Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kako kaže jedan izveštač, „deca se ovim načinom jedino i upućuju“.¹³ Roditelji misle da nestašno, nemirno dete najbolje i najbezbolnije mogu naučiti redu i poslušnosti ako ga grde, nazivaju pogrdnim imenima, psuju i
Radičević, Branko - PESME
Ču li, ču li, štano onde šušnu? Lagana l' je onde mile noga, Dano prođe mimo dragog svoga? Vetar laki nestašno to pušnu, Suvi listak s drveta obali — Samo nadu neka mi ne svali.
Evo tebe jedne knjige bele, Čeda mila moje krvce vrele, — Krvca vrela, a čedo nestašno, Na veselje svako je popašno, A duša mu i noću i danju Svaku praznu razbiti lubanju.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Kako se zoveš ti, mali, što se jednako obrćeš? zapita ona jedno đače, koje joj pade u oči kao nestašno. Sva deca iz toga kruga, u koji je ona gledala, stadoše bojažljivo pogledati čas na nju čas jedno na drugo, čudeći se
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Sve lepi naslovi i lepa poučna sadržina: „Bilo jedno nestašno dete, pa se popelo na drvo i s drveta se omakne, padne i slomi nogu, i tako celog veka ostade bogalj.
Posle dugog bolovanja dete umre i ucveli svoje dobre roditelje. Tako ne rade dobra deca.” „Jedno, opet, nestašno dete šetalo po ulici, pa ga uhvati neka zverka i svega ga raščerupa.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čuje se svirka. On, njen mladoženja, kao završavajući poslednje vesele, već umorno ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme, koje svatovi odlazeći od njih pevaju, ostavljajući nju i njega ovamo same.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
« pomisli. »Tataga nema nikog! Otkuda ova deca?« Devojčica se ponovo vrati prvom prozoru. Ono maleno, svetlo biće nestašno joj namignu. — Pa, Tatagina kuća je puna dece! — potrča devojčica ka Tataginim vratima. Bila su otvorena.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sam, revnosno predan svojoj dužnosti da se stara o komandantovoj kobili Ruži, čije ga ždrebence vitko, umiljato i nestašno zanimalo više svega.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Litije osmaglih ljudi sanosile su ih iz udaljenih lazova vinograda u kozjim mješinama nestašno, tek istiješteno vino. Niza strme staze pod njihovim mekim koracima ronili su se obluci, a trbušaste mješine sjedile su
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
malo dugih brkova, a sav obučen u svilu i čoju”, „mirišu mu haljine od njegove razvijene snage”, „već umoran ali veseo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme”.
Čuje se svirka. On, njen mladoženja, kao završavajući poslednje veselje, već umorno ali veselo, nestašno i razdragano se izvija, zanosi i prati pesme koje svatovi odlazeći od njih pevaju, ostavljajući nju i njega ovamo same“.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pogledaj mi, Ljubo, sad na starog momka Kako žustro podigrava i nestašno hopka, Pak mi sade kaži hoćeš za me poći, Hoćeš mojoj tugi ljubov'ju pomoći.
Protivu strela vražjih smatraj mu Nepokolebim vzor, pak zatim Nestašno po polju tam’ tečenje. Njega ćeš vidit samoj u peni, a Men’, konjanika, jošt neumorena Gde jako g’ držim.
Mlado Momče golobrado Nestašno je i odviše, Kao jagnje umiljato, Al’ tim manje milostivo. Svaka moma koja hoće Da ne bude polivena Mora da se
Momče mlado golobrado Umiljato i nestašno, Ali pritom i pametno. Kad se kolo bi hvatalo, Svaka mati njega gledi Hoće li joj ćer uzeti Da pored nje kolo igra:
Ja ću da sednem tu i čekam dokle ne dođe Amo po mene koja, pa ma i omrk’o tu. Reknem, sednem. One nestašno prhnu kud koja. Bože! Da l’ će se sad neuka izdati grud?
Dalje ideš, u lugu kroz granje beli se nešto; Nestašno tu se momče s mladom devojkom sigra. Sigra kivna na nedra, a kopče nedru neverne, Pobedu ruke muške kaže zgužvana
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Našim zemaljskim dogledima smeta bezobrazno vazduh, poigravajući se nestašno svakim zrakom svetlosti. To treperenje čini svaku optičku sliku nejasnom, ma koliko je uvećavali.