rđav čovek, čovek koji je u kavzi živ, U nesreći ljudskoj — srećan. Jednoga dana uputi se u selo, koje mu ne beše daleko.
Svaku mrtvu tursku glavu pozdravljao je neobično veselo. Radovao se njihovoj nesreći — jer samo tada on je bio srećan. Voleo je hajduke, te sinove gorske, te odmetnike, koji dutom šarom ispravljaše krivu
Ona je za te prošla!... Zbogom!... I ode... Kao da su glave pogubili u kući Ivanovoj... Neka slutnja o nekoj velikoj nesreći obujmi sve ono što je umelo razmišljati... Ozebao, okisao do kože, sav mokar vrati se Kruška u han.
” Stanko se našao pored oca. Ja ne znam, ali ima trenutaka kad i radost okameni čoveka. Zanemi kao i u najvećoj nesreći. Tako je nekako bilo i kod Alekse. Od nekoliko dana on više ne beše gosa svoje pameti...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
čuješ kroz mokar vazduh sa daleke visine nad tobom tužno kliktanje ždralova, i oni nas ostavljaju kao lažni prijatelji u nesreći, i begaju od ovih sumornih dana, i traže vedrije nebo i blaže podneblje.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kad dođe u svoje doba, Rogozićkina sluškinja odnese kući pitu; tako isto i Ćirkovićkina svojoj kući. Po nesreći, simidžija slučajno promeni pite. Rogozićkinu izda Ćirkovićki, a Ćirkovićkinu Rogozićki.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bekstvo Isakoviča je enigma. Odbrana moli za dozvolu traženja odlaganja smrtne kazne. Tercini je, u svojoj nesreći, tu milost zaslužio.
Bio je željan da ga svi ostave na miru, njegovoj nesreći i jadu, da se usami i da ode, kao što usamljeni konjanici nestaju, u sumračju.
Došla je, kaže, da tuču, između njega i njenog oca, spreči. Došla je da ne stradaju, i on, i njena mati, u još većoj nesreći. A sad? Ceo je Engel prisustvovao njenoj sramoti. Svi će saznati šta je bilo.
Sve se to opet završava u nesreći! Nije trebalo poći! Trebalo je, tamo, na Ceru i u Crnoj Bari, umreti. Istu tu prolaznost i besmislenost nalazio je i u
Visili su mu i očni kapci, kad se zaplakao. A Valdenzerova žena držala se, u toj nesreći, začudo, dobro. Eto, kaže, šta je njen muž dobio, posle četrdeset godina verne službe grofu.
Odeljeni od sveta, zatvoreni u svoj krug, i sunarodnici Isakoviča bili su izloženi takvoj nesreći, i na selu, pod udarcem Sunca. Porodice su išle familiji, često, u posetu.
Niko njemu ne treba da soli pamet, o nesreći koja ga je stigla. Nije ni pre imao sreće i zna šta je nesreća. Ima četiri rane, šestoro dece, koje mu je žena, sad,
svi su Isakoviči bili gotovi, i na najluđu vojnu avanturu, a Pavle je bio izbezumljen nemoću, da ma šta izmeni, u nesreći svojih sunarodnika, tako da je, pred tom kapijom, skoro vikao, u nemom monologu.
Odrastao u siromaštvu, nesreći, ratu, divljini, Isakovič je osećao da neznanje, prostota, nepismenost, koji su vladali u njegovom zavičaju, nisu dobri,
Nema dana, da dođe, a ne dođe do tuča. Božič viče da je serbski nacion, u svojoj velikoj nesreći, od Turaka, Azijata, našao utočišta u Mariji Tereziji, i sreću svoju, u carstvujuščoj Vijeni.
Stritceski nikako nije pristajao da u Rosiju pođe i Varvara. Pun je Temišvar, i Varadin, priča, o nesreći, olujama, kišama, poplavama, šumama, planinama, koje čekaju putnika na putu u Rosiju – pa i razbojnici.
