Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Opali sad! Dokopa ti ono čakanac, pa onako ludo i pijano — sve poskoči i udri što može više u bubanj. — Ne, nesrećo! — diči Sreja i tuče ga gudalom po leđima. Ono još gore. Svatovi se deru: »Tako, more, tako! Udri, udride!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tebi puna glava kalfi, zato i zaboravljaš uvek zapušače od stakleta u dućanu! Samo ti je do anđaranja, nesrećo madžarska! — grdi je gđa Persa ne znajući na kome da iskali svoj jed. — Ali, mama! — umiruje je Melanija. — Uf!
— Baš ću vas moliti — veli Melanija. — Išti i ti, nesrećo, jednu! — šanu brzo gđa Sida Juli, i gurnu je krišom pojače.
Dede, šta si govorila? — Pa što me je pit’o. — Mladić učevan i vospitan, doš’o iz varoši... (iz Karlovaca, nesrećo!) pa k’o veli: »Ako se neću sa gospodin-popinom ćerkom unterhaltovati, a da s kime ću!
Ta nemojte me bediti i ružiti, — kad me je dosta i onaj bog naružio! — ropće ovaj novi »Jov« sa čarde. — Izgorećeš, nesrećo jedna! Izgorećeš od te silne rakije. — E, izgoreću! A ko je još u mojoj familiji izgor’o od rakije!... Et’, tako!
— zapita je domaćica koja je zastala, pa je gleda, a Roksa se klanja dremljivo. — Ej, nesrećo čupava, ta ti si na nogama zaspala. Samo da ti je da čmavaš, ne načmavala se, lenjštino vlaška.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za mene sva zemlja zapustela. Pa pušči me, nesrećo, i ne laj!“ Ko zna, možda bi Pavle, koji se zakikota, taj razgovor nastavio, da im Kostjurin nije prišao.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Već pobeže, oj nesrećo, na kraj sveta, oj nevoljo! Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu! O pravom smislu zečje
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ne bi ga trpali u topove da to čemu vrijedi. — A sjećaš li se onoga prvoga rata, nesrećo kalajdžijska? Zar onda ne pokupiše sav bakar za topove? — podsjeća ga seljak.
Kostić, Laza - PESME
D. 33 NA PONOSNOJ LAĐI 37 EJ, ROPSKI SVETE 38 VEČE 39 U SREMU 40 EJ, NESREĆO... 43 EJ, ROPSKI SVETE! 45 PROMETEJ 47 KOLO 51 RAZGOVOR 54 PARIZU 58 MEĐU JAVOM I MED SNOM 66 MEĐU JAVOM I MED
— Ej! tantalski rode, Fruško tantalico! crvi ga jedu, avetni crvi, a ti? — a ti se smešiš, samo se smešiš. EJ, NESREĆO... E j, nesrećo zemljo, ti bludnico svetska, punija si greha nego što si peska.
crvi ga jedu, avetni crvi, a ti? — a ti se smešiš, samo se smešiš. EJ, NESREĆO... E j, nesrećo zemljo, ti bludnico svetska, punija si greha nego što si peska.
Oni ližu tvoje skupoceno blato, ližući se teše: to je, vele, zlato. Ej, nesrećo zemljo, ti bludnico svetska, punija si greha, nego što si peska. EJ, ROPSKI SVETE! Ej, ropski svete!
„Ti li si ćerko?” iguman zagrmi, „što kod paše misli nas da ocrni? Ti li si nesrećo, ti li si kugo? Al' čekaj samo, nećeš mi dugo!” „Vladimire!” zamuca lepojče ubavo, „da l' Vladimire il' igumne Varnavo?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
komad hleba i baci pred psa, ali pas neće ni da gledi, a petao dođe i stane kljuvati u komad: onda pas reče petlu: „Nesrećo nesita! Tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće da umre!“ A petao mu odgovori: „Pa nek umre, kad je lud.
A on im sve pripovedi. — Vidiš Nesrećo, — reče Sreća — da ti ne možeš usrećiti ako nema sreće! USUD Bila dva brata zajedno u kući, pa jedan sve radio, a
Ej, bolan ne bio, šta učinih! A da se nisi štogod naljutio, Ćoso? Ćosa se drne: — A da, nesrećo jedna, kako da se ni bih naljutio?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ja sam tvoja gosjgođa. STEVAN: Idi pa spavaj, bolje će biti; nek ti malo iziđe iz glave bokal. SULTANA: Nesrećo, misliš ti da sam ja pijana? STEVAN: A nisi, samo si od juče mamurna. SULTANA: Sad će ti pući glava!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
komad hleba i baci pred psa, ali pas ne će ni da gledi, a petao dođe i stane kljuvati u komad; onda pas reče petlu: „Nesrećo nesita! tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće da umre!” A petao mu odgovori: „Pa nek umre kad je lud.
” Kad ga otac opazi, reče mu: „Nesrećo, gde si bio do sad? kamo tebi devojka?” A mati opet stane naricati: „Kuku mene kukavici, za što me tako ubijaš!
