Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njena bogata rođaka, koja se udavala za Petra Isakoviča, mirno, nekako nehatno, poslušno, posmatrala je, začuđeno, kako joj rođaka pilji u Pavla i šaputala bi joj: „Sriće ti! Što piljiš u njega, tako?
Ne boji se Božiča i ništa je ne može zadržati. Sad tome još nije vreme. Gospoža Evdokija govorila je mirno, nehatno. A smešila se. Isakovič je bio snužden, ušeprtljen, zadihan. Obeća joj da će je posetiti čim bude mogao.
Sedeo je mirno, čak i nehatno. Posmatrao je kuće, koje su ostajale duž puta i fenjere, pri ulazu u naselja, a video je i plavetnilo brda, koje je
Sedeo je tako nehatno. Kao svi koji su bili u ratu, i ubijali u ratu, i vratili se iz rata, i Isakovič je imao tu mirnoću pred mogućom smrću.
A teško onom ko ih budi nehatno. Može da, u trbuh, dobije brisu! Psi, u takve dane, lutaju po Temišvaru, a jezik im visi, i dahću, kao da su progutali
A može na proleće doći po ženu, a to će omekšati srce i starcu. Petar je, nehatno, smeškao se na ženu, i tvrdio da će on to, lako, udesiti sa tastom, senatorom, u Novom Sadu.
Stade sasvim nehatno i čak je i brk pogladio. A zatim, poče da šapuće, i mrmlja, Trifunu: „E nikud i nikamo dalše na koju stranu, bez tebe,
A otac deteta ćuti i nije ništa slično rekao. Varvari je Ana, sa suzama u očima, pričala, pred polazak, da joj muž, nehatno, pristaje da ovog leta, ona, ode do Novog Sada, po decu, koju je kod majke i oca ostavila.
Čak je, jedno veče, nehatno, dobacio, Pavlu, i to: „More, apostole, tamo gde su joldaši i veselo društvo, tamo je familija.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zato je, pri polasku, stajao pred njom prilično nehatno. Princeza Mati iznenada izjavi da bi želela da vidi njin logor i Vuk Isakovič obeća joj da će sutra, ujutru, sve biti
Jašući, težak, velikog konja, mirnog i kraj strašne lupe bubnjeva, mogao je, prvi put, posle dugog vremena, da nehatno ispruži ogromne svoje butine i cevanice.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
/ težak, / velikog konja, / mirnog i kraj strašne lupe bubnjeva, / mogao je, / prvi put, / posle dugog vremena, / da nehatno ispruži ogromne svoje butine i cevanice.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iza jedne okuke sretoh vojnike u šlemovima, koji su za sobom vukli mazge. Ozbiljni i mračni, pozdravljali su me nehatno. Gr-u-u! Pribio sam se uza zid. Srećom ne beše nikoga da me vidi. Osluškivao sam.