Đurđe opsova Trandafilku. Valjda da prekine taj razgovor, Đurđe mu je onda pričao o nesreći, koja je zahvatila svet, u Temišvarskom Banatu, otkad je došla dozvola da se, oni, koji su se upisali na spisak
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Po nesreći, opet preda pismo Čamči, koji ga kući ne pošlje. Posle tri nedelje digne se gospodar Sofra, pa pođu dalje. No vrlo je slab
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U tom životu međutim trčkao je i on kao budala, moljakajući u nesreći i prezren od drugih. Postojao je pak jedan drugi život, nevidljiv i neshvatljiv izgleda, u kome on nije mogao da uredi
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Malo proprži, naravno, tako je, Đukiću... — Šta je sa Čitom? — upita. — Poginuo je u saobraćajnoj nesreći... — A Pop? — Maneken za muški veš u Parizu.
Matavulj, Simo - USKOK
Koliko ti je sad godina? — Dvadeset treća. Opet nasta dugo tajac, koji prekide Stevo Bajov: — A da su te po nesreći jutros uhvatili, bi li te ubili? — Sigurno — povrnu uskok, osmijehnuv se i mahnuv rukom.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Tek vidim kako se podmiguju. Pravo imaju: ko se neće podsmevati nesreći. MUŽ: Verujem. ŽENA: Veruješ, šta veruješ, da sam nesreća, je li? Pravo imaš.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Jeste, jeste. Nisam ni ja od juče. Ima ih koji se i u nesreći ponesu! Pa im se čini da su svojom nesrećom naročiti među ljudima! Pa, kao, oni znaju ono što niko živi ne zna!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
na vodi, ali Čarli, pa mi sirotog Baha možemo da slušamo jedino kad neko važan odapne ili izgine masa sveta u kakvoj nesreći, pa se proglasi sveopšta narodna žalost, Čarli samo onda! I zato Čarli, ne ostavljaj me nikad samu dok tranđa svira!
O! Čarli! I sve to kuka, Čarli,da je ostavljeno, da je napušteno, pa o nekim, kao, tarabama, pa o potočićima, pa o nesreći, pao o slomljenim srcima, a oni zlatni zubi samo šljašte li, šljašte!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica planu. U takvoj nesreći i stradanju nađe se još snage za teranje inata. — I ovo je, znam, vaše maslo !... Platićete !...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ali, ne daj bože da već, po nesreći, i dotle dođe! — reče ministar, pa obori glavu skrušeno i uze se krstiti, šapćući svojim bledim ispijenim usnama tople
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
U ovako teškim trenucima trebalo mu je da ma čim zanima svoj duh, upravo da zavarava sebe sama, da ne misli o svojoj nesreći, i on je počeo da muči sebe i da zlostavlja svoje dobro i plemenito srce.
Mržnja beše dostigla vrhunac i počela da se blaži i stišava. On stade da misli o sebi, o samoj nesreći svojoj. Čisto ne može da veruje da je on pao.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ko je kadar drvo pred kućom preseći Od njega se nadaj svakoj nesreći! BALADA O STARIM ŠLjIVAMA Početkom aprila, u voćnjaku, biva Da seljak poseče nekoliko šljiva Natrulih,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ naredi Vladika. „To je podavno bilo... Kazaću ti nasamo ali, tako mi svega na svijetu to nije pritrunilo u ovoj nesreći... A ti, eto, znaš sve i što je skriveno...“ „Govori, more, govori sad; kazuj sve!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Šteti je čovek vazda dužan. — Zlato se u vatri probira, a čovjek u nesreći. — U zlu se čovek gleda kakav je. — Smrti se ne boj, no zla čovjeka.
Niti izaš’o iz lugova niti išćerao dugova. Ako bi po nesreći rupio: tanji od konca, crnji od lonca; kroz kamiš se privlačio, u luli noge prekršćô, zimi se smrzô, ljeti se raskravio!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
sam izdaleka, babica od dvora careva; a ova đevojčica, ovo je jedina šćer careva, koju sam ja iz malena gojila; pa po nesreći svojoj otide u bašču, podaleko od dvora.
Prokleti Turci opaze je i uhvate, ona počne vikati, a ja opet po nesreći svojoj namjerim se blizu, pritrčim na glas, a oni uhvate i mene, i povedu obadvoje na brod.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
da ljudi mladi koji starije nad sobom imadu, iz svoje glave ništa ne valja da počinju ni da preduzimlju; ako li kad po nesreći u takovo iskušenije upadnu, valja im dati poznati da im neće posao na dobro izići.
rađati i [h]raniti, a nesrećni su bili u tri braka bez svake nji[h]ove krivice, zašto da ne mogu u četverti (i ako po nesreći bude potreba) i u peti stupiti?
Pravda, podoban je odveć po nesreći priklad, i znaci se, više nego bi[h] i sam rad bio, pokazuju jednaki; al’ neka mi ka|že ko zna: može li mi drugojače
Ćosić, Dobrica - KORENI
u veliku sliku krala Milana, postaja malo, kao da pribira snagu i smišlja šta da kaže, pa reče: — To o prerovskoj nesreći, druga je stvar. O tome će viša vlast da raspravlja i utvrđuje krivde. Ti si pušten na slobodu...
Svi ste se vi mojoj nesreći radovali. A kad bi znali... Kad bi znali! Da mogu da joj vide lice, uplašili bi se i njenog svirepog osmeha i spustili
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Za svaku obavezu imala je vremena, u svakoj nesreći bila je sapatnik. Ugled joj je bivao sve veći, a sa ugledom i njen uticaj kod Kneza: bio je naučio da je čuje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
je poluglasno neko kazao: „Video sam osmejak jedan munjevit na njegovom licu, tako reći u trenutku primljene vesti o nesreći.“ Leži tako kapetan Borić i podseća se trenutka kad je saznao strašnu vest.
Koliko juče saznao sam o svojoj nesreći, koja je skoro sasvim uništila razlog moje radosti i nade za povratak u otadžbinu.
I sećao se posle toga kako je telegram predsedniku suda poslao o nesreći što ga je zgodila, i da mu odsustvo produži, kao i toga kako je, sutradan, gologlav, za kovčegom tužno koračao, dok su
A čim stigne i u kuću stupi, doći će pre svih prve komšije, kojima će do sitnica o nenadanoj nesreći morati da priča. Ali od sviju njih, sumnje nema, prva koja će se pojaviti, biće njegova susetka Anka, i to sad svakako
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Onako kao što se vole malko luckasti i nezaglavljeni ljudi koji su sami krivi svojoj nesreći. Ima nešto plemenito, velikodušno, nešto nesebično u tome: biti sam kriv svojoj nesreći. Nešto što čovjeka iskupljuje.
Ima nešto plemenito, velikodušno, nešto nesebično u tome: biti sam kriv svojoj nesreći. Nešto što čovjeka iskupljuje. A zadao mi je jada u mom djetinjstvu!
LI Nesreći se kadikad pridruži trunak smiješnoga, toliko da je učini podnošljivijom. Bila je to jedna od onih prostranih starinskih
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Po njegovoj nesreći on bijaše zaspao, te mu ona ponajlak snimi prsten s prsta, a svoj mu namače na prst, pa sa njegovijem prstenom te babi.
Bošnjo se poče čuditi i pravdati kako je najbolje znao, ali sve uzalud, jer po njegovoj nesreći dijete dedino naličaše dosta na njega, te ga kadija osudi da plati ženi u ime nafake djetinje i njezino sto i pedeset
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Zbog toga sam mnogo patio ali, gledano iz sadašnje perspektive, to je bila sreća u nesreći, jer me je to naučilo da uvažavam neprocenjivu vrednost samoposmatranja radi očuvanja života, kao i radi postizanja uspeha.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Časom se uzdrži i upilji pogled u čeljad. Niko ne trenu okom. Taj podmukli mir uveri je o nesreći. Gorko zarida: —Pero, hranitelju, kuda ode? — i prostre se po tlehu, bijući se šakama po glavi i prsima.