Maćija za njom preteći pesnicom rekne: „Čekaj nesrećo! ne ćeš ti sama tako ići, odmah sutra i moja će kći.” Kad u veče dođe joj muž, a ona počne mu govoriti: „Znaš šta je,
Ćosić, Dobrica - KORENI
I ti, Simkina osveto, kao i tele, nećeš znati ni ko ti je otac ni ko ti je deda. Ti, nesrećo mala, da znaš: oni što će da te cupkaju na kolenima i da Ti tepaju najviše će te mrzeti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda pas reče petlu: — Nesrećo nesita, tebi je do jela, a vidiš gde gazda hoće da umre! A petao mu odgovori: — Pa nek umre kad je lud.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Komi fo! Komi fo! Ovde se samo po modi govori. MITAR: O, đavo ti odno i tu modu! Kakva te moda snašla, nesrećo, kad ti stoje ruke ispucane kao panjevi. Ko te vospita na modu? Valjda što si služila? Sram te budi!
Marš iz moje sobe, hinauz, marš, aport! MITAR: Šta, ti ćeš me jošt isterati? A ne znaš li, nesrećo, kad nisi imala šta jesti, nego si se oko mene kao kučka šunjala?
MITAR: Da vidim, smem li ja. FEMA: Samo je dirni. MITAR: Samo pristupi, pa ću ti obadve noge prebiti, nesrećo jedna. (Otide.) FEMA: Pogani paorski rod, nikad me neće bog od njega kurtalisati. SARA: To je veliko grubijanstvo!
Napolje iz moje kuće! RUŽIČIĆ: Ne banč, ne banč. POZORIJE 9. BIVŠI, MITAR MITAR (Femi): Nesrećo i pogani, imaš li pameti? Šta si naumila s kućom? More, misliš li ti ostariti?
FEMA: Šta je tebi za to što sam ja to drugom poklonila? MITAR: Poklonila, nesrećo, a jesi li stekla? Šta traže ove stvari kod mene za deset forinti? FEMA: To nije istina. MITAR: Nije istina? (Viče.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— — — — — — — — — — — 9. Besna, pusta neslogo, Kćeri adske zmije, Gdi bi znala živiti Da Srbina nije? Čedo strasti, nesrećo, Brza u slepoći, Kad Srbina nestane, Kom’ ćeš onda poći?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Baca joj pred noge donesene darove.) Evo! I uzmi, naša nesrećo! Ej, brate, nikad nisam mislio Da ćeju nam se i sokolovi U mučnom lovu modrih visina Zavišću gadnom srca divijeg
Prokleću tebe, moju nesreću, Prokleću, kneže, očiju vid, Što me zanetu tako zanese, Da za te pođem, moja nesrećo! (Plače.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Što nesam bećar, ta da gu eli uznem eli otnem od tatka gu“, — tol’ko što je lepotinja!... — ’Adje ćuti si, nesrećo! — obrecnu se Jevda na nju. — Neje te ni sram?... Kako zboriš to?!... — Eto što?!... čudi se i brani Doka.
— Ih, — graknuše neke — što je brljivo! Neje te ni sram! Pi, kakvo zborenje! Idi si dom! Nesrećo bećarska!... Dom da si ideš! — povikaše i skočiše sve na nju. — Koj te je zvaja?!... ’Aj’ si dom!...
“ Ete i s men’ i Manču mi alis ta si je sag rabota! Može da i neće bidne baš tako lošo! Done! Done, mori! Done, nesrećo selska! — viknu Jevda i zovnu izmećarku. — Što iskaš, strinke?
— viknu očajno Jevda — kad će pamet da si spečališ veće?... Što si ne ćutiš veće?!... Što si ne ćutiš, nesrećo, kad ti nikoj ništo ne kaza, ni te pa pituje?!... — A što koj da mi kazuje kad si sama sve znajem i sve vidim?
! — Ihaa! — zasmeja se tetka Doka. — Za toj pa da mi je! Znaješ li, mori, nesrećo, da mi kaza, — kako iz knjigu da si četeše, sve mi kaza: i što si Zone vazdan-dan zbori i koje si pesne poje, n što si
— Ama poslen da vi ne bidne krivo, kad, ete, stane da „praća šeftelije“ po drugi... — Što reče, nesrećo nikakva? — planu Taska i one druge dve. — Neje te ni sram: esnafska žena, pa pogle kako si zbori!
Što je bila, koja je bila, ete, ta Sika u pesnu turena? — Zbori si, nesrećo grčka! — razvika se Doka, pa završi: — A ti, Tašano, podaj si dete za onoga Manulaća, berem će da imaš ubavo unuče...
— Ta i tvoj Manča... — Koj je „kuče“, nesrećo čorbadžijska?! — ciknu Doka. — Znaješ li, bre, ako dofatim sag ove nal’ne (i pokaza mu silne nalune pred vratima), sve
Ću te bombardiram po tu glavu kako Srbi Mitad-pašinu tabiju na Vinik! Nesrećo vrtivaganska i koritarska!... — U kuću si mi, što da ti prajim? — veli uzdržavajući se domaćin, a sav bled od ljutine.
devojačku sreću da ubiješ!... — Ama, nesam, nane... — brani se Mane. — Jesi, jesi, nesrećo, poznavam ja Đorđijinu krv!... Đorđijo, Đorđijo! — Nesam, nane, — brani se i kune Mane — živa mi... ete-te...
Kujundžija sam, ama... „noseno zlato“... biva li?... — Mori, ćuti si, nesrećo kujundžijska! — prekide ga ženica i pljesnu po ramenu. — Kako pa to zboriš!... Zašto, inćariš, inćaru nijedan!...