Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Zatijem bi Kušmelj, uzdahnuvši najprije što dublje može, probesjedio ovako: — Bakonja, Bakonja, nesritno dite! Ti bi sve mogâ što Čmanjak ne može, mogâ i ter kako da te vrag nije obrnuja na svoju!...
Ti si priličniji za ajduka negoli za redovnika, ti kâ da si po sto puta od rišćanske krvi!... Nesritno dite! Nesritno dite, ubija te grom!...
Ti si priličniji za ajduka negoli za redovnika, ti kâ da si po sto puta od rišćanske krvi!... Nesritno dite! Nesritno dite, ubija te grom!...
Koliko i koliko puta Kušmelju prevri, pa skoči da istuče „nesritno dite“, a Osinjača se onda nakostriješi put muža, baš kao kvočka braneći pilad.
!? Šta će sad re... ći o... vi na... ši is... ko... pa... ni... ci! O! o! o! Tada se i knezu odriješi jezik. — A, nesritno dite, ubija te grom!... Znâ sam ja, znâ!...
— zapita njeki. — A zar nije ukralo i prisvetoga? — zapita šapućući Bakonja. — Muči, nesritno dite! — odgovori mu, takođe lagano, Balegan.
A, Jureta, noge mi pokri, Jureta, zašuškaj me dobro iza leđa, i po trbuju me pokrij rakancem, nesritno dite, a sutra ćeš dobiti što je priostalo. I kud će đavo da nanese Kušmelja baš sutradan!
Niko nikoga ne gleda lipim okom, nego bi jedno drugoga otrovalo. Da bog sačuva! Meni je došlo, da bižim! — Ne luduj, nesritno dite! — reče mudri knez, obzirući se. — Sad, kad baš triba da otvoriš oči, a ti... Sve ću ti iskazati. Ajdemo dalje!
— Nemoj više ni jedne, nego ajde kući! — veli Bakonja ustajući. — Ma stani, nesritno dite, zar me se i ti odričeš? Zar se i s tobom ne mogu našaliti, kako je to: „Ajde kući, ajde od kuda si došâ!