Ali on je imao sreću u nesreći, kako govorahu spaseni topci kad se kući povratiše. Bark je bio star i prividno žitom krcat, a bijaše za dobru svotu
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ti si ispio tvrd. Živićeš ostavši živ. Dan nijedan ne zaborav' sebe u nesreći ovoj. Plivajući ako s' na čas smete, već progutan jest!
— Redak u Nevolji prijatelj. — Veruj u Tvorca, i Dobrodetelj ljubi; ona je verni ti Svud sodrug u nesreći, Sreći, česti i nuždama. 1835.
ja s’ nadah sreći toj, Dugo ovdje čezneći; Nu sni moji ljubavi Već s’ odmiču bl’jedeći, Već vesela pjesma mi Zan’jemi u nesreći. Nu molim te, potoče, — Tak’ ti bilo vodice, I rasle ti vječito Nakolo ružice, I u tebi ljubavno Ods’jevale zv’jezdice!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I prema sveći, s naočarima; s brojanicama, nagnut nad knjigom, čita uvek Stari zavet. Čita a gorčina ga davi. I, po nesreći, uvek naiđe na psalme koji se s njim podudaraju, njegovo iskazuju: »Zarobljen sam, Bože!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sada uviđaše da ni to ne pomaže i beznadno razmišljavaše o svojoj nesreći. Iznad sela zalazio je mjesec— još je tek virio iza mrkih stabala.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kažu da sam rđa i da im kvarim odmor neprekidnim zanovetanjem o nesreći koju oni nigde ne vide. Trebalo je da sam već nekoliko puta o tome razgovarao sa Laušem, makar i po cenu da me da
Ilić, Vojislav J. - PESME
II Burne su strasti izvor mnogih zala, Nesreći ljudskoj početak je strast; More života one strašno mute, Nad ljudskom dušom njihova je vlast.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
O SUNCU, DžIN I NjEGOVA PEĆ 114 XXII BEČ. USPOMENE IZ MLADOSTI 120 HHIІІ PRVO NAUČNO DELO I NjEGOV POSTANAK. SREĆA U NESREĆI 129 XXІV PRIRODNjAČKI MUZEJ U BERLINU. STABLO ŽIVOTA 136 XXV GRAC.
HHIІІ PRVO NAUČNO DELO I NjEGOV POSTANAK. SREĆA U NESREĆI Beč Ovo Vam pismo pišem, draga prijateljice, iz biblioteke bečke Politehnike.
Prelistavajući ga, ja preživljavam ponovo burne godine moga života, i sada mi je tek jasno kako u nesreći može da bude i sreća prikrivena. XXІV PRIRODNjAČKI MUZEJ U BERLINU.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Od tebe sam, Nano, naučila da se tako radi u nesreći. A dete mi, molim te, pazi, slabačko je, nismo mu zdravlja dali ni ja ni otac.
” Umrla je u železničkoj nesreći u Francuskoj, a novac, koliko ga je još imala, ostavila testamentom baš onom Grku, koga je volela, ali odbila zbog
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No, po sreći ili nesreći — oćemo l’ svojski da se iskažemo? — svet (osim malog skoka) daleko ne pada od svoje klade. Sam stoiker, koji tako
da je milostiva gospoja takova koja nikom ne samo nigda u životu svom ništa nije udelila, no koja se jošt raduje nesreći bližnjega; može se dogoditi da je ona, koju mladom gospojom zovemo, bila negda matora devojka; a voopšče vkus je kod
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono se smejalo sreći kao i nesreći, jer sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne. Ono se smejalo slobodi kao i tiraniji, jer sloboda je često fraza